m. der Hirte, pastor cf. Чощица, f. dim. у. чоа. Чобанин, пастир. Чобанимов, ва, во, без Sitten, pastoris. Чобаница (чобаница), f. bіе Sirtin, pastrix (?) Чобанов, ва, во, без чобан, pastoris. Чобански, ка, ко, 1) Mitten, pastoricius, 2) adv. nach Hirtenart, more pastorum. Чобанчад, f. (coll.) bie jungen Sirten, pastoris pueri. Чобанче, чета, n. ber junge Sitt, раstor juvenis. Чобања, f. дав Bafferfaß, vasculum aquaticum, cf. џбан. Човек, т. 1) ber Men, homo, 2) бес Mann, vir, maritus: мој човек; човек не може бити човек, докле га жена не крсти. Човество, п. дав Тенетит, humani cf. газда. Чорбаџијин, на, но, без Brotherrn, Чорбаџијница, f. bie Srotfrau, domina. Чошан, на, но, vide чоан. Чреда, f. (по намастирима и по црк- Чрез, (по Сријему и по Бачкој) дисф, hortensis Lin. Чувакућа, f. bie Saubourg, semper vi vum tectorum Linn. Чувалдуз*, т. діе padnabel, acus serviens consuendis fasciculis. vide самаруша. Ко његову иглу изједе, треба чувалдуз да изасере. Чување, п. дав Süten, custodia. Чувар, т. бег Süter, custos. Чуваран, рна, но, н. п. човек, жена, wirthschaftlich, haushälterisch, fruga lis. Чуварев, ва, во, vide чуваров. Чуваркућа, f. (по Сријему и по Бачкој) vide чувакућа. Чуваров, ва, во, beš Süters, custodis. Чувати, ам, v. impf. büten, custodio. Чуватисе, v. r. impf. sich hüten, caveo. амсе, Чувен, на, но, weit betant, famosus. п. дав Чувење, n. baš görenfagen, fama: по чувењу. Чуг, m. víde попик. Чудан, дна, но, чудан човек, 1) wun derlich, morosus. 2) außerordentlich, admirabilis. 3) adv. (чудно) wunderlich wunderbar, außerordentlich, mirum in modum. Чудество, в. vide чудо. Чудила, n. pl. Bunderbinge, mira, miracula : каква су то чудила? r. impf. коме, Чудишисе, имсе, у. или чему, Яф wundern, miror. Чудна, f. Grauenname, nomen feminae. Чудноват, та, шо, типberlich, felt fam, singularis. Чудо, п. (p1. чуда и чудеса), п. дав Вип. der, miraculum. Чудотворан, рна, но, н. п. икона, munderthätig, thaumaturgus, Љескова је масти чудотворна. Чудотворац, рца, щ. дer Виде ter, thaumaturgus. Чуђење, п. дав ипдеп, Чукумбаба, f. bie Urältermutter, atavia. Чукумбабин, на, но, дег чукумбаба, ataviac. miratio. Чукундед, m. (Рес. и Срем.) vide чукунђед. Чукундеда, 1. (у Бачкој) ein Kraut, herbae genus. Чукундедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide чукунђедов. Чукунђед (чукунђед), m. (Ерц.) прађедов отац, деr Ur Urgroßvater, Чукунђедов (чукунђедов), ва, во, (Epy.) des Ur- Urgroßvaters, Чул*, м. покровац. Чулав, ва, во, н. п. ован, овца, kleinen Ohren, parvis auriculis. Чума, f. vide куга. н, m. der Kahn, das Kanot, ница. mit cf. ора Чунак, нка, m. 1) baš Beberfilein, radius textorius 2) die Röhre bey Wasferleitungen, tubus aquae duceudae. Чуница, f. vide чун. Чункопизда, f. cunni ampli. Tyna, f. das Büschel (Haare), fasciculus capillorum. Týna, f. ein Weit mit ungekämmten Haaren, mulier impexis capillis. ав, Dа, во, mit ungekämmtem Haas re, crinibus impexis. Чупање, п. дав Raufen, vulsio. Чупати, ам, v. impf. rupfen, vello. Чупатисе, amce, v. r. impf. raufen, rixor. Чупкање, n. dim, .чупање. покварен. Чути, чујем, v. pf. hören, audio. Чулисе, чујемсе, v. r. pf. verlauten, auditur. Hymypa, f. die Tschutura, die hölzerne Flasche auf Reisen, vasculum vinarium. Чутуретина, f. augm. . чутура. Чутурица, f. dim. . чутура. Чутуроиспилац, лца, m. ber фити. ra = dustrinter, cf. чутуротворац. Чутуротворац, рца, m. (eine fomis [he Berorchung ffatt чудотворац, der Tschuturthäter statt Wunderthäter): он је велики чутуротворац ! Чуча, f. cf. бјега (само у оној загонетки). Чучавац, вца, m. ш. ј. гра, који се не притиче, bie Brunfifole, rofijole, (die nicht an der Stüße hinaufrankt), phaseolus repens? Чучање, п. дав Sofen, (conquectio ?). conquiniscere Чучати, чим, v. impf. boden, conqui nisco. Чутнути, нем, v. pf. піеде ноn, conquinisco, Таба*, 1) in ber Webenbart: цаба ти (џаба му) то, т. ј. на част ши то, hente virš. 2) дати џабу. Код Турака је обичај да ђекоји кад дође у кавану заповједи кавеџији ше да каву свима који се нађу у кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платно) џабу. Кад који плати набу, онда кабеџија виче џаба! кад даје људма филџане с кавом; а ономе који је платно да најпослије, и рече му Бала (а не џаба); gratis. Чабансами, аишем, v. pf. schenden, dono, vide поклонити. Yarapa, f. die Schule (in den Klößtern), das Schulzimmer, schola (von hañ, der Student? оdеr you џакати ?). Чак*, м. пртена врећа, дer Sad, saccus. equorum. Táмиja, f. die Moschee, die Kirche der Убан, m. діе Manne, Rufe, cupa. Тебрати, ам, vide просити 1. Чевапиши, им, v. impf. verantworten. Yesep, m. Damascenerßtahl, ferrum da mascenum. m. Чевердан, т.1 bie Damašcenerßinte, „Он прислони своју џеверлију Челат m. der Scharfrichter, Henker, carnifex (ft. le geolier). , 909 Yeлéбunja*, m. der Ochsenhändler, ne- Тенерал, ш. der General, imperator, summus belli dux, cf. џенерао. Ченералица, f. bie Seneralin, uxor summi ducis. Ченералов, ва, во, дев Generals, summi ducis. Тенераловица, f. і. q. џенералица. Ченералски, ка ко 1) Generals, summorum ducum. 2) adv. General» mäßig, more ducum. Ченерао, рала, m. vide џенерал. Чењак*, њка, m. vide бој. Чеп*, m. vide чпаг. Чибра*, f. Der Sak (von Branntwein, Wachs), die Trebern, faeces. Тигерица*, f. 1) црна, діе себе, јеcur. 2) бијела, діе Lunge, pulmo. Унгерњача, f. bie gebermuct, farcimen hepaticum. Чида*, f. vide копље. Yuлîm*, m. der Wurfstab, baculus missilis. Чилитање, п. дав pict mit bem Surf= stab, lusus baculi missilis. Чилитаписе, амсе, v. r. impf. den Burfstab merfen, ludo baculo missili. Чилит се узме по средини па се баци шако, да иде управо као стријела. Турци се обично цилитају с коња, п.ј. узме сваки по један џилит па узјашу на коње, па онда бацају један за другим и бијусе. А Беца се цилитају пјешице, и гледају које ће даље бациши. Чилишимичке, т.ј. бацити, pfeilars tig, more sagittae. Уилитнутисе, немсе, v. г. pf. einmal den лum werfen, mitto baculum. Yumpuja, f. der Geißhals, avarus, vide тодица. Чін*, m. ber Riefe, gigas (ft. le géant). Чоњање, п. (verächtlich) дав ißen und schlafend erwarten, exspecto dormitans iu sella. Yopa, f. (Schimpfwort) eine magere Schwein, sus macra. Тубе, бета, n. ein langes Dbertleis ohne Hermel, togae genus. Tỳкела, f. Schimpfwert auf einen Hund, convicium in canem. cf, калаштура. Шабац, III. абац, пца, т. барош и град у Бан.) vom öfterr. фaffel, дав Шавран, m. ber affran, crocus sati vus Linn. Шаврањика, f. ber Safflor, carthamus tinctorius Linn. Шајак, шајка, m. eine 2lrt Zuh (mie Safimir), panni genus. Ilajka, f. eine Art Schiffe auf der Dos nau, die Schajte, navis genus. Wajкâu, m. der Schajkenschiffer, nauta qui est in шајка. Шајкашки, ка, ко, ber fatliften, nautarum. Шајчан, на, но, н. п. зубун, коп шаjak - Tuch, e certo pauni genere, Шака, f. 1) діе опене and, palma, 2) die Handvoll, manus, manipulus :» Aaj ми једну шаку брашна. Шакање,,. дав Pacfen mit ben Sänden (zum Scherze), pugna palmaris. Шакатисе, амсе, v. r. impf. fimit der flachen Hand packen, rixari palmıs. Illa, m. der Schawl, panni indici genus. Шала, f. бес Shers, jocus. Из шале проја роди. Шалабазање, п. (по Сријему) vide врљање. Шалабазати, ам, vide врљати. Шалваре*, f. pl. bie breiten Sofen bie= ses Namens, caligarum genus. Шалварешине, f. pl. augm.. шалваре. Шалварице, f. pl. dim. . шалваре. Шалинтра, f. ber Salniter, alpeter, nitrum, sal nitrum. IIIaлиmucе, имсе, v. г. impf. scherzen, jocor. Шалитра (шалитра), f. vide шалинтра. Шалукатре, f. pl. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), bie Kalou fien, (offerr. фа In Gacter), cancelli hispanici. Шамија*, f. cine let Kopftuh der rauen, veli genus. Шамијца, f. dim. . шамија. Шамлијанка, f. m.j. сабља, Датавcener Klinge, ensis Damascenus: „Трже Бајо мача зеленога, "А Љубовић сабљу шамлијанку Шанатан, тка, но, vide Чурук. Шанац, нца, т. діє фанje, munimentum, vallum. Шантав, ва, во, (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) vide ром. Шанути, нем, v. pf. lifpeln, insusarro: щани му на уво. Шап*, m. vide стипса. Шапа, f. bie Dfote, pes (camis, felis, vulpis etc.) Шапат, т. дав Belifpel, susurrus. Ша пат у патрат. Шапац, пца. т. ein Spiel (in Sirmien) zwischen erwachsenen Personen beiderlei Geschlechts, in Städten, ludi genus. Шапица, f. dim. . шапа. Шап 3в, m. vide пас. Шаптање, n. das Lispeln, insusur ratio. rius. Шароњин, на, но, без шароња, boris varii. Шарпељ, т. діе феärpe, die man trägt, damit die Flinte nicht uns mittelbar die Kleidung berühre und beschädige, fasciae genus. Шаруља, f. bіе (феліде u, bos varia. Шаруљин, на, но, дес шаруља, bovis variae. Шарчев, ва, во, бев фeđen, equi varii. Шарчина, f. augm. . шарац. Wâmpa, f. der Stand, die Markthütte merca Шафран, m. vide Шафрањика, f. vide шаврањика. шавран. Шачица, f. dim. v. шака. Шачурина, f. augm. . шака. шâu, m. das Rietgras, carex. Шашарика, f. ber Stengel bes Ruturug, scapus zeae mais Linn. Шашаровина, f. vide кукурузовина. Шашкин*, m. ber Zaugenidits, nebulo. Шваба, m. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Швабица, f. bie Smmäbin (Deutfhe), sueva, germana. Швабичица, f. dim. 9. Швабица. Швабо, т. (Ерц.) ber hwabe (etma verächtlich für: Deutscher), suevus (per contemptum pro germano). Швапски, ка, ко, 1) {äbich, sued vicus. 2) adv. schwäbisch, suevice. Швапчад, f. (coll.) junge Shmaben, suevi juvenes. Играла се рацка деца са швапчадма. Швапче, чета, п. даäblein, suevulus. Швапчићи, m. pl vide швапчад. Швигар, т. даs Stüd ber Deitfche, дав fchnaist (Enallt), scuticae appendix quae crepat. Шврака, f. vide сврака (mit alen 16. leitungen). Швоћа, ш. (Рес. и Срем.) ber еіф Шерко, т. (Ерц.) 5 ling, homo mollis. Шеббі, т. 1) жути, cheiranthus Cheri Liun. 2) црвени, cheiranthus aunuus Linn. Illéвa, f. die Lerche, alauda. constans. Шеврљуга, f. eine 2lrt fleinen Bogels, Шездесет, ефzі, sexaginta. cf. шесет. Шемлук, m. vide шенлук. Шемшепта*, n. pl. eine Urt ©фийте vorn am Kleide (wie die Freykorps hat. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шена, f. һур. у. шеница. Шеница, f. дег Beizen, triticum. Шеничан, чна, но, н. п. љеб, Bеі. сп., triticeus. Шепиритисе, v. r. impf. i brüften mie ein Wfau, superbio ut pavo. léпnga, f. vide kennya. Шепртља, f. дав Palitren, remedium ad tempus: mо је шепршља; ударно у шепртљу. Шепртљење, п. дав Paliiren, remedia temporaria, Шепртљити, им, v. impf. pain, malis ad tempus mederi. Weným, m. die Schlinge, laqueus: CEежи на шепут. Шепушић, m. dim. 9. шепут. ep*, m. vide Барош. Шербе, бета*, n. vide медовина., Шереметовић, m. (ст.) Пјевасе како је Московска царица, госпа Јелисабка писала књигу : „Петру зету Шереметовићу Шерит * m. die Borte, limbus. Шерпа, f. һур. . шерпиња. Шерпање, и дав gauern, Serumgehen um etwas, ambitio rei. Шерпати, ам, v. impf. око шпа, auf etwas lauern, um etwas herumgehen, ambio rem. Шерпиња, f. cin irdener Dreifuß, tripus fictilis. Шерпињица, f. dim, v. шерпиња. Шеснаесторо, Инзаb von е зеи ( Шестак, m. ber effer, senarius (3.3. cinare. Шестакиња, f. н. п. кобила, (Stuttc) |