der Centner (österr. der Centen), pondus centenarium, centipondium. Цењење, п. (Рес. и Срем.) vide ције

њење.

Цењкање, п. (Рес. и Срем.) vide цјењ

кање.

Цењкатисе, амсе, (Рес. и Срем.) viде цјењкамисе.

Цео, цела, ло, (Рес. и Срем.) videцијел.

Цепало, п. (Рес. и Срем,) vide цје

пало.

Цепаница, f. (Рес. и Срем.) vide цје

паняца.

Цепаничица, f. dim. 9. цепаница. Цепање, п. (Рес. и Срем.) vide ције

пање.

Цепати, ам, (Рес. и Срем.) vide ци. јепати.

Цепачки, (Рес. и Срем.) vide цјепачки. Цепка, f. (Рес. и Срем.) vide цепка. Цепци, паца, m. pl. (Рес. и Срем.) vide цијенци.

Цепчица, f. dim. 9. цепка. Цер, т. 1) bie Serreihe, cerrus, 2) nom. propr. eines Berges der die nauja von Зворник топ деп Шабац trennt, nom. propr, montis:

Церница, f. варош у Ерцеговини: "Одатле се свати подигоше, „У Церници конак учинище Церов, ва, во, von der Gerreihe, cerreus, cerrinus.

Церовац, вца, m. 1) жир, òie sieln der Cerr Eiche, glaudes cerri. 2) Stab von der Cerreiche, baculus cerreus. Церовача, f. 1) rod von der Gerreiche, fustis cerreus. 2) диња, čie фоне Art von Melonen, peponis genus optimum. Церовина, f. 1) Cerrhols, Birnhols, li

guum cerreum. 2) im Scherz für чapeвина: наша церовина до вијека. Цетиња, f. 1) бес lug Цетиња, 2) deffen Gebiet, ager circumcetinanus:

„Вино служи Цетињка ђевојка — Цетињски, ка, ко, von der Цетиња : „Оде право врелу Цетињскоме Цех, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), die Zeche (der Handwerker), collegium. Цехмајстор, m. et emeifter, magister collegii.

Цехмајсторов, ва, во, без Зеmeifhers, magistri collegii.

Цецељ, т. преслано као цецељ. Циганија, f. (coll.) õic Bigeuner, Zingari. Циганин, m. der Bigener, Zingarus. Циганинов, ва, во, дев Bienner, Zingari. Циганисање, п. дав Bigeunern, facio more Zingari.

1

Циганисати, нишем, v. impf.

nern, facio more zingari. Пигâнка, f. die Zigeunerin Zingara. Циганлук, m. bie Žigeuneren, mos, vagatio Zingarorum,

Циганска, ка, ко, 1) zigeuneri, zingarus. 2) adv. more zingari. Циганчад, f. (coll.) bie Žigeunertinder, pueri zingari.

Циганче, чета, n.cin junger Bigeuner, puer zingarus. Циганчење, п. дав

спертен einer Bi geunerin, mos zingarae. Циганчин, на, но, деr Bigeunerin, zingarae.

Циганчина, f. augm, у. циганка. Циганчити, им, v. impf. wie eine 3i geunerin sich benehmen, facio more zingarae.

Циганчица, f. dim. . циганка.
Цигла, f. der Stegel, later.

Циглана, f. bie Biegelhütte, ber еде ofen, officina lateraria, fornax lateraria.

Циглар, . ber Siegelbrenner, laterarius. Цигли, ла, ло, einzig nur, nonnisi: цигли један, цигла два и т. д. „У Стојана нема млого друга, „Разма цигле двије вјерне слуге Циго, m. (vertraulih für циганин). Цигулин, ш. само у овој загонетки: Цигулин цичи у лугу; да није цигулина у лугу, сви би људи залуду (воденица).

Цијев, f. (Ерц.) дав Хohr, bie Köhre, fistula, canalis, tubus: цијев од 30вине, што жене сучу пређу на њу; пијев пушчана; цијев у ноге (т. голијен.).

Циједити, им, v. impf. (Ерц.) feißen, colo, percolo.

Цијеђ, т. (Ерц.) bie gauge, cinis lixiva. Цијеђење, п. baš Seihen, colatio. Цајел, ла, ло, (Ерц.) ganz, totus, integer; unverleßt, integer. Цијелац, лца, m. (Ерц.) ш. ј. снијег, bahnloser Schnee, nives integrae (mon tritae pedibus).

Цијена, f. (Ерц.) ber Prei, pretium. Цијенити, им, v. impf. (Ерц.) [фäßеn,

aestimo.

zari.

Цинцарски, ка, ко, 1) ini, zin

zaricus. 2) adv. more zinzari. Цинцарчад, f. (coll.) ðie jungen Binja, ten, zinzari juvenes. Цинцарче, чета, n. ber junge Binzar, puer zinzaricus.

Цинцо, m. verfraulih für Цинцар. Ципање, п. дав (leichtfertige) Betheuern bei Sott! temera dei testatio. Ципатисе, амсе, v. r. impf. н. п. Богом, (leitfinnig) bei Bott betheuern, deum testor temere.

Ципела, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Еan.) der Schuh, calceus.
Ципелица, f. dim. 9. ципела.
Циповка, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) ein Fleinerer Caib Brot auf
die Reise, panis compendiosior.
Цапор, m, vide геак.
Ципорка, f. дав gemeine ei, mulie-
rala de plebe.
Цапоров, ва, во, des цинор, homun-

cionis de plebe. Цанорски, ка, ко, 1) ziporif, plebejus 2) adv. ziporisch, plebis more.

Ціц! приповиједају, да је некакав човек изјео печену кокош у очи Божића, па рекао:,, Циц гузица до Бо. жића."

Цицвара, f. ein Mericht, meift um Gáltu empangen, cf. масло. Цицвараш, m. (im Sherse) ber me ник, nomen jocosum libri ecclesiasti (ritualis), weil seinem Gebrauche meist eine цицвара na folgt. Цицибан, m. само у овој загонетки: Поручује Цицибан Цицибаници: пошљи мене шетљу петљу на магарици; покисе ми бела пена на загалици? (ш. j. човек из воденице поручује жени да му пошље кола да носи брашно.)

Цицкоза, eine ärt inderpiel in der

Бачка.

Цјелокупан, на но, (Ерц.) unserert (von Leichnamen der Heiligen,) corpus (sancti) integrum, incolume. Цјењкање, п. (Ерц.) feilfфen, Банде,

licitatio.

Цокотами, коћем, v. impf. н. п. од зиме, zittern, tremo.

Цоф, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) der Zopf, cauda capillorum, cf. кика,

плетеница.

Upe, m. der Wurm, vermis.

ctum a teredine,

Цовак, вка, m. һур. . црв. Upвabe, n. 1) das Wurmigseyn, vermiculatio 2) das Laufen, depexio, sublatio pediculorum. Пpваmисе, амce, v. r. impf. 1) Würz mer erzeugen, wurmtichig seyn, vermiculor, 2) sich lausen, tollo pedicu

los.

Црвемперка (црвенперка), f. cine Urt Eleinen Vogels mit rothen Gefieder, avicula rubra.

UpЕeн, f. die Röthe, rubor, rubedo. Првен, на, но, roth, ruber. Црвенење, п. vide црвењење. Uрвеншка, f. 1) eine rothe Ziege, sic vocant capram coloris rubei 2) (cm.) rother Wein, vinum rubrum: Иван сједи на тананој кули,

Те он пије црвенику вино — Uрвеннло, n. 1) Die Rothe (Farbe), rubia,

2) Die Röthe, das Rothgefärbte, rubeum. Првениm, нм, v. impf. rothen, rube.

facio.

Црвенитисе, имсе, v. г. impf. roth seyn, rubeo.

Ирвенкаст, ma, mo, röthlich, subruber.

Пpвеméе, n. das Röthen, rabefactio; rubor.

Цовић, m. dim. . цв.
Црвљање, n, vide црвање.
Црељатисе, амсе, vide црватисе.
Ивльив, ва, вO, wurmig, vermiculo-

мастирима O великим годовима (Kirchgänger), cf. намзстир.

рквeнй, на, но, Kirchens, templi ec

clesiae.

dituus.

рквешáков, ва, во, des Kirchendie ners, aeditui.

Црквина, f. (augm. 9. црква) Хипе einer Kirche, templi rudera. pквиша, f. dim. v. прква. Прквшшmе, n. Ort, wo ehemal eine Kirche war, locus, ubi olim fuit ecclesia. Цркнути, нем, vide црки. Цемпураст (црипураст), та, то, vide црномањаст.

pH (comр. пршî), на, но, schwarz, niger, ater. Увалио му црн комад у торбу. Доћи ће и њему црн пе

так.

Upнa ropa, f. Montenegro, Mons niger (pars Epiri).

Hа река (риjека), f. 1) Namen ein nes Flußchens, der im Kриви Eup ents springt, und bey зajeчap in den Tis mok sich ergießt, (heißt auch Mали Tи- ̧ MOK). 2) die Gegend (das Gebiet) die. ses Flüßchens.

pH вp, m. Berg unweit Jagodina. Upнuk, m. (als Scheltwort) du Schwer

zer! (moralisch), niger! upниче jедан! ПIOннло, n. die Schwärze, atramentum. Пpнна, f. die Schwärze, nigredo.

pниmи, нм, v.impf. schwärzen, nigro. Прнимисе, имсе, v. r. impf. schwarz aussehen, nigret.

Пpниа, f. Scheltwort für ein Frauen. zimmer, conricium ia feminam (uigra). Црница, f. ш. ј. трешња, 4rt Ririme (schwarze), cerasum nigrum, Ирногораr, рa, m. Montenegriner, Montis nigri incola, Црногорка, f. bie

die Montenegrinerin, mulier montis nigri. Upнoгорсk, ка, ко, 1) Montenegri ner, nigrimontanus. 2) adv. montene grinisch, nigrimontanorum more. Црнокапац, пца, m. bie Shwarzmüke (Mensch der eine schwarze Müze trägt) : so nennt man die Branitschewer, qui nigrum cucullum gestat. Upнoкос, ca, co, schwarzhaarig, nigre capillo.

„Ој девојко црнокоса!
Не гледај ме гола,

Црноречки, ка, ко, 1 von Црна ријеЦрноријечки, ка, ко, ка, de flumine nigro.

Црњ, m. ber Burm (am Singer,) paronychium.

Црњење, п.

tio. !

Црюка; f. bie Braune, fusca:

Што ћу плавки боју куповати, То ћу црнки шоке саковати – Црњкаст, та, шо, härlich, subni

ger.

ча Паја, ча Слева, ча Пера и т. д. Чабар, бра, m. der Sober, labrum, vas aquale. У нашега чабра гвоздене уши (реку жене, кад ко приповиједа у кући за какову болест, или за другу какву несрећу, која се ђе Догодила).

Чабрени, на, но, н. п. уши, 30ber,

labri.

Чабреник, m. bie Bobertange, pertica
portando labro.
Чабрењак, m. vide чабреник.
Чабрић, m. dim. . чабар.
Чабрица, f. ein Bänndhen, vasculum.
Чабричица, f. dim. v. чабрица.
Чаброноша, m. ber Bobertrager (3. 25.

in der Seinlefe), portans labrum. Чава, f. Усливате, nomen feminae. Чавка, f. 1) bie Dole, monedula, 2) ci ne Art schwarzer Traube, uvae nigrae genus. 3) Frauenname, nomen femi

Чагаљ, гља, m. gefrorner Roth, lutum congelatum.

Чагрљање, п. дав Klappern (auch бав Kraßen, z. B. der Maus im Zimmer), strepitus genus.

Чагрљаши, ам, v. impf. flappern, Fra Ben, strepitum edo e. g. muris rodentis.

Цуцак, цка, m. vide цуко.

tatio in genibus.

culum.

Чагртање, п. даš Rlarpern, Scheppern, z. B. des Säbels, strepitus genus. Чаготати, чагрћем, v. impf. Elappern,

strepo.

Чадими, им, у. impf. rußig werden, fuligine induci.

Чадор, т дав Belt, tentorium.

vide чамаши.

Чамити, им,
Чамљење, п. vide чамање.

Чамов, ва, во, Zannen., abiegnus. cf. јелови.

амовина, f. das Tannenholz, lignum abiegnum,

Чампраге*, f. pl. vide имбрете.

Чалабрцати, ам, v. impf. einen ты zu sich nehmen (vor dem ordentlichen Essen), anbeißen, jento; gusto. Чала бринути, нем, v. pf. anbeißen, gusto: Иди Кокане, ено за братима чабар вина и печена свиња, и шавољ ваљушака покривен сламом да се не натруни, ше чалабрции мало док ручак доспе (у приповијетки).

Чалакање, п. дав Zofen, lärmen (3. 3. der Kinder), strepitus. Чалакати, ам (и чалачем), v. impf. lärmen, streро. Чалма, f. 1) деr Zurban, tiara. cf. сарук, 2) село у Сријему. Чам, m. ein

hiff (von weihem Sol3),

navigium abietinum. Чама, f. bie gangeweile, taedium: на

пала ме чама. Чамање, n.

das langweilige Warten,

exspectatio taediosa.

Чамаши, ам, v. impf. mit Verdruß warten, expecto cum taedio otiosus. Чамац, мца, m. ein Fleineš gezimmer. tes Schiff, navicula abietina.

Art tüchener Müße, mitrae genus vi

Чамџијнски, ка, ко, 1) ber
ber, hslciariorum. 2) adv. mie cin
Schiffezieher, more helciarii.
Чамџијски, ка, ко, vide ҹамџијнски.
Чана, f. һур. у. чанак.

Чанак*, нка, m. eine höljerne üffel scutula. cf. здјела.

чанколиз, м. (der Schüffellecker) Schmas roger, parasitus, Чанчар, ш. бес

larius.

hüfelmacher, scutel

Чанчара, f. vide корњача.
Чанчарев, ва, во, vide чанчаров.
Чанчаров, ва, во, дев dufelmaherb.
scutellarii.

Чанчина, f. augm. у. чанак.
Чанчић, m. dim. у чанак.
Чапља, f. ber Reiger, ardea.
Чапљин, на, но, без Reigers, ardeae.
Чанљић, m, ber junge Reiger, pullus

ardeae.

Чан, . ber Strunt (eines абдеђане» чanyp, m. abgehaue

nen jungen Baumes), trunculus. чanypje, n. (coll.) vie Strinte, trunculi. Чарак, рка*, m. ein Seffanotheil De Flintenschlosses, pars flintae. Чарање, п. дав фeren, incautatio. Чарапа, f. ber Strumpf, tibiale. Чарапар, т. 1) der Strumpfwirker, Stumpfhändler, textor aut negotiator tibialium. 2) der Gamaschenträger, miles braccis decurtatis (mit Verachtung). Чарапарски, ка, ко, н. п. регемента, Gamaschenträger, braccas decurtatas habentium.

Чарапешина, f. 1 Чарапина, 1.

augm. 4. чарапа. Чарапица, f. dim. 9. чарапа. Чарапчина, f. augm. . чарапа. Чараши, ам, v. impf. beren, incanto, cf. гапаши, врачаши, бајати. Чардак*, m, 1) eine Sütte auf fählen, casa palis imposita. 2) daher das Be hältniß für die Kukuruzkolben, 3) daher die Wachthütte der Grenzer. Чардаклија*, f. eine große Beinrebe, die an Hütten, Bäumen hinanragt, vitis suspensą.