Page images
PDF
EPUB

око

ris.

Цака, ціна, іn Sen поскочице (Sania окера у свијет, и каже му: „Да се weisen) Nachahmung des Lautes der ннође не саниш, док не нађеш Knöpfe, Münzen u. dgl. beim Tanze , ђе су се два зла ударила.”

"— Одају interj. de sonitu conflictorum saltantis. ћи тај момак по свијету, кад доЦар, m. der Kaiser , imperator.

ђе на оно мјесто, ђе је сад ЦариЦарев, ва, но, бев faijer, imperato град, нађе глогов трн, ђе се

њега обмотала гуја, па гуja пeца Царевиңа, f. .) бав Raifеrgut, rеs іm трн, а при буде гују; онда поми

peratoris. 2) das Kaiserland, Kaiserthum, сли у себи: „Ево ово су два зла. imperium.

па пође у наоколо рахмапірали о. Hapebut, m. der junge Kaiser , impera на мјеспа; кад дође, онако у наоtoris filius.

коло идући, опелі поблизу 'онога Царевица, f. п. і пара, еіnе drt Para, - пірна, онда спане, па рече: „Овље numuli genus.

треба слі аши.” у који ма то реWa purpád, m. die Kaiserstadt (Konstans че, у онај се ма обазре, а по се

tinopel), urbs imperatoria (Constauti од онога пирна до његови леђа (куд popolis). Србљи приповиједају, да је го, он ишао) створио зид. и од Цариград нијесу људи зидали, него пога мјеста до онога пірна, кажу да се сам саздао: кажу да је нека да ни данас нема зида у Царигранав цар ловећи яагазио на мртву ду, (а да се он није обазрео и да љуцку главу и прегазио је с коњемі; није рекао: овђе треба стан, онда му глава проговорила; „Шпа зид би за њим на распiao до прна). ме газиш, кад ћу ти мрпiва доса. Послије он пу постане цар, и од дипін.” Кад то чује цар, онда сја свога ћеда опме царство.

ше с коња и узмин ону главу mе је Цариградскӣ, кa, кo, 1) Жоn ftantino. : однесе кући; па је код куће саже politanisd), constantinopolitanus. 2) als

же, и оно угљевље од 1ње, пошто се adv. konftantinoplisch, more constanti. олади, спіуче у пра, па завије у ар popolitano, н. п. носисе. пију и остави у сандук. Послије. Цариграђанин, m. Bеr konftantinopo некога времена отиде некуда цар,

litaner Coustantinopolitanus. а његова лhn (која је била ђевојка Цариграђанка, f. Die Ronftantinopoli. на удају) узме кључеве па опівори tanetin, Constantinopolitana. сандук и почне по њему нешто Царић, m, 1) dim. р. цар. 2) деr Заи. премепати; кад нађе онај пра у Pönig, regulus. арганји, види да је некакав пра, али Парица, f. Die Raifеrіn, imperatrix. не зна какав је, па онда метне Царичин, нa, нo, Ser Raifеrіn, imper прсти на језик ме покваси па умочи ratricis. у онај пра и лазне мало, да би до. Царичина, f. (&#niginnorunn) bеrüşmte знала шта је; потом га опет за Диеlе in Der крајнна Неготинска, вије у арпију као што је и био и von wo Ueberbleibel einer Wasserleis остави у сандук , а она од тога ча tung паф Праово. cf. крајина. са постане трудна. Кад се по. Царовање, в. да8 Заrfeyn, paв Жаifexx. лије стане истраживати и испн thum, imperium : щивати од куд и како, дозна се „Бевовање моје царовање да је од оңе главе. Кад Бевојка бу: Царовати, рујем, v. impf. цар fеуіп, де на том доба, а она роди сина. sum imperator , impero. Кад узме цар још онако мало ди• Царски, ка, но, 1) tаifеrlih, imperaјете у руке, а оно њему одма рука. torius. 2) adv. faiserlich, imperatoris ма піе за браду! Онда цар заповједи да донесу један пањир жина Царство, р. Фав Жаifertbum, Rei, угљевља, а један дуката: да огле

imperium. дају, чини ли то дијеле из лудос- Қвал, т. vіdе цвијеті. пи, или од своје воље, „Ако (вели) Гватипін, им, vidе цвјетапи. буде дијеле лудо, оно ќе помірча- Цвејан, m. (Рес. и Срем.) vide Івищи с рукама и за угљевље, ако ли јан. не буде лудо, озо ке за дукате.” Цвејо , m. (Рес. и Срем.) vide Цвијо. Кад донесу пред дијете угљевље и Iјвекла, vidе блипіва. дукаше, а оно одма рукама за ду- Iјвёљање, п. (Рес. и Срем.) vidе цвије, кате,

а угљевљу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни, Івёљапи, ам, (Рес. и Срем.) vidе цвије: што му је глава казала. Кад буде дн. јеше већ велики момак, онда га цар Цв :m, m. (Рес. и Срем.) vidе цвијека.

more.

љање.

фаи.

ање.

MIH.

[ocr errors]

mot.

Пвета, f. (Рес. и Срем.) vide Цвијелia. Цвјетоje, m: (Ерц.) Халавпате, вовёпак, тка, m. Һур. •. цвепі.

meu viri. ІЦветање, в. (Рес. и Срем.) vidе цвје- Цвјетон сије, п. (Ерц.) vidе цвије:

„Пред Рисово пред цвјетоносије — ІЦветасипі, па, по, (Рес. и Срем.) vide Цвјетоді, m. (Epip.) Ranufname, 20цвјетасп.

men viri. Цветапи, ам, (Рес, и Срем.) vide Цвјетуља, f. (Ерц.) Xame für einexus цвјепан.

die wie eine Blame an der Stirne hat, Цвеши, f. pl. (Рес, и Срем.) vidе цви nomen vaccae quae iu fronte habet ma јетн.

tum albam. Цветин, m. (Рес. и Срем.) vide Цвије. Цвікање, п. сав Офnaken (Iaute &і.

sen), osculatio cum sonitu. ЈЦветко , m. (Рес. и Срем.) vide Цвје- Пвокати , 'ам, v. impf. fmаkеп, сол

sonitu osculor. Цветніі, на, но . (Pec. u Cpem.) vide looke, genit. in der Redensart: y 1068 цвјетни.

нема ни цвоке, mit einet balben Sta Iloemoje, m. (Pec. ut Cpem.) vide ITBje ist nichts zu maden, nec operae premoje.

tium est bibere dimidiam ocan. Швепоносије, п. (Рес. и Срем.) vide Цвікнупи, нем, v. pf. fфтађеп, саn цвјепоносије.

sonitu asculor. IIветош, ш. (Рес. и Срем.) vide Цвје- Цврка , f. дав Зmitfфеrn, frіtіnnіtnѕ.

Цвркнути, нем, v. pf. ) ; witfфеги, Цве шуља, f. (Рес. и Срем.) vidе цвје. fritinnio. 2) zwitschern, schwirren (Bass муља.

ser auf Feuer gegossen), strido. Цвеће, в. (Рес. и Срем.) vidе цвијеће. Цвркутање, п. бав Зwitfфесп, garriЈвећице , n. dim p. цвеће.

tus (avium). Цвијан, m. (Ерц.) Xannвпаве, поmеnvіrі. Пвркутати, ужем, v, impf. зwitfфеси, ІЦвијељaњe , p. (Ерц) дав 23 einenmas garrio. chen, permotio ad fetum.

Порчање, р. дав Зwitfфеrn, frіtіnnіtus, Цвијељати, ам, у. impf. (Ерц.) meinen stridor. machen, facio flere.

Цврчапии, чим, т. impf. 3witјфеrn, fi. Цвијеп, m. (Ерц) .) (coll.) бie Blute, tinnio, strideo.

Поs, 2) (р. цвјепови) pie Зlume, flos. Цев, Ғ. (Рес. и Срем.) vidе цијев. Цвијепia , f. (Ерц.) Srаисплате, поmеn ІПевчина , f. augm. р. цев. feminae.

Цевчица f. dim .. цев. Швијепак, пка, m. hyp. р. цвијепт. Цедило, n. (Рес. и Срем.) vide jeдило. Цвијети, f. pl. (Ерц.) беr palmfonntag, Цедити, им, (Рес. и Срем.) vide dominica palmarum.

једити. Цвијетин, ш. (Ерц.) Xann$name, no- цедуља, f. (у Сријему, у Бачк. я у men viri.

Baw.) der Zettel, scheda. Цвијеће, п. (coll. Ерц.) бie Blumen, цедуљар, т. беr gеttеl gibt (1. S. an 30flores.

statten, Stadttboren) schedularius. l/Blijekage, n. dim. y. genjeke. Цедуљарев, ва , во ,ев 3erteigebert, Ивијо, m. (Ерц.) hyp. p. Цвијетин. Недуљаров, ва , во , ѕсhеdаlаrii.

Цедуљица, f, dim. р. цедуља. LÍBusumu, aum, Cpest: } vide budemu.

Цеh, m. (Рес. и Срем.) vidе ције,Цвіљење , в. дав 8cbtlagen , lamentatio, Iјеђење, р. (Рес. и Срем ) vidе цијеђење. Цвілепи, лим, v. impf. (Ерц.) web = ІІекин, m. vіdе рушпа. flagen, lamentor,

Целац, лца, m. (Рес. и Срем.) vide Цвјешање, р. (Ерц.) баs Blüben, los.

цијелац. Цвјетаст , па , пio ,(Ерц.) н. п. крава, Целивање, р. (Рес. и Срем.) vidе цје

eine Blöße an der Stirne habend, macula albai in fronte praeditus

Целиватни, ам (и целујем), (Рес, и Цвјепіапи , ам, у. impf. (Ерц.) blіфеп, (Срем.) vidе цјеливании. floreo.

Целокупан, пна, но, (Рес. и Срем.) Цвјешашин, m. Ерц.) Лаппвпате, vidе цјелокупан. nomeo viri.m.

Цена , f. (Рес. и Срем.) vidе цијена. Цвјепић, m. dim. 2. цвијепт.

Ценетье. п. (Рес. и Срем.) vidе цеЦвјетко, ш. (Ерц.) 3 аппвпате, поmen viri

Ценили, им, (Рес, и Срем.) vidе циДвјепан:1, на, но, (Ерц.) н, п. неђеља, јенити.

pic painwoфe, hebdomas palmагаш. Ценша, f. (у Сријему, у БаҷК. ну Бая.

2

ливање.

њење.

њење.

миње:

пало.

Пање.

[ocr errors]

der Sentner (österr. der Centen), pondus „Ој Цетињо водо поносима centenarium, ceotipondium.

„у Цепињн усред горе Црне Цењење, п. (Рес. и Срем.) vidе ције- целињанин, m, човек из Цепиње:

„Вино пије придеса Цетињана Цењкање, р. (Ресь и Срем.) vidе цјењ „Крај Цепиње пије воде ладне кајње.

Цепінњка, f. жена, или ћевојка из ІЩе Цењкатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide цјењһансе.

„Вино служи Цепитька ђевојка Цео, цела, ло, (Рес. и Срем.) vidе ци- цепињскі, на, но, ооп беr Цепиња : јел.

„Оде право врелу Цетињскоме Целало, п. (Рес. и Срем,) vidе цје- Цех, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.),

die Zechë (der Handwerker), collegium. Цепаница, f. (Рес. и Срем.) vidе цје- Цехмајспор, m. Der Зефmeijter, magiтанца.

ster collegii. цепанічица, f. dim. 2. цепаница. Цехмајсторов, ва, вo, De8 Зефmeitere, Цеппање, п. (Рес. и Срем.) vidе ције magistri collegii.

Цецељ, m. преслано као цецем. Цёпапій, ам, (Рес. и Срем.) vidе ци- Циганија, f. (coll.) Die Sigeuner, Zingari. јепати.

Ціганин, m. der Zigeuner, Zingarus. Цепачкі, (Рес. и Срем.) vidе ціепачки, циганинов, ва, во, бев Зіgеnеев, ZinЦепка, f. (Рес, и Срем.) vidе цепка. gari. Цепци, паца, 1, p. (Рес. и Срем.) Циганисање, п. Зав Зіgеnеrn, faci. vidе цијенти.

more Zingari. Цепчицца, f. dim. 9. цепка.

Цига нисапiн, нишем, v. impf. 3lgeu. Цер, m. ) die Serreiche, cerrus. 2) nom. nern , facio more zingari.

propr. eines Berges der die wauja von Ihránka, f. die Zigeunerin Zingara. Зворник von per pon Шабац trennt, Шиганлук, m. Die Nigenerey, mas, yanom. propr, montis :

gatio Zingarorum, „Савр Цера високе планине

Цигански, кa, кo, 1) sigenerifф, inЦерење, п. да& #афеn mit 23eifung Ser garus. 2) adv. more zingari.

Zähne, risus ostensis dentibus, Циганчад, f. (coll.) pic 3igeunettinter, Це рибаша, т. бer 3igeитerhauptтапи, pueri zingari. dux zingarorum.

Циганче, чела, п. cin jenger 3igeuner, Церибашин, на, но, бев 3igeunerhaupts

puer zingarus. manns, ducis zingarorum.

Циганчење, n. Bas Benehmen einer gi. церибаниница , f. Die Seat Se8 Зіgеи. geunerin, mos zingarae. nerhauptmanns uxor ducis zіngaro. Цнганчин, на , но, беr 3igeunerin, zin

garae. Церик, m. 2Balvon Gerg • &іфеп, сег- Циганчина, f. augm, p. циганка. retum,

Циганчипи, им, v. impf. mie eine 3i. цериписе, имсе, т. г. impf. 346ne geunerin sich benehmen, facio more zinweisend lachen, rideo dentimus osten

garae. sis.

Циганчица, f. dim. p. циганка. Ilepuk, m. eine junge Eerreiche, cerrus jurna, f. der Ziegel, later. parya,

Циглана, f. Die 3iegelbütte, per 3iegelЦерница, f. варош у Ерцеговини : ofen, officina lateraria, fornax latera„Одатле се свати подигоше,

ria. „у Церници конак учинише

Циглар, п. Ber giegelbrenner, laterarius. Ljepob , ba, bo, von der Cerreiche , cer. biran, na, no, einzig nur, nonnisi: qurcerrinus.

ли један, цигла два и т. д. церовац, вца, m. 1) жир, Die Giden „у Стојана нема млого друга,

der Cerr - Eiche, glaudes cerri. 2) Stab „Разма цигле двије вјерне слуге von der Serreiche, baculus cerreus. Циго, m. (vertraulid für циганин). Церовача, f. 1) Crod pon per Cerreiфе, цигулин, т. само у овој загонәпки : fustis cerreus. 2) guma, die schönste Цигулин Цичи у лугу; да није цигуArt von Melonen, peponis genus op лина улугу, сви би људи залуу timum.

(воденица). Церовина, f. 2) Gerrbols, girnbols, lі. Цйјев , f. (Ерц.) дав побе, бie Eibre,

gaum cerreum. 2) im Scherz für qape fistula, canalis, tubus : цијев од 30вина : наша церовина до вијека, вине, што жене сучу пређу на њу; Цепиња, f. 1) беr glup IIемиња. 2) цијев пушчана; цијев у ноге (пі, і

deflen Gebiet, ager circumcetinanus: голијен.).

1

rum.

reus,

:

nus Ilu,

kocy, Art Haarflechtens, cumtionis

Цчједиши, им, т. impf. (Ерц.) feisen, Цiiig ! приповиједају, да је некакав чо. colo, percolo.

век изјео печену кокош у очи БожиHjeh, m. (Epy.) die lauge, cinis lixiva. ћа, па рекао: „Цng гузица до Бо. ІЦијеђење, п, фав Веіsеn, cоlаtiо. жића.” цјел, ла, ло, (Ерц.) ganj, totus, in- Цацвара, f. ein BeriФt, meift un @ale teger; unverleßt, integer.

empfa здеп, cf. масло. Цијелац, лца, m. (Ерц.) м. ј. снијег, Цицвараш , m. (im eфerje) See пребbahnloser Schnee, nives integrac (non ник, поmеn jocosum libri ecclesiastici tritae pedibus).

(ritualis), weil seinem Gebrauche meist Цијена, f. (Ерц.) беr Preie, pretium. ethе цицвара паdу fоlаt. Пијенипи, им, v, imрt. (Ерц.) fфägen, 1Џиџибан, т. само у овој загонетaestimo.

ки: Поручује Цицибан Цици баницијењење , p. (Ерц.) дав ефagen, ae ци: пошљи мене шетњу пепіљу на stimatio.

магарици; покисе ми бела пена на Injeпaњe, p. (Ерц.) Завераttеn, fissio. загалици? (т. з. човек из воденице Цијепати, ам, у. impf. (Ерц.) fpaltеп, поручује жени да му пошље кола findo.

да носи брашно.) Цијепци, паца, m. pl. (Ерц ) они пипап- Цікукоза, eine art #interfpiel8 in Ber ци, што стоје у пређи између ни

Бачка. ma и горњега врапила.

Iliya, f. grimmige Kälte, Kraftpåste, Пијо, цијела, лo, vidе цијел.

frigus inteusissimum. цік, т. іn бет ЛивBrute: ударио га Цічење , п. ба8 ци, ци maфen, 50

по цику, auf Ben Ropf, in caput. Ціка, . бав 8efфеер (ber ©фwеine, Цічали, чим, т. г. impf. ци maфen, Mäuse), editus sonus: 4h!

(wie das junge Schwein, die Mauer) Цікнути, нем, v. pf. v. pf. ци fфереп,

edo sonum ци. edo sonum ци.

Цjeвчина , f. augm. 2. цијев. Цимпіропа, m, vide Климента. Цjeвчица , f. dim, p. цијев. Цинцар, т. деr thracifфе 28ala, a- цједило, р. (Ерц.) беr etiber, bie Tachus thrax (vielleicht weil sie HUY, Seihe, das Seingefäß, coluni. u. dgl. sprechen, statt Rhy).

цјеливање, р. (Ерц.) ба в Suffe, oscaЦинцарев, ва, вo, vide Цинцаров.

latio. Цинцарија, f. (coll.) сав Зіnѕаtеnvоlе, цјелівати, ам (и цјелујем), v. impf. genus Zinzarorum.

(Epy.) füssen, osculor (in Liedern und Пинцaркa, t, bie Bingarin, zipzara. in сеr fire) cf. љубипін.

vide Цинцаров, ва, во, бев Зіngaren, zin- цјелица , f. (Ерц.) н. п. земља, zari.

ледина. Цинцарски, кa, кo, 1) singarifф, zin- цјелокупан, на но, (Ерц.) unverfahrt zaricus. 2) adv. more zinzari.

(von leichnamen der Beiligen.) corpus Цинцарчад, f. (coll.) бie jungen Ninja (sancti) integrum, incolume. ren, zivżari juvenes.

Цjeњкање, р. (Ерц.) feilfфеn, bаn ela , Цинцарче, чема, п. деr junge Ninjat,

licitatio. puer zinzaricus.

Пјењкатисе", амсе, т. г. impf. (Ерц.) Цініңo, m. perfraulit für II инцар. feilichen, bandelni, licitari. Цитање , n. Вав (leiфifertige) Betheuern цјепало, п. (Ерц.) мјесто, ђе се дрва bei Gott! temera dei testatio.

zujenajy, der Spalteplatsi locus fiue Ципатисе, амce, v, r. impf. н. п. Бо.

deodorum liguorum. TOM, (leichtsinnig) bei Gott betheuern, Hjenahuya , t. (Epu.) ein Scheit Holy deum testor temere.

pars ligni secta, lignum sectum. Ціпела, f. у Сријему, у Бачк. иу цјепаничица , f. din. р. цјеланица. Hah.) der Schuh, calceus.

Пјепачки , adv. (Ерц.) н. п. оплести Попелица , f. dim. 2. цијела. Ціповка, г. (у Сријему, у Бачк. и у genus. Han.) ein kleiner er laib Brot auf Denka, f. (Epy.) der Scheit, ligui pars die Reise, panis compendiosior,

secta. Цnop, m, vide геак.

Цјепчица, f. dim. 2. цјепка. Ціпорка , f. дав gemeine 28eib, mulie. Цклиглисе, имce, vide стакляпітсе, rala de plebe.

Шокуле, f. pl. pie Banofфube (ver eol упоров, ва , во, бе

цитор,

homun daten), calceamenti genus. cionis de pebe.

Цокопање, п. баѕ gittern ppt &&lt, II порски , кa, кo, 1) зіроrif) , plebe tremor prae frigore.

jus 2) ady. ziporisc, plebis more.

у Бан.)

так.

Цокоmапти , коћем, у. impf. н. п. од Цркавица, f. (mitleinig) ein bівфett зиме, зittern, trеmо.

Verinogen, facultatula : Цоф, m. (у Сријему, у Бачка и у АИма ли он што? бer 3opf, cauda capilorum, cf. кика, в. Има неку цркавицу, плетеница.

Црква, f. Die Sire, ecclesia, cf, анLlpe, m. der Wurm, vermis.

мастнр. Црва, f. дав 2BurmІоф, foramen fа- Црквaри, т. pl. људи, шпо иду наctum a teredine,

маспирима о великим годовима Црвак, вка , m. hyp. 6. црв.

(Sirhqаriger), cf. нам спир. Шување, р. 1) дав 13иетigfeyn, vermi- Црквені, на, но, Sirфеnѕ, templi есculatio 2) das Lausen, depexio , subla

clesiae. tio pediculorum.

Црквењак, m, Ser irdencienter, aeЦрватисе, амсе, у. r. impf. 1) Wür: dituus. “mer erzeugen, wurmstichig seyn, ver- lpkbenakos, Ba, Bo, des Kirchendico miculor, 2) sich lausen, tollo pedicu. ners, aeditui, los.

Црквина , f. (augm, p. црква) Хиine Црвемперка (црвенперка), f. eiae 2rt einer Kirche, templi rudera.

Eleinen 3ogels mit totbeen @efieдer, црквица , f. din. р. црква. avicula rubra.

Црквіште, p. Ort, wo ehemal eine pech, f. die Röthe, rubor, rubedo. Kirche war, locus , ubi olim fuit ecclesia. првен, нa, нo, roth, ruber.

Цркнули, нем, vidе црки. Првенење, п. vіdе црвењење.

црміурас (црнпурасп), та, то, Првеника , f. 1) еіnе tоthе 3iege ,sic vo vidе црномањаст.

cant саргат соlоrіs rubei 2) (ср.) Црн (comp. црњіі), на, но, fф mar3. rother Wein, viuum rubrum :

niger, ater. Увалио му црн комад „Иван сједи на пананој кулин,

у торбу. Доћи ће и њему црн пе, Те он пије црвенику вино — Црвенило, п. 1) бie Rotbe (arbe), rubia, црна гора, f. Dontenegro, Mons piger

2)d:e Röthe, das Rothgefärbte, rubeum. (pars Epiri). Црвении, им, v. impf. rothen, rube. Црна река (ријека), f. 2) amen еі. facio.

nes flüßchens, der im KpHDi Eup ents Црвенилисе, имce, y. г. impf. roth springt, und bey 3ajevap in den Sie feyn , rubeo.

mok sich ergießt, (heißt auch Manu Tu-, Црвенкаст, па, по, хötblim , subru MOK). 2) die Gegend (das Gebiet) dies ber,

ses flüßchenė. Црвењење , п. Сав Хthen, rabеfactio; Црні вp, m. Berg интеіt Ssagovina. rabor.

Црник, m. (als eфettpоrt) ди еф сез црвић, m. dim. р. црв.

ser! (moralijФ), uiger: црниче један ! Црвљање , n, vidе црвaње.

Црнило, о. Ріе ефware, atraшentam. Црељаписе , амсе,

vide
црватисе.

Принна, f. Die Gфware, nigredo. Црвљив, ва, вo, warnig, vermiculo- сниппи, им, y, inpf. јфрärzen, nigro.

Црнилисе, имсе, т. г. impf. fф park Првопоч, f. Ber gurmfrав, via tere aussehen, nigret. dinis.

Црница , f. eфeltwort für ein Seauen. Црвоточина, f. Der Burmfcap, pulvis zimmer, conricium in feminam (aigra.. e corruptione per vermes.

Шрница, f. п. і. трешња, 24rt firime Црево , n. (Рес. и Срем.) vidе цријево. (ichwarze), cerasum nigrum, Цреп, (Рес и Срем.) vidе цријеп. Uphoroparz, pra, m. Montenegriner, Препић, m, din. р. цреп.

Montis nigri incola. трепња, f. (у Сријему) vide препуља. Црногорна, f. Die Rottenegrinerin, ipènyba, f. ein großer Dedel, der

mulier montis nigri. erpärmt über еав и bactense Brot, Црногорскі, кa, кo, 1) Rontenegri. u. a. Bäderepen gelegt wird, opercu ner, nigrimontanus. 2) adv. montenes. lum.

grinisch, nigrimontanorum more. Ipnjebo, n. (Epy.) der Darin, intesti. Iphokanay, nya, m. die Sowarzmüße оum.

(Mensd der eine schwarze Müge trägt): Іријеп, m. (Ерц.) :) bie eфerbe, testa so nennt man die Bra nitide wer,' 2) der Hohlzingel, imbrex.

qui nigrum cucullum gestat. Тркавање , , дав Crepieren, umtom. Црнокос, са , co, fфwarzbaarig, nigr. men , interitus, mors.

capillo. укавами, ам, v. impf. crepieren, и т. „Ој девојко црнокоса ! kommen, perire.

Не гледај ме гола, боса —

S1S.

« PreviousContinue »