Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

иње:

њење.

Канье.

миње:

пало.

[ocr errors]

Івање.

nom.

der Sentner (österr. der Senten), pondus „Ој Цетињо водо поносима centenarium, centipondium.

„у целињн усред горе Црне Цењење, и, (Рес. и Срем.) vidе ције- целињанин, m, човек из Цеппин

„Вино пије придеса Цепињана Цењкање, п. (Ресь и Срем.) vidе цјењ- „Крај Цепиње пије воде ладне

Цепінька, f. жена, или ђевојка из Је. Цењкатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide цјењаписе.

„Вино служи Цетињка ђевојка Цео, цёла, ло, (Рес. и Срем.) vidе ци- Цетињскі, па , ко, ооп беr Цетиња : јел.

„Оде право врелу Цетињскоме Цепало, п. (Рес. и Срем,) vidе цје- Цех, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.),

die Zeche (der Handwerter), collegium. Цёпаница, f. (Рес. и Срем.) vidе цје- Цехмајстор, m. Der Зефтеijter, magi

ster collegii. цепанічица, f. dim. . цепаница. Цехмајсторов, ва, во, Бев Зефmeifter, Цепање, р. (Рес. и Срем.) vidе ције. magistri collegii.

Цецељ, m. преслано као цецем. Цепапій, ам, (Рес. и Срем.) vidе ци. Циганија, f. (coll.) діє 3igeunet, Zingari. јепати.

Ціганин, m. Ber 3igeuner, Zingarus. Цепачкі, (Рес. и Срем.) vidе ціепачки, циганинов, ва, во, бев Зіgеnеr, ZinЦепка, f. (Рес, и Срем.) vidе цепка. gari. Цепци, паца, н. р. (Рес. и Срем.) Циганисање, р. Bas Bigеnеrn, faci. vidе цијеници. .

more Zingari. ЦЕпчиija, f. dim. 9. цепка.

Цига нисапи, нишем, v. impf. 3igeu. L'èp, m. 1) die Cerreiche, cerrus. 2) nern, facio more zingari.

propr. eines Berges der die wauja von Iuranka, f. die Zigeunerin Zingara. Зворник von Der von Шабац trennt, Циганлук, m. Die Nigeunerey, mas, yanom. propr. montis :

gatio Zingarorum. Савр Цера високе планине

циганскі, кa, кo, 1) sigenerifф, zinЦерење, в. да& #афеn mit 23 eifung per garus. 2) adv. more zingari.

Zähne, risus ostensis dentibus. Циганчад , f. (coll.) дie Bigtunertinker, Це рібаша, m. Ber gigeитerhauptmann, pueri zingari. dux zingarorum.

Циганче, чела, п. cin jenger Nigeитer, церибашин, на, но, бев 3igenerbaupt:

puer zingarus. manns, ducis zingarorum.

Циганчење , n. Bas Benehmen einer 3i. щеризашиница , f, pie Seau Be8 Зідеи. geunerin, mos zingarae. nerhauptmanns, uxor ducis zіngaro- Циганчин, на , но, беr gigenerin, zin

gагае. . Церін, т. 3 ali von Cert • &іфеп, сеr- Циганчина, f. augm, p. циганка. retum,

Циганчипти, им, v. impf. wie eine Зі. Цериписе, имсе, т. г. impf. 3äbne geunerin sich benehmen, facio more zin

weisend lachen, rideo dentimus osteu- garae. . sis.

Циганчица, f. dim. p. циганка. Перић, m. eine junge Cerreiche, cerrus urna, f. der Ziegel, later. parya,

Циглана, f. Die 3iegelbütte, Ber giegelПерница, f. варош у Ерцеговини : ofen, officina lateraria, fornax latera„Одатле се свати подигоше,

ria. „у Церници конак учинише Hurnap, m. der Ziegelbrenner, laterarius. церов, ва, вo, von per Cerreiфе , cer. Цігліі, ла, лo, einig nur, поunisi: цигcerrinus.

ли један, цигла два и т. д. Церовац, вца, m. 1) жир, Die SibeIn „у Спојана нема млого друга,

der Cerr : Eiche, glaudes cerri. 2) Stab „Разма цигле двије вјерне слуге

von der Cerreiche, baculus cerreus. Циго, m. (pertraulic fur циганин). Церовача, f. 1) еtоd pon cer Cerreiфе, Цигулин, т. само у овој загонелтки:

fustis cerreus. 2) диња, bie fффnfie Цигулин цінчи у лугу; да није цигуArt von Melonen, peponis genus op- лина у лугу, сви би људн залуу timum.

(воденица). Церовина, f. 2) Cerrholi, girnbols, lі. Цијев , f. (Ерт.) дав дође, дie ibre,

gaum cerreum. 2) im Scherz für vape- fistula, canalis, tubus : цијев од 30. вина : наша церовина до вијека. вине, што жене сучу пређу на њу; епиња, f. 1) беr Slup IЦетиња. 2) ијев пушчана; цијев у ноге (пі, і defien Gebiet, ager circumcetinanus : голнен.).

run.

[ocr errors]

reus,

[ocr errors]

m.

Цинједиши, им, v. impf. (Ерц.) feiben, Ц.ity ! приповиједају, да је некакав чо. colo, percolo.

век изјео печену кокош у очи БожиTijeh, m. (Epır.) die lauge, cinis lixiva.

. ћа, па рекао: » Цц гузица до Бо. Цијеђење, в. сав бeihei, cоlаtiо.

жиһа.” цјел, ла, ло, (Ерц.) дан; , totus, in- Ціцвара, f. ein Berimt, meift un Batt , teger; unverleßt, integer.

empfagen, cf. масло. Цијелац, лца, т. (Ерц.) п. і. снијег, Цицвараш, m. (im eфerse) беr пре

bahnloser Schnee, nives integrac (non ник, nomen jocosum libri ecclesiastia tritae pedibus).

(ritaalis), weil seinem Gebrauche mei Цијена, f. (Ерц.) беr Preie , pretium. eine Huysapa nachfolgt. Пијенити, им, v. imрt. (Ерц.) fфägen, 1Цицібан, само у овој загонете aestimo.

ки: Поручује IIицибан Цици банЦијењење, п. (Ерц.) дав сфägen, ae- ци: пошљи мене шетьy пепљу на stimatio.

магарици; покисе ми бела пена на ІІјепање, р. (Ерц.) бав Coalten, fissio. загалици? (т. з. човек из воденице Цијепати, ам, у. impf. (Ерц) fpatten, поручује жени да му пошље кола findo.

да носи брашно.) цијепци, паца, m. pl. (Ерц ) они пап- Цицкоза, eine art #interfpiels in Bet ци, шпо стоје у пређи између ни

Бачка. та и горњега вратила.

Iliya, f. grimmige Kälte, Sraft:alte, ІІijo, цијела, лo, vidе цијел.

frigus inteusissimum. ІІ.iк, m. in рет 24ивден+с: ударио га Цічење , п. бав ци, ци тафеn, 50

по цику, auf Ben kopf, in caput. nus ILI . Пика, f. сав 8efфеер (беr ефwеine, Цічали, чим, т. г. impf. ци mафеп, Mäuse), editus sonus: yn!

(wie das junge Sowein, die Maue) Цікнути, нем, v. pf. ци freyen,

edo sonum ци. edo sonum ци.

Цjeвчина, f.

augm. 6. цијев. Циміропа, m, vide Климента. Іјевчица , f. dim. 2. цијев. Цинцар, т. беr thracije 243ala, Va- Цjeдило, р. (Ерц.) беr eeiber, bit lachus thrax (vielleicht weil sie Duy,

Seihe, das Seingefäß, colum. u. dgl. fprechen, statt Yahu).

Шјеливање, р. (Ерц.), бав Жијfen, oscaЦинцарев, са, вo, vide Цинцаров. latio. Цинцарија, f. (coll.) дав зіnѕаtеnpole, цјеливати, ам (и цјелујем), v. impf

. genus Zinzarorum.

(Epy.) füssen, osculor (in Liedern und Цинцарка, f. Die Singarin, zinzara. in сеr fіrфе) cf. љубити. Цинцаров, ва, во, бев 3ingaren, zin- цјелица , f. (Ерц.) н. п.*земља, vide zari.

ледина. Цінцарски, кa, кo, 1) ginjarifф, zin- цјелокупан, на но, (Ерц.) unverfahrt zaricus. 2) adv, more zinzari.

(von leidnamen der Heiligen ,) corpus Цинцарчад, f. (coll.) Die jungen Ninja (sancti) integrum, incolume. ren , zivżari juvenes.

Цjeњкање, р. (Ерц.) feilfфеn, pan cla, Цинцарче, чепа , п. деr junge Ninjae,

licitatio. puer cinzaricus.

Пјењкаписе, амce, v. г. impf. (Ерц.) цінцо, m. perfraulit für IЦинцар. feilschen, handeln, licitari. Цитање, п. Вав (leitfertige) Betheuern цјепало, п. (Ерц.) мјесто, ђе се дрва bei Gott! temera dei testatio.

yujenajy, der Spalteplatz, locus fine JJinaтисе, амce, v. г. impf. н. п. Бо.

deudorum lignorum. TOM, (leichtsinnig) bei Goit betheuern, Ijena ulja, f. (Epy.) ein Scheit Holz. deum testor temere.

pars ligni secta, lignum sectum. Ціпела, f. (у Сријему, у Бачко и у цјепаничица , f. dim. . цјепаница. Hah.) der Schuh , calceus.

Цjепачкii , adv, (Ерц.) н. п. оплести Попелица , f. dim. p. цијела.

kocy, Art Haarflechtens, comtionis Ціповка , f. (у Сријему, у Бачка и у genus.

Hah.) ein Eleinerer Laib Brot auf ijenka, f. (Epq.) der Seit, ligui pars die Reise, panis compendiosior.

secta. цпор, m, vide геак.

Цјепчица, f. dim. 2. цјепка. Ціпорка , . дав gemeine Удзеib, mulie. Цклиписе, имce, vide спаклипинсе. rala de plebe.

ІІокуле, f. pl. ie Bunfфube (per eolk цпоров, ва , во, цінор,

homuncionis de pebe.

daten), calceamenti genus.

Цоколшатье, п. бав зіttern per Rifte, и порски , кa, кo, 1) зіроrift, plebe- tremor prae frigore. jus 2) ady. siporisa, plebis more.

[ocr errors]

так.

Цокомати, коћем, у. impf. н. п. од цркавица, f. (mitleilig) cin biddent зиме, зittern, trеmо.

Vermogen, facultatula : Цоф, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) АИма ли он што? деr gopf, cauda capillorum, cf. кика, в. Има неку цркавицу, плетеница.

Црква , f. Sіе Sire, ecclesia, cf, анцрв, m. Оer Burm, vermis.

мастнр. Црва, f. Da8 218иетоф, foramen fа- Црквaри, т. pl. људи, шпо иду наctum a teredine,

маспирима о великим годовима Првак, вка , m. hyp. 6. црв.

(xir qanger), cf. нама спіпр. Црвање, п. 1) дав 23urmіgfen, vermi- Црквенії, на, но, sirфеnе, tеmрli ес

culatio 2) das Lausen , depexio , subla- clesiae. tio pediculorum.

Црквењак, m, Bee Sird, encienter, aeЦрватисе, амсе, у. r. impf. 1) Wür: dituus.

mer erzeugen, wurmstichig seyn, vers' lpkben áros, ba, BO, des Kirchendieo miculor, 2) sich lausen, tollo pedicu. ners, aeditui, los.

Црквина , f. (augm. . црква) 27uinet Црвемперка (црвенперка), f. eine 2rt einer Kirche, templi rudera. Eleinen Bogels mit totbean Befieдer, Црквица , f. dim, p. црква. avicula rubra.

Ipkostume, 0. Ort, wo ehemal eine pech, f. die Röthe, rubor, rubedo. Kirche war, locus , ubi olim fuit ecclesia. првен, на, но , roth, rubeг.

Іркнути, нем, vidе црки. Првенење, п. vіdе црвењење. Преміураcm (црнпураст), та, то, Црвеника, f. 1) eine rote 3iege ,sic vo- vidе црномањаст. cant caргaт coloris rubei 2) (ср.) Црн (comp. црњі), на, но, јф mari, rother Wein, vinnm rubrum :

пiger, ater. Увално му црн комад „Исан сједи на пананој кулі,

у торбу. Доћи ће и њему црн пеТе он пије црвенику внно — Црвенило, п. 1) зіе Rоthе (ўarte), rubia, црна гора, f. Tontenegro, Mous piger

2) 0:e Röthe , das Rothgefärbte, rubeum. (pars Epiri). Црвенили, им, v. impf. rothen, rube. црна река (ријека), f. 2) Хатся еі. facio.

nes Flübchens, der im Kubi eup ents Црвенинсе, имсе, т. г. impf. rot) springt, und bey 3ajeyap in den Tis seyn, rubeo.

mok sich ergießt, (heißt auch Maan Tu-. Црвенкаст, па, пo, rütblid, subru- MOK). 2) die Gegend (das Gebiet) die. ber,

fes fluß dhene. Црвењење , n. дав &tben, rabеfactio; црни вр, m. Bera unveit Saqobinа. rubor.

Црник, m. (als et eitry ort) ди еф mcts црвић, m. dim. р. црв.

ser! (moralij+), uiger : црниче један ! Првљање, п, vidе црвaње.

Прнило, р. дie edwartie, aframentum. цељалисе , амсе , vidе црвалисе.

Прніна, f. Die Сф marie , nigredo. Црвљив, ва, вo, murmis, vermiculo- Понили, им, y, impf, fфipérien, nigro.

Црнилінсе, имсе, т. г. impf. {ф гpark Првопоч, f. Der Burmfrap, via tеrе. aussehen, nigret. dinis.

Ipanija, f. Scheltwort für ein Frauen, . Првоточина, f. Der Burmfrap, pulvis zimmer, conricium in feminam (aigrain e corruptione per vermes.

Шрніца, f. п. і. трешња, 24rt firime Прево , п. (Рес. и Срем.) vide пријево. (ichwarze), cerasum uigrum, Преп, (Рес и Срем.) vidе цријеп. Upuoropar, pita, m. Montenegriner, Препић, m, dim. р. цреп.

Montis nigri incola. Препња, f. (у Сријему) vide препуља. Црногорна , f. Die Rontenegrinerin, Upinyaa, f. ein großer Dedel, der

mulier montis pigri. ermärmt über дав и bactene Brot, Црногорснії, кa, кo, 1) Rontenegri. u. a. Bäderepen gelegt wird, opercu

ner, nigrimontanus. 2) adv. montenes. lum.

grinisch, nigrimontanoruin more. Пријево, р. (Ерц.) See Фаст, intesti. Црнокапац, пца, m. Die еф раrgmike

(Mensd) der eine schwarze Müge trägt): Пријеп, m. (Брц.) 1) бie eфerbe, testa so nennt man die Brå nitídewer, 2) Der Hohlzingel, imbrex.

qui nigrum cucullum gestat. Цркавање , p. дав Crepieren, Иmtom. Црнокос, са , co, f warshaaris, nigг. men, interitus, mors.

capillo. Покавали, ам, v. impf. crepieren, итә „Ој девојко црнокоса ! kommen, perire.

, не гледај ме гола, боса

SS.

Dum,

ам,

,} ,

Ч., т. (у Бачкој) vertürt fatt чита:

11рномањасп, та, mo, bräunli int Iуцалін, ам v. impf, auf pein #nie pita Gesichte, fuscus.

gen, agito in genibus. Црноок, кa, кo, fфwarsäugig, nigris Пуцкање, п. dim. у. цуцање. oculis.

цуцкапи, dim. 2. цуцапн. „А за једно младо црнооко, Пуцнупи, нем, v. pf. einmal auf Rem

» Дала 6 зањга нљаду дуката Knie wiegen, sustineo genu (puel. Uphooka , f. die Somarjäugige, puella lum).

nigris oculis. Црноречкі, кa, кo, 1 von Шрна рије.

Ч. ne nigro.

. Up, m. der Wurm (am Finger,) paro.

uychinm, , Црњење, п. das Schwärzen, nigratio. !

ча Паја, чa Стева, чa Пера и т. д. Прька ; f. Die Sraine, fusca :

Чабар, бра, m. Der 3ober, labrum, ras Што ћу плавки боју куповати,

aquаlе. У нашега чабра гвоздене » То ћу црњки поке саковати — уши (реку кене, кад по приповиједа Прњкаст, та, що, fф mörslim, subni- у кући за какову болест, или за ger.

другу какву несрећу, која се фе Попење , п, фав ефöpfen, haustus. догодила). Попкање, p. dim. р. црпење.

Чабрени , на, но, н. п. уши, 3oбet, Прикатін, ам, dim. р. црпспін.

labri. Ipnспи , пем, т. impf. fböpfen, hau- Чабреник, m. Die 3obertange, pertica rio.

portando labro. Ірпало, п. бав риgeifen, culter Чабрењак, m. vіdе чабреник. aratri.

Чабрић, m. dim. . чабар. Црліарање, р. Зав Etreiben, Seruni• Чабрица , f. ein 213ännyeti, vasculum. fahren mit einem Refer, дав Reifen, Чабричица, f. dim. . чабрица. lindarum ductio.

Чаброноша, т. дer 3gbertrager (а. 5. Upmapam, am, v. impf. reißen, lineas in der Weinlese), portans labrum. duco.

Yaba , f. Frauenname, nomen feminae, Ірпірнути, нем, v. pf. einen trіф Чавка, f. ) дie Doble, mоnеdula, 2) сі» machen, lineam duco.

ne art schwarzer Traube, uvae vigrae цели (говорисе и цркнупи), цркнем, genus. 3) Frauenname, nomen femiv. pf. 1) umkommen, pereo (von Thie: ren). 2) bersten, rumpi :

Чавољак, љка , m. cine 2rt fleiner, füя На руци му три златна прстена, Ber, harter Zeppel, pomi genus. „ Та сваmри му цркла на прстима - Чаврзгање, . дав 230afфеереп деr 90Ilyku! Ruizum Hunde, das er fortgehe,

ren,

obtusio. vox propellentis canem.

Чаврзгапи, ам, v. impf. eineni tie Oh. цуко, m. hyp. poin puno, canis.

ren voll murren, obtundo. Шуњање, и. дав ефnobern, perum: Чаврљање, в. дав иіреrіt іnсlіфе Дая ichnüffeln, quaeritatio.

herplaudern, blateratio , recitatio cobe Пуњати, ам, v. iinpf. bermfфnobern,

fusa. quaerito: шпа тн цуњаш тамо ? Чаврљали, ам, v. impf. ипдеntli¢ да? Цуп! beym za15e , interj. saltan- berplaudern, recito confuse. Цупа! itis:

Yåbunk, m. eine junge Doble, pullus „Он цуп !

monedulae. „Опа цупа пуле,

Чавчица, f. dim. 2. чавка. „Пала баба с клупе

Чавчій, чја, чје, беr Deble, mоnеduЦура, f. (Ерц.) vidе bевојка.

lae. пӱрење, р. Das Rinnen, mаnаtiо. Чага», гља, m. gefrоrner Roth, lutum Цуретак, пока , m. hyp. 6. цура. .congelatum. ІІypeлiнна, f. augm. р. цура.

Чагрљање , п. Зав Іappern (анф рав Ірин, уа, но , Räофеn 2, puellac. Siraßen, g. B. der Maus im Zimmer), Прити, ри, v. impf. rinheit, mano.

strepitus genus. прица, f. dim. р. цура.

Чагрљапи , ам, v. impf. elappern, tra. Ilypko, Mannsname, nomen viri.

ßen, strepitum edo 'e. g. muris roцуцак, цна, m. vіdе цуко.

dentis. Цуцанье, . дав Biegen auf pem #nie, agi- Чагртаға, £. фie stapper, crepitaLatio in genibus.

culum. .

рае. .

[ocr errors]

rorum.

[ocr errors]

уide чaмaни. Чаrртање , п. Зав #Tappern, eфeppern, чамин, им, 3.3. Рея сабе 18, strepitus genus.

Чам,љење , п. vide чaмaње. Чагрпали , чагрћем, v. impf. Elappern, Чамов, ва , вo, Xannens, abiegnus. cf. strepo.

јелови. Чадилін, им, . impf. rupig wеrеn, Чамовина, ғ. бав Запnenboli , lіgnum fuligine indoci.

abiegnum, Чадор, m дав 3elt, tеntorium. Чампpare*, f. pl. vіdе имбрете. Чадорский , ка , ко , н. п. врата, 3elt., Чамуља, f. (у Босни) м. ј. капа, cine tentorii.

Art tüchener Müße, mitrae genus viYah, f. der Nuß, fuligo. Чəka, f. vіdе чақ, ећо и чађо! Yamauja*, m. der Schiffzieher, helciaЧађав , ва, вo, rupig, fulіginosus.

rius. Yahêle, n. das Rußigwerden, inductio langujuh, ya, ho, des Schiffbziehero, fuliginis.

helciarii. Чајали, јем, v. impf. (cm) cf. дво- Чамийјнскій, кa, кo, 1) Sеr ефіff6dica риште :

ber, halciariorum. 2) adv. wie ein „Шпио не чајеш Милошева мајко ? Shiffszieher, more helciarii. „Одби овце у то пусто поље :

Чамийјски , кa, кo, vide чамцијнски. „Милош ми је јуче погинуо

Чана, f. hyp. р. чанак. Чак*, adv. wеіthіn, longe: отишао Чанак*, нка, m. eine bölgerne Gфuffet, чак далеко ; чак у Цариград, чак у

ѕсutula. cf. Здјела. Московску.

Чанколиз, m. (дес Сфијf elledter) ёфта. Чаканац

, hija, m. der Dengelhamner, roker, parasitus. malleus falci acnendae.

Чанчар, I. Вес ефuffelmaфer, ScutelЧакља, f. 1) vidе къуна. 2) беr раtеп,

larius. uocus, z. B. auf dem Schiñe, Sei Pejto Yanyapa, f. vide корњача. kranken. .

Чанчарев, ва , вo, vide чaнчаров. Чакмак* m, vidе огњило.

Чанчаров , ва , во, бев edpuffеlафетв, Чакшире*, f. рі, діе Beintleiler, caligae. scutellarii. Чакширетина, f. pl. augm. 2. чакшире. Чанчина, f. augm, p. чанак. Чакширице , f. p. dim, p. чакшире.

Чанчић, m. dim. 2. чанаќ. Yana! rührt die Trommel, pulsate tym. Yanxa, f. der Neiger, ardea. рапа:

Чапљин, на, но, бев Reiger, ardeae. „Чала саде наше мекшербае—

чанљић, ш. беr junge 2Xeiger, pullus Чалабрцање, р. Вав Зmbipnebmen, gu

ardeae. statio.

'any, m. der Strune (eines abgehaue. Чалабрцами, ам, v. impf. einen Smbiр nen jungen Baumes), trunculus.

zu sich nebmen (vor dem ordentlichen Yanspje, n. (coll.) die' Strinke, trunculi. Essen), anbeißen, jento; gusto.

Чарак, рка*, p. etit bе tаnоthеіl tes Чала брцнути, нем, v. pf. arbeiben, Flintenidloises,

· pars Ninlae. gusto : Иди Кокане, ено за вратима Чарање, п. Рав берси, іnсаntаtіо. чабар вина и печена свиња, и ша- Чарапа, f. деr еtruun pf, tibiale. во ваљушака покривен сламом да Чa рaпap, m. 1) der Strumpfwirker, се не напруни, ше чалабрцни Štumpfhändler, textor aut negotiator мало док ручак доспе (у припови

tibialium. 2) der Gamaschenträger, miјетки).

les braccis decurtatis (mit Berachtung). Чалакање,

п. Бав Sofen, görmen (з. 3. Чараларски, кa, кo, н. п. регемендia, der Kinder), strepitus.

@amaidenträger •,

braccas decurtatas Чалакали, ам (и чалачем), Y. impf, babentium. Türmeil, strepo.

Чарапешина, f. Чалма, f. 1) беr Eurban, tiara. cf. са. Чарапина , f.

augm. . чарапа. рук, 2) село у Сријему.

Чарапица, f. dim. р. чарапа. Чам, m. ein eif (pon wеіфеm pol5), Чарапчина, f. augm. 2. чарапа. navigium abietinum.

Чарапи, ам, v. impf. berein, incanto, Yáma, f. die Langeweile, taedium: Ha- cf. галати, врачали, бајати.

Чардак *, m. ) eine pütte auf Pfählen, Чамање, р. бав Tangweilige Barten, casa palis imposita. 2) daher das Be. exspectatio taediosa.

hältniß für die Kufuruglolben, 3) daber Чамаши, ам, т. impf. mit 23erbrup wats die Wachthütte der Grenzer.

ten, expecto cum taedio otiosus. Чардаклија*, f. eine grope 243einrебе, Yamay, mya, m. ein kleines gezimmers die an Hütten, Bäumen hinanragt, tes Schiff, qayicula abietina.

yitis suspeosą.

:}

пала ме чама.

« PreviousContinue »