Page images
PDF
EPUB

murmur.

у Бан.) .) frifф, rесеns, cf. лазе, при- Врндање, п. ) бав дербе Вpinnen, jecah. 2) frisch, hurtig, celer.

netio crassioris lini. 2) dab Daherplaus Врішање, п. das durchdringende dern, garritus. Echrepen, clamor vehemens.

Врндали, ам, v. impf. :) преспи на Врiнштапи, нм, у. impf. Burфsrin= велико врeпeнo, grоb jpinnen, nere gend schreyen, clamo acriter.

crassius linum. 2) daher plaudern , nu. Вриједан, дна, но, (Ерц.) würbig, gas profero. dignus.

Врнду», т. највише се говори у Вриједили, им , v. impf. (Еоц.) werty млож. броју врнд уљи, и dim. врн"tepn, valeo : вриједи царева града.

дулийн

(Самотвори почкови Вријеђање, (Ерці. Зав 2njtopet, 2ufrei. Као Воденично камење, или кола

fen der Wunde, divulsio , offensio. од јакови точкова. На піаковим Врије Қаши, ам, v. impf. (Ертц.) aufrei. лочковима стоје обично Турски

een (die Wunde), rumpo, offenda. TIONOBH), eine Art Rades, aus einem Вријеђатисе, амce, v. г. impf. (Ерц.)

Stüde, rotae genus. feine Зинде аufreifen, diyello ipse Врнули, нем, vide

вратипи. . vulnus meum, offendeus. Врнутисе, не исе, vide

вратитисе. Вријежа , f. (Ерн.) 1) cer Ctängel (3. Венчаница, f. einer Ser Xiemen, die an 5. des Kürbijjes, der Melone), sur- der Opanke statt des Oberleders sind, pas. 2) пасја вријежо! (eu) eltwort

lorum crepidae, genen Kinder) convicium in pueros. Врнчање, п. 1) das Unmachen der Вријеме, времена, п. (Ерц.) 1) Die Ober - Riemen der Dpanten, aptatio

Zeit, tempus. 2) Wetter, tempestas. lororum superiorum crepidac. 2) das Bpka, f. das Knurren, f. B. der Kaße, undeutliche Reden eines Mißvergnügten,

mussitatio. Вркнули, не , v. impf. Degjmettern, Ернчали, ам,w.impf. а) опанке, бie Ober, cuin strepitu avolo.

riemen unmaden, lora snperiora apto. Bpxes, m. die Verlesung (der Sols 2) zornig reden, mussito. *paten), recitatio nominum militum : Врсан, сна, но, vide

врстан. отношли војници на врлез.

Bpchlik, m, der mit mir gleichen Alters Волезoвaњe, n. дав 23 etiefen, reci- ift, aequalis. tatio.

Врсница , f. Die mit mir gleiben 21ters Велезован, зујем, v. impf. un pf. ist, aequalis. berlesen, recito nomen (ja cam obe Bpchoka, f, die Ordentlichkeit, Bravheit, светри ријечи слушао 1807 године

frux (?). ѣе се говоре на Дрини у војсци Ва. Врста , f. Reihe, series. љевској; и сам сам ишао пе врле. Врстан, сна, но, orbentli, frugi. зовао војску).

Врстање, п. Зав Зtellen in Xeil) по Bpaém, f. die Steile, declivitas.

Glied, collocatio in ordine. Врлетан, пнa, нo, fteil, praeceps, Врспатисе, амce, v. г. impf. fi in Волина, f. vіdе добропа,

Reih und Glied itellen, in ordine colloco : Взло, vidе веома. .

А. Врстајлесе, епо цара Мутала ! Велес ha, f., vidе врлина.

Б. Врстаосе не врстао, не ма Врлудање, т. бав eben (uno hun) еіnев, Веr fіth nit wohl bеfinеt, in- Врспелези (п. ј. врзи пе лезн), (tomif cessus bominis aut bestiae minus bene als) Feiertagenaine, dies festus fictus valentis. .

joci caussa : Врлудапти, ам, у. impf, it gene (oper A. какав је данас свешац? sebe aus), wie einer der sich nicht wohl Б. врспелези !

bеfinеt, inсеdo ut minus bcne valens. Врта», m. (у Сријему, у Бачк. ну Връав, вa, po, am auge befфätigt, Бан.) Ваз 23iertheil, vidе чепіврпі. Tacsus oculo.

Враљче, чеша п, буре од четвршік Врљање , п. Вав ефіеntеrn, ambulаtiо. Вељалін, ам, v. impf. (Фlentеrn, am. Врпање, п. 1) vidе враћање. 2) бав. bulo. .

Aufbrechen der Nüße mit dem Messer, врљика, г. бie Change sum @inauren, effractura nucis ope cultri.

tignum (pertica) sepiendo horto. Вртапін, еркем, y, impf. a) vidе вра. Врљини, им, v. pf, wеrfеn, wegwers Кари. 2) opae, bie Züpe aufreфet, fen, jacio. cf. бацити, пурипи.

effringo nucem cultro. Връичица, f. dim. . врљића. Ветапійсе, врћемсе, vidе враћаписе. Врљo, m. Bir an einem Muge befфätigt, Вршење, р. (Pec.) vidе врење saucius altero oculo.

Віnіепці, піки (©ec.) vidе врем,

нас више него

акова.

ње.

mace.

dim, p. врг. :

[ocr errors]

ren, terebro.

.

nae.

жени н

Врmеткисе, жимс, (Pec.) vide sphe- Вршник, m, vide црепуља.

Вручанин, m. einer von Sеrfеѕ. Вртиши, им, (Срем.) vidе врћели. Вршчић, m, ) dim, p. вр. 2) (вржчић) Bömumace , Amce, (Cpem.) vide Bpke.

Връо, врла, лo, vidе добар. Вршлог, m. Der Baffеrmirbel, yortex. Връдвипі, па, по, н. п. гора , cit Вртоглав, ва, во , fфwinblis, ver- Berg mit vielen Spigen, cacumina tiginosus.

sus (?). Вртоглавица, 1, bеr ефwintel, yer- Вmйца, f. (у Ерц.) vide пица. tigo.

Вугдраг (Вундраг), m. Xannkname, Вреење, р. 1) бав Зоbrеn, tеrеbrаtiо. nomen yiri. 2) das Dreben, volutio.

вузман, m. Лаппвпame, pomen viri. Врhепти, вртим, у. impf. (Eph.) boh: Bymo, m. Mannsname, nomen viri.

вчин, т, Лаппвпате, потеn yiri. врћеписе, вртимce, v. r. impf. (Ерд.) вулица , m. Лаппвпате, поmеn viri. sich drehen, vertor.

Вуја, m. (Рес. и Срем.) vide Byjo. врћи, вогнем, pf. thun (stellen, Býjaqui, m. Mannsname , nomen viri. legen), pono.

Вујак, m. Лаппвпате , nomen viгi. Вhй, вршем, (у Бачкој) vidе вријећи. Вујан, m. RannBname, nomen viгi. Врбисе, вргнемсе, у. г. pf, на кога, вујана, f. Trauenname, nomen femiwem nacharten, nachgerathen, imitor. Дете се вргне и на ујца преко Ду. Вујепа, m. XannBname, nomen viri.

нава, акамо ли на слугу у кући. Вујо, m. (Срц.) 1) һур. р. Вук 2) hyp: Bpk (comp. Bpyki),ka, he, heiß, fervidus. 2. Вулица. Врућина, f. Die pike, aestus.

Byjko, m. Dannsname, nomen viri. Врућица, f. hіѕіgев Sieбer, Tebris ar- Вујчеша, m. Лаппвате, nomen viri. deos.

Вујчин, m. Лаппвпате , nomen ziri. Врућичина, f, augm. е. врућица. Býk, m, 1) der Wolf, lapus. 2) Manns. Врулушпина, f. vіdе врућичина.

name, nomen viri. Кад се каквој Врушка гора, f. vіdе фрушка —

даду феца, онда нађене Брушкиња, f, cine Art Wirfфеn, cerasi ђептему име вук (да га не могу gebus.

вјештице нзјести : зато су и меВpң, cf. прӣ врц.

ни овако име нађели). Грцање, в. а) баѕ fфnele Sin = uno Вука, f. Slug be) Вуковар. Herbewegen, micatio. 2) das Sprüßen, Byka Anh, m. Mannsname, nomen viri. emicatio.

Bykājno, m. Mannsname, nomen viri. Врцапн, ца , v, impf, fprüfen, emico : Вукаль, ш. 27 аппвпате, поmеn yiri. Црна крвца кроз кошуљу врца — Вукана, f. Seauenname, nomen femiВрцаписе, амce, v. r. impl. ft, fфией hins und berbewegen (8. B. wenn ein Bykac, m. Mannename, nomen viri. Mann ein Frauenzimmer nadväffen Bykay, kga, m. Mannsname, nomen mil), mico?

viri. Врцкање, п. dim. р. врцање.

Вукач, m. Лаппвпате, поmеn viri. Врцкапінсе, амce, dim. 2. вруаписе. Вукашин , m. Rann®пате, поmеn viгi. Врчак, чка m, vidе мачак.

Вукеља, м. Лаппвпате , nomen wiri. Врчање, п. баѕ knurren, murmur. Bykak, Mannsname, nomen viri. Вічапи, чим, v. impf. као мачка, вукман, м. Лаппвпате, оmеn yiri.

или као празно вретено кад се обр- Вукміі, m. Rannвпате, поmеn viri. ke, Enurren, marmuro.

Вукмир, m. Tannname, nomen viri. Bpuuaj, m. eine Schicht Garben, die auf Býkmupa, f. Frauenname , nomen femi

einmal ausgetretten wird, .stratum. Вршак, шка m. vіdе вричні 1. Вуковар, m. Otact in Clavonien, noBpjuay, juga n. die Stadt Wersches (im men urbis. Вуковарац (рца), човек Banat).

в Вуковара. Вуковарски, кa, кo, Вршачки, кa, кo, Berfeker :,

pon Вуковар. Bpurebe, n. das Austreten (des Getrei. Byxoboje, m. Mannsname, nomen viri

. del), trituratio.

Вукодлак, m. вампир, беr Затруе, Вршилба, f. Dat duѕtrеtеn, triturаtiо. vampyrus (das Vulcolacsae im Adelung вршиписе, шисе, т. r, impf, in Gr, a. v. Bampyr). Вукодлак се зове чоfüllung geben, perficior : Bpiunce Bo

век, у кога (по приновијеткама наља Божја.

родним), послије смрти 40 дана, BIXX2, f. Die Fifchreufe, wassa,

уђе некакав ђаволсын дуи ожник

nae.

nae.

та (повампирисе). Полом вукодлал Вукотићи, m. pl. cf. сјекушићи (санзлази ноћу из гроба и дави људе мо у оној загонетки). до кућама и пије крв юнову. Пош- Вуксан, m. Rannéname, pomen viri.

пен се човек не може повампири. Вукша, т. Mannsname, pomen viri. ми, већ ако да преко њега мртіва вуле, m. Жаппвпаne, nomen viri. прелепи каква пица , или друго вулета, m. Rannваа те , uomen yiri. какво живинче пређе: запо свагда вуна, f. дie 3 ole, lаnа. чувају, моца да преко њега што Вунен, на, но , molen, laneus. не прење. Вукодлаци се обично по- вуница, f. 1) dim. 9. вуна. 2) вунени јављују зими (од Божића шамо до KOHUI , der Wolzwirn, filum láueum Спасова дне). Како почну људи мло- duplicatum. го умирати по селу, онда почну Вунко, m. )? anBname, 'nomen viri. говорили да је вукодлан у гробљу вінпа, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) (а ђеној почну казивати да су га das Pfund, pondo. фе боку вуђели с покровом на ра. Вунташ, т. п. і. лан, $labв, Ber мөну), и сліану погађан ко се pfundweise verkauft (verpackt) wird, довампирио.

Кашпо узугу врана linum quod jam pevsum venditur. ждријецца без биљеге, iia га одве. Вунлашки, на, ко, н. п. канлар, діе ду на гробље и преводе преко гро- Pfundwage, Lbra quae pondo exhibet. бова, у којима се боје да није ву. Внцупі, т. der Hundsfott (österr. кодлал : зашпіо кажу да пахтови Sundsfutt), nebulo. ждријевац не ће, нипін смије, прећи Вунцупарија, f. Die punb8fütterty, res преко вукодлака. Ако се ожом

scelesta. увјере и догодисе да га ископавају, вуруна* (вуруна), f. vіdе пећ. онда се скупе сви сељаци с глого. Вурункца (вуруница), f. dim. 6. вувим кољем (зашто се он само гло

Рўна. гова коца боји : заліо говоре, кад Вурунски, на, кон. п. лончић, Дfen*, га спомену у кући, „на пулу му fornacalis. броћ и глогово прње” зашто Вурунција*, m. 2) деr оfenmaфet,

forсу и брошњаци покривени глого- nacarius. 2) der Beder, pistor. вим трњем —), па раскопају гроб, Вуки, вучем, т. impf. Bieben, fФlepи ако у њему нађу човека да се

pen, traho. није распio ,

га избоду Вуцибалина, f. 1) Ser mit Ben Btode оним кољем, па га баце на ватру

berumspaziert, otiosns cum baculo. пе изгори. Кажу да таковога ву.

2) der offenbar Sträfliche, baculo diБодлака нађу у гробу а он се уго.

guus, quem sequitur baculus expectans јио , , надуо и поцрвењео од љуцке illum qui verberet. хрви („црвен као вампир”). Вукод. Вуча, ш. (сп.) Запnname, pomeы лак долази кашпо и својој жени (а

viri : особимо ако му је лијепа и млада)

„Шемлук, чини Вуча ценерале. ме спава с њоме ; и кажу да оно вучан, m. Лаппвпате, поmеn qiri. дијете не мa коспију које се роди вучен , m. 27 аппname , поmеn viri. с вукодлаком. А у вријеме глади Вучење, р. Вав бФleppen, Bieben, tracчесто га привиђају око воденица,

tio (?). око амбара житније и оно чардака Вучета, m. Запивпате, поmcn viri. и кошева кукурузније.

ву чија *, f. ein aufrефtftebeпрeв Хар, Eyroje, m. Mannsname, nomen viri. Wanne, cadi genus. Вук једина, f. Der 3 oliship, admor. Вучјјца , f. dim. . вучија. sus lupi; (приповиједају) кад жена вчина , f. 1) vie 28oif8baut, pellis lupi. прудна једе меѓа од овце , или од козе, коју је в ук jeo, онда по

3) augm. bon вук. 3) Xannвпате,

nopjen yiri. . њезином Ђепелту, кад се роди, изи

Вучитрн, m. варош у Косову код вофу некакве ране, које се зову ву

де Ситнице. коједина. Вукоједина се кади Вучић, m. жаппвпате, поmеn vir, измечетом и им се лијечи.

ву чица, f. Die 3glfin, lupa. Вукола, m. Xannвпате, nomen viri. Вучји, чја, чје, 2Bolf6s , lupinus. Вукоман, m. Rannвпате, поmеn yiri. вучко, m. Лаппвпате, pomen viгi. Вук сав, m. Rann&name , pomen viri. Bшеница , f. (у Ерц.) rіdе шеница. Вукосава, f. $rauenname , Domen fe

minae, Вукоша, ш. Запрвпате, зошер тігі.

a

они

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Газдин, на, но, бет газда gеbrіg,
Г.

heri, patris familias.'
Газдински , кa, кo, 1) деп газдe geрӧ=

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie
cin газда,

laute. 3) pleonastisch :

Газепа, f. eine Eupferne Runje, Фоя „Чарне очи ви га не гледален von 3 auf einen Para geben, numi Tabez, m. die Wallwurz, symphytum

genus. officinale Linn.

Газиблaлio, m. tomife Benennung ei. Гавра, m. Mannsname, nomen viri nes geringen Beamten, der sich wichtig (Gabriel).

macht (q. d. Watekoth). Гавран, m, Ber Race, corvus. Газни, им, v. impf. 1) patent, yadaГавранов, ва, во, бев Xaben, corvі.

re. 2) treten, calcare. Гаврање, p. cin pіrtenjpiel, ludi Гаип" учинитисе, perfфwinken (wie pastoralis genus.

ein Geist,) evanesco. Гаврапінсе, амce v. г. impf. (у Бач. Гај, m. Bеr pain, nemus.

koj) eine Art Hirtenspiel, ludi genus. T'aja, m. (Pec. a Cpem.) vide l'ajo.
Гаврило, m. Babriel, Gabriel, Гајдаш, р. vіdе гадар.
Гагрица, f. ein Виет беr ungegarhte Гајде, f. р. (Сријему у Бачк.) vide
Häute frißt, tineae genus.

гадње.
Гагричав , ва , во. н. п кожа, тиет» Гајење, п. дав Фflegen, curatio , cul-
stichig, von Würmern zerfressen, exe-

tura. sus a tineis.

Гајин , mi Xann&name, nomen viгi. Гад, р. Реr Spel, nаuѕеа.

Гајипіи, им, v. impf. pflegen, curo, Гадан, дна, но, еtеlу аft, crеаnѕ fа- Гаjo, m. (Ерц.) hyp. 2. Гаврило. stidium. :

Гајски, ка, но, н. п. дрозак, 23 аlѕ Гадини, им, v. impf, etelbaft mафеп, Drossel, silvestris.

abtadeln, fastidium creo alicui alicu- Tajman*, m. die Schnur, funiculus. jus rei.

Гајліанипіи, им, v. impf. н. п. аљину,
Гадипоисе, имсе, т. г. impf, Geel ba= Schnüre annähen (ans Kleid), clavuin

ben, fastidio: ја се гадим на піо, adsuere vesti.
над нешто ми се гади.

Гајпiaњeњe, n. Вав Befфnüren, adѕutio Гадљање , в. дав Фидеlfасtpfeifen, mu- clavi. sica utricnli.

Гака, f. Sa® Weträbe, cornicatio (?): Гадљap, m. Der Фидеlfapfeifer, utri

стоји гаќа врата. cularius.

Гакање, п. дав шефrey Ser fribe, cla-
Гадљарев, ва, во , бев Тибеlfarpfei. mor cornicis.
Тадларов, ва, вo, fers, utricularii. Гакати, гачем, v. impf.träsen, (роп
Гадњарски , ка, но, і) Зиреlfaғpfei. Ганнулін, нем, v. pf.jper Sräfer)

ferisd, utriculariorum. 2) adv. Dudel: cornicor.
fakpfeiferisch, more utricularii.

Галиба , f. (у Сријему, Бачк. и у Бан.) Гадљати, ам, у. impf. Den Dueljav Ungelegenheit, molestia. spielen, sonare utriculo.

Tàauja, f. die Galeje (großes Seeschift), гадње , f. pl. Der Дидеlfae, utriculus

navis. Гадљи , f. p.j musicus.

Галијца , f. dim. p. галија. Тадљив, ва, вo, etel», fastidiosus. Tannija, f. der Vitriol, vitriolum. Гађање, п. За 3ielen, cоllіnеаtiо. Галицање, р. vіdе чкакљање. Тађапи, ам, v. impf. (у Шумадији) Галіцали, ам (и галичем), vidе чка

zielen, collineo. Тађење , p. 2) бав 21nefeln, taedium, Галоња, m. cin fфwarger Sфв, bos

2) das Verekeln , taedii creatio. Гажење , р. ) бав Заtеп, уаdatio. 2) Галоњин, на, но, бев fфwarsen Оф. das Betreten , calcatio.

ren, bovis atri. Газ, т. vіdе брод 1.

Галош, m. црна пантљнка,

што се Тазда, m. 1) vidе домаћин. 2) ein rei.

уплеће у косу (у Србији), vide фer Rann, dives. cf. господар. уплепњак. Газдалук, т. das Vermögen" (eines l'amarbe, n. das Watcheln, vacillans газда ,) facultаtеѕ.

gradus, Газдарица, f. vіdе домаћица.

Гамбатын , ам, у. impf, watft ein, ire
Таздаричин, на, Ho, der Hausfrau

vacillanti gradu.
gehörig, herae, matris familias. Гамизање, в. дав Wriejen, reptatio.
Газдашаг , m. rіdе газдалуң,

Гами запи, микет, v. impf. Erieden,repo.

Клсан.

ater.

tio.

ater.

Ганули, нем, vide yгaнути. Гвожђа, п. pl. 1) бie Sale, laquei. 2) Taobayja, f. eine Art Pleiner Fische, pi- гвожђа пушчана, м. ј. пабанце. sciculus : не ма ни гаонице (кажу гвожђар, т. der Eisenhändler, merрибари ка, не ма рибе).

cator ferrarius, Гар, f. Die rubige Sarbe (ёфты), со- гвожђарница, f. See Gifenlabet, taberlor fuligineus.

na ferraria. Гара, f. rupbraипев ефaf, oyis atra , Твожђарски, кa, кo, 1) eifenbanklerija, tuliginosa.

ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhånds Гарав , ва , вo, rufig, funliginosus, ler, more ferrariorum. Гарда, f. заграда у Дунаву bе се Гвожіре, п. Фав &ifen, ferrum. мору не ватају (од Пореча доље), Гвожјуішина,

f. augm. p. гвожђе. tin за преrе іni per Toпat jum pau= Гвозден, m, 27 апрвпате, поmеn viгi len ange, sepimentum capiendo husoni (ferreus). Linn.

Гвозден, на, но, cifern, ferreus. Гаревина, f. (augm, ?) vide гар.

Гвоздењai, m. 1) копао од гвожђа, Гарење, р. бав Xupigmaфen , denigra- eiferner Kieffel, crater ferreus, 2) rE03

ден буздован: узе кадија гвоз-, Гарин, на , но, des schwarzen Schafeb, дењак, піе удари нашега Мују над ovis atrae.

прдењак

cf. оклицнути. Тарипи , им, v. impf. rubig maфen, Где» (Рес,) vidе bе. fuligine denigrare.

Гдегде, (Pec.) vidе гkerbe. Гаров , m. ein fdymarier филд, canis Гдегод, (Pec ) vidе kегођ.

Гдекоји, којега, (Pec.) vide Бекоји. Гаровљев, ва, во, бев rupfarbeнen Гдему драго (Pec.) vidе bе му драго. Fundes, canis fuliginosi.

Гдешто, (Pec.) vide Бешто.
Гасить, им, v. imрt. lejmen, restinguo. Гді, (Срем.) vidе bе.
Гаситписе, имce, v. г. impf. аивіüfфеп, Гдігди , (Срем.) vidе гѣеге.

extіnguor : гасисе свијека, ватра. Гонгод, (Срем.) vidе kего).
Tam, m, vide јаз.

Гдікоји, којега, (Срем.) vide ђекоји. Гаталита, f. п. ј. књига, у којој су Гдніму драго, (Срем.) vidе kему драго. којекакве приповијетке, или гапі- Гдишто, (Срем.) vide Бешто. se, ein Unterhaltungsbuch, liber ve- The, (Ep4.) vide' ke (mit allen ableis pustior (alö Gegensag von Kirchen. tungen).

Thirhe, (Eph.) hie und da, passim. Támaso, m. der Fabelhans, fabulator, Tean, m. yunop, ein gemeiner unges Галање, п, vidе врачање.

bildeter Mensch, homo de plebe. Татар. m, vidе врачар 1.

Гечење, п, ба8 Хаффеп зия геак, Гаппара , f. vіdе врачара.

appellatio aut simulatio rustici. vide гатаров. Геачина , f. augm, p. геак. Таптарина, f. vіdе врачарина.

Геачити, нм, v. impf, jum геаh mа. Гатаров , ва , вo, vidе врачаров. chen, facio rusticum. Талали, ам, vidе врачати. Гата. Геачитисе, имce, v. r. impf, fid, gum ла баба да није мраза, па освануо

reak maden, simulo rusticum. снијег до гузице ;

Геачніп, кa, кo, 1) bäurif, plebejus. „Стара баба у брабоњке гашта : 2) ady. bäurisch, rustice.

віив ми синци све су гола говна. Tém, m. der Pelikan, pelicanus : CMPAK Támka, i. das Gegenstück einer Bege:

benheit oder Handlung, res respondens: Temepân, m. vide menepao mit allen пiо је његова галка.

Ableitungen. Галіња , f, Grsäwlung, narratio. Гергеmеr, m, намаспир у Фрушкој

m. der solenriern, das Hosens гори.Гергележанин, калуђер изГерband, fascia braccalis.

геппега. Гeргeшeшки, кa, ho, po Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae Гергеniег.

Герзелез, т. брдо у Будиму.з Срби Гаћемине , f. p. augm. 2. гafe.

приповиједају да је некакав ТурГаћице, f, pl. dim. p. гале.

чин из Босне, Герзeлeз Алија Гаінік, m, vide гашњнк.

(који се прева и у пјесмама), ско. Гаһу рине , f. pl. vіdе rаtетине.

чио на коњу с тога брда у Дуна. Tanko, D. Gegend in der Herzegowina. во, за царево здравље кад су Тур

nomen viri (von ци освојили Будим. Tüшење , п. За ##fфеп, restinctio,

ұйбак, шка, ко , fФlant, biegfam, fle»

xilis.

bud).

l'amapes ,

ва ,

Во ,

као гем.

Галіньйк,

liuteae. .

Táya, m. Mannsname,
Гаврило).

« PreviousContinue »