Умуасерити, им, у. pf. belagern, ob sideo, ct. опколиши. Умукнути, нем, v. pf. Į verstummen, У мући, умукнем, v.pf. I obmutesco. унa, f. die Una (Fluß in Kroatien), Una fiumen. унáкрcm, ins Kreuz, in formam crucis. унámoч, zuwider, contra (aliquem fa cere): ,, Кад смо ћели унаточ чинили, „Јера си нас од Зеке искао Унети, несем, (Рес. и Срем.) vide yнијети. Унетисе, несемсе, (Рес. и Срем.) viде унијетисе. унзи (у ннзи), unten, infra, inferius. Yujam, m. der Unirte, homo graeci ritus unitus cum ecclesia romana. унjашиmи, им, v. impf. uniren, uni re ecclesiae romanae. Yнjamumисé, имсе, v. г. impf. sich uniren, unire se ecclesiae romanae. - Унијашка, f. Yunjamka, f.} die Unirte, unita. Унијатски, ка, ко, 1) н. п. поп, ber unirte Pop, unitorum sacendos. 2) adv., wie ein Unirter, more uniti, Yujaheme, n. das Uniren, unitio. унùjaчâд, f. (coll.) die Jugend der Unir. ten, juventus unitorum. Унијаче, чета, n. ein junger Unirter, juvenis unitus. Унијеши, унесем, унијо (унијела, ло); v. pf. (Epy) hineintragen, infero. Унијетисе, унесемсе, унијосе (униjeлace, лoee), v. r. pf. (Epu.) die Nase in etwas stecken, immiscere se. Унићи, униђем, vide ући. унка, f. der Grenz hügel zwischen Befitungen, tumulus limitaneus. Ýнкаш*, m. die Erhöhung am Sattel, vorne und hinten, der Satteltnopf, pila sellae: "Он буздован о ункашу носи унdcпmн, им, v. impf. hineintragen, infero. унoсиmисе, имce, v. r. impf. die Nase find, nepos aut neptis. Упепељавити, им, v. pf. mi: [фе Бе пиьâне, п. das entschlossene Widers innisio. ушраши, рем, v. impf. anlehnen, in clino. уnnрamuce, peмce, v. r. impf. sich an lehnen, inuitor. упьуваши, ам, v. impf. die (Fliegen.) Brut hineinschmeißen, injicio fetum. Упљувати, љујем, v. pf. 1) bineinfpenen, inspuo. 2) bespeyen, conspuo. Упознавање, в. дав Bertennen (б. Б. Ansehen einer Sache für etwas, das sie ་ nicht it), malus tactus, Упознавашисе, најемсе, v. г. impf. y кога, или у шmo, verkennen, irrią für etwas halten, credere suum quod est alienum. Упознатисе, амсе, v. г. pf. у кога, HAH y шumo, irrig für sein halten, credo meum, quod non est. Упокојитисе, имсе, v. r. pf. in Frieden dahin fahren, zur Ruhe sich bege. ben, sterben, emori, decedo, obeo. Уполежачитисе, чисе, . г. pf.m.j. кукурузнипа у ваmpu, abliegen, lan. ge liegen, diutius jacuisse. уполовáчиши, им, v. pf. bis zur Hälf: упол внши, им, v. pf. te gut (fertig) feyn, pervenisse ad dimidium. Упоран, рна, но, widerfpentig, per. tinax ten, rego. Ynpaso, gerade, recte, recta. Yuрéдаше, n. 1) das Anspinnen, Ar drehen, torsio. 2) vide напредаше. Упредати, ам, v. impf. 1) drehen, (3wira, Strick), torqueo. 2) vide naпредати. ynpecmu, едем, v. pf. 1) zudrehen, iutorqueo (filum). 2) vide нaпрeсm. Упрети, ем, упръб, (Рес. и Срем.) vide упријети. Упржили, им, vide попржити. Упригати, ам, vide попригаши. упријеши, рем, упръо, v. pt. (Брд) lehnen, stüßen, adclino. упропастити, им, v. pf. zu Grunde richten, an den Abgrund führen, everto. Упропаститисе, имсе, v. r. pf. bet sinken (vor Schrecken, Abscheu), pereo. ynрoсHAк, m. (cm.) der Brautwerber, petitor puellae, cf. прocaп: „Ој! и два свата и два упросника упρскаши, ма, v. pf. besprißen, conspergo. уnpma, f. 1) der Riemen (das Band) um die mopбa, die auf dem Rücken hängt, über die Achseln zu befestigen, lorum perae. 2) eine solche mopɓa selbst, pera. уupmumu, нм, v. pf. auf den Rücken nehmen, accipio in dorsum, tollo. Упршњача, f. ш.ј. торба, eine i centorbe, pera in dorso. уnуamисе, aмce, v. r. pf. 1) ftill fars zen, emitto ventum tacite. a) in die Hofen scheißen, den Muth verlieren, уnycmumuсе, имсе, v. г. рf. sich eins laffen, immittere se. Yným, fogleich, continuo. Пloш да на пут, па ајде за њим упут. Упутиши, им, v. pf. кога, ап monstro viam, dirigo. упуkваже, n. das Auweisen, directio уnykuваmи, kуjeм, v. impf. anweifen. anieiten, monstro viam. Упуштање (упуштање), n. bat Huš laffen, dimissio. Упуштати, ам, v. impf, qulia, dimitto. Упуштати (улушташи и упуштиши), шам (и упуштим), v. pf. vide упустити. Ypaвzaie, n. das Eingraben der Planten, sepimenti genus. Урављати, ам, v. impf, m. j. прошће, die Erde aufgraben, für die Plankens hece, sepem plancarum insero terrae utrinque effossae, et postea rejiciendae. Урадити, им, V. pf. machen, perficio. Уранак, нка, т. дав frühe lufteђen, surrectio matutina: срећан уранак, миран данак. сf. напијати. Уранити, им, v. pf. früh afteђen, surgo mane. Уранити, им, v. pf. mäften, sagino. Урвање, п. дав leifen, demolitio. Урвати, ам, v. impf. fleifen, demo lior. Урвина, f. 1) ber fteile Wohang. von dem Erde herabrollt, mons praeceps. 2) (ст.) некаква планина: ,,Покрај мора Урвином планином рда, f. vide грушевина. Уред (у ред), cf. ред. Уредан, дна, но, orbentlich, mie fi gehört, ut decet. Уредба, f. bie Sinrichtung, institutio. Уредити, им, v.pf. oronen, constituo, ordino. Уредио као Наста ташке. 2) лан, кудељу, vorrichten, ргаераго. Уређивање, п. das Einrichten, ordi natio. Уређивати, ђујем, v. impf. einrichten, ordino. Урезан, зна, но, (Рес. и Срем.) vide уријезан. Урезати, ежем, v. pf. 1) vide зареЗами. 2) bininhneiden, (н. п. лука у лонац), addo sectum. Урезивање, п. даš Mineinfneiben, insculptio; additio secti. Урезивати, зујем, v. impf. 1) bineine schneiden, insculpo. 2) ein wenig bei. Веп (андеnеm), н. п. јабуковача, admordeo. Урезници, ника, m. pl. (беі деп е das Ende des Zettels, welches nicht mehr gewebt werden kann), fines (?) texti. Урећи, уречем, v. pf. (herenhaft) без fprechen, fascino. Уријезан, зна, но, (Ерц.) н. п. нож, fcharf, acutus. Трица, f. Srauenname, nomen feminae. Урлање, п. дав Seulen, ululatus. рлаши, ам, v. impf, heiten, ululo. Урликање, u. das Heulen, ululatus (österr. das Jodeln). Урликати, личем, v. impf. beuten (öfferr. jodeln), ululo. cf. fr. hurles,und it.urlare. Урнебес, ш. bas Betöfe, strepitus, Урнек, m, bаѕ mur, exemplar. cf. m. das Muster, почетак. Уровиши, им, v. pf. m. ј. прошће, Planken, Pflöcke eingraben, ́infodio sepem plancarum. Уродити, ди, v. pf. eintreffen, in Sra füllung gehen, exitum habeo: уродила моја ријеч. Урокљив, ба, бо, н. п. дијете, бе fpredhbar, leid)t beherbar, incantabilis. fascinabilis (d. i. schön und zart). Уросити, им, v. pf. н. п. кошуљу, скуте, bethauen, irroro. Уроци, урока, m. pl. die Befprehung, Beherung, fascinatio. Урош, т. Жаппéname, nomen viri. Vc, in der Zusammensetzung, vide yз. Усадити, им, v. pf. 1) ftielen, manubrio insero. 2) sehen, pflanzen”, sero. pf. austrocknen, vere Усанути, не, ѵ. Ӱсејати, јем, (Рес. и Срем.) vide усијати. Усекнути, нем, v. pf. 1) fneuen, emuugo. 2) fig. schneuzen, emungo. Усекованије, п. (Рес. и Срем.) vide усјекованије. Уселина, 1. (Рес. и Срем.) vide ycje цати. Усиђелица, f. bie fi дебел, Feinen Mann bekommen, alte Jungfer, virgo coelebs; a nullo expetita. Venjamи, jeм, v. pf. (Epп.) 1) fäen, sero. 2) scherzhaft für: verlieren, jocose. pro: grdo. Усијати, ам, vide усјати. У сијатисе, јемсе, v. г. pf. (Ерц.) і hineinmengen, nouvocatus me infero. Усијашисе, амсе, vide усјашисе. Усирити, им, v. pf. н. п. млијеко, сирац, täfen, cogo, coagulo. Усиритисе, рисе, v. r. pf. gerinnen, cogi. cисâme, n. das Verdorren, Austrocknen, exsiccatio. Усисати, ишем, v.impf. austrođnen, exsiccor, exaresco. Уситнити, им, v. pf. Elein, zart, čes E e 2 en, con Усјев, m. (Epu.) die Saat, sementis. Усједање, п. (Ерц.) дав scensio equi. Усједати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. на коња, quffisen, consceudo. Усједнути, нем, vide усјести. Усјекованије, (Ерц.) Sohannis nthaup= tung, decollatio S. Johannis. Усјелина, (Ерц.) ein abhufiger Drt, locus praeceps. Усјести (може се чути и усједнути), усједем (и усједнем), v. pf. (Ерц.) н. п. на коња, auffisen, conscendo. Усјећи, усијечем, (Ерц.) 1) fällen, ge nug anjanen, caedo satis liquorum. 2) hineinschneiden, inseco. Усјецати, ам, v. pf. (Epu.) dim. von ycjeku, anschneiden, indo, iuseco. Ускакање, п. дав Sineinipringen, tran. sultus. Уснишисе, нисе, v. г. pf, коме шшо, mir bat geträumt, somnio. Усница, f. dim, . усна. спавати, ам, v. pf. cinfhläfern, sopio. спављивање, n. Daš Sinichläfern, sopitio. Успављивати, љујем, v. impf, ein{$lä= fern, sopio. Успайрити, им, v. pf. кога, і Ил ruhe verfenen, inquieto Успайритисе, имсе, ѵ. r. pf. unrußig werden, excitari. Усперак, рка, m. ber Sinfag (im Heine kleide), panus insertus in latus caliga rum: усправо, qufredit, erectum (statuo). Успрезање, n. vide узмицање. Успрезаши, ежем, vide узмицами. Успрегнути, нем, vide узмаћи: „Ништа Турци успрегнути неће Усрати, усерем, у. рі. апісе, concaco, Усред, mitten, in medio: усред села; усред куће. Усро, m. hур. bu fleiner Seißer, caca tor parvulus. yema, n. pl. 1) der Mund, os. 2) das Maul, bie unge, има зла уста, est dicax. уemaza, f. die Schleuße, canalis clausus ad tempus: меље воденица на уставу. Уставити, им, v. pf. Hemmen, auffalo ten, retineo. Устављање, п. дав lufaiten, retentio. Устављати, ам, v. impf. qufhalten', retineo. Успављатисе, амсе, ү. г. impf. verweilen, remoror, Уставци, m. pl, трећи дан по кос- vide Утабориши, им, улогорити. стала, аоца, m. m.j. човек, бес Уталожитнсе, имсе, . г. fid legen, fleißige Arbeiter, assiduus. стати, анем, v. pf. auffthen, surgo. /стаћи, такнем, vide посплавити 2. Усташца, п. pl. dim. 9. уста. Устегнути, нем, v. pf. н. п. коњу узду, anziehen, adduco. Устезање, п. дав Unziehen (beš 3ügels), adductio freni. Устозапти, ежем, v. impf. anziehen, Устицање, n. vide постављање 2. vide постављати. Устока, f. ber Ditwind, eurus. Yemonume, auf dem Fuße (nach folgen) Устонце, Ivestigiis insisto: отишао за њим устонице. Усточићи, т. pl. cf. брадићи (само cerpo. Устрелити, им, (Рес. и Срем.) vide Устрчавање, п. даš Minauflaufen, ex- curro sursum. Устук, т. 1) беі деп бајалице бес Spruch, womit sie das Uebel bespreфен, баß eз zurüdtrete, formula incantatricis ut malum cedat retro, abeat. 2) cin Kraut дази, herbae vene ficarum genus. Устукнути, нем, v. píürüdеіфен, recedo. Уступање, п. дав Burüfreten, recessio. Усукивати, кујем, v. impf, oreben, torqueo. Усути, успем, v. pf. fineingießen, schütten, fundo. шабати, ам, v. pf. cinflampfen, соц culco, inculeo. (vom Aufstand, Sturm), remitto, componor. cf. талог. Утаманити, им, v. pf. böllig aufge= hen, bis aufs lezte Stück verloren ges hen, das Maß des Unglücks ist voll geworden, funditus pereo. Утањити, им, v. pf. òüлп тегдen, extenuari. Утапками, ам, v. pf. ffampfen, соце culco. Утва, f. 1) (ст.) некаква тица во дена; кажу да је по трбуу жута као злато: и зато се свагда пјева утва златокрила, eine (ту thische) Ente in Volksliedern, anatis genus cantibus celebratum. 2) Frauenname, nomen feminae. Ушвара, f. дав Befpent, spectrum. cf. |