Узвратити, им, v. pf. н. п. рукаве, zurückschlagen, recingo, succingo. Узвраћање, п. даô Jinauftehren, succiugo, rejicio. Узвраћаши, ам, v. impf. hinauflehren, succingo.

Узврда исе, амсе т. г. pf. verlegen werden, tergiversor. Узглавље, п. дae Sopffiffen, pulvinar. узгред, im orbeigehen; Da bu bort ohnenin vorbeigehit, ob iter, in transitu. Узгрнули, нем, v. pf. binaufidarren, zurückschieben, rejicio, subjicio. Узгрмање, n. ba6 3urüd($ieben, reje

ctio.

Узгртати, грћем, v. impf. zurüdfdies ben, rejicio.

34a, f. der Zaum, frenum, habena. здануши, нем, v. pf. auffeufjen, in. gemo, suspiro.

Уздање, п. Das Baumen, injectio freni. Уздање, n. Das Jofen, spes, fiducia. 34âpje, n. das Gegengeschenk, donum mutuum:

„Кума куму свилену кошуљу, „Кум уздарја куми ни динара Уздали, ам, v. impf. gäumen, freno. здаписе, амсе, v. г. impf. у кога, y wmo, hoffen, confido. Уздигнуши, нем, vide уздики. Уздизање, п. Das ulufhešen, elevatio. уздизами, ижем, v. impf. aufheben,

alleve.'

Уздисање, п. дав Šeufgen, suspiria. уздисами, дишем, v impf. jeufgen, suspiro.

Уздики (говориме и уздигнути), уздигнем, v. pf. autheben, allevo, tollo, 3дица, f. 1) dim. 9. узда. 2) уздице (plo), bie Bugel bes Hagenpferoes, freDa equi currum trahentis.

Уздуж (уз дуж), nad bee fänge, in longitudinem. cf. дуж. Узенђија*, f. Der Steigbügel, stapia. cf.

V.

pf. н, п. воће, ets

стремен. Узепсти, узебе, frieren, gelu corrumpi. Уземи, узмем, v. pf. 1) пеmen, accipio. 2) ђевојку, cin Wìäòdjen, v. i. fte beuratin, ducere uxorem. 3) Paufen, emo; daher der Scherz, u. п. А. Узећу ти капу. Б узео би и ја, да ми ко да, него и мен купи.

Узстисе, узмемсе, v. г. pf. 1) fid ne men (bei der Hand, zur Che), prehen

Узиграми, ам, v. pf. aufhuyfen, exulto. зимало, m. Der gern meanimmt, qui solet prehendere. cf. давало. Узимање, n 1) Das Niehmen, acceptio, sumtio. 2) das Kaufen, emtio.

узимати, ам (и узимьем), v. impf, x) nelymeri, sumo. 2) faufen, emo. Узица, f. ein Srrid, restis. Узичица, dim. v. узица. зјаати, јашем, vide узјати: „Да Бог да га узјаали Турци Узјайвање, п. Das uluffigen, conscensio equi. Узјаивати, јаујем, v. impf. aufitigen (auis Wferb), conscendo equum. Узјати, јашем, v pf. auijigen (aufe pferb), conscendo equum. Ўзлик, m. dim. v. узаб. ўзмайвање, n. baš Vinfen, Gowingen (des Schwerts), agitatio. Узмайвати, маујем, v. impf. winten, fimingen, agito sursum. Узмакнуши, нем, vide узмаћи. Узманути, нем, v. pf, winten, inguo. Узмаки (говориме и узмакнути), акнем, V. pf. zurückrücken, removeri, recedo.

Узмешање, п. bab Sinaufmerfen, sub

jectio, jactatio sursum. Узметати, мећем, v. impf. н. п. жито и сламу, на гувну кад се врше, aufnerfen, jacio sursum. Ўзметнути, нем, v. pf. binaufwerfeni, subjicio.

Ўзмицање, п. дав зuгu meiden, те.

cessio.

Ўзмицаши, мичем, v. impf. zurüđtús

den, recedo. Узмлачивање, п. 𐐨as Caumaden, tepe.

factio.

den, turbor.

pf. lau machen, te

Узмлачивати, чујем, v. impf. Yau mar den, tepefacio. Узмʌачити, им, v. pefacio. Узмулими, им, v. pf. triben, turbo. Узмутитисе, имее, v. r. pf. trüb wers змучитисе, имсе, v. г. pf. unruhig werden, inquietor. Узнемиривање, п. 𐐨аô Gtören дев Frito Dent, pacis turbatio. узнемиравами, рујем, v. impf. кога, den Frieden stören, beunruhigen, turbo. узнемириши, им, v. pf. ben grien ftören unter Den Leuten, turbo paсеш.

removeo.

укложашисе, аaмce, v. r. impf. ausweis chen, decedo de via.

уклопиши, им, v. pf. hineindrücken (z. B. in die Hand), adprimo in Укнуши, нем, v. pf. 1) bu! fdren en (im Walde), dico hui. 2) hu! machen (vor Kälte, in die Finger), facio hui. Укобити, им, vide сресми Укобилисе, имсе vide срeсмисе. Уковами, кујем, v. pf. 1) im Befala. gen verwunden, laedo dum munio equi pedes. 2) Münzen auf eine Halskette anschmieden, incudo, concudo,

do.

accu

minatio.

укорáваже, n. 1) das Vorwerfen, criminatio. 2) das Schalen des Messers, cultri incorticatio, munitio.

Укоравами, ам, v. impf. 1) кога, ei= nem Vorwürfe machen, criminari quem. 2) 6рumву, ein Messer schalen, manubrium cultelli cortice firmo. Укоренитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide укоријенитисе. Укоријенилисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich einwurzeln, radice ago. укорими, им, v. pf. imalen (baB Def

fer), cortice firmo.

Укорити, им, v. pf. кога, einem Bor würfe machen, criminor quem. Укосими, им, v. pf. 1) vide накоси. mu. 2) feitwärts beugen, incurvo, obli

Укочити, им, v. pf. н. п точак кад се иде низ брдо, дав Кад perren, hemmen, retineo, impedio rotam, укочишисе, имсе, v. г. pf. starr wees den, torpesco.

Украсити, им, v. pf. verf önern, red do pulerius.

Украсиписе, имсе, v. г. pf. (im eфera ze) sich schön machen, i. e. sich einen mäsfigen Rausch trinken, inebriari. Украси, адем, v. pf. ftehlen, furor. украстисе, адемсе, v. г. pf. [ф даг von stehlen, clam abeo.

Укресами, решем, v. pf. 1) (Feuer) 1chlagen, excutio ignem. 2) H. II. IIсма купуснога, луковије пера, 0. pflücken, decerpo. Укромими, им, v. pf. zähmen, domo. Укрстими, им, м. pf. übers Kreuz les gen, decusso.

укрушиши, им, v. pf. festhalten, strin

go.

Укршћавање, n. vide укршћање. Укршћавами, ам, vide укршками. укpukаme, n. das Kreuzen, Kreuzweis telegen, decussatio.

уxpirkaши, ам, v. impf. kreuzen, kreuzs weise legen, decusso. укрьаши, ам, v. pf. erschlagen, violen ta morte perimo.

укубуриmи, им, v. рf. in Noth und Kummer gerathen, ad miseriam redigi. Ўкувати, ам, v. pf. 1) леб, vide y. мjeсиши. 2) kochen (das Essen), coquo,

paro.

Укурчишисе, имсе, v. r. pf. (batb of
scon) sich in den Kopf sehen, pertendo.
укуhуннн, in. der Inwohner, Mietbe
wohner, inquilinus.
ỳкуhâнка, f. die Mietbewohnerin, in-
quilina.

Via, f. der holunke, nebulo.
улав, ва, во, уло улава! и инде

tischer Holunk, nebulonom maxime. улáгame, n. 1) das Hineinstecken (des Geldes in eine Unternehmung), collocatio (pecuniae). 2) das Einrichten (des gebrochenen Fußes), das Einrenken, re

stitutio.

se insinuare.

Yaariinamиce, ryjemce, v. r. impf. fich гујемсе, einschmeicheln, blanditiis Yлaжésе, u. das hineingehen, initus, ingressus.

уљепшами.

Улетети, улетим, v. pf. (Pec.)

Улукавитисе, имсе, v. г. pf. Lidy ver= ftellen, simulo.

Ўља, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide ула.

улaнík, m. das Bienenhaus, der Bie= nenstand, alvearium.

Vae, n. (y (Epu.) das Baumöl, oleum. ýљез, m. човек, који уђе жени у ку

ky, der in das Haus seiner Frau eins geheuratet hat, qui nupsit uxori suae, quem quasi uxor duxit,

лепак, пка, м. дiе фmeerlappe, cucullus pinguedine maculatus. уљепшаіпи, ам, v. pf. (Ерц.) vecido nern, pulcrius reddo.

Уљеспи, уљезем, v. pf. (у Ерц.) Біл= eingehen, intro.

volo.

v. pf. (Сpeм.) Улећеши, "улетим, v. pf. (Epi.) уackuce, yaежxeмce, v. r. pf. sich einnisten, sedem pono, nidifico. Улећнсе (улећисе), лекнесе, v. r. pf. fich senten, deprimor. ỳлнзак, улиска, m. das Stück, der Klum pen Salz, den man dem Viehe zu leden gibt, salis frustrum linctus expositum.

Улизати, , улижем, v. pf. ablecken, delingo.

Улизатисе, улижесе, v. г. pf. н. п. чoa, sich ablecken, abreiben, deteri.

Улизивање, п. дав Unleđen Dев 2aumó, um daran die Größe zu messen, comparatio magnitudinis. Улизаваписе, зујемсе, v. г. impf. 1) messen, wer großer ist, experiri magnitudinem. 2) fig. experior uter plus valeat

Улизнулисе, немсе, vide улазну писе. улujerumи, им, v. pf. (Epп.) bekleiben,

illino.

cio pulcre, ingenue, ut hominem decet.

Уљуђивање, п. Daô faubere 3urimten, comtio (?).

улyhвamu, hyjem, v. impf. (von ayAn, wie es Menschen haben) sauber zurichten, humane praeparo.

YM, m. 1) der Verstand, intellectus, mens. 2) das Gedächtniß, mens, memoria : паде ми на ум; ум за морем, а смрт за срамом (ars longa, vita brevis); ни до смо ума, іф babe eš auf den Tod vergessen, q. d. si centum mentes haberem, non meminis

умакнуmи, нем, vide умahи. уман, мна, но, verständig, intelligens „Не боје мајко, не бојсе, „Ја сам ти умна разумна Умаћи (говорисе и умакнуши), акнем, V. pf. entwischen, effugio. Умацупами, ам, augm. . умазати. машuиm, иM, v. pf. fehlen (im 6aяa. muice: Spiel), aberro. умекнуши, нем, v. pf. milde, weich

werden, mitesco. умекшáване, n. das Erweichen, emollitio,

Vмекшáвами, aм, v. impf.] erweichen, умèкшamu, aм, v. pf. I emollio