Page images
PDF
EPUB

у Бан.) 1) friíd), recens, cf. мазе, пријесан. 2) frifф, burtig, celer. Враштање, n. das durchdringende drenen, clamor vehemens. Еринітати, шим, v. impf, Durdorin= gend schreyen, clamo acriter. Вриједан, дна, но, (Ерц.) würdig, dignus.

Вриједити, им, v. impf. (Ерц.) weeth tepn, valeo: вриједи царева града. Вријеђање, (Ерц.) Sas unitofen, ulufrets fen der Wunde, divulsio, offensio. Врије Ђашпи, ам, v. impf. (Ерц.) aufrei= ten (die Wunde), rumpo, offenda. Вријеђаписе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) feine Lunde aufreißen, divello ipse vulnus meum, offendens. Вријежа, f. (Ерц.) 1) ter Gtängel (3. B. des Kürbisses, der Melone), surpus. 2) пасја вријежо! (Sdjeltmort genen Ringer) convicium in pueros. Вријеме, времена, п. (Ерц.) 1) Die 3eit, tempus. 2) Better, tempestas. Врка, f. 𐐨аз nutren, ž. B. Der Kage,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Вридање, n. 1) das grobe Spinnen, netio crassioris lini. 2) das Daherplaudern, garritus,

Врндати, ам, v. impf. 1) прести на велико времено, grob fpinnen, nere crassius linum. 2) daher plaudern, nugas profero. Врндуљ, m. највише се говори у млож. броју врндуљи, и dim. в р ндуљићи (Самотвори точкови

као воденично камење, или кола од макови шочкова. На маковИМ мочковима стоје обично Турски шопови), etne Mlet Haves, aus cinem Stücke, rotae genus.

Врнули, нем, vide вратими. Врнутисе, немсе, vide вратитисе. Врнчаница, f. einer Der Kiemen, Die an der Opanke statt des Oberleders sind, lorum crepidae.

Врнчање, п. 1) да иnmaden ber Ober Riemen der Opanken, aptatio lororum superiorum crepidae. 2) das undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio.

Врнчами, ам, .impf. 1) опанке, Die обес. riemen anmaden, lora snperiora apto. 2) zornig reden, mussito. Врсан, сна, но, vide врстан. Врсник, м, дее mit mir gleiden Wlters ift, aequalis.

Врсница, f. bie mit mir gleiden 2llters ift, aequalis.

Вреноћа, f. Die Drventli Eeit, Bravheit, frux (?). Врема, f. Neiße, series.

Врстан, сна, но, оrbentlid, frugi. Врстање, п. дab Stellen in Heily unb Glied, collocatio in ordine. Врстатисе, амсе, v. г. impf. fid) in Reih undGlied stellen, in ordine colloco: А. Врста месе, ето цара Мутапа! Б. Крстаосе не врстао, не ма

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Врцатк, ца, v. impf. fprüßen, emico : Црна крвца кроз кошуљу врца Врцамисе, амсе, v. r. impf. fid) id neu hin= und herberegen (g. B. wenn ein Dann ein Frauenzimmer nadaffen wil), mico? Врцкање, n. dim. v. врцање. Врцкамисе, амсе, dim. v. врцаписе. Врчак, чка m. vide мачак. Врчање, п. да$ Enurren, murmur. Вочаши, чим, v. impf, као мачка, или као празно времено кад се обрke, Enurren, murmuro.

Вршај, m. eine didt Barben, bie auf

einmal ausgetretten wird, stratum. Вршак, шка м. vide вчић 1. Врaш, шпа m. die Stadt Werscheß (im Banat).

Вршачки, ка, ко, Weriфеßers, Вршење, n. ba6 Иustreten (bes Betrei.

des), trituratio.

Вршидба, f. 𐐨аз Qustreten, trituratio. Вршимисе, шисе, v. r. impf, in Gr. fülung geben, perficior: вршисе воља Божја. Врiкка, f. ste Fifdreufe, uassa,

[blocks in formation]

Вујема, m. Mann name, nomen viri. Byjo, m. (Срц.) 1) hyp. 5. Вук 2) hyp. 5. Вунца.

Вујко, m. Mannôname, nomen viri. Вујчета, м. Мапивнатe, nomen viri. Вӱјчин, m. Mannôname, nomen viri. Вук, m. 1) der Wolf, lapus. 2) Mannss name, nomen viri. Кад се каквој жени не даду ђеца, онда нађене ђемету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и мени овако име нађели). Вука, f. Flug bey Вуковар. Вукадин, m. Mannoname, nomen viri. Вукајло, m. Hannsname, nomen viri. Вукал, m. Mann name, nomen viri. Вукана, f. Frauenname, nomen femi

nae.

[blocks in formation]

га (повампирисе). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њнову. Пошмен се човек не може повампири. ли, век ако да преко њега мрпіва прелети каква мица, или друго какво живинче пређе : зато свагда чувају мрца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића тамо до Спасова дне). Како почну људи млого умирами по селу, онда почну говорити да је вукодлан у гробљу (а ђекоја почну казивати да су га ђе хоћу вуђели с покровом на рамену), и стану погађати ко се повампирно. Кашпо узму брана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробоба, у којима се боје да није ву. кодлак: зашто кажу да макови

ждријебац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака. Ако ce o OM увјере и догодисе да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глогоБим кољем (зашто се он само гло

[ocr errors]

гова коца боји: зато говоре, кад га спомену у кући, „на путу му брок и глогово трње” зашто су и брошњаци покривени глоговим трњем —), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се није распо, a они га избоду оним колем, на га баце на ватру ме изгори. Кажу да маковога вуко длака нађу у гробу а он се угојно, надуо и поцрвењео од љуцке крви („црвен као вампир”). Вукодлак долази кашпо и својој жени (а особимо ако му је лијепа и млада) ме спава с њоме; и кажу да оно дијеме не ма костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара жимније и око чардака и кошева кукурузније. Вукоје, m. Dannšname, nomen viri. Вукоједина, f. Der Woli bif, admor. sus lupi ; (приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином ђешету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову в уКоједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, m. Mann name, nomen viri. Вукоман, m. Mannôname, nomen viri. Вукосав, m. Manniname, nomen viri. Вукосава, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Вукома, щ. Manniname, nomen viri.

[ocr errors]

Вукотићи, m. pl. cf. сјекушики (само у оној загонетки). Вуксан, m. Mann name, nomen viri. Вукша, m. Mann name, nomen viri. Вуле, m. Maнивнатe, nomen viri. Вулета, m. Mannname, nomen viri. Вуна, f. Die WBolle, lana. Вўнен, на, но, molen, lanens. Вýница, f. 1) dim. 9. вуна. 2) вунени кон, der Wollzwirn, filum laueum duplicatesa.

Вунко, м. Манипаme, 'nomen viri. Вунта, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) das Pfund, pondo. унш, м.

m. j. лан, Flachs, der pfundweise verkauft (verpackt) wird, linum quod jam pensum venditur. Вунташки, ка, ко, н. п. каншар, діе Вунцут, m. Pfunðmage, libra quae pondo eshibet. der Hundsfott (österr. Вунцутарија, f. Die Hunò fötterer), res Sunosiutt), nebulo.

scelesta.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

91

Γ

T.

Tà 1) ibn, eum. 2) es, id (im Accuf.).

[ocr errors]

3) pleonastisch:

Чарне очи ви га не гледалеTaвes, m. die Wallwurz, symphytum officinale Linn..

Tásрa, m. Mannsname, nomen viri (Gabriel).

corvi.

гаврáн, m. der Rabe, corvus.
Гавранов, ва, во, Deb Haben,
Гаврање, п. ein Hirtenspiel, ludi
pastoralis genus.
Гавратисе, амсе

V. r. impf. (у бaч-
Koj) eine Art Hirtenspiel, ludi genus.
Таврило, м. Gabriel, Gabriel.
Tarpuua, f. ein Wurm der ungegärbte
Häute frißt, tineae genus.
Гагричав, ва, во, н. п кожа, murms.
stichig, von Würmern zerfressen, exe-
sus a tineis.

Taд, m. der Ekel, nausea.
Гадан, дна, но, efelhaft, creans fa-

stidium.

Гадини, им, v. impf. etelbaft maden, abtadeln, fastidium creo alicui alicujus rei.

гàдишисе, имсе, v. r. impf. Etel haben, fastidio: ja ce гадим на mо, инд нешто ми се гади.

[ocr errors]

Taдьâже, n. das Dudelsackpfeifen, musica utriculi.

Taдâр, m. der Dudelsackpfeifer, utri-
cularius.

Tадьарев, ва, BO, des Dudelsakpfei,
Tадлáров, ва, BO, fers, utricularii.
Гадљарски, ка, ко, 1) Dubelfafpfeis
ferisch, utriculariorum. 2) adv. Dudel-
fakpfeiferisch, more utricularii.
гадьаши, ам, v. impf. den Dudelsak
spielen, sonare utriculo.
Tâдbe, f. pl. der Dudelsak, utriculus
гâдn, f. pl. musicus.

гадьнв, ва, BO, ekel., fastidiosus.
Táhaшe, n. das Zielen, collineatio.
Тађаши, ам, v. impf. (у Шумадији)
zielen, collineo.

Taheшe, n. 1) das Anekeln, taedium,
2) das Verekeln, taedii creatio.
Taxêьe, n. 1) das Waten, vadatio. 2)
das Betreten, calcatio.
Газ, m. vide брод 1.

Газда, m. 1) vide домаћин. 2) cin reis
cher Mann, dives. cf. гocпoдap.
Газдалук, m. das Vermögen (eines
газда,) facultates.
Газдарица, f. vide домаћица.
Газдаричин, на, но, деr Saubfrau
gehörig, herae, matris familias.
Газдашаг, m. vide газдалуқ,

der

Газдии, на, но, Dem газда gehörig, heri, patris familias.

Газдински, ка, ко, 1) деп газде де о

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie cin газда, laute.

Tasema, f. eine kupferne Münze, wovon 3 auf einen Para gehen, numi genus.

Газиблато, m. fomife Benennung eiz
nes geringen Beamten, der sich wichtig
macht (q. d. Watekoth).

газити, им, v. impf. 1) waten, vada-
re. 2) treten, calcare.
Taun учниmисе, verschwinden (wie
ein Geist,) evanesco.
Taj, m. der Hain, nemus.
Taja, m. (Рec. и Срем.) vide Тajo.
Гајдаш, m. vide гадлар.
Tâjae, f. pl. (Сpujemy ' y Baчн.) vide

гадље.

[ocr errors]

Гáјење, п. да прlegen, curatio, cul

tura.

гajuн, m. Mannsname, nomen viri.
Тájиши, им, v. impf. pflegen, curo.
Гајо, m. (Ерц.) hyp. v. Гаврило.
Гájски, ка, ко, н. п. дрозак, Dalò
Droffel, silvestris.

Тájmaн*, m. die Schnur, funiculus.
Гајманити, им, v. impf. н. п. аљину,

Schnüre annähen (ans Kleid), clavum

adsuere vesti.

[blocks in formation]

Гануши, нем, vide уганути. Таовица, f. cine Urt tleiner Fifme, pisciculus : не ма ни гаовице (кажу рибари кал не ма рибе). Гãp, f. bie rufige Farbe (dmug), соlor fuligineus.

Гара, f. rugbraunes E af, ovis atra, fuliginosa.

Гараб, ва, во, rufig, fuliginosus,
Гарда, f. заграда у Дунаву ђе се
моруне ватају (од Пореча доље),
ein Baunmere in der Donat jum Gaus
fen ange, sepimentum capiendo husoni
Linn.

Гарегина, f. (augm.?) vide гар.
Гарење, в. даб Kußigmaden, denigra-

tio.

[blocks in formation]

Гаровљеб, ва, во,

бев ruffarbenen

Hundes, canis fuliginosi.
Гасимӣ, им, v. impt. [viden, restinguo.
Гасиписе, имсе, v. r. impf. auslofden,
extinguor: гасисе свијећа, ватра.
Tâm, m. vide ja3.
Гашалипа, f. ш. ј. књига, у којој су
којекакве приповијешке, или гап-
њe, ein Unterhaltung bud, liber ve-
nustior (als Gegensaß von Kirchen.
buch).

Támano, m. der Fabelhans, fabulator.
Гашање, 11. vide врачање.
Tamáp. m, vide врачар 1.
Гамара, f. vide врачара.
Гамарев, ва, во, vide гамаров.
Гамарина, f. vide врачарина.
Гамаров, ва, во, vide врачаров.
Гатами, ам, vide врачами. Гама-
ла баба да није мраза, па освануо
снијег до гузице ;

„Стара баба у брабоњке гама :
,ними синци све су гола говна.
Tâmкa, f. das Gegenstück einer Beges.
benheit oder Handlung, res respondens:
мо је његова гашка.
Гашња, f. Grzählung, narratio.
Гашњик, м. бес Sojenriem, даб Sofens
band, fascia braccalis.

Гаће, f. pl. linnene lange Sofen, caligae

liuteae.

Гаћемине, f. pl. augm. v. raће.
Гаћице, f. pl. dim. v. rahe.
Гаћник, m, vide гашњик.
Гаћурине, f. pl. vide гаћешине.

Tauko, n. Gegend in der Herzegowina.
Гача, m. Wannôname, nomen viri (von
Гаврило).

Taшeme, n. das Löschen, restinctio.

Гвожђа, n. pl. 1) bie Fale, laquei. a) гвожђа пушчана, т.ј. табанџе. Гвожђар, m. дес Gifenhangler, merГвожђарница, f. Der Gifenfaben, tabercator ferrarius,

na ferraria.

Гвожђарски, ка, ко, 1) eifenlänòlerif.
ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhänds
ler, more ferrariorum.
Гвожђе, n. bas Gifen, ferrum.
Гвожђушина, f. augm. v. гвожђе.
Гвозден, m. Mannšname, nomen viri
(ferreus).

Гвозден, на, но, eifern, ferreus.
Гвоздењак, m. 1) котао од гвожђа,
eiferner Reffel, crater ferreus. 2) Гвоз-
ден буздован: узе кадија гвоз-
дењак, ме удари нашега Мују над
прдењак
cf. окʌицнути.

Где, (Pec,) vide be.

Гдегде, (Рес.) vide rђerђе.
Гдегод, (Рес.) vide ђегођ.
Гдекоји, којега, (Рес.) vide ђекоји.
Гдему драго (Рес.) vide ђе му драго.
Гдешмоб (Рес.) vide ђешто.
Гди, (Срем.) vide ђе.

,

Гдигди, (Срем.) vide rђerђe.
Ггигод, (Срем.) vide ђегођ.
Гдикоји, којега, (Срем.) vide Ђекоји.
Гдиму драго, (Срем.) vide ђему драго.
Гдишто, (Срем.) vide ђешто.
Гђе, (Ерц.) vide ђе (mit allen ublei=
tungen).

Therhe, (Epu.) hie und da, passim.
Геак, м. ципор, ein gemeiner unges
bildeter Mensch, homo de plebe.
Теачење, п. 𐐨as maden zum reah,
appellatio aut simulatio rustici.
Геачина, f. augm. v. геак.

Геачими, им, v. impf. zum геак mas chen, facio rusticum.

Геачимисе, имсе, v. г. impf. fid) zum геаk madjen, simulo rusticum. Геáчки, ка, ко, 1) bäurifd), plebejus. 2) adv. bäurisch, rustice.

Гем, m. Der Welitan, pelicanus: смрди

као гем.

Генерал, m. vide џенерао mit alen
Ableitungen.

Гергетег, м. намастир у Фрушкој
гори.Гергемежанин, калуђер изгер-
гешега. Гергемешки, ка, ко, von
Tepremier.
Герзелез, т. брдо у Будиму. Србљи
приповиједају да је некакав Тур-
чин из Босне, Герзелез Алија
(који се пјева и у пјесмама), ско-
чио на коњу с тога брда у Дуна.
во, за царево здравље кад су Тур-
ци освојили Будим.

Тибак, пка, ко, I lant, biegfam, fla

xilis.

« PreviousContinue »