Page images
PDF
EPUB

у Бан.) 1) frif, recens, cf. тазе, пријесан. 2) frif, burtig, celer. Вриштање, n. das durchdringende Echreven, clamor vehemens. Вриштати, штим,v. impf, дисфогіп gend schreyen, clamo acriter. Вриједан, дна, но, (Ерц.) ойсòід, dignus.

Вриједити, им, v. impf. (Еоц.) werth icon, valeo: вриједи царева града. Вријеђање, (Ерц.) бав провен, Mufreis fen der Wunde, divulsio, offensio. Вријеђаши, ам, v. impf. (Ерц.) aufrei= ken (die Wunde), rumpo, offenda. Вријеђатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) feine Винде aufreißen, divello ipse rulnus meum, offendens.

Вријежа, f. (Ерц.) 1) čer Stängel (3. B. des Kürbisses, der Melone), surpus. 2) пасја вријежо! (djeltmort gegen Kinder) convicium in pueros. Вријеме, времена, п. (Ерц.) 1) діе Beit, tempus. 2) Better, tempestas. Врка, Г. Даз Яnurren, 3. B. ber Kake,

[blocks in formation]

Волезовати, зујем, v. impf. und pf. berlefen, recito nomen (ја сам ове светри ријечи слушао 1807 године ђе се говоре на Дрини у војсци Ваљевској; и сам сам ишао те воле. зовао војску).

Врлет, 1. діе Steile, declivitas.
Волетан, тна, но, fleil, praeceps,
Врлина, f. vide доброта,
Воло, vide веома.

Врлећа, f. vide врлина.
Bpayдame, n. das Gehen (und Thun)
eines, ber fih nicht wohl beinbet, in-
cessus hominis aut bestiae minus bene
valentis.

Врлудати, ам, v. impf. i деђе (обес sehe aus), wie einer der sich nicht wohl befindet, incedo ut minus bene valens. Врав, ва, во, ат Лиде befäbigt, laesus oculo.

Врљање, п. даślenbern, ambulatio. Врљаши, ам, v. impf. [деrn, am

bulo.

Врљика, f. bie Stange zum Ginzaunen, tignum (pertica) sepiendo horto. Врљиши, им, v. pf. werfen, megwers fen, jacio. ef. бацити, турити. Врљичица, f. dim. . врљика, Врљо, m. be an einem luge be[häðigt, saucius altero oculo.

Вридање, п. 1) das grobe Spinnen, netio crassioris lini. 2) das Daherplaus dern, garritus,

Вондати, ам, v. impf. 1) прести на велико вретено, grob fpinnen, nere crassius linum. 2) daher plaudern, nugas profero.

Вридуљ, т. највише се говори у млож. броју вондуљи, и dim. ВрнДуљићи (Самотвори точкови

као воденично камење, или кола од такови точкова. На таковИМ точковима стоје обично Турски шопови), eine 2lrt Raveš, aus cinem Stücke, rotae genus. Врнути, нем, vide вратити. Врнутисе, немсе, vide вратитисе. Врнчаница, f. einer де істеп, дiе ап der Opanke statt des Oberleders sind, lorum crepidae,

Вричање, п. 1) дав Ипта$en ber Ober Riemen der Opanken, aptatio lororum superiorum crepidae. 2) дав undeutliche Reden eines Mißvergnügten,

mussitatio.

Вінчати, ам,,impf, 1) опанке, діе бег riemen anmachen, lora superiora apto. 2) zornig reden, mussito. Врсан, сна, но, vide врстан. Врснaк, m. der mit mir gleichen Alters ist, aequalis.

Вреница, f. bie mit mit gleihen liters it, aequalis.

Врсноћа, f. bie Drbentlifeit, Brasheit, frux (?).

Врета, f. Reiße, series.

Врстан, сна, но, огbentlich, frugi. Вpcmâne, n. das Stellen in Reih und Glied, collocatio in ordine. Врстатисе, амсе, v. r. impf. fih in Neih undGlied stellen, in ordine colloco: А. Врстајтесе, ето цара Мутапа! Б. Врстаосе не врстао, не ма

[blocks in formation]

Вртежисе, тимсе, (Рес.) vide врће

тисе.

Вртити, им, (Срем.) vide врћети. Врмитисе, имсе, (Срем.) vide вре

тисе..

Вошлог, m. ber Baffermirbel, vortex. Вртоглав, ва, во, fowinòlig, vertiginosus.

Вртоглавица, f. ber Gewindel, vertigo.

Врћење, п. 1) дав Bohren, terebratio. 2) дав Drehen, volutio. Воћети, вртим, v. impf. (Ерц.) бођ. reu, terebro.

Воћетисе, вртимсе, v. r. impf. (Ерц.) sich drehen, vertor.

Врћи, вогнем, v. pf. thun (ftelen, legen), pono.

Воћи, Бршем, (у Баҹкој) vide вријећи. Воћисе, вргнемсе, v. г. pf, на кога, wem nacharten, nachgerathen, imitor. Дете се вргне и на ујца преко Дунава, акамо ли на слугу у кући. Bpk (comp. Bpyki),ka,he, heiß, fervidus. Вpyhuna, f. die Hiße, aestus. Врућица, г. Біieber, febris ardens.

Врућичина, f. augm. . врућица. Врућуштина, f. vide врућичина. Врушка гора, f. vide фрушка Врушкиња, ѓ. eine et ir[фен, cerasi genus.

[blocks in formation]

Врцати, ца, ѵ. impf, fprüßen, emico:

Црна крвца кроз кошуљу врца Врцашисе, амсе, v. r. impf.

hin- und herbewegen (z. B. wenn ein Mann ein Frauenzimmer nachäffen will), mico?

Врцкање, n. dim. . врцање. Врцкатисе, амсе, dim. v. врцатисе. Врчак, чка m. vide мачак. Врчање, п. дaš Snurren, murmur. Врчаши, чим, v. impf, као мачка или као празно вретено кад се обрће, tnurren, murmuro.

Вршај, m. cine hiht Barben, bie auf einmal ausgetretten wird, stratum. Вршак, шка m. vide вричић 1. Bрan, unа m. die Stadt Werscheß (im Banat).

[ocr errors]

Вршачки, ка, ко, Bereßer= Вршење, п. дав lustreten (дев Betrei. дев), trituratio.

Вршидба, f. baš duštreten, trituratio. Вршитисе, шисе, v. r. impf, in Ér. fülung дереп, perficior: врішисе воља Божја.

Banka, f. die Fischreuße, uassa.

[blocks in formation]

Вујеша, m. Манивнате, поmen viri. Вујо, т. (Срц.) 1) һур. у. Вук 2)һур. 5. Вуица.

Вујко, т. Тапnbname, nomen viri. Вујчета, т. Таппвиаme, nomen viri. Вујчин, т. Тannšname, nomen viri. Вук, т. 1) ber Boff, lupus. 2) Тапива

name, nomen viri. Кад се каквој жени не даду ђеца, онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и мени овако име нађели). Вука, f. S

Вуковар.

Вукадин, m. Тани пате, nomen viri. Вукајло, т. Тапионате, nomen viri. Вукаљ, т. Тапивнате, nomen viri. Вукана, f. Grauenname, nomen femi

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

га (повампирисе). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави луде по кућама и пије крв њнову. Пошмен се човек не може повампири, ни, већ ако да преко њега мртва прелети каква тица, или друго какво живинче пређе: зато свагда чувају мрца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића тамо до Спасова дне). Како почну људи млого умирати по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а Бекоји почну казивати да су га ђе коћу вуђели с покровом на рамену), и стану погађати ко се довампирио. Кашто узму врана #дријенца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова, у којима се боје да није вукодлак: зашлю кажу да шакови ждријебац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака. Ако се о ком увјере и догодисе да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глого. вим кољем (зашто се он само глогова коца боји: зато говоре, кад га спомену у кући, „на путу му брок и глогово трње" зашто су и брошњаци покривени глоговим трњем -), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се мије распао, a Они га избоду оним колем, на га баце на ватру ще изгори. Кажу да таковога вукодлака нађу у гробу а он се угојно, надуо и поцрвењео од љуцке

[ocr errors]

крви („црвен као вампир”). Вукод. лак долази кашпо и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) ме спава с њоме; и кажу да оно дијете не ма костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житније и око чардака и кошева кукурузније. Bykoje, m. Mannsname, nomen viri. Вукоједина, f. Der Wolfsbiß, admor. sus lupi; (приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином ђешету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову в уКоједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, т. Тапnename, nomen viri. . Вукоман, m. Жannšname, nomen viri. Вукосав, т. Тann name, nomen viri. Вукосава, f. Brauenname, nomen fe

minae.

Вукоша,

m. Mannsname, nomen viri.

Вукотићи, m. pl. cf. сјекушићи (само у оној загонетки). Вуксан, m. Mann nаmе, nomen viri. Вукша, т. Тапивнâme, nomen viri. Вуле, т. Тапивнате, nomen viri. Вулеша, т. Тапивате, поmen viri. Вуна, f. bie Войе, lana. Вунен, на, но, wolen, lauens. Вуница, f. 1) dim. 9. Буна. 2) вунени конци, ber оllgwirn, filun laneum duplicatum.

Вунко, т. Тапивате, nomen viri. Вунта, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) das Pfund, pondo. Вунташ, т. т.ј. лан, $lah6, бек pfundweise verkauft (verpackt) wird, linum quod jam pensum venditur. Вунташки, ка, ко, н. п. кантар, діе Вунцут, т. Pfundwage, libra quae pondo exhibet. der Hundsfott (österr. Вунцутарија, f. bie Sunbeföttery, res Hundefutt), nebulo. scelesta.

Вуруна* (вуруна), f. vide пек. Вуруница (вуруница), f. dim. 9. вуРуна.

Вурунски, ка, ко, н. п. лончић, Dfen,

fornacalis.

[blocks in formation]

„Шемлук чини Вуча ценерале Вучен, т. Тапивнате, nomen viri. Вучан, т. Мапперате, nomen viri. Вучење, п. дав ферреn, Зiehen, trac'tio (?).

Вучета, m. Напивнате, nomen viri.
Вучија*, f. ein aufretдев зав
Вучијца, f. dim. v. вучија.
Wanne, cadi genus.
Вучина, f. 1) bie Bolfshaut, pellis lupi.
2) augm. von вук. 3) Тапивname,
nomen viri.

Вучитрн, т. варош у Косову код во-
Вучић, т. Таппвнате, nomen viri,
Де Ситнице.
Вучица, f. bie Bölfin, lupa.
Вучји, чја, чје, Bolf, lupinus.
Вучко, т. Тапивнате, nomen viri.
Вшеница, f. (у Ерц.) vide шемица.

[blocks in formation]

stidium.

Тадити, им, v. impf, etelhaft тафен, abtadeln, fastidium creo alicui alicujus rei.

Гадишисе, имсе v. r. impf. Etel ha= ben, fastidio: ја се гадим на то, • ипд нешто ми се гади. гадьâже, п. das Dudelsackpfeifen, musica utriculi.

Taдьâр, m. der Dudelsackpfeifer, utricularius.

Tадьáрев, ва, Bо, des Dudelsakpfei. Tадларов, ва, Bо, fers, utricularii. Гадљарски, ка, ко, 1) Dubelfafpfei= ferisch, utriculariorum. 2) adv. Dudelfakpfeiferisch, more utricularii. гадьаши, ам, v. impf. den Dudelsak fpielen, sonare utriculo. Tâдbe, f. pl. der Dudelsak, utriculus Тâдьи, f. pl. musicus.

Тадьнв, ва, BO, ekel., fastidiosus. Táhaшe, n. das Zielen, collineatio. Тађати, ам, v. impf. (у Шумадији) zielen, collineo.

Tahehe, n. 1) das Anckeln, taedium, 2) das Verckeln, taedii creatio. Taжême, n. 1) das Waten, vadatio. 2) das Betreten, calcatio. Газ, m. vide брод 1.

Тазда, m. 1) vide домаћин. 2) ein rei= cher Mann, dives. cf. rocпoдap. Газдалук, т. das Vermögen (eines гaздa,) facultates. Газдарица, f. vide домаћица. Газдаричин, на, Ho, der Hausfrau gehörig, herae, matris familias. Таздашаг, m. vide газдалуң,

Газдин, на, но, бет газда gehörig, heri, patris familias.

Газдински, ка, ко, 1) деп газде дебё

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie ein raзga, laute.

Tasema, f. eine kupferne Münze, wovon 3 auf einen Para gehen, numi genus. газиблашo, m. komische Benennung eines geringen Beamten, der sich wichtig macht (q. d. Watekoth).

газими, им, v. impf. 1) waten, vada-
re. 2) treten, calcare.
Taиn yинишисе, verschwinden (wie
ein Geist,) evanesco.
Taj, m. der Hain, nemus.

Taja, m. (Рec. и Срем.) vide Tajo.
Гајдаш, m. vide гадљар.
Гајде, f. pl. (Сријему и у Бачк.) vide

[blocks in formation]

гájин, m. Mannsname, nomen viri. Тájиши, им, v. impf. pflegen, curo. Гајо, m. (Ерц.) һур. . Гаврило. Гајски, ка, ко, н. п. дрозак, вад Drossel, silvestris.

Tajmaн*, m. die Schnur, funiculus. Гајтаниши, им, v. impf. н. п. аљину,

Schnüre annähen (ans Kleid), clavuin adsuere vesti.

Tájmaшbebe, n. das Beschnüren, adsutio clavi.

Taka, f. das Gefrähe, cornicatio (?):

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Гаровљев, ва, во,

бев rußfarbenen

Hundes, canis fuliginosi. Гасита, им, v. impf. lofen, restinguo. Гасиписе, имсе, v. r. impf, qulóфен, extinguor: гасисе свијећа, ватра. Tâm, m. vide ja3.

Гашалина, f. ш. ј. књига, у којој су којекакве приповијешке, или гапіHe, ein Unterhaltungsbuch, liber venustior (als Gegensaß von Kirchen, buch).

Tamaso, m. der Fabelhans, fabulator.
Гашање, п. vide врачање.
Тамар. m, vide Брачар 1.
Гамара, f. vide врачара.

Татарев, ва, во,

vide гатаров.

Гамарина, f. vide врачарина.
Гатаров, ва, во,

vide Врачаров.

Гатами, ам, vide врачати. Гамала баба да није мраза, па освануо снијег до гузице;

„Стара баба у брабоњке гата:

Нив ми синци све су гола говна. Támka, f. das Gegenstück einer Bege benheit oder Handlung, res respondens: то је његова гатка. Гатња, f. Srzählung, narratio. Гапњик, m. der Sojenriem, дав Sofen band, fascia braccalis.

Гаће, f. pl. linnene lange Sofen, caligae

liuteae.

Гаћетине, f. pl. augm. . га.
Takane, f. pl. dim. v. rake.
Гакник, m. vide гашњик.
Гађурине, f. pl. vide гаћешине.

Гацко,
D. Gegend in der Herzegowina.
Táчa, m. Mannsname, nomen viri (von
Гаврило).

Гашење, п. даš göchen, restinctio,

[ocr errors]

Гвожђа, п. pl. 1) bie galle, laquei. 2) гвожђа пушчана, т.ј. табанџе. Гвожђар, m. ber ifenhanòler, mercator ferrarius,

Гвожђарница, f. ber ifenfaben, taberna ferraria.

Твожђарски, ка, ко, 1) eifenhändlerif ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhändler, more ferrariorum. Гвожђе, п. дав $ifen, ferrum. Гвожђушина, f. augm. . гвожђе. Tвозден, m. Mannsname, nomen viri (ferreus).

Твозден, на, но, eifern, ferreus.
Гвоздењак, m. 1) котао од гвожђа,
eiferner Reffel, crater ferreus. 2) гвоз-
ден буздован: узе кадија гвоз-
дењак, те удари нашега Мују над
прдењак cf. оклицнути.
Где, (Рес,) vide ђе.
Гдегде, (Рес.) vide гђегђе.
Гдегод, (Рес.) vide ђегођ.
Гдекоји, којега, (Рес.) vide ђекоји.
Гдему драго (Рес.) vide ђе му драго.
Гдешто, (Рес.) vide ђешто.
Гди, (Срем.) vide ђе.

Гдигди, (Срем.) vide гђегђе.
Ггигод, (Срем.) vide ђегођ.
Гдикоји, којега, (Срем.) vide ђекоји.
Гдиму драго, (Срем.) vide ђему драго.
Гдишто, (Срем.) vide ђешто.
The, (Epù.) vide he (mit allen Ablei-
tungen).

Theche, (Epu.) hie und da, passim. Геак, т. ципор, ein gemeiner unge= bildeter Mensch, homo de plebe. Теачење, п. дав Кафеп ит геак, appellatio aut simulatio rustici. Геачина, f. augm. . геак.

Геачити, им, v. impf. žum геак ма then, facio rusticum.

Геачитисе, имсе, v. r. impf. fum гeak machen, simulo rusticum. Геачки, ка, ко, 1) bäucif, plebejus. 2) adv. bäurisch, rustice.

Гем, m. ber Delifan, pelicanus: смрди

као гем.

Генерал, m. vide џенерао mit allen Ableitungen.

Гергетег, м. намастир у Фрушкој гори. Гергележанин, калуђер изГергетега. Гергепешки, ка, ко, топ Гергетег.

Терзелез, т. брдо у Будиму. Србљи приповиједају да је немакав Турчин из Босне, Герзелез Алија (који се пјева и у пјесмама), скочио на коњу с тога брда у Дунаво, за царево здравље кад су Турци освојили Будим.

Тибак, ика, ко, [lant, biegfam, fl xilis.

« PreviousContinue »