Page images
PDF
EPUB

hanep", m. die Speisekammer, penus. вет пута, кад у јутру свaнуло а Тілим*, m. der Teppic, tapes. cf. о у њега коњ слијег у оба ока. А шареница.

у другога опет тако исто освануо ил: *, м. vіdе капанац.

његов коњ у рукама. Тимане , неmia , n. vіdе егеде: Коса*, m. (Рес. и Срем.) vide toco.

„Погубише симна Кимaнeпта Ксав, ва, вo, bartlos, imbеrbis, беr tea Твотина, f. вода у Ерцеговини : ne Barthaare hat, cui non crescit barba. „и Тројицу надоман Таслице, Fioce, f.pl. das Schachspiel (englisch chess), „Украј воде украј Тиомине

lusus latruncalorum. Кра, а. (Рес. и Срем.) vide Тиро. Тіосин, на, но, беѕ fоca, hominis de

. рялов дан, m. i cer Olamen apoitel pilis. Тірил философ. јSyria. Србљи при- синица , f. Die Trau еіnев Коса, uxor

повиједају, да мице на Кирилов hominis depilis. дан траже друга свака себи да гра. Fisco , т. (Epy.) der Bartlose i depilis. де гнијездо и да носе јаја; па која Tiосов, ва , во, бев Косо, hominis deне нађе друга, она се објеси.

pilis. Тириш*, 1) eine 2rt Заироіз, mate- Кошак*, шка, m. 15as &#, діе (фе,

riae genus. 2) das Schusterpech, pix Foiue* , ema, n. Jangulas. cf. porāda. ѕutoria.

Тошели*, adj. indeclin. etibt, angulosus. Finpják, m. Mannoname, nomen virihykya, m. der Bauch, spiritus : nema (von Cyriacus?)

вјетра ни fya. Тирко, m. Mannsname, nomen viri Fy6a, f. der Schopf (der Henne), cirrus. (von Кирјак).

Tyba, f. die Schopfhenne , gallina cristata. Тиро, р. Врц.) таппвпате, nomen тубасп, та, то, н. п., кокош, gға viri (vor Cyrillus ?).

baubt, cristatus. Китап, m. Das 3 иф, дie Sibel (ber Кубица, f. dim. 2. Куба. Koran), biblia.

hợa, f. 1) das Naturel, indoles : 406pe Тінфта , m. cer Redmer (verätliФ), ta Куди; bernarius.

„Ој ћевојко и зла Куди півоја Тифтин, на, но, бев Кифта, taber 2) није ми по куди, в іft mir nimt parii.

recht, non placet. Тіфтински, кa, кo, 2) зидеn s, Judaeo Кудање, р. das Scheuwerden (deß

rum (als Schimpfwort von Kaufleuten). Pferdes), consternatio.

2) adv. wie ein knoma, more tabernarii. Tiyaamuce, amce, v. r. impf. scheu' wer: Тифлица, f. dim. p. Кифпа.

der, constenor. Tropa * ш. (Рес. и Срем.) vidе fоро. Кудљив, ва, во, н. п. коњ, fфеи, Кspa, f. н. п. кобила, еіnduѕіg, allero pavidus , facile expavescens. oculo capłus.

Tijk, m. Name einer Art Nachteule Kдрав, ва, вo, cinäugig, oculo captus. (vom faute ky!), ululae genas. Торавац, вца, m, bеr іniugige, аltеrо тук! Куп! interi. fo ruft man bie pub = oculo capta.

ner herbey, vox gallinas vocantis Травити, им, т. impf. ciniugig met» Тукање, в. дав ефrepen wie ein Кук, den, oculo capi.

clamor bubonis (kyk). Кравица , f. Die Ginanaige, unocula. hykane, n. das Herbeirufen der Hühner, Порављење, р. дав $induѕigmeroen, advocatio gallinarum. oculi amissio,

Туками, учем, v. impf. freyen wit Корин, на, но, бев кора, просuli. der kyk, clamo ut kyk. трин, на, но, беr fора, unoculae. Тукан, ам, т. impf. Die pubner beta перпняца, f. Die Seau Beo Кора, иҳоr beirufen, allicio gallinas. unoculi.

тукнути, нем, v. pf. etnmahl hy Торлаксати*, лайшем, т. pf. nuit gе. igrenen , dico ky. flofenen 24ugen binetarennen, clausis Кукнути, нем, v. pf. einmay Кук rus oculis peto, impetum facio.

fen; lico кук. бро, т. (Ерц.) Der Ginaugige, oculo пуков, ва , но, бев Кук, bubonis. captus.

Кула, f. (у Бачкој) vidе кијача. Теров, ва, во, бев Коро, unoculi. тўлав, ва , во ,

vide

чулав. тірпазар“, m. per panel ungerehens, тўлипи, им, v. inpf. п. і. унти, рівен

mercatus quiu videas. По панађури. (nie Ohren), arrigo aures. ма кашто пазарују тако ноћу ко- тлумак, мка, ш. cine Eleine #eule, HOBEK JADÉO na haya hyp Kopaba ko hlbembe, n. das Spigen (der Ohrea жа, па га пазарио за једну ноћ де arrectio aurium.

* 'мез*,

1

BOAN, im Wasser nur noch dauerhafte

'va, f. das Büschel, fasciculas, crista. Fycmek*, m. die Fußichelle (für un m. vide kokowapi.

bändige, feurige Pferde), compes. 5 мица, f. dim. р. Кума.

Тупак, шка. ш. vіdе шуљак .. тур*, m. vіdе угаљ.

Týmaanija, f. der immer schweigt, tasis Tyn pynja *, m. der stohlenbrenner, car. turgus. bonarius, coctor carbouum.

Путење , п. (Рес.) vide Кућење. Tìn*, m. eine Art Topf zu Honig, Ti menu, mium, Pec. vide hykemi. Kindschmalz, ollae genus.

Кутити, им, (Срем.) Tina, f. eine Art Krug, urcei genus, Купкање, р. бав еф mcigenbeigea, ima T, пина , f. augm. 6. Куп.

positio silentii. Купић, m. dim, p. куп.

hy mлати, ам, v. impf, кога, jeman Ћуприја*, f. 1) vide мосп. 2) варош schweigen beißen, silentium impono,

у Србији на десном брпјегу Мора. Купкац! maufetil, obmutuit,obmutuere. ве (у Ресави). Купријскі, ка, ко, ту шук*, м. деr krupp, turma. pon Куприја.

тубење, п. (Ерц.) бав ефweigen, si. Тупр.зјца, г. dim. 9. Куприја.

leutium. Теа, г. vіdе будија.

Клепи, Кулим, v. impf. (Ерц.) јфрези Трад, f. (coll.) vide бучад.

qeil, sileo. cf. мучаи. Турак, рка, ш. vіdе будац.

Ty mema*, n pl. ein Gericht (von Fleisda Турак*, pкa, m. ein mit pe's gefätter: friovein), cibi genus. Исјецца се сипа

ter und verbrämter Rod, toga pelli но пријесно месо и метне се у њеbus subsuta et praetexta.

га мало бибера и спіно исјецана Курін. m. vide Куран.

црнога лука, па се онда начине т дија, f ) (Сријему, у Бачки у Бан.)

као ораси нумељају се ушенично der turne Perroc, vestis pelliceae ge брашно (и пiо се зову ћуфлегма). nus. *2) (у Србији) cin Tanger (pels a) послије пога Куфлеша се поправ Rocł ohne Aermel.

на маслу, па се поспу бијелим луКрдијелина, f. augm. р. Курдија. ком и киселим Млијелом, T, Р.Айјца , f. dim. р. Курдија. Hyra, f. der Rüssel, rostrum (suis). cf. Пре, егпа, р. vіdе буче,

Тушање, р. дав Obrfeigen, colaphi im. Прићи, ю, pl. (coll.) vide буҷики. aciio. трій, рја, pje, vide будињи. тушаци, ам, v. impf, obrfeigen, со турка, f. vіdе hура.

Taphum impingo. Thypnkane, n. das Tridern auf einem Tyme ! interj. fagt man dem Efel, um ihn

Blasinstrumente, fistulae modulatio, zu entfernen, vox asinos repellentis. Турлiкапи, ичем, т. іmрr. tridern (auf ту шипи, им , v. pf. obrjeigen, conder Flöte), modulor.

phuu impingo. cf. приутилии. Куршаўк, m, hypја (будиња) болест, тупіка, f. vide пp тузиак. (inerzhaft) eine Krankheit der Weiber, Fiyukase, 1. das Fortstoßen, protrusion

Art Sehnsucht, desiderium veneris. hyukana, f. ein Spiel, ludi geous. Турче, чепла, д. eine pelsjače, tunica Кушкалн, ам, v. impf. н. п. лапу ноpellicea.

гом, fortfloperi, protrudo. турчибаша*, m. Ber gemeifter Der пушнути, нем, v. pf. einen ©to# 8*:

Kürschnerzunft, magister pellionum, ben, trudo, Турчибашин на, но, бев Курчибаша,

magistri pellionum. Турчибашиница, f. Die Srau Sев Жур

uxor magistri pellionum. Турчија*, m. Der Xiurfфner, pellio. cf.

кожуар. Турчијин, на, но, Жurfфners, pellonis. 1) in, in (mit dem accus. Турцијница, f. Die Surfфnerin, pellio

оптицао у цркву; био сам у цркви,

2) (mit dem genit.) bei, apud : y Bora Ћурч јнски, кa, кo, 2) Surfфners,

је свашта доста; ишпе у менен pellionum. 2) adv. wie ein Kürschner,

њега. 5) interi. cf, ух! more pellionis.

Уабаши, ам, v. p. (ein neues &lis)

strapazieren, attero (paunum): Kypuinyk*, m. dal' Kürichnerhandwere, yaduocumuce, crice", v. r. pf. Apolo

ars pellionis. Rрчик, m. (dim, s. Курак) vide Курче, werden, humore firmari. луга.

ска цаија.

чибаща,

У.

und abl.):

nis uxor.

има

[ocr errors]

S10.

ўба, adv. eingelt, bit unə ba, Paum, убражђавали , љујем, v, impt.1 пф in vis :

убраздипи, им, v. pf. s ein Ge: А. Има ли јабука на јабукама ? fdäft einlassen, immittere se in negoE. Нема , уба ће која.

tium. бав, вa, to, (ријетко се говори, ўбрапии, уберем, т. pf, pfluen, ана

него се чује упјесмама) vidе лијеп. leren, lego. убавац, віца, p. 2ame ciner guеuе убрзии, им, т. pf. убрзићу ја тебе!

zwisden Riemeta und Kruschedol in Sirs sagt man dem Kinde, das man ftraft, inten, womeu fontis (Baudusiac) in (faciam te celerem ?). Sirmio.

ў брисати, ришем, v. pf, wifфеn, tеrgео. убавица, f. cf, Злалоје,

убрисівање, п. рав абwifфеn, absterубацівање, п. дав фіnеinperfen, injectio.

убрисіватин, сујем, т. impf. абwifфе, убацірати, цујем, т. impf.jpineinwers abstergo. убіцний, вм, v. pf. 7fen, injicio. Увалии, им, v. pf, bineinwälsen, inубелин, им , (Рес. и Срем.) vide

volvo. у бијелили.

Уваљати, ам, v. pf, bineinwäljen, volубијање, п. 1) сав 3erleken, laesio. 2)

vo in Das Erschlagen, occisio.

Уваљаписе, амce, v, г. pf. 1) 16 бие, убијали, ам, т. impf. 1) реrlеgеn, laedo. Wälzen beschmugen, volutando macu2) todtschlagen, occidó.

lor. 2) sich einwallen, im Walken eins убијалписе, амсе, у. r, impf. fit ans geben, minui subigendo. schlagen, illidor.

Уваљивање, п. баб бineinwälgen, inубијелипи, им, v. pf. (Ерц.) н. п. лап

volutio. xo, bleiden, insolo.

Уваљівали, љујем, v. impf, bineinwäla убипп, бпјем, v. pf. .) erfФlagen, zen, involvo, volvo in :

occido. 2) abschlagen, verwunden, ver: YBâp je, vide sa yeap je. ligen, laedo,

уважити, им, v. pf. ertappen, fangen, убитисе, бпјемсе, у.г. pf. jih perlegen, capio, prehendo. taedi,

уватиписе, имосе, т. г. pf. unbewege убл. вати, љујем, v. pf. Бејререп, lich bleiben, nicht bewegt werden, ers

ffarren, consisto, non moveor, H. . Ý 6oj (961), m. die Schläge, verbera : рука, нога, мјесец, сунце. лежи од убоја.

Увёзати, ежем, v. pf. бірдеn, colliубојатисе, јимсе , v. r. pf. mit tеr blof. gare.

sen Furcht davon kommen, (en être YBeziibane, n. das Binden , ligatio, quіtte pour la peur), tіmоrе luo: бо- увезлівапи, зујем, v. impf. "binsen, јао сам се, али се нијесам убојао. colligare. Убојилі, та, то, (сп.) vidе убојни: Увек, (Рес. и Срем.) vidе у вијек. „Дадоше му копље убојито

ўвен упи, нем, v. pl. verwelken, mar. убојица, m. Bеr fіd, gut flagt, pugnator acer.

Уверавање, р. (Рес. и Срем.) vidе увје. уббініі, на, но, н. п. топови, Sampfa,

равање. Schlacht:, zerstfrend, praeliaris Уверавади, ам, (Рес. и Срем.) vide убојни камен, m. (Contufiоnѕ ftein), деп увјеравами. inan Ben in einer Chlägerep 3erfФla. Увераватисе, амсе, (Рес. и Єрем.) vide genen gerrieben eingibt, lapis ad. contu увјеравалінсе. siones

Увериши, им, (Рес. и Срем.) vidе увје. убости, одем, v. pf. Bur, eteфen

verwunden, pungo, pungendo laedo: Ýsepumouce, umce, (Pec. n Cpem.) vide убола га крава.

увјериписе. убрадач, m. eine 2rt leinenes SopftuФ, Увести, едем, v. pf. ) binсinführen,

duco in 2) пређу у брдо, аngеt. убрадиши, им, v. pf. Bеn убрадач ит . teln, ordior. tbun, ѕumеrе vittam, circumdаrе. Убра. Увести, везем, v. pf. Wineinfabren, ђена без игaлa (m. ј. пијана).

inveho. убрађивање, п. Зав Иmthun бев убра. Увести, везем, т. pf. Fineinftiden, Aay, vittae circumdatio.

ineludo picturae acus :: Убрађивали , $ујем, y, impf. Bеn убра Увезла сам при дуката злата —

Aay umthun, circumdo vittam. Увече (у вече),, "abепов, vеѕрегі. убраж, нвање, п. Зав Иnternehmen (ei. ўвецбати, ам, (Рес. и Срем.) vide ne Geschäfts), molimen,

усјецбами.

[ocr errors]

cesco.

рипи.

vittae genus.

insero per

acus.

увраћање, р. бав @infprehen, ingres- Угазипін, нм, v. pf. 1) у шпо, bineintre

ten, calco, 2) zusammentreten, coacalco

Ўвештитисе, имce, (Рес. и Срем.) Ўерађантисе, амce, v. г. impf, einfprea vidе увјецтитисе.

chen, deversor, увијање, в. дав Иmminbeit, invоlutiо. уврачати, ам, v. pf. treffen (durch ÝBíjamu, am, v. impf. umwinden, in. Wahrsagung), divino. volvo.

Увребати, ам, v, pf. erlauern, dерге, ўвијек (р. і. у вијек), (Ерц.) іmmеr, hendo aucupando. semper.

уврдипін, им, (Рес. и Срем.) vid. увирање, п. 1) бав @infieben, sinfo. ўвриједици.

фев, decactio. з) бав Our f@miegen, Укрепён (скоҷиппи), auf per nimliфев реггерtіо (?), perlapsus.

Stelle in die Höbé, adsilio in altum : Увирали, pe, v. impf. eintoфen, de „Трипут дорам уврептен скочио — coqui, coquendo evaporari.

Yepemi, pu, v. pf. einkochen, verdama увиралисе, ремсе, т. г. impf. fit mо pien, decoqui.

hin durdischmiegen, arcte perlabi. Увртисе, ремсе, увръосе, (Pec. к Увити, вијем, v. pf. umminen, cir. Срем.) vidе увријеписе. cumvolvo.

Увриједиши, им, v. pf. (Ерц.) en eine Увјеравање, п.(Ерц.) ЗавBereben, ueber. Wunde anstoßen, offendo in vulnus. 3eugen, persuasio, convictio.

ўвријеписе, ремсе; увръоce, var. pf. увјеравапи, ам, v. impf. (Ерц.) glau= (Epq.) fich hineinschmiegen, arcte perben machen, persuadeo.

labi. увјераваписе, амсе, т. г. impf. (Ерц.) Уврнути, нем, v. pf. н. п. овна (п. і. sich überreden, persuadeo mihi.

yјаловити), абоreben, Burt Dreben Увјерипти, им, v. pf. (Ерц.) glauben verderben, eneco torquendo (testiculos). machen, persuadeo.

Уврнутисе, немсе, vidе украплінсе. увјериписе, имce, v. г. pf. (Ерц) fi Увфспія, уврзем, v. pf. и. п. конац у überreden, persuadeo mihi.

өглу, girfaceIn,

foramen ўвјецбани, ам, v. pf. (Ерц.) cinlers nen, sich einüben, condisco, expertus ġopmake, n. das Eindrehen , retorsio. fio in re.

contorsio. Увјештиписе, имсе', v. г. pf. (Врц.) ўвртапи, уврћем, v. impf. eintrebел

geschickt werden (in einer Arbeit), ex retorqueo, contorqueo. pertus fio.

Увртепіи, пим, (Pec.) vidе увркети. Увлачење, п. бав #insieben, retractio, Уврттеписе, писе, (Pec.) fіdе увекеувлачипти, им, т. impf. біnеіngieben, retraho, traho, contraho.

Увршипи, им, (Срем.) vidе уврћетң. Ўво (genit, yва и увепта ; р. уши), дав увршиписе, щнсе, Срем.) vidе увеDhe, auris.

fептисе. Увода , f. Der epion, индјфаftеr, ex. Уврћепти, увршим , v. pf. (Ерц, ; біля plorator.

einbohren, terebro. Уводити, им , v. imрt. 1) бiнeinführen, Уврђелисе, увртисе, т. г. pf. Ерц

induco. 2) auskundschaften, exploro. коме у главу; fіф іn реn kopf jeken , 3) прећу у брдо, аиз еtteln, оrdior.

in animum induco. Увљење, п. ) рав іneinführen, in- Ўвршан, шна, но, н. п. чанак брашна,

ductio. 2) das Spioniren, exploratio. ungestrichenes Maß, mensura cacumia

3) das Anzetteln, orsus. Ўвојак, јка, ш, (сп.) goze (?), сір. Увршйвање, п. (8fterr. Рав 2 ufgie cinnus :

pfeln des Getreides), demensio exun„Како расте права на увојке

dans. уволажа, f. Der Sфетиеm, torticula Linn. Увршивати, шујем, v. impf. | aufgipfeld, Увражење, . дав &infävein, immissio Увршипи, им, v. pf,

увући, учем, 'v. pf, bineiiзieben, traУвразити, им, v. impf. н. п. конац у

bo in hray, eiufädeln, insero filum in fora yráhabe, n. 1) das Rechtmachen, satis:

factio, probatio, accomodatio. 2) рав уврамине, f. pl. Die Plugmenite, ver

Richten, Stimmen, correctio, tempesus aratri, Боље се навр њиве договарапи, него се начуврашинама угађапін, ам, у impf. ) коме, ее карати.

nem recht machen, probo alicui qurd. Увратилисе, имce, v. г. pf. einfprе.

) шпо (н. п. гадње), заrефt mафен, chen, einkehren, deverto ad aliquen. richten, tempero, constituo.

[ocr errors]

nata,

cacumino.

bili in acum.

men acus.

[ocr errors]

все.

ago in

Ýrnam, ам,

угазиле свиње испред куће; угази- Ўговор, m. die Verabredung, die Ber ми земљу (за пећ и. f. Ф.).

sprechung, colloquium (besonders die уғанпиписе, имce, vide ганц учини. Verabredung, wann und wie die er:

bettene Braut abgeholt werden sou). гал, гла, m. vіdе куп.

cf. колачи. Уга», гља, m. бie Chmiebetohlen, car- Уговориши, им, v. pf. vеrаbreдen, conbones.

dico. Уганути, нем, v. pf. руку, ногу, ўгодан, дна, но, 1) rеђt, аngеnеfіn, Herrenken, luxo,

gratus. 3) bequem, commodus. угар, f. Die gum tunftigen anbau auf• Угодиши, им, v. pf. 1) коме, в einem

geriffene (und dem Durch w är men recht machen, íacio satis , probo rem ausgerepte) Erde, ager proscissus. alicui. 2) iumo, richten, zurecht mac гарак , pкa, m, Der Brano, titiо. феn, constituo. ўгаритии, им, y, pf. ш. је њиву (или угодник, т. н. п. Божји, деr eв mem jemby), aufreißen (die Erde mit dem recht macht, gratus , qui gratum mihi Piluge), prosciodo.

facit: ўгарица, f. vіdе угарак.

„И ради су Божји угодници угарнице, f pl. aufgeriffene Zeder, agri угојипи, им, v. pl. futtern, miltet, proscissi :

sagino. „Падобие поице на угарнице

угониппи, им, ч. impf. pintiritreiben, Угарчић, m. dim. р. угарак. угасии, им, v. pf. Ifфе, restinguo, Угоњење , p. дав фіnеintreiben, actio Углавин, им, v. pf. fe1fesen, statuo,

in -Углављивање , п. Вав 8eftfesen, Sefe. Угоспипи, ним, v. pf. Demirthen, hа. stigen, Einstecken , lixio.

spitio excipio. Углављивапін, љујем, v. impf. Defefti, уготовити, им, v. pf. и. п. ручак, gen, figo.

вечеру, fertiq maфen, adparo. угладипи, им, v. pf. glätter, polio, уграбити, им, v. pf. erbајфеn, arri

vide
угледати.

pio, comprehendo. углачапші, ам,

vide
угладити.

Угревање, р. (Рес. и Срем.) vidе угри. Ýrrea, m. der Augenschein, conspectus : јевање, „Извед брате сестру на углед

Угревати, ам, (Ресе и Срем.) vide yУгледали, ам, v. pf. ereben, conspicor. гријевами. угледалисе, амҫе , v. r. pf. на кога, угрејали, јем, (Рес. и Срем.) vide y

Beispiel nehmen an einem , exemplum гријалін. capio (bonum aut malum).

Угризак, риска, m. Вав 2ngebіgеnе, ad. Углобиппин, нм, v. pf. eirfügen, insero, morsum quid, e. g. pomum, panis.

(clavan in foramen, ad contineudum). Yrpusate , n. das Unbeißen, admorsio, Углобљавање, п. Вав @infügen, insertio, Угрні запи, ам , v. impf. arbeigen, adУглобљівали, ам, v. impf. einfügen, mordeo. insero.

Угријали, јем, v. pf. (Ерц.) erwarmen, Угљевље, р. (coll.) Die Roblen im Ofen, calefacio. carbones,

Угријевање, п. (Ерц.) сав Bärmen, Угљен, m. eine Roble, carbo.

саlеfасtiо. m. dim. р. угљен.

Угријевати, ам, т. іmрt. (Ерц.) wät. Угљеша, m. Лаппвиаinе, доmеn viri. men, calefacio. Угљнчак, чка, m. vіdе угљенчик. ўгриња, f. Srauenname, pomen feminae, Угнали, ам, v. pi, binсintreiben, ago ўгриспи, ризем, v. pf. anbeigen, adin - adigo.

mоrdео. Угнутисе, немсе, т. г. pf. film fenten, угрк, р. црв, шппо живи љети у sido.

говеда испод коже. Угњавити, им, v. pf. etiruden, elido. Угруішаписе, шасе,

vide

прогруша. Угњечипти, им, v. pf. Eneten, subigo. Yrhwnmu, au, v.pf, milde, weich wers yrypcy3*, m. der Balunke, nebulo. Ben (vom o6te, В. В. Веr ajpel), угурсузлук *, m. - Bie palunterey, Ric

derlichkeit, nequitio. Уговарање, в. дав Зеrаbrepen, consti- угурсуски, ла, кo, bаluntift, nebu. tutio, condictio.

lonun : угурсузе угурсуски ! am, v. impf. verabreden, Yryuubane, n. das Erstiden, suffocatid. condico.

Угушивали, шујем, v. impf. ertite, Уговети, ем, у. pf.. (у Сријему и у

suffoco. Бачкој) vidе угодищи І.

Yrywmu, HM, V. pf, ersticeu, sulloco,

Угљенчић,

[ocr errors]

mitesco.

Уговарами,

constituo,

« PreviousContinue »