Page images
PDF
EPUB

Бог молитву

rum :

lісаt thun (im Beben, Srinten), facio de- У скршњії, ња, ње, н. п. пост, Ott

licate, affecto elegantiam, venustatem. paschalis.. усилилисе, имce, v, г. pf. grоlеn, услишипти, им, v. pf. erhören, exaйintensus sum. cf. укувчилисе.

dio : како и нашио, Усјавање, и. дав ülübелстафет, can услино (кад напијају). defactio.

сна, f. Die Rippe, labium. Усјавати, ам, v. impf. glübenmафе, cham, ma, nio, grožlippig, labeo, candefacio.

labiosus. Усјао, усјала, лo, glübeno, cаn dеnѕ.

Усн-пина , f. augm. 9. усна. ўсјати, ам, т. pf. glübens тафел, уснипін , им, v. pf. шпа, traumen, somcandefacio.

шio. ў сјаписе, амce, v, г. pf. erglüben, can- Уснятисе, нисе, т. г. pf. коме шшо, delio.

mir bat geträumt, somnio. Ņcjes, m. (Epq.) die Saat, sementis. Ўсница, f. dim, v. усна. усједање, н. (Ерц.) рав 2ujjigen, cop- у співати, ам, v. pf. einfфI&feri, sopio. sceusio equi.

успављівање, д. бав &injbläferat, 50Ўсједатпи, ам, v. impf. (Ерц.) н, п. pitio.

на коња, auffіgеn, consceudo. Успављівати, љујем, v. impi, einf¢la Ўсједнупи, нем, vidе усјести.

fern, sopio. ўсјеконаније, Ерц) 3ohants ($ntаир. Успамірипи, им, v, pf. кога , in Uда tung, decollatio S. Johannis.

ruhе vеrfезеп, inquieto. Усјелина, (Ерц.) cin abfфијfiger Ort, Успаміриписе, имce, v. г. pf, unrujig locus praeceps.

werden, excitari. Ўсјеспи (може се чупи и усједнули), Усперак, рка, m. See Cinjak (im beine

усједем (и усједнем), v. pf. (Ерц.) н. - tleiðe), panus insertus in latus caliga

п. на коња, aufjiken, conscendo. Усјећи, усиjечем, (Ерц.) 1) fäden, ge, „На усперку патшин делибаша — nug anbauen, caedo satis liguorum. 2) спор, р. ударио усіор, деr teintre bineinschneiden, inseco.

Fluß ist durch das Anschwellen des grös Усјецати, ам, v. pf. (Ерц.) dim, von Bern, in den er sich ergießt, zurückgetrto

ycieku, anschneiden, indo, iuseco. ten, redundatio fuminis. ускаһање, р, бав фіnсiнipringen, tran. Успоредо, пеbеnеinancer, simul. sultus.

ў справити , им, v. p. aufritet, eri. ускакати, ачем, у. impf. hineinsprin: go, statue.

ўсправљање, р. Зав 2ufriФten, erectio, Ускидање, n. дав 21bpflinten, decerptio. allevatio. ўскі дапти, ам, v. impf, abputen, ўсправљапи, ам, т. impf. aufriФten, Ускинутін, нем, v. pf. carpo.

erigo, allevo. ускисивање, в. дав ёauerwerpen, aces. Усправо, aufrефt, erectum (statuo). ceutia.

Успорезање , n, vidе узмицање. Ускисівали, cyje, v. imрі. 1 fauer mеrѕ ycпpeзaти, ежем, vide

узмицапін. Ускиснупін, не, v. pf. Теп,acesco ўспрегнути, нем, vidе ўзмаћи : ускок, m. (ст.) cer ($ntјprungene, $mia „Ниша Турци успрегнулии не ће grant, exul, fugitivus.

Усралі, усеремі, у. pi. авајфсіреп, „Пије вино ускок Радоница Усколебаписе, амce, v. г. рт. fth her: Усред, mitten, in medio: усред села; rüden, damoveor: ycxo ebaoce cenjem.

усред куће. Ускопавање, в. газ и faraben, 1ussio. Ўсро, m. hур. Би ғleiner eфeiger, ускопавали, ам, v. impf, alfaraben, tor parvulus. i fodio.

Ўспа, в. р. ) беr yRunə, os. 2) рав Ускопати, ам, v. pf. aujgrabi, гел 2Raul, bie Зинде, има зла уста, est fodio.

dicax. ускорљати, ам, v. pf. зеrрublen, Ўспава, f. Die eфeupe, canalis claudurcheinander werfen, diruo.

sus ad tempus : меље воденица на Ускочипи, им, v. pf. entfpringen, ela уставу. gio, aufugio.

Успавили, им, т. pf. реттеп, aufbab Ускрс, m. vіdе васкрсеније.

ten, retineo. Ускрсовање, vidе васкрсовање.

Устављање, п. Вав 2ufbatten, retеntiо. Ускрсовали, сујем, vidе васкрсовами,

Ўстављатин, ам, у. impf. aufbalten,

retineo, скритили, и, v. pf. абоrефеn, de-. ўспављаписе, амсе, т. г. impf. і friugo,

perweilen, remoror,

geni, salto in

concaco,

саса•

авеі.

Успівци, т. рі, прећи дан по крс- Уmaбoрипи, им, vide

улогорити. ном имену, cf. крсно име.

упаборилисе, vidе улогоритмисе. стајање, в. Вав дiuffteben, surrectio. Уmajаписе, јимсе, у.г. pf." ft verter»

стајален, јем, v. impf. auffteben, surgo. gen, abscondor, H.n.3e4. 2) unterbrochen ў спајаписе, тојимсe, v. r. pf. ablies werden, auf einige Zeit aufhören, ingen, mitesco (de pomis).

termitto , intermittor. Устакнути, нем, vide ycпаки.

Утакмице, у сталаў, аоца , m. л. і. човек, беr ўталожипнсе, имсе, т. г. ftleget, fleißige Arbeiter, assiduus.

(vom vi ufftand, Sturm), remitto, comўстап, анем, у. pf. aufftеn еn, surgo. ponor. cf, mалог. устаки, такнем, vidе поспіавити 3. Упта манипи, им, v. pf. voliq aufge. ўстанца, п. pl. dim. . уста.

ben, bis aufs leßte Stück verloren ges ў спіёгнупін, нем, т. pf. н. п. коњу

hen, das Maß des Unglüds ijt vol узду, аnѕieben, adducо.

geworden, funditus pereo. Успиёзање, р. дав 2ngieben (be8 3üge16), упањити, им, v. pt. Dünn werden,

extenuari. adductio freni. Успізали, ежем, v. impf. angieben,

Ўmапкапи, ам, у. pf. ftampfen, con.

culco. adduco. Ўстицање , p. vіdе постављатье 2.

ўтва , f. 1) (ст.) некаква пица воўспицами, ичем , vide пoспављапи.

дена ; кажу да је по првуу жупа

као злато: и запо се свагда пјева Успока , f. Bеr оftwins, eurus.

у тва зла покрила, eine (ту. cmonune, auf dem Fuße (nach folgen) ihische ?). Ente in Volesliedern, anatis geўспі пе, fvestigiiѕ inѕiѕto: опишао за nus cantibus celebratum. 2) Frauennaњим устонице.

me , nomen feminae. Усточнін, т. p. cf. брадићи (само ўшвара, f. Dав шеќpent, spectrum. cf.

у оној загонетки). Устргнутн, нем, v. pf. apreigen, de- Утвориписе, рисе, у. г. pf. коме cerpo.

шпо, fф einen, videor: утворило Успірёлипи, им, (Рес, и Срем.) vide Mi ce, ich glaubte fu sehen, es eridien устријелими.

mir (als Gespenst). устријелити , им, v. pf. (Ерц.) erfфіе. Утврдити, им, v. p. befejtigen, firmo.

Ben (mit dem Pfeil), sagitta trajicio : y- Ýmbphilbake, n. das Befestigen, firmaстријелила га вила.

tio. Устручaвaњe, n. 2ГҮt gеnе.

Утврђивати, ђујем, у. impf. Defentia Успіручаватисе, амсе, т. г. impf. (1) geniren, non audeo.

упёгнути, нем, у. pf. ftar angieben, Успірчавање , п. Зав inauflaufen, ex. stringo. cursio in (montem).

Уmезање, р. дав 2ngieben, ѕtrісtiо. Устрчавали, ам, v. impf. Finauflaus улёзапи, ежем, v. impf. angieben, adfen, excurso (in montem).

duco, stringo. Устрчали, им, у. pf. "binauflaufen, утемељиписе, имсе, т. г. pf. jim etas

bliren, niederlassen, consideo. Усплук, т. 1) bei Sen бајалице деr ўтерапи, ам, (Рес. и Срем.) vide yieSpruch, womit sie das Uebel bespre: рати. фе, бар е зией #trete, formula ymepiiванње, п. (Рес. и Срем.) vide incantatricis it malum cedat retro, укеривање. abeat. 2) ein Reaut Bagu, herbae vene- Ултерівати, рујем, (Рес. и Срем.) vі.

de yheривалін. Ўстукнути, нем, v. pi. gurumeiфен, умећи, ечем, v. pf. ) еntlаufen, evarecedo.

do. 2) KOMe, einen im Laufe hinter sich Уступање, п. Сав Зurüffreten, recessio. lassen, cursu supero. Уступати, ам, х. impf. 3urittreten, Уmiнсе, ечемсе, т. г. pf. fib bеrроr. уступили, им, v. pf.

f recedo.

thun, exsisto. Усукати, учем , v. pf. Drepen, intоrqueo. Ўліешен, m. (Рес. и Срем.) vide Упје. Усукнівање, т. дав Эreyet, intоrѕiо. У суківати, кујем, v. impf. Dreben, ўтешипи, им, (Рес. и Срем.) vide torqueo.

умјенципін. Ycymu, ycnem, v. pf. hineingießen, ýmuja*, f. das Bügeleisen, ferramentum Ichütten , fundo.

laevigatorium. У табали, ам, v. pf. einftampfen, con- Ўтирање, п. 2) Ваз 245mifфеn, absterculco, iuculeo.

sio. 2) da6 U6weiden, depastio.

gen, firmo.

curro sursum.

ficarum genus.

шен.

SUS.

[ocr errors]

se.

уппирати, рем, т. impf. 1) абwifфеn, Ўрина, f. Die Trift, pascua.

abstergo. 2) abweiden, depascor. ўпиркивање, о. Вав Веttlaufen, cuә уписнивање, п. бав фineinrüfen, impressio.

Улиркивалисе, кујемсе, т. іmрt. petit Упискивали, кујем, v. impf. binein. laufen, curro. drüden, promo 10 —.

ўпірлиши, им, v. pf. н. п. кля, его Уписнути, нем, v. pf. Fineinrudent, passen, excipio. premo in

Ўmрнупи , нем, v. pf. н. п. свирау, ўппили, упијем, v. pf. feft merten, вапіру, аuelüfфеn, exstinguo. pinguesco.

Уmрнути, нем, v. pf. ftarr metal ўтицање, п, vidе упjецање.

obtorpesco : упрнула ми нога, руба улицати, упичем, vidе упjеццали. Ўпроба, ғ. бав вінgemeive, intestina. Tпицаписе, упичемсе, vide ymjеца- упрпи, рем, упръо, v. pf. 1) risea

tero (Rettig). 2) hart treten, conculco, Упишали, ам, v. pf. 2) ftil werxen (8. tero: утрла говеда око села. 5) at:

B. vom Winde), conticesco. 2) stiden, wifфеп, abstergo. cf. опіртн. sedo.

упрункти, им, v. pf. кога, eplitt ўпјецање, п. (у Ерц.) :) дав Crgiepen in die Uugen werfen, festucas inficio

eines Flußes in einen andern, iniuus. in oculum. 2) бав &ntlаufen, efugium. 3) Вав БеУпрунишисе, имce, y. г. р. утртsiegen im Laufe, victoria cursus. 4) das HiO, CAM ce, es ist mir etwas ins Zoue

Vornehmen, Vorhaben, propositnm. gefallent, incidit mihi aliquid in ocuЎmjeцали, упjечем, у. impf. (у Ерц.) lum.

1) sich ergießen, influo. 2) entlaufen, ympiábabe, n. das Hineinlaufen, ito

effugio. 3) hinter sich lassen, praecurro. cursatio. Ўпјецалисе, упjечемce, v. r. impf. Улрчавапи, ам, т. іmрi. Бineinlarfes, (Epu.) sich hervorthun, exsisto.

incurso. Ўmjешен, m. (Ерц.) 2mannвпате, по- упорчаваписе, амсе, т. г. impl. f., men viri,

unberufen in etwas, mengen , ingerere ўпјешин, им, v. pf. (Ерц.) н. п. диjenie, befфwitigen (eti sinx), tran- Умрчати, чим, v. pf. фіnсinlaufen, quillo.

curro in упленсапти, ишем*, v. pf, ausbügelin, утрчаписе, чимсе, т. г. рт. fф каде laevigo.

rufen in etwas mengen, ingerere * Умовири, им, у. pf, fett machen, wohl alicui negotio, fütterin, pasco.

Ўтувили, им, vidе упампiяпти. упок, m. oie müntung, ostia: на ушо- упўпитн, им, v. p. abitumpfen, ку Саве у Дунаво.

tundo, obtusum reddo. Уполити, им, v. pf, ftil weeken, con- Уптурање, п. бав фineinwerfen, inje

ticesco. Улонупи, нем, v. pf. erfaufen, ertrin- Уптурати , ам, v. impf. Fineindle» ken, mergi.

упіурапи , им, v. p. і бега, injicio, Улонписе, имce, v. г. pf. ertrintеnt, улпући, учем, y, pf. i) лука, сол mergi.

stoßen, contundo. 2) Bona, durd zero Упопљеник, m. Tеr €rtruntene, mer

stoßen castriren, testiculos contundo. sus. Уважно као упопљеник. укерапии, ам, (Ерц.) vidе cаkерапии. Уторак (у порак), pha, m. vіdе умор- ўhepiiвање, п. (Ерц.) vide cakepнварь

ућерквапи, рујем , (Ерц.) vide cakeЎope, f. pi. Bав Зоrfpringenbe дer Sap

ривати. dauben außerhalb des Bodens . quod ýku, yken, V. pf. bineingehen, intro:

procurrit de tabulis extra fundum. уһудитисе, имce, v. г. pf. фивів уторнік (говорисе и упорак), m. ) den, obstupefio, obstinor.

der Dienstag, dies martis. 2) (Scherzo ykýmemu, num, (Pec.) vide ykykem. haft) der Kolbenprügel, vide kujaya. улуmеписе, лимсе, (Pec.) vidе ув.. упорњак, m, м. ј. обруч, Der Reif аn кетисе.

den ymope, orbis doli extra fundum. ykymumi, um, (Cpem.) vide ykykem. Уточити, им, v. pf. einfфеntеn, in- улушитисе, имce, Срем.) vide shfundo.

кетисе. ўтрапити, им, v. pf. eingraben, in- укукети, упим, v. pf. (Ерц.) fil st" fоdio, dеfоdio.

den, verstummen, obmutesco. Уптрінійк , m. bie peerftrate, via trite: укукетисе, уптимсе, ", г. рі, (Кр

yseo ympenat (er ist davon gelaufen). verstummen, conticesco.

ctio.

НПК.

sues.

lus parvus.

sa ,

Òx! interj. ub! ah ! ah! cf. y.

von drei Rofichweifen, passa trium црасти, алим, v. pf.aufblüben, caudarum equinarum :

цватипи, им, т. pf. jloresco, „И оемога пашу учпуглију Уцвёлипи, им, (Рес. и Срем.) vide учувати, ам, (спі.) vide сачувати : уцвијелими.

Ўчувај се од града Зворника Уцвијелипін, им, v. pf. (Ерц.) wеіnей Убашлије* (павше, f. р. "Хrt павпе:

machen, facio flere, cogo in lacrymas. „Зађешесе злаћени пиштољи Уцедици , им, (Рес. и Срем.) vidе уци. „За њезине павше уцбашлије једити.

Ýyepa, f. Schimpfwort auf eine elende Уцеђивање, р. (Рес. и Срем.) vide y Hutte, convicium in casam. цјеђивање.

yuu, f. die Laus, pediculus, Уцеђивали, ђујем, (Рес. и Срем.) Yі. Ýw (yue)! interj. sagt man zum Schweis dе уцјеђивали.

ne um es wegzuiagen, vox pellendi Уцена, f. (Рес. и Срем.) vidе уцјена. уцениши, им, (Рес. и Срем.) vidе уци ўшанчишисе, имсе, т. г. pf. fich vers јенипи.

i dha njen, vallo se munire, Уциједнпи, нм, т. pf. (Ерц.) binеina Ушарапи, ам, v. pf. аnfаngеn gu lugen seihen, incolare.

(e8 bunt zu treiben), mentiri coepi. Уцијенили, им, v. pf. (Ерц.) fфäsen, ўше! intеrj vіdе you!

aestino, н. п. ајдуци кад уваше чо- ушењак, њка , m. Eleine #aut, pеdісuвека (или му дијете одведу) па уцијене ; по се догађа и сад по Тур Ушеприпин, им, v. pf, in tümmerliфе ској. Кашпо ајдуци воде дијете по Lage kommen, in angustias incido. мјесец дана са собом, док му онац ўши (gen. улий и ушију), f. p. 1) pie не састави уцјену и не да. Dhren, pl. von yoo. 2) das Debr, anУцјеђивање, и. (Ерц.) бав ріnеinfeiben, foramen, н. п. у котла, у чабра, incolatio.

у игле, у сјекире, у срца, Уцјеђівати, ђујем, v, impi, (Ерц.) biаѕ ушиватье, п. дав фіntіnuaben, insulio. einseihen, iucoio.

үшівати, ам, v. impf. bincinnaben, Ўцјена , f. (Ерц.) дie 216fфägung, acsti insuo. natio. cf. уцијенити.

ўшиши, ушијем, y, pf. Fincinnüben, учење, п. 1) ба &ebren, doctio. 2) Зав insuo. Lernen, to discere.

Ушица, f. dim. v. уш. учестали, ам, v. pf. оft thun, fre Ушице, f. pl. dim. р. уши. quento.

ўші шикапи, ам, v. pf. 1) ein unruhiучинити, им, v. pf. 1) што, thип, ges Pferd besänftigen, beruhigen, miti,

facio. 2) Kome, anthun (verhepen), fa. go. 2) überhaupt, einen Zornigen ber scino. 3) кожу, зuriten, praeparo. fänftigen, lenio, mitigo. 4) жито, 'reitern, ccibro.

Ушколиши, им, vide

уштроитн. Учнінитисе, имce, v.г. pf. 1) mіr tommt ушкопљенің, т. 1) реt ефӧрв, фат.

es vor, 2) sich anstellen, simulo. mel, vervex, 2) der Verschnittene, euġumer, m. der Lehrer, docens, magi. nuchus. ster. cf. школа.

ўшљив, ва, вo, Taufig , (8aufe baбent), Учитељев, ва, во, бев gebrer, magi pediculosus. stri.

ўшљивац, вца, m. Ber gauBPert, homa учитељевица, f. Die Srаи без gebrеев,

pediculosus. uxor magistri.

шљивица, f, bie gaufige, pediculosa. ўчишељски, кa, кo, 2) Qehrers, magi шпавиции, им, п. і кожу, cf. учи. strorum. 2) adv. wie ein Lehrer, more magistri.

Ўштап, m. Bеr аbnehmene mons :сад учити, им, т. impf. 1) кога, lеbren, je yuman, luna decrescit.

doceo. 2) шпо, Ternen, disco. 3) lеfеп, ушпіапнуптисе, несе, у. r. pf. н. і. lego. cf. чатипи.

Mjeceu, abnehmen, decresco. ўчиптисе, имce, v. г, impf. Tеrnеn, di- уштiнути, нем, v. pf. Eneipen, iwi. sco : учисе књизи ипо учисе писати,

fen, yellico. чашигии и т. д.

Ўшипак, пка , m. (@terr. Die Swid. Учкур *, m. vіdе гатњик.

krapfen), placentulae genus. Учкурлук*, m. Der Sheil Ser (türtifфеп, уштипчић, m. dim. р. уштипак. ungrischen) Hosen, durch den der Gürs улирнапи, ам, v. pf. stärken, tel gezogen ist, caligarum, turcicarum amylo corroboro (lintea). pars.

Уштрівши, имі, v. pf. verschneiden, упуглија ш. п. і даша, Фајфа castro.

Ниши.

[ocr errors]
[ocr errors]

ми.

Ņufe, n. die Mündung, ostia.

Филцан*, m. Die Gфale , phiala.
Ўшур, т. 1) vide yјам, 2) узео Бог Фйни, на, но, vidе виңи.

од њега ушур, bаt gleifa Die Фити», т. vіdе визнь.
ЭЛublgebube von ibm gеnоmme, ibn Фишек*, m. vіdе вишек.
gi ei фnet (our Berquoing eineв Фишёдлук*, m. vіdе вишеклук.
Yliedes).

Фландра , f. (у Сријему, у Бач. и у Ушуmепи, тим, (Pec.) vidе ушуће. Бан. особипто по варошима) in

Schimpfwort für eine lieberliche Weise Упутемисе, тимсе, (Pec.) vidе ушу person, vulgivaga. ftетисе.

Фландрелица , f. angm. р. фландра. Уurўшиши, им, (Срм.) vidе ушуће. Фланер, т. (у Сријему, у Бачк. І

bau.) daš Flanell, pannas ilanella diУшутиписе, имce, (Срм.) vidе ушу ctus. кетнcе.

Форiндia, f. vide вoринта. Упућепти, утим, у. pf. (Ерц.) beta Форма, f. (у Сријему, у Бачк. ну stummen, conticescó.

Бан. особимо по ворошима) де Ушулелисе, v. г. pf. Ерц.) vectuma Forin, forma. men, conticesco.

Форпан, т.1 vіdе вошпан.
Фошпан, m. J

Фрајкор, m. vіdе врајкор.
ф.

Фрајкорац, рца, m, vidе врајкорат.
Фрајкорија , f. vіdе врајкорија.
Фрајкорски, ка, ко; vіdе врајлорски

pajm, m. vide spajm. ф аян , vide ванн.

Француз, m. per Seanjоje, Gallus. Фајда, f. vіdе вајда.

Француска, f. Scantrei, Gallia. Факља, f. (сіп.) :

Француски, кa, кo, 1) frаngolifф, galЈедан калпак, девет челенака, Ticus. 2) adv. französisch, gallice. и десета факља окована,

Францускиња, f. Die Scan; бinn, Galla. Из ње су му до при пера златна, трас , 'm. vіdе враҫ. Што јунака бију по плећима - Фратор , m, vidе врапор и прапор.

Фраторов, ва, во; vіdе враторов и Фалаке, f. р.

праторов. Фалинка , f. vіdе валинка.

Фраторски, кa, кo, vidе враторски Фалитн, им, vidе валитн.

и праторски. Фалии, им, vide вaлиши, mit al. Фришак, шка, ко

vide

вришак. len Ubleitungen und Zusamensepuns pman, m. vide Bpmaa. gen.

Фрпаче, чета , п. vіdе враљче. Фамилија, f. vіdе вамилија.

Фрушка гора, f. дав Webіrge, pas eit» Фамилијаз, т. (у Сријему, у Бачк. и mien von Westen nad Diten durch

y Hah.) der Famulus in der Säule, Tchneidet, uom. propr. saltus. scholae famulus.

Фрушкогорац, рца, ш, н. д. қалуђер, Фамилијазина, f. Dав SamuTuBgio , ре gruschkogorer. cupia solvenda scholaç famulo. Фрушкогорскӣ, ка,

Fruschkogerer. Фаni, m. vіdе вап.

Фунша, f. vіdе вунта. Фёла, f. vіdе вела.

Фунлаш, m. vіdе вунпаш. Фелер, (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Фунмашки , кa, кo, vidе вунта ,

vidе валинка, мана , погрјешка. Фруна* (фуруна), f vіdе вуруна. Фењер*, m. pie gаtеrnе , laterna, Фруница (фуруница), f. diш. 2. Фу. Sepeija*, f. art Oberpleids türkischer Руна. Frauen, pallae turcicae genus.

Фурунски, кa, кo, vide Ферман, ш. беr fееtалі, геѕсriрtum Фурунџија*, m, vide вурунија.

imperatoris Turcici. Фермен*, м. Urt männlicher Weste Фермене, нета, р.) орие Деrmei , subu

Ц. culae genus. Фес, m, vide вес. фесић, dim. 9. фес.

аварика, f. Сфimpfport für edit Фепiслам*, m. vide Кладове.

sởlechten Wein, convicium in vioun Фигањ, m. vіdе вигать.

malum. Филдиш*, м. vіdе вцілди.

Павпипи, им, vidе цвапіти. ФиліАзан ш. vіdе виклиман.

Цагрије, f. коре од ножа, сt, кора.

фалаге* , f. p. 1vіdе валаке.

[ocr errors]

вурунски.

ЦАварина,

« PreviousContinue »