Page images
PDF
EPUB

ctio super

1

ctio.

ren, duco sursum. 2) einzetteln, inter- dere invicem manus ; conjugium ineo. sero stamini,

2) heuraten, connubio jugi. 3) ride Узе і длија, f. кошуља од узвода. уватиписе. узвіђење , п. 1) баѕ рinauffibren, du- Узигравање, п. баз 21ufböpfer, exul.

2) das Einzetteln, inter- tatio. . sertio in stamen.

Узигравати, ам, Ү. impf. aufbigfen, узвратитін, им, v. pf. н. п. рукаве, exulto.

zuridichlagen, reciugo, succingo. Узиграпии, ам, v. pf. aufbüpfen, exaltэ. узвраћање, п. бав фінаuffebren, suc- Ўзимало, m. Ber gern meanimat, ciugo, rejicio.

solet prehendere. cf. давало. ўзвраћапи, ам, v. impf. Finaufferen, ўзиміње, 1) pas 91ebmen, acceptio, succingo.

sunitio. 2) das Kaufen, eatio. Ўзврдатисе, амсе т. г. pf. Derlegen Ўзимапи , ам (и узимьеэт), v. impf. werden, tergiversor.

1) nehmeri, sumo. 2) kaufen, emo. узглавље, р. "бав Ropffiffen, pulvipar. Ўзица, f. ein Strit, restis. Узгред, im 23 orbeigehen; va bu Oort Ўзичица, dim. р. узија.

ohnehin vorbeigehst, ob iter, in transitu. ý zjaamiu, jawem, vide y3jamu: Узгрнулія, нем, v. pf. binauffatren, „Да Бог да га узјаалії Турци

guru dichieben, rejicio, subjicio. Узјавање, п. Рав 2uffіgеn, conscensio Узгртање, и, бав Зurüdfфісбеп, геје

eqni.

Узјайвали, jayјем, v. impf. aufjtea зграти, гркем, impf. gurudiфies (aufs Pferd), conscendo equum. ben, rejicio.

уэјати, јашем, y pf. aujjata (aufs зда, f. Der 3aum, frenum, habena, Pferd), conscendo equum. Узданули, нем, v. pf. auffeufsen, in- ўзлић, m. dim. р. узао. gemo, suspiro.

ўзмайвање, п. Зав Віntеп, ефwingen Уздање, n. Dав 36 amen, injectio frері. (des Schwerts), agitatio. уздање, в. дав ротеn , spes, fiduсіа. узманівали, маујем, т. impf. Winten, Ý3Aapje, n. das Gegengeschenk, donum (thwingen, agito sursum. mutuum:

узмакнупін, нем, vidе узмали. „Кума куму свилену кошуљу, узманути, нем, v. pf. Pinten, inevo. „Кум уздарја куми ни динара Ўзмаћи (говорисе и узмакнутн), алўздали, ам", v. impf. säumen", freno. Hem, v. pf. zurüdrüden, removeri, reуздапнсе, амce, v. г. impf. у кога, cedo, y umo, hoffen, confido.

Узмешање, п. бав фinapfwerfen, subУздигнуши, нем, vidе уздики. jectio, jactatio sursum. уздизање, п, ба8 2lufbeben, elevatio. Узмелами, мекем , v. impf. н. п. жило ўзднзати, ижем, v. impf. aufbeben, исламу, на гувну кад се врше, alleve.'

aufwerfen , jacio sursum. ўздисање, р. Bas Beufsen, suspiria.. змепнути, нем, v. pf. binaufwеrfен, узднсан, дишем, v. impf, jeufsen, subjicio. suspiro.

узмицање, п, бав Зurudweiben, rе. ўздићи (говорисе и уздигнути), уз

cessio. дигнем, у. рт. aufbeben, allevo, tollo, ўзмнцапи, мичем, т. impf. gurutrӣ Ўздица, г. ) din. р. узда. 2) уздице

recedo. (р.), дie 3gе бев Заgenpferje, fre- Узмлачивање, р. Вав gaumaфen, tepe. pa equi currum trahentis.

factio. уздуж (уз дуж), паф Оer Range, іn узмлачивали, чујем, v. impf. Tau mа» longitudine. cf. дуж.

феnt, tepefacio. узенђија*, f. Der Cieigbügel, slapia, cf. Узмлачипти, нм, v. pf. Tаи тафеn, teстремен.

pefacio. узепспіи, узебе, v. pf. н, п. воће, ет. Узм пипи, им, v. pf. trübеnt, turbo. frieren, gelu corrumpi.

ўзмутитисе, имее, у. r. pf. trib wers узели, уз мем, т, р. ) nehmen, acci- den, turbor.

pio. 2) февојку, cin 2xiven, . і. fie Ўзмучитисе, имсе, т. г. р. ингибід heuraten, ducere uxorem. 3) kaufen, werden, inquietor. emo ; daher der Scherz, u. n.

Узнемирівање , п. Сав сtören bes Tri A. Vзеtі у пії капу.

dens, pacis turbatio. в узео би и ја, да ми ко да, него узнемирівати, рујем, v. impf. кога, лін мени кутии.

den Frieden stören, beunrubigen, turbo. узстисе, уз мемсе, y, r. pf. ) іt neba узнемірити, им, у. pf. Ben frieen

men (bei der Hand, jur Che), preler- stören unter den Leuten, turbo pace,

cen,

cresco.

[ocr errors]

certe

mo hui.

үox

уздаптисе, амсе, т. г. pf. аnfаngеn јu Ујармљівати, љујем, т. impf. inѕ gоф wandeln, inombulo.

fpannen, jungo jugo. узорами, рем, v. pf, aufаdеrn, exaгo. Ўјапи, ујам, т. impf. aukraftеn, адв. узраст, m. (сп.) бer 213иф 8 , ѕtаtura , ichnaufen, respiro. сі. раст:

Ýjamy, yjum, v. impf. heulen (vom Meer, „Красна ми си стаса и узраста

Wino), ululo. узрастя, стем, . pf. aujwafen, ex. Ујац, yјца, m. vіdе ујак.

Уја, рисапи*, ишем, т. pf. einrichten, ўзрок, т. дie urfафе, caussa, rаtіо. ordino, instituo. cf. уредити, опраузроковање, п. дав 23erurfaфen, effi- випи, намјестити.

Уједање, п. дав Beigen, morsus. ўзроковати, вујем, v. impf. и. pf. pers Уједан, ам, ү. impf. beiben, mоrdео. ursachun, in caussa sum.

Ујединими, им, y, pf. einig mафеп, узӯр, т. (у Сријему и у Бачк. mit al. reddo concordem : не уједини Боже

len ableitungen) in der Redensart: жи- Влаа (кажу да се тако Турци моле ви на узуру; по је узур, Die Хиве, bory, wie dort Tacitus G. 33. maneat otium.

quaeso, duretque gentibus узурење, п. Зав Rugeleben, otiatio.

odium sui). узрипти, им, v. impf. Rufe baben, Ујести, уједем (може се чупи и ујем otiari.

yujem), v. pf. beißen, mordeo. уисати, уише, v. impf. gut antehen, Ўјпн,-на, но, бев уја, аvаnсоlі.

decet, cf; доликовали, личии. Ување, о. Вав риј ! frepen, clamor hui! уншһилипти, им, v. pf. (in Ringfriel) ers Ујкапи, ам, у. impf. bui sahrepen, clan

rаthеn, divino, cf. погодни..
;! yj! interj. schrent man zu den Kräs Ýjko, m. vide yja.
hen, die inan verscheuchen will, Ујков, ва, во, Бев ујко, avunculi.
dispellentis cornices.

ујна, f. материна брата жена , деб Ўja, m. hyp. р. ујак.

Dheims Frau, uxor avunculi. ўja, f. Die Raft;" sry plung, tав 2ив. Унин, на, ңо, беr ујна, avuuculi uxoIdnaufen, respiratio, requies.

ris. Ујагмити, им, v. pf. erhiihen, erђа. Ујнути, нем, т. pf. биi fagen, dico bui.

Ichen, apprehendo. cf. yrpasamy. Ўјутру (у јутру), бев Xorgenв, mane : Уjah, m. материн бралі, деr Speim, рано у јутру, summo mаnе. avunculus,

Ўјчевина, f. "Ort, wo Ser Sheim (unt Ујакарити, им, v. pf. erfaffen, appre- sein Unbang) wohnt, terra avunculi. hendo.

ука, . бав @efфrey, clamor. Ујаков, ва, вобез Ontel®, avnculi. ўканитисе, имce, vidе наканитисе. Ујаловипи, им, v. pf, perfфneiben, укапи, учем, v. imрt. 1) bu! freyen, castro, exseco.

dico hu! (vocati sodalis gratia in sai. Ўјам, ујма, m. Die Rüslergeouse, рог- tu). 2) hu! maden (in die Hände vor tio debita molitori. Понијо човек жII- Kälte). то у воденицу да меље. Кад је до- Укібапти, ам, т. pf. erlaueen, ex insi. шао пред воденицу и опазно да је

diis capio. његов кум воденичар, онда поми- унівање, р. 1) ба8 Лnfф mieben, репслио у себи: „Благо мени! ево мо. sio. 3) das Verleben durch Beschlagen, га кума, самљеће ми без ујма.” А laesio equi solearum. кад воденичар угледа свога кума Уківати, ам, т. impf. ) an@mieдеп, са Житом, онда опет он рече у

incudo, concudo. 2) in Beschlagen vera себ: „Благо мени! его мога кума, leben, laedo dum munio equi soleam. даће ми два ујма.”

Уклідање , п. Сав 21ufbebeit, abolitiо. Ујање , п. бав Хаftеn , 2usfфnaufen, Укідали , ам, т. impf. aufbeben, aborespiratio, requies.

leo. . Ўјање, п. Зав беulen (ber Bogen, дев кинути, нем, у. pf. aufheben, aboleo. Windes), ululatus.

Уклањање , p, vidе уклоњање. Ујарачили, им*, v. pf. п. ј. коња за уклањапій, ам, vide

уклоғham. moky, (ein Pferd) zum Wettrennen yhaanane, n. das Hineinfügen, insertio. borbereiten, exerceo ad cursun (our) уклапапи, ам, т. impf. Gineinfügen, Diät u. r. w.)

insero. Ујармити, им, y, pf. einjoiven, inѕ Уклонити, им, v. pf. Wegräumen, bei Joch spannen, jungere jugo.

Seite bringen, removep. Ујармљивање, п, сав ерааnеn іnd Sо, Уклонитисе, имce, v. t. pf, aus Ben impositio jugi.

Wege geben, decedo de via.

removeo.

accu

8о.

ўклоњање , п. бав 23egrännien, remo- Ундчити, им, т. pf. н. плочак кад tio.

се иде низ брдо, бав Хао jperten, уклоњапии, ам, т. impf. megräumen, hemmen, retineo, impedio rotam.

Уксчилисе, имce, v. г. pf, jtarr meta уклоњаписе, амce, v. г. impf, aив wеі. den, torpesco. den, decedo de via.

Украсити, им, v. pf, perfфоnеr, red Уклопии, им, v. pf. binсіnсriten (3. do pulerius. B. in die Hand), adprimo in

Украсилисе, имсе, т. г. р. (im etta Укнулин, нем, v. pf. ) bu! (феереп ze) fich schön machen, i. e. sio ciner maj:

(im Walde), dico bui. 2) hu! machen sigen Rausch trinlen, inebriari.

(vor Kälte, in die Finger), facio hui. Укрaспіи, адем, v. pf. tehlen, furor. Укобити, им, vide cреспи.

украсписе, адемсе, y, г. pf. fib tas укобилисе, имсе vidе срестисе.

von stehlen, clam abeo. Уковали, кујем, v. pf. .) im Bef@la. Укрёсати, решем, v. pf. 1) (5ener)

gen verwunden, laedo dum munio equi 1&tagen, excutio ignem. 2) н. п. лиpedes. 2) Münzen auf eine Halskette cmа вупуснога, луковије пера, ав. anschmieden; incudo, concudu,

pfliden, decerpo. do.

V pomum, HM, v. pf. zähmen, dono. Уковиплац, бинзеlno, praeceps –: ско- Укрспити, им, v. pf. ubers freus les чио уковиплац.

gen,

decusso. уковица, f. auf Drat аngе fф miebe. Укрупипін, им, т. pf. felbatten, strip

te Münzen als Kopfzierde, ornatus capitis e numis.

Укршћавање, п. vіdе укришлатье. коп, m. vіdе погреб.

Укршћаваши, ам, vidе укрићагии. укопавање, n. дав Singraбen, Bergrа. Укршћање, в. дав Хreusen, Sreusci ben, defrssio.

Telegen, decussatio. ykonásamu, am, v. impf. pergraben, de- y por kamu, am, v. impf. Freuzen, kreuj. fodio.

weise legen, decusso. Укопаваписе, ace, v. r. impf. ft, ver. Укръати, ам, v. p. erfФlagen, violen(chanzen, circumvallor.

ta morie perimo. Укопати, ам, v. pf. eingraben, dеfо- Укубурити, им, т. pf. in Xotвлд dio.

Summer gerathen, ad miseriam redigi. Укопалисе, амce, v. r. pf, ji, verfфаnә укувалин, ам, v. pf. 1) љеб, vide ygeni, circumvallor,

мијесипти. 2) Foфen (дав Сjjen), coquo, копни, нa, нo, Brabs, Begcdonia, paro. funerarius.

Укўрчиписе, имce, v. г. pf. (6a16 ob. укоінитја, f. п. і. укопна кошуља. scon) sich in den Kopf leßen, pertendo. укопици, m. pl. Die Soptengribet, ve- Ўкуһунин, іл. Веr Зарођner, Rietbe. spillones, defossores.

wonner, inquilinus. Ўкор, m. pie Bormürfe, exprоbratio, cri- Укућанка, f. Die Rietbeрoђnecin, ip. minatio.

quilina. Укоравање, п. 1) дав Зоrреrfеп, сгi. Ула, f. Der polunte, nebulo.

minatio. 2) dns Schalen des Messers, ўлав, ва , во, уло улава! Ти bunbafo. cultri incorticatio, munitio.

tischer Holunk, nebulonum maxime. Укоравами, ам, у. inpf. 1) кога, сі: улагање, р. 1) зав біnсiп it eden (рев

nem Vorwürfe machen, criminari quem. Geldes in eine Unternehmung), collo2) бритву, ein on еffеr fфaleit, manu- catio (pecuniae). 2) das Einrichten (des briun cultelli cortice firmo.

gebrochenen Fußes), das Einrenken, reУкоренипінсе, имce, (Рес. и Срем.) stitutio. vidе укоријенитисе.

улагами, лажем, v. impf. - ) binеinjteУкоријенилисе, имce, v. г. pf. (Ерц.) den, colloco. 2) einrenken, restitao sich ein wurzeln, radice ago.

(membrum fractum). Укориши, им, v. pf. fфalen (oqв Ref. улагалінсе, лажемсе, у. г. pf. код поfer), cortice firmo.

ra, fich (durch Lügen) einid meiden, Укорипои, им, v. pf. кога, einem Vors iusinuari.

mürfe machen, criminor quem. улагнівање, о. Вав @infфmeiheIn, inукесиши, им, у. pf. 1) vidе накоси. sinuatio.

ми. 2) feitwärts beugen, incuryo, obli. Улагіваписе, гујемсе, т. г. impf. fіф quo.

einschmeicheln, blanditiis se insinuare. Ўкосніци , m. p. paartetten mit Rün. Ўлажење, о. дав фіnеіngeben, initus, jen, Perlen u. dgl. als Kopfpuß, ca. ingressus. tellae crimales,

уіdе ула.

улазак, уласка, m, Der Sintrift, in- улогорипти, им, v. pf. н. п. војску, gressus.

lagern , colloco exercitum. улазиши, им, т. impf. bіnеіngeben, in- улбгорнписе, изсе, т. г. pf. рф lая gredior.

gern, castra pono. Улазнулисе, немсе, у. г. pf. fit, mef= уложнпи, им, v. pf. 1) bineinlegen,

sen (an einem Baume, dessen Rinde yineinstecken (Beid auf eine Unternehs man beledt), metiri, comparare ma- mung), colloco. 2) einrenken, restituo. gnitudinem.

Ўлози, улога, m. p. Bie ®lіеvеrfuфе, ўлак”, m. (сп.) Ser &urier, nuucius, ta- arthritis. bellarius :

улукавилисе, имсе, т. г. pf. ліф рет» „Посла Јанко два лака улака

jtellen, simulo. уландалінсе, амсе, у. г. pf. ji, biв уља, f. (у Сријему, у Бачк» и у Бан.) ans Knie beschmußen (im Thau, Koth). maculor vagaudo.

уљанік, т. дав зіеnеnқаив, дer 23ies Улање, р. Вав бleiben, Иmberjteei. nensland, alvearium. chen, suspensus gradas.

Tre, n. (y (Epy.) das Baumöl, oleum. улар*, m. per palfter, capistrum cf. пово- уљез, m. човек, који уђе жени у кудац.

ky, der in das Haus seiner Frau eins ўлалисе , амce, v. г. impf. ђerumflei. gebeuratet hat, qui nupsit uxori suae, dhen. circomrepto.

quem quasi uxor duxit. улёпити , им, Рес. и Срем.) vidе ули- уљепак, пка, m. Die Gфтееrtаppе, сијепити.

callus pinguedine maculatus. улепшаши, ам, (Рес. и Срем.) vidе уљепшапи, ам, y, pf. (Ерц.) perfфія уљепшати.

nern, pulcrius reddo. улелепи, , улетим,

ўљеспи, уљезем, у. pf. (у Ерц.) bina v. pf. (Pec.)

eingehen, jutro. Улёпиши, улетим,( bineinflіеgеи, ір- уљудии, им, v. pf. јün maфen, fay, pf. (Срем.) yolo, ,

cio pulcre, ingenue, ut hominem улелепи, улетим,

decet. v. pf. (Ерц.)

уљуђивање, п. дав faubere Зuriten, Улекисе, улежемсе, т. г. pf. i cit- comtio (?). nisten, sedem pono, nidifico.

уљуђивати, ђујем, v. impf. (vot љуулёбисе (улебисе), лекнесе, т. г. pf. All, wie es Menschen haben) (auber fich senten, deprimor.

zurichten, humane praeparo: улизак, улиcкa, m. Bas etüd, Ser &lum. Ум, ш. 1) беr 23critano, intellectus,

pen Salz, den man dem Viehe zu le: mens. 2) das Gedächtniß, mens, meden gibt , salis fruѕtrum lіnеtur expo

moria: паде ми на ум; ум за морем, situm.

а смрт за вратом (ars longa, vita Улизати, улижем, v. pf. аblесtеn, de- brevis); ни до смо ума, i, babe c3 lingo.

auf den Tod vergessen, 4. d. si ceo. улізатисе, улижесе, v. г. pf. н. п. tum mentes haberem, non meniuis.

moa, fich ablecen, abreiben, deteri. Улизивање , p. дав 2nlеtеn be8 23ацтв, Ўмазати, умажем, v. pf. befch mußen,

um daran die Größe zu messen, com. commaculo. paratio magnitudinis.

Умакање, в. дав €intunten, immеrѕiо. Улизнівалінсе, зујемсе, т. т. impf. а) fit Умакати, мачем, т. impf. eintunet,

messen. wer großer ist, esperiri magoi- immergo.
tudinem. 2) fig. experior uter plus va- Умакнути, нем, vidе умали.
leat

Vman,'mua, Ho, verständig, intelligens: ўлизнулисе, немсе, vide улазнутпісе. „Не бојсе мајко, не бојсе, ўлијепити, им, v. pf. (Epy.) betreiben, „Ја сам ти умна разумна illino.

Умаћи (говорисен умакнупи), акнем, улитами, ам, у. pf. besudeln (mit wei. · pf. entrrischen, eilugio. chem Stuhlgang), coucaco.

Умацўнати, ам, аuga. р. умазапти. улни, улијем, v. pf. Fіnеіngiepen, in- умайиши, им, v. pi. febleri (im бама. fundo.

mice: Spiel), aberro. улица , f. Ver фоf, Die Iur, anla , area. Ўмекнупи, нем, т. pf. mile, wei ўлічити, им, v. pf. im Bejihte fbön werden, mitesco. maden, como.

Умекшавање, п. Зав ©rmeiben, emolYaumuce, umce, v. r. pf. die Toilette litio. machen, comi,

Учекшавали, ам, v. impf.1 еегі фет, уловиши, им, v.pf.jаngеn, etiagen, capio. Умекшаци, ам, Ү. pf. Seinutio,

sem.

у.

имапи.

tum.

gen, insero.

[ocr errors]

Умеравање, п. (Рес. и Срем.) vidе умје. Умірити, им; т. pf. berufigen, paeo. равање.

Умипи, умијем, v. pf wafфеn, lavo. Умеравами, ам, (Рес. и Срем. ) vide умјеравање, п. (Ерц.) ба 26mеjja, умјераваши.

Bemesien, demensio. умерапии, ам, v. pf. п. ј. восек, wei Умјеравапи, ам, v, impf. (Ерц.) Bemefə ziehen, duco ceram.

ren, demetior. умерипти , им, (Рес. и Срем.) vidе умје- умјериши, им, v. pf. (Ерц.) або суса, рити.

demetior. умісити , им, (Рес. и Срем.) vidе уми. Ўмјестипи, им, v. pf. (Ерц.) ва јесии.

разбој, поті, іtеlеn, statuo. Умести, ештем, vidе замёсти. ўмјепан, шна, но, (Ерц.) н. п. ч. Уместими, им, (Рес. и Срем. ) vide век, gefфitt, habilis, aptus. умјеспипи.

Умјети, умијем, v. pf. Ерт) wije, Ýrema, f. der ehrlappen, lacinia ad versleben, intelligo, scio. bose je ypje.

verrendum fornacem autequam panem ми, него
immittas.
.

ўмјештање, р. (Ерц.) бав еtеlеа, ўмелак, шка, m. Ber ginjag, inser- instructio, dispositis.

Умјештаи, ам, v. impf. (Ерц.) itels Ўметан, пна, но, (Рес. и Срем.) vide len, statuo. умјетан.

умлашиши, им, v. pf. а) зи ходе сrе. Умепање, р. Вав @infeken, insertio. Ichen, interficio verberibus. 2) berabs Умелати, умећем, т. іmрt. binсіnfе. fohlagen (Obit), decntio.

Умиджипи, им, v. pf. Fermehren, anўмети, умем , (Рес. и Срем.) vide

geo. умјели.

Умљепти, умељем, т. pf. vіdе сам. умел и Муамед* (ументи Муамед),

Volk Mubam medo , populus Muham. ўмлепнсе, умељece, v. г. р. йф сіз medis :

mahlen, molendo deteri. „Турци вичу: умет и Муамед - ўмо! interj, умо погани једна! дар Уменути, нем, v, pf. yii einthun, in- dich — ! vah!

Умолипи, им, v. pf. кога, pon cinem Умёцан, ам, v. pf. н. п. јабуку, wеіф. erbitten, exory. Elopfen, contundo.

Умілитисе, имce, v. r, pf. коме, Код Умешати, ам, (Рес. и Срем.) vide Kora , erbitten, exoro. умијешали.

Ўмор, т. 1) на умору, іn реn lеstез ументање, п. (Рес. и Срем. ) vide Zügen, moribunda est: умјештање.

„Стара ми је на умору мајка ўмештаи , ам, (Рес. и Срем.) vido 2) dié Ermüdung, defatigatio: ne noумјештати.

же од умора (н. п. да једе). Умивање, n. дав 23afфеn, lotio, lavаtiо. Умбран, рна, но, muse, lаѕѕus. Умиваоница , f. Вав 93afфbeten, pel- Уморипп, им, v. pf. ) topret, ресо. vis.

2) ermuden, lasso: Умнівали, ам, v. impf. majket, lavo. „Малена је лица препелица, Умијесипи, им, v. pї. (Ерц.) м. ј. леб, „Ал' умори коња и јунака

einzeigen, miscere massam fariuaceam, yomábabe, u. das Einminden , infos et facere panem.

lutio. Умпјешати, ам, v. pf. (Ерц.) mifфеn, умопавати, ам, . impf. einviteln, misceo. .

Умоптали, ам, v. pf. ўмилитисе, имce, v. г. pf. код нога, Умоприпин , им, v. pf. erfebett, conspicər.

sich beliebt machen, gratiam inire apud умочипін, им, v. pf. eintunЁen, im. aliquem.

mergo. ўмилостивими, им, v. pf, geneist, Умрачiвање, т. das Finsterwerden, gnädig machen, concilio.

abscuratio. ўмиљапі , та, пo, einfomcietno, blan- Умрачівaтaисе, чујесе. у. г. impf. | fas dus. Умиљао јагње и двије овце умрачитисе, чисе, т. г. pf. .

I fter

werden, obscuror. миљен, m. Ranhвпname, pomen yiri. Умреши, ем, умръо, (Рес. и Срем) Үмінули, не, v. pf. н. п. мука, бол, vidе умријепти. пафiaffen, remitto.

Умријепти, рем, умръо, v. pf. (Брц-) умирање, п. бав еtеrbеn, mоrѕ.

terben, morior. умирати, рем, ү: impf. ftеrреn, mit Умрлі, ла, ло, н. п. час, ходев, dem Tode ringen, mori.

portіs: щако ми умрлога часа

sero.

[ocr errors]

посе.

« PreviousContinue »