Page images
PDF
EPUB

SUIS.

[ocr errors]

se.

Ўпирати, рем, т. impf. 2) абwifфеn, Утрина, г. Sіе Irift, pascua.

abstergo. 2) abweiden, depascor. ўпркивање, п, сав азеttlaufen, cura Упискивање, а. бав фіnеіnirüfen, impressio.

Упркивалінсе, кујемсе, v. impf. etis Упискивали, кујем, v. impf. binein. laufen, curro. drüden, premo in “.

Ўmpлиши, им, т. р. н. п. Кляс, ет. Ўписнупін, нем, v. pf. Vincinorumen, passen, excipio. premo in —.

ўпрнупи, нем, v. pf. н. п. свијећу, пити, упијем, v. pf. fett weeken, Bampy, auslöjden, exstinguo. pinguesco.

Уmрнули, нем, v. pf, ftart weeken , ўпицање, п. vіdе упісцање.

obtorpesco : утрнула ми нога, рука. улицати, упгичем,

vidе упједали. Ўпроба, f. Das cilgemeine, іntеѕtinа. Ушицаписе, утичемсе, vide ymjеца- ултрпи, рем, упръо, v. pf. 1) reibca,

tero (Rettig). 2) hårt treten, conculco, упишали, ам, v. pf. ) ftin wersen (з. tero: умрла говеда око села. 5} aba

B. vom Winde), conticesco. 2) stiden, wifфеn, abstergo. cf. отрии. sedo.

упірункти, им, v. pf. кога, ёplitter ўпјецатье, n. (у Ерц.) ) дав ©rgiepen in die Zugen werfen, festucas injicio

eines Flußes in einen andern, iniluxus. in oculum. 2) бав &ntlаufen, effugium. 3) бав З. Утрунионсе, имсе, у. г. р. уруsiegen im Laufe, victoria cursus. 4) das Hno, cam ce, es ist mir etwas ins luge

Bornehmen, Vorhaben, propositum. gefallen, incidit mihi aliquid in ocuЎmjецати, умјечем, у. impf. (у Ерц.) lum.

2) ft, ergiepen, influo. 2) entiaufen, Утрчавање, п. дав фіnеinlaufen, ineffugio. 3) hinter sich lassen, praecurro.

cursatio. ўпјецаписе, упjечемсе, т. г. impf. Улрчаваши, ам, т. impf. Findinlarfia, (Epu.) sich hervorthun , exsisto.

incurso. ўпјешен, ш. (Ерц.) 2Лаппвпате, по- Утрчаваписе, амсе, т. г. imрt. і. men viri.

unberufen in etwas, mengen, ingerere Упјешипн, им, v. pf. (Ерц.) н. п. диjenie, befфwidtigen (ein kino), tran- Утрчапти, чим, v. pf. Fincinlaufen, quillo.

curro in упленсалти, ишем*, v. pf. авбgeln, утрчаписе, чимсе, т. г. р. Піф пnbe

rufen in etwas mengen, ingerere se Уповиши, им, v. pf, fett тафеn, wo6.

alicui negotio, füttern, pasco.

упувили, им, vide

упампівлін. Ўток, ш. bic müntung, ostia: на умо- упўпитн, имі, v. p. abitumpfen, obку Саве у Дунаво.

tundo, obtusum reddo. Уполити, им, v. pf, ftil mеrbеn, con- ултурање, . Ра8 фineinwerfen, inje

ticesco. Уmiнупи, нем, v. pf. erfaufen, ertrin• Уптуратн , ам, v. impf. Fineinfdle» ken, mergi.

ўпгурвпи , им, v. pf. bera, injicio. Уптопиписе, имce, v. г. pf. erteinten, ўли ўки, учем, у, р. і лука, сода, mergi.

tоgеn, contundo. 2) вола, Улопљеник, m. Ver Ertruntene, mer

stoßen castriren, testiculos contundo. sus. Уважно као утопљеник, ућерапи, ам, (Ерц.) vidе cаkерапии. Упорак (ўппорак), pкa, m. vіdе упор- укерівање, п. (Брц.) vide cakeривање. ўпope, f. р. ба& Borfpringence Ser Зар.

ућеривати, рујем, (Ерц.) ride cake

ривати. dauben außerhalb des Bodens . quod ýku, yhem, v. pf

, bineingehen, intro procurrit de tabulis extra fundum. уһудитисе, имce, v. г. pf. tugig упорнік (говорнсе и упорак), m. 1) den, obstupelio, obstinor. der Dienstag, dies martis 2) (Scherzo ykýmemu, mum ,' (Pec.) vide ykykemu.

haft) der Kolbenprügel, vide kujaya. упорњак, m, п. ј. обруч, Der Reif аn

уһўтелисе, пимсе, (Pec.) vide yiyYmorxma, i'm, v. pf. einschenfen, in- ynymumuce, kuce, (Opens.) vide ytja

den ymope, orbis doki extra fundum. ykymumu, um , (Cpem.) vide ykykemy. fundo.

қеиисе. Ўтрапити, им, v. pf. eingraben, in- укућети, уптим, v. pf. (Ерц.) fil ete Ympénik, m. die Heerstraße, via trita: yhykemice, ymumce", * vr. pf. (Eprt)

узео упрeнин (еr it bayoi gelaufen). perstummen, conticesco.

laevigo.

ctio.

дисф 3ers

HIK.

[ocr errors]

sues.

lus parvus. .

ỳx! interj. uh! ach! ah! cf. y.

von drei Roßschweifen, passa trium упрасти, аптим, v. pf.) aufblüben, ef- caudarum equinarum : Уцвалінін, им, у. pf. jloresco, „И осмога пашу учтуглију Ўцвёлили, им, (Рес. и Срем.) vidе учўвапіи, ам, (спі.) vide сачувати : увијелими.

„ўчувај се од града Зворника Уцвијелипн, им, v. pf. (Ерц.) wеіnей Учбашлије * (павine, f. pl. art павпе:

machen, facio llere, cogo in lacrymas. „Зађешесе злаћени пиштољи Уцедити, им, (Рес. и Срем.) vidе уци. „За њезине павпе уцбашлије једии.

Ý qepa, f. Schimpfwort auf eine elende Уцеђивање, р. (Рес. и Срем.) vide y- Hutte, convicium in casam. цјеђивање.

Ўш, f. Die gaus, pediculus. уцеђивали, ђујем, (Рес. и Срем.) vі. Уш (уше)! interj. jagt man sum ©фwei. dе уцјеђивали.

ne um es wegzuiagen, vox pellendi Ўцена , f. (Рес. и Срем.) vidе уцјена. ўценили, им, (Рес. и Срем.) vidе уци- Ўшанчишисе, имce, v. г. р. пф perјении.

ich a njen, vallo se munire, Уциједипи, нм, v. pf. (Ерц.) bineinə Ушарагпи, ам, v. pf. аnfаngеn şu lingent feisco, incolare. .

(es bunt zu treiben), mentiri coepi. У цијенили, им, v. pf. (Ерц.) фäsen, ўше ! inteгi vіdе you!

aestimo, н. п. ајдуци кад уваше чо- ушењак, њка, m. eleine #aut, pеdісuвека (нли му дијете одведу) па уцијене ; по се догађа и сад по Тур- Ушепрљилии, им, v. pf, in tümmerliфе ској. Кашпо ајдучи воде дијете по Lage kommen, in angustias incido. мјесец дана са собом, док му отац Ўши (gen. улий и ушију), f. p. 1) бie

не састави уцјену и не да. Obren, pl. poin уво. 2) дав Sebr, anУцјеђивање , u. (Ерц.) бав ріnеinfeiben, sa, foramen, н. п. у котла, у чабра, incolatio.

у игле, у секире, у срца, Уцјеђівали, ђујем , v, impf. (Ерц.) bin. Ушивање, в. дав рintinuiaben, insulio. einseihen, iucolo.

ушівати, ам, v. impf. bincinnaben, ўцјена , f. (Ерц.) дie 21bfфägung, aesti- insuo.

. matio. cf. унијенити.

шип, ушијем, у. pf. Fincinnaben, учење, п. 1) дав gebren, doctio. 2) Зав insuo. Lernen, tò discere.

Ушица , f. dim. 6. уш. учестали, ам, v. pf. оft thun, fre- Ушице, f. pl. dim. р. уши. quento.

ўші шикати, ам, v. pf. 1) ein unrubis Учиннпи, им, v. pf. 1) што, thun, ges Pferd besänftigen, beruhigen, mitis

facio, 2) Kome, anthun (verhefen), fa. go. 2) überhaupt, einen Zornigen ben scino. 3) кожу, зuritten, praeparo. sänftigen, leuio, mitigo. 4) Жито, ‘reitern, cribro.

Ушколик, им, vidе уштроити. Учинитисе, имce, v. г. pf. 1) mie tommt ушкопљенiih, т. 1) Det edəрв, фаті es vor, 2) sich anstellen, simulo.

mel, vervex, 2) der Verschnittene, euУчитель, m. Ber gehrer, docens, magi- puchus. . ster. cf. школа.

ўцыів, ва, вo, laujig (8äufe babent), Учитељев, ва, во, Вев gebrerB, magi- pediculosus. stri.

ўшљивац, вца, m. Ber gauBeert, hощо учитељевица, f. die Sean ves geheerв,

pediculosus. uxor magistri.

шљивица, f, ie gaufige, pediculosa. Учитељскін, кa, кo, .) eebrers, magi- Ўштaвипи, им, п. і кожу, cf. учи.

strorum. 2) adv. wie ein Lehrer, more magistri.

ўштап, m. Bеr аbnehmene mont : сад Учили, им, т. impf. .) кога, Tebren,

je yuman, luna decrescit. doceo. 2) wmo, lernen, disco. 3) lesen, Ушпапнутисе, несе, у. r. pf. н. і. lego. cf. чапити.

Mjeceu, abnehmen, decresco. Училисе, имce, v.r, impf. Tеrnеn, di- уштiнупи, нем, v. pf. Eneipet, iwi. sco: учисе књизи ипд учисе писати,

vellico. чашиши и . д.

ў. шлі ипак, пка , m. (@terr. bie 3 wid: Учкур *, m. vіdе гатњик.

krapfen), placentulae genus. ўчкурлук*, m. Der Sheil per (türtifфеп, ўшпигчик, m, dim. р. ушнипак.

ungrischen) Hosen, durch den der Gürs ўшмиркапіи, ам, v. pf. stärken, tel gezogen ist, caligarum, turcicarum amylo corroboro (lintea). pars.

Уштироиши, им, v. pf. perfфncisen, учшпуглија *, м. ш. і паша, Рафа castro.

нии.

fen,

Н.

[ocr errors]

} vіdе вошпан.

[ocr errors]
[ocr errors]

ġufe, n. die Mündung, ostia.

Филцан“, m. Die Cale, phiala. Ўшур, т. 1) vide yјам, 2) узео Бог Фйни, на, но, vidе виңи.

од њега ушур, bаt gleifa oie Фити», m. vіdе випиљ. Mühlgebühe von ihm genommen, ihn Фишек*, m. vіdе вишек, дзеіф пеt (our Becaupung eines Фишеклук“, m. vіdе вишеклук. Gliedes).

Фландра, f. (у Сријему, у Бачѣ. у Ушуmети, пим, (Pec.) vidе ушуће. Бан. особисто по варошима tit

Schimpfwort für eine liederliche Weise Упутеписе, пимсе, (Pec.) vidе ушу- person, vulgivaga. fіетнее.

Фландрешина, f. angm. р. фландра Уушици, им, (Срм.) vidе ушуће. Фланер, т. (у Сријему, у Бачк. 1

Бан.) дав $lanel, papios lapella dУшутиписе, имce, (Срм.) vidе ушу- clus. . Кетнcе.

Форiннia, f. vide вoринта. Ушулети, утим, v. pf. (Ерц.) bet. Форма, f. (у Сријему, у Бачл. пу stuinmen, conticescó.

Бан. особито по ворошима) и Yuykemice, v. r. pf. (Ep4.) verstum- Forin, forma. men, conticesco.

Форпан, m.
Фошпан, m. J

Фрајкор, m. vіdе врајкор.
ф.

Фрајкорац, рца, m, vidе врајкорат.
Трајкорија , f. vіdе врајкорија.
Фрајкорски, кa, кo, vidе врајкорский

m. vide spajm.
аин, vide ванн.

Француз, т. дer Srangofe, Gallus. Фајда, f. vіdе вајда.

Француска , f. Seantrei, Gallia. Факља, f. (ст.) :

Француски, кa, кo, 1) frаngolifф, ран „ Један калпак, девет челенака, licus. 2) adv. französisch, gallice. „И десета Факља окована,

Францускиња, f. Die Scanjojina, Gala. Из ње су му до при пера златна, трас, 'm. vіdе врас. Што јунака бију по плећима — Фратор, m, vidе врапор и прапор

Фраторов, ва, во; vіdе враторов к Фалаке, f.

праторов. Фалинка , f. vіdе валинка.

Фраторскій, кa, кo, vidе враторски Фалин, им, vidе валити.

и праторски. Фалии, им, vidе валики, mit al. Фрішак, шка, кo, vidе вришає.

len Ubleitungen und Zusamensepuns pmar, m. vide Bpnia. gen.

Фрпаљче, чета , п. vіdе вртаљче. фамилија, f. vіdе вамилија.

Фрушка гора, ғ. бав Webіrge, pas eit» Фамилијаз , m. (у Сријему, у Бачк. и mien von Westen nad) Diten durde

y ban.) der Famulus in der Schule, fchneidet, uom. propr. saltus. scholae famulus.

Фрушкогорац, рца, ш, н. д. қалуђер, Фамилијазина, f. рав SamuTuBelo, pe- Fruídkogorer.

cunia solvenda scholaç famulo. Фрушкогорскӣ, кa, кo, Frusdrogerer Фап, m. vіdе вам.

Фунта, f. vіdе вунта. Фёла, f. vіdе вела.

Фунлаш, m. vіdе вунпаш. Фелер, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Фунташкi , кa, кo, vide

vidе валинка, мана , погрјешка. Фуруна* (фуруна), f vіdе вуруна. Фењер*, m. Die Waterne, laterna,

Фуруница (фуруница), f. dim. р. фу" Sepeija*, f. Art Oberpleids türkischer

Frauen , pallae turcicae genus. Фурунски, кa , Fo, vide вурунски. Ферман, m. per Serial, rеѕсriрtum Фуруніција* , m, vide Бурунција.

imperatoris Turcici. Фермен”, т. Art männlicher Weste

Ц. Фермене, непа, р.) ohne derm cl, subu

colae genus. Фес, m, vide вес. Феснi, dim. 9. фес.

, f. Фепніслам*, т. vide Кладовө.

(dilechten Wein, convicium in vigum Фигањ, m. vіdе вигать.

malum. Филдиш*, м. vіdе вілдии.

Павптици, им,

vide

цватици. ФиліАлан Д. yidе вилиман.

Цагрије, f. коре од ножа, cf, кора.

Фалаге* , f. р. 1 vіdе валаке.

pl,

: }

вунта

руна.

asapuka, S. Schimpfwort für einen

око

ris.

Цака, ціка, іn Sen поскочице (Sania ofера у свијет, и каже му: „Да се

weijen) Nachahmung des Lautes der ннође не спианиш, док не нађеш Knöpfe, Münzen u. dgl. beim Tanze, ђе су се два зла ударила.”— Одају

interj. de sonitu conslictorum saltantis. Ки тај момал по свијету, кад доLàp, m. der Kaiser , imperator.

фе на оно мјесто, ђе је сад ЦариHapes, Ba, Bo, des Kaisers, imperato- град, нађе глогов трн, ђе се

њега обмотала гуја, па гуja пeца Царевиңа, f. 2) бав Raifеrgut, rеs іm- трн, а при буде гују ; онда поми

peratoris. 2) dab Kaiserland, Kaiserthum, сли у себи: „Ево ово су два зла.” imperium.

па пође у наоколо рахмапірапии о. Царевић, m. Bеr junge Raifеt, impera- на мјеста; кад дође, онако у наоtoris filius,

коло идући, опет поблизу онога Царевица, f. п. ј. пара, eine 21st Para, пірна, онда спане, па рече: „Овђе numuli genus.

треба с маш и.” у који ма по реLa purpád, m. die Saiserstadt (Konstanz че, у онај се ма обазре, а по се

tinopel), urbs imperatoria (Constauti- од онога пірна до његови леђа (куд nopolis). Србљи приповиједају, да је го, он ишао) створно зид. И од Цариград нијесу људи зидалн, него Пога мјеста до онога пірна, кажу да се сам саздао: кажу да је нека- да ни данас нема зида у Царигракав цар ловели нагазно на мртву ду (а да се он није обазрео и да љуцку главу и прегазио је с коњем; није рекао: овқе треба спати, онда му глава проговорила; „Шта зид бин за њим на распао до прна). ме газиш, кад fу піи мрпва доса. Послије он му постане цар, и од дипін.” Кад мо чује цар, онда сја- свога ћеда отме царство. ше с коња и узме ону главу mе је Цариградскӣ, кa, кo, i) for jtantino. однесе кући; па је код куће саже- politanife, constantinopolitanus. 2) als же, и оно угљевље од ње, пошто се adv. fonstantinopliso, more constanti. олади, спуче у пра, па завије у ар- nopolitano, н. п. носисе. пију и остави у сандук. Послије. Цариграђанин, m. Sеr konftantinopoя некога времена отиде некуда цар, litarier, Coustantinopolitanus. а његова кћи (која је била ћевојка Цариграђанка, f. Die Ronftantinopolis на удају) узге клучеве па отвори tanetin, Constantinopolitana. сандун и почне по њему нешio Царић, m, :) dim. р. цар. 2) деr Заинэ пременами; пад нађе онај пра у Fönig, regulus. арпінін, види да је некакав пра, али Царица , f. Die faifеrіn, imperatrix. не зна какав је, па онда меппіне Царичин, нa, нo, Der Raifеrіn, imper прсти на језик ме покваси па умочи ratricis. у онај пра и лазне мало, да би до- Царичина, f. (8öniginnorunn) bеrüşmte знала шта је; потом га опет за- Suede in Der крајнна Неготинска, вије у арпију као што је и био и

von wo Ueberbleibel einer Wasserleis остав II

у сандук , а она од moгa чa- tung па; Праово. cf. крајина. са постане трудна. Кад се по- Царовање, р. бав Заrfери, дав Жаifert, лије стане истраживатн и испн.

tyum, imperium : шивати од куд и како, дозна се „Бевовање мюје царовање да је од оңе главе. Кад ћевојка бу. Царовапія, рујем, v. impf. цар fest, де на том доба, а она роди сина. sum imperator , impero. Кад узме цар још онако мало дн• царски, кa, кo, 1) tаiferli, imperajеmе у руке, а оно њему одма рука- torius. 2) adv. Baiserlich, imperatoris ма піе за браду! Онда цар заповједи да донесу један тањир жива Царсліво, р. дав Saifеrtbum, Reit) , угљевља, а један ду капіта: да огле

imperium. дају, чини ли по дијеле из лудос. Hвап, m. vіdе цвијепт. пи, или од своје воље, „Ако (веліп) І[ватилін, им, vidе цвјетапи. буде дијепе лудо, оно ће попірча- Цвејан, ш. (Рес. и Срем.) vide I[вити с рукама и за угљевље, ако ли

јан. не буде лудо, 0:10 ће за дукате. Цвejo, m. (Рес. и Срем.) vide Цвијо. Кад донесу пред дијете угљевље и Iвекла, vidе блипіва. дукапіе, а оно одма рукама за ду- Iјвећање , п. (Рес. и Срем.) vidе цвије. капе, а угљевљу ни мукаеті. Цар већ види да ће оно да се испуни, вељалпи, ам, (Рес. и Срем.) vidе цвијешто му је глава казала. Кад буде дн. јеше већ велики момак, онда га цар Цв Фш, m. (Рес. и Срем.) vidе цвијена»

more.

љање.

Фами.

тање.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Твета, f. (Рес. и Срем.) vide Цвијета. Цвјетоje, m: (Ерц.) Халавпате, во-
Цветак, шка, m. hyp. . цвепи.

meu viri.
ІЦветање, р. (Рес. и Срем.) vidе цвје- Цвјетон сиje, n. (Ерц.) vidе цвијение:

„Пред Ристово пред цвјелоносије — ІЦветаст, па, пio, (Рес. и Срем.) vide Цвјетош, m. (Epij.) 2Xanne name , 20цвјеп асп.

men viri. Цв папи, ам, (Рес. и Срем.) vide Цвјетуља, f. (Ерт.) Xame für tiмда, цвјепіапии.

die wie eine Blu me an der Stirne Hati Цвеши, f. р. (Рес, и Срем.) vidе цви- nomen vaccae quae in fronte habet nie јети.

tum albam. Цвелин, m. (Рес. и Срем.) vide Цвије- Цв ікање, т. бав ефnaben (Taute ki

Pen), osculatio cum sonitu. Цвешко , m. (Рес. и Срем.) vide Цвје- Пвокати , ам, v. impl. fbmastn, can

sonitu osculor. Пвелініі, на, но. (Рес. и Срем.) vide Цвоке , genit. in per Xeben&art: у поля цвјетіни.

нема ни цвоке, mit einer balben Dia ІЦветпоje, m. (Рес. и Срем.) vide Цвје. ist nichts zu maden, nec operae pre• moje.

tium est bibere dimidiam ocam. Швеrnонсије, п. (Рес. и Срем.) vide Цвікнути, нем, v. pf. fфmaken, cum цвјепоноснје.

sonitu osculor. IIветош, m. (Рес. и Срем.) vide Цвје- Цврка , f. дав 3mitfфеrn, frіtіnnіtnѕ.

Швргнути, нем, v. pf. D) witfфети, Цв шуља, f. (Рес. и Срем.) vidе цpje- fritinnio. 2) zwitschern, ich mirren (Bajo пуља.

ser auf Feuer gegossen), strido. ПЈвеће, п. (Рес. и Срем.) vidе цвијеће. Цвркутање, п. сав " 3witfфесп, gariJlbékme , n. dim v. ibeke.

tus (avium). Цвијан, m. (Ерц. угаппвпаве, поmеnvігі. Пврку пати, ућем, v, impf. зwitјфеrn, ІЦвијељaњe, n. (Ерц) дав 28 еіnепта:

garrio. chen, permotio ad netum.

Цврчање, р. дав Зwitfфеrn, frіtіnnіtus, Цвијељали, ам, v. impf. (Ерц.) meinen stridor. machen, facio flere.

Парчаши, чим, v. impf. зwitјфera, tri. Цвијет , m. (Ерц) ) (coll.) бie Blite, tinnio, strideo.

Поs, 2) (рі. цијепови) bie Blume, flоѕ. Пев, f. (Рес. и Срем.) vidе цијев.
Цвијепia , f. (Ерц.) Зrauennanie, nomeo II-вчина , f. augm. b. цев.
femipae.

Цевчица f. dim .. цев.
Пвијепак, ппка, m. hyp. 2. цвијепт. Ц-дило, n. (Рес. и Срем.) vidе цједило.
Цвијети, г. р. (Ерц.) беr palmfonntag, цедити , им, (Рес. и Срем.) vide пр.
dominica palmarum.

једити.
Цвијетин, m. (Ерц.) Xann$name, по- цедуља, f. (у Сријему, у Бачл. я у
men viri.

bah.) der Zettel, scheda. IJsujeke, n. (coll. Epu.) die Blumen, jegybâp, m. der Zettel gibt (z. B. an Bol. flores. .

statten, Stadtthoren) schedylarius, Цвійjehiije, n. dim. 9. цепјеfе. Цедуљарев, ва, во,трев зеttеlgeberi, Івијо, m. Ерц.) hyp. p. Цвијепин. Не думаров, ва , вo, schedulari. lleuremu, aun Pec.; } vide rendemu. leny

, am. Pec. u Cpem.) vide mujeres

, . . віљење , в. дав 3cbtlagen, lamentatio. Iјеђење, n. (Рес. и Срем ) vidе цијеђење. Цвилепи, лим, v. inpf. (Ерц) web = ІПекин, m. vіdе рутипа. flagen, lamentor.

Целац, лца, m. "(Рес. и Срем.) vide Пвјепање , n. (Ерц.) Das Blüben, Поѕ.

цијелац.
Цвјетасп , па , по ,(Ерц.) н. п. крава, целвање, в. (Рес. и Срем.) vidе пје-

eine Blöfe an der Stirné habend, mu-
cula albai in fronte praeditus

Целивампи, ам (и целујем), (Рес, а
Швјеліапи , ам, v. impf. (Ерц.) Бlіфеп, (Срем.) vidе цјеливании.
floreo.

Целокупан, пна, но, (Рес. и Срем.) Цвјешашин, m. Ерц.) Xannвпате, vidе цјелокупан. nomea viri.m.

Цена , f. (Рес. и Срем.) vidе цијена. Цвјепић, m. dim. 2. цвијепт.

Ценетье. п. (Рес. и Срем.) vidе цеЦвјетко, ш. (Epy.) Mannsname, 10men viri

Ценили, им, (Рес. и Срем.) vidе ціЦвјетініг , на, но, (Ерц.) н, п. неђеља, јенитн.

вis painwoфe, hebdomas palmагаш. цена, f. (у Сријему, у Бачк. м у Бая.

[ocr errors]

ЛІвање.

њење.

« PreviousContinue »