Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Газдин, на, но, бет газда gehörig, Г.

heri, patris familias.'

газдински, кa, кo, 1) деп газдe gehö. Г

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie à 1) ihn, eum. 2) es, id (im Uccus.).

cin газда ,

laute. 3) pleonastisch :

Tasema, f. eine Kupferne Münze, wos „Чарне очи ви га не гледале

von 3 auf einen Para geben, numi Гавез, m. Die Balmari, symphytum

genus. officinale Linn.

Газиблато, m. tomifфе Benennung ei. Tábpa, m. Mannsname, nomen viri nes geringen Beamten, der sich wichtig (8abriel).

macht (q. d. Watekoth). Гавран, m, Ser Rate, corvus.

Газни, им, v. impf. 1) watet, yadaГавранов, ва, во, рев Xaben, corvi.

re. 2) treten,

calcare, Гаврање, р. ein Hirtenspiel , ludi Taunt yuuhumuce, verschwinden (wie pastoralis genus.

ein Geist,) evanesco. Гавратисе, амce v. г. impf. (у Бач. Гај, m. per pain, nemus.

koj) eine Art Hirtenspiel , ludi genus. Гаja, m. (Рес. и Срем.) vide Гајо. Гаврило, т. abriel, Gabriel, Гајдаш, n. vіdе гадљар. Tarpuja, f. ein Wurm der ungegårbte rajae, f. pl. (Cpujemy 'u y bayk.) vide Häute frißt, tineac genus.

гадње.Гагричав, ва, во. н. пhожа, тиет. Гајење, п. бав pflegen, curatio, culstichig, von Würmern zerfressen, exe

tura. sus a tineis.

Гајин, ms Xann&name, nomen viri. Taa, m. der Ekel, nausea.

Гајипіи, им, y. inpf. pflegen, curo, Гадан, дна, но, еtеlbaft, crеаnѕ fа- Гаjo, m. (Ерц.) hyp. 2. Гаврило. stidium.

Гајски , па , ко , н. п. дрозак, 23 аlѕ. Гадини, им, т. impf, etelbaft тафен, Drossel, silvestris.

abtadeln, fastidium creo alicui alicu- Tajman*, m. die Schnur, funiculus. jus rei.

Гајплании, им, v. impf. н. п. аљину, Гадиписе, имсе, т. г. impf, Geel ba= Schnüre annähen (ans Kleid), clavum

ben, fastidio: ја се гадим на то, adsuere vesti. инд нешто ми се гади.

Гајпaњeњe, n. Dав Вејфnüren, adѕutio Гадљање , п. За Фидеlfapfeifen, mu clavi. sica utricnli.

Гака, f. Bas Beträge, cornicatio (?): Гадљap, m. per Фибеlfadpfeifer, utri

стоји гака врата. cularius.

Гакање, п. Зав @efфrey Ser &rabe , claГадљарев, ва, во, бев бидеlfazpfei. mor cornicis. Гадларов, ва , во , fere, utricularii. Гакапи, гачем, v. impf.1lräsen, (bon Гадњарски, кa, кo, i) Зиреifаtpfei. Гакнути, нем, v. pf.” jper Sräбе,)

ferilo, utriculariorum. 2) adv. Dudela cornicor. fakpfeiferisch, more utricularii.

Галиба , f. (у Сријему, Бачко и у Бан.) Гадљати, ам, у. impf. Dеп диреlfat Ungelegenheit, molestia. spielen, sonare utriculo.

Tàanja, f. die Galeje (großes Seeschiff). Tâybe, f. pl. der Dudelfar, utriculus

navis. гадьи, f. pi.j musicus.

Галијца, т. dim. p. галија. Тадљив, ва, вo, etel», fastidiosus. Галица , f. Der 23itriol, vitriolum. Гађање, п. Тав 3ielen, cоllіnеаtiо. Галицање, n. vіdе чкакљање. Тађати, ам, v. impf. (у Шумадији) Галіцами, ам (и галичем), vidе чка

pielen, collineo. Габење , p. 1) бав 2netein, taedium, Галоња, ш. cin fфwarger Офв, bos 2) das Verekeln , taedij creatio.

ater. Гаженье, р. ) дав Ваtеп, таdatio. 2) Галоњин, на, но, бев (фwaren Sфа das Betreten, calcatio.

ren, bovis atri. Газ, т. yidе брод 1,

Галош, т. црна панпіљика, што се Газда, m. 1) vidе домаћин. 2) ein rei. уплеће у косу (у Србији), vide

фer Rann, dives, cf. господар, уплетњак. Газдалук, т. das Vermögen seines Samoane, 1. das Watcheln, vacillans газда , facultаtеѕ.

gradus. Газдарица , f. vіdе домаћица. Tambamı, am, v. impf, watídeln, ire Таздаричин, на, но, беr раивfrau vacillanti gradu.

gehörig, herae, matris familias. Гамизање, в. дав Жried,en, reptatio. Газдашаг, д. Үids газдалуң,

Гами запи, мике, Y. impf. Friedturepo.

2

Капн.

tio.

Галерине , f. pl. augm. . гаfе.
Гаһу рине , f. pl. vіdе rаtетине.
Гашење , д. Тав güfфеи, restinctio,

Ганули, нем, vide yгaнути.

Гвожђа, п. р. 1) бie Sale, laquei. 2) Taobaija , f. eine Art Pleiner Fische, pi гвожђа пушчана, м. ј. пабанце. sciculus : не ма ни гаонице (кажу Гвожђар, m. Bеr іfenyanler, merрибари һа, не ма рибе).

cator ferrarius, Гар, f. Die rutige Sacbe (@фти), со- Гвожђарница, f. Sеr іfеntаkеn, taberlor fulіgіnеus.

na ferraria. Гара, f. гирьгаипев ефaf, ovis atra, Твожђарски, кa, кo, a) cifenbanklerifф, fuliginosa.

ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhäuds Гарав , ва , вo, rujig , fnliginosus, ler, more ferrariorum. Гарда, f. заграда у Дунаву ће се гвожђе, п, дав &ifen, ferrum.

моруне вапају (од Пореча доље), Гвож. Бушина , f. augm. p. гвожђе. tin за преrt int See Doпat jum pau= Гвозден, m, 27 аппвпате, поmеn viгi len ange, sepimeätum capiendo husoni (ferreus). Linn.

Гвозден, на, но, cifern, ferreus. Гаревина, f. (augm. ?) vide гар. Гвоздењак , m. 1) копао од гвожђа, Tapete, B. das Rufigmachen, denigra eiferner Kessel, crater ferreus, 2) 1803

ден буздован : узе кадија гвоз-, Гарин, на , но, беѕ fфw argen Cafe, дењак, піе удари нашега Мују над ovis atrae.

прдењак

cf. оклицнути. Гарипи, им, т. іmрt. rufig maфen, Где, (Рес,) vidе bе. fuligine denigrare.

Гдегде, (Pec.) vidе гkerђе. Tapos, m. ein schwarzer Hund, canis Гдегод, (Pec.) vide Бегођ. ater.

Гдекоји, којега, (Pec.) vide ђекојя. Гаровљев, ва, во , des' rußfarbenen Гдему драго (Pec.) vidе bе му драго. Sundes, canis fuliginosi.

Гдешто, (Pec.) vidе kешто.
Гасна, им, v, imрt. TojФеп, теstіnguo. Гди, (Срем.) vidе bе.
Гаситписе, имce, v. г. impf. аив1&fen, Гангди , (Срем.) vidе гѣегђе.

extіnguor : гасисе свијећа, вара. Гонгод, (Срем.) vidе bего. Tâm , m. vide ja3.

Гдікоји, којега, (Срем.) vidе bекоји. Гаталица, f. п. ј. књига, у којој су Гдиму драго, (Срем.) vidе kему драго. којекакве приповијепке , или гапі- Гдишто, (Срем.) vide ђешто. be, ein Unterhaltungsbuch, liber ve- The, (Epy.) vide' ke (mit allen ableis bustior (aiö Gegensaß von Kirchens биф).

Therbe, (Epus.) hie und da, passim. Támaso, m. der Fabelhans, fabulator, Геак, m. ципор, ein gemeiner unge: Гатање, п, vidе врачање.

bildeter Menic, homo de plebe, m, vidе врачар 1.

Гечење, п, бав ? афеп зия геак, Гітара , f. vіdе врачара.

appellatio aut simulatio rustici. vidе гатаров.

Геачина ,

f.

augm, p. геак. Татарина , f. vіdе врачарина.

Геачити, им, т. impf, jum reah mas Татаров , ва , вo, vidе врачаров.

chen, facio rusticum. Гамаши, ам, vidе врачали. Гапа. Геачиписе, имce, v. r. impf, fi) зим ла баба да није мраза, па освануо

reak machen, simulo rusticum. снијег до гузице ;

Геачып, кa, кo, 1) bäurif), plebejus. „Стара баба у брабоњке гaпa : 2) adv. bäurisch, rustice. „Вінв' ми синци све су гола говна. Гем, m, Der Pelitan, pelicanus: смрди Tanga, f. das Gegenstück einer Beges . benheit oder Handlung, res respondens: Tenepân, m. vide qenepao mit allen по је његова гапіка.

Ableitungen. Галња, f. Grablug, narratio. Гергеmеr, m, намаслине у Фрушкој

m. der Hosenriern, das Horens гори.Гергележанин, калуђер из Герband, fascia braccalis.

гешега. Гергелешки, кa, кo, pon Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae Гергептег.

Терзелез, т. брдо у Будиму. Срби

приповиједају да је некакав ТурГалице, f, pi. "dim. p. гале.

чин из Босне, Герзeлeз Алија Гаћнік, m, vide гашњнк.

(који се пјева и у пјесмама), ско

чио на коњу с пога брда у Дуна. Gegend in der Herzegowina. во, за царево здравље кад су ТурT'aya, m. Mannsname , nomen viri (von ци освојили Будим.

ұйбак, шка , ко; fфlant, biegfam, fle»

xilis,

2

Татар.
Татарев, ва ,

ВО

као гем.

Галіњик,

liuteae.

Гацко , р.

Гаврило).

suum.

vocare sues.

Гибаница, f. eine art Rumen, placentae uredo. 2) (dim. p. главно) кајшто је genns.

и главница лијепа вајдица, шарф. Гібање, о. Вав Ветеgеn, 28iegen, mal ist's Gewinn, wenn auch nur das agitatio, motus.

Kapital zurückgewonnen wird, interdum Гибан, ам, (и гибљем) v. impf. Tews et sors (sine fenore recepta) lucrum est.

aen, schwenken, wiegen, agito. Главничав, ва, во, н. п. реница , Гибатисе, амсе (и гибљемсе), v, r, impf. brandig, robigine corruptus. sich bewegen, moveor, agitor.

главно, нога, р. Сав Sapital, sors. Гизда, f. fфd gеtlеіsеte 8 ин» gefфmйф. Главња, f. велико дрво што се ложи tes Frauenzimmer, femina somta.

Ha bampy, ein großer Baiken Brenns Гніздав, ва, вo, gefф mütt, comtus. boks, lignum; auch ein großes Scheit: Гиздање, п. Сав ёфтісtеn, comtio, „Кратке главње, готови угарцн; гиздати, ам, т. impf. кишини кога,

„Позна феца, голіове сиропе. Ichmüđen, como.

Глаењица , f. dim. p. главња. Гинути, нем, v, impf. 1) ит?ommen, Главобоља , f. Dав $opfweb, dolor ca

intereo. 2) за ким, или за чим, fфтафа pitis. ten, desiderio enecor.

Главоња , m. See BropPopf, capito. Juu, interj. das Lodwort für Schweine, TaaBypa, f. vox alliciendis suibus.

Глав урина,

f.

уіdе главелина. Гицање, n. Das unrubige Semegen Jer Главуча , f. J

Beine beim Sißen, Liegen 2c. irrequies Inabinna, f. die Nabe, modiolus rotae. pedum,

Глад, f. Ver punger, fames. Једе као Tsirgamnce, amce, v. r, impf. die Beine да је из глади упiекао.

umbеrwеrfеn beim iegen, біреп, mi- Гладак (comp. глађи), пка, ко , glatt, care pedibus (?)

laevis. Гицкање, п. Зав ®isrufen, yosаtіо Гладан, дна, но, fungrig, famelicus.

Гладилица, f. брус, што се оштри Tinkamil, am, v. impf. gißrufen, ad коса, или брипіва бријаћа, деr ефleif.

stein, cos politoria. Гіцнути , нем, v. pf. gigru jen, advo- Гладнти, им, v. impf. ftreibein, mulceo.

Гладиптисе, имce, v. г. impf, jih glits Главање, p. Bas Ragen (verdФtL.), rosio. ten und pußen, como me. Главати, ам, v. impf. пagen, rodo. Гладнешн, ним, (Pec.) vidе гладіњепн. Глава , f. 2) де: &opf, caput; он гла. Гладнити , им, (Срем.) vidе гладњетін. вом, er и. tein ancree, ipsis simus illе. Гладњепти, ним, v. impf. (Ерц.) риш

2) das Obechaupt , caput. Главал , па, mo, gtopЕöpfig, capito. Гладовање, р. бав фипgeen, esurіtіо. Главелина, f. augm. 9. глава.

Гладовапіи , дујем, v. impf. bungeri, Главит, па , то, лијеп, н. п. човек;

esurio. или жена, (у србији, у Босни и у Глађење, в. дав ®lätten, laevigatio. Ерцеговини, роn реrfопеи) fфüі, Гламоч, m. pulcher.

„Под Гламочем под бијелим градомSaabik, m. die Eichel, mentulae caput. Thác, m. 1) die Stimme, vox. a) die Nach: Главица, f. 1) dim. p. глава. 2) раиpt richt, nuncius. 3) der Ruf, fainas des, Kohls, Bauchs u. dgl. caput bras Глас до неба, а м**а по пепелу.

sicae, porri. 3) ein Hügel, cumulus : Гласак, ска, m. 2) dim. port глас. 2) „На Главици више Бијељине

као мала шупљика на галама, или Главице, f. pl. vіdе главичине.

на кошуљи, дисфlüфеrte etifarbeit, Главичање, р. Вав 8 саирtси (бев opus perrafotum (acu). Kuhls), capitatio brassicae.

Гласање, р. 1) бав Зеtlаuten, fama. 2) Главічансе, чace, v. r. impf. н. п. ку vidе tесмање.

пус, fib haupten, capitari (de brassica). Гласати, ам, v. impf. правишн гласан, Thabuyane, f. pl. die Sanfkörner, grana

vide kecmamı. cannabina.

гласаписе, амсе,

r. impf. verlans Главичица , f. din. von главица.

ten, inaudior. Главни, на, но, н. п. новци, дав гласинац, нца ш. беnе füslippt Kapital, sors.

Zwornit: Главница , f. (у Србији) berrfфaftfiфе „Кад изнђе на гласинац равни

#opfiteuer point verheurаtеtеn perfonen, Гласипи, им , v. impf. neiben, fagen, census capitum maritorum domino solo nuncio. vendus.

Гласнтисе, имсе, т. г. impf. yerlаutert, Tabunga, f. 1) der Brand im Weizen, inaudior.

care sues.

gern, esurio.

}

[ocr errors]

Гласник, m, bеr bie zapriФt bringt, глолта, f. чељад, m. ј. және и Ђеца, Sote, nuncius :

die Familie i. e. Weib und Kinder, „Чупић ради да гласник не оде familia : $е је твоја глота (питају Taacobumo , beliaut, clara voce :

војници (на крајини кад се боје Ту„Па подвижну панко гласовищо рака да и не поробе) један друTraconoma, m. der die Nachricht trägt, гога. )? Courier , nupcius.

Глоцкање, p. dim. 2. глодање. Глапи, ам, vidе гледали.

Гліцкапін, ам , dim, p. глодами, Глацнутисе, немсе, т. г. pf. ein glаt» Глоукалінсе, амce, v. г. impf. н. п.

tes Aussehen bekommen, restauror. коњи, fit (іфеrѕ еn0) beigen, pon Глачина, f. Pie Blätte, laevitas.

Pferden, morsicare se. T'aé, interj. fieb! en.

Глошчић, m. dim. p. глог. Гледање, р. дав Сфаиen, spectatio. Глув (comp. глувљії), ва, вo, tаиб, Гледаши, ам (и гледим), т. impf. surdus. dauer, specto.

Глува неђеља, f. Die 213офе pоr ber Taegike, kera, n. vide zjenuga.

Palmwoche, hebdoinas quae praeceГледиуми, нем, v. рт. сілец 3lid thип, dit hеbdomada palmarum. cf. безиакрісіо.

мена неђеља. Глед чин, m. pl. cf. брадићи (само Глувак , m.

der Taube, surdus. у оној загонетки).

Глуваіх , m. Глежань, Жња, т. vіdе чланак. Глуво, m. vіdе глувак. Глето, а (Рес, и Срем.) vidе гли- тлуві доба, р. бie 3eit qegen Rit. јето,

ternacht, da alles still ift, tempus mea Глиб, m. Berkoty, coenum.cf. блато,као. diae noctis, cum silent omnia. Глибав, ва, вo, Potpis, lutosus. Tairopuje, m. Gregor, Gregorias.

CAYB harf: } die Taubbelt, surditas. Глијело, в. (Ерц.) vida длијепо. Глунуппи, нем, т. impf. taub mеереп, Tahnyo, m. ein langer, träger Mensch, surdesco. homo longus et piger.

Ba, f. der Schwamm , fuogus. Глисша, . деr - pulmurm, Regena Гљивелина, f. augm. p. гљива. wurm, lumbricus.

Гљивица , f. dim. p. гљива. Гліша, m. (Рес. и Срем.) vide Глишо. Гљиву рина, f. vіdе гљивелина. Глішо, m. (Ерц.) hyp. 6. Глигорије. Гміза, f. највише се говори у млож, Taoba, f. die Geldfirafe, mulcta. броју гмизе, и значи мале фин. Глобити, им, т. pf, um Beto trafen, hybe, die Glasperlen, margaritae vi

treae. Глобљавање, п, бас &ғprefen on Гмизаәe, p, vide гамизање. Geldstrafen, mulctatio.

Гмні запи, мижем,

уіdе rамизами. Глобљавапли, ам, v. impf. кога, Belo. Гміізити, им, ftrafen erpressen, mulcto.

Гнежђење, п. (Рес.) vidе гнијежђенье. bet eipporn, crataegus . Гнездигми, им, (Pec ) vidе гнијездили.

Гнездилисе, имce, (Pec.) vidе гни езГлогиње, f. pl. Pie Xent bев Beig. дитисе.

доrnі. Ласно је музим к*** ем гло- Гнездо, р. (Рее.) vidе гнијездо. гиње Млалипи.

Гнијежђење, п. (Ерц.) бав 2tіften, ni. Глогов, ва, во, бев Beiporn6, cга dificatio.

Гнијездипи, им, т. impf. (Ерц.) н. п. Глговац, вца, ш. м. ј. Колац, или KOKOW, der Senne ein Nest machen, uman, ein Stab oder Pfahl von Weiß pidum facio , impono nido.

dorn, baculus aut palus crataegious. Гнијездитисе, имce, v. r. impf. (Ерц.) Глоговина, , f. Beippornbols, liguum nisten, nidulor.

Гнијездо, п. (Ерц.) бав Rej, pidus. 1. das Nagen, rosio. l'Hôj, m. 1) der Uiter, pus, 2) der Düne Глодами, глођем, т. impf. пagen, ger, Mist, fimus, stercus.

Гнојав, ва, вo, eiteria, ulcerosus. Гложење, а. баѕ gаnten, lіtіgаtіо. Гнојаница, f. Die Duel, pustula.

имсе , ү. г. impf. fiГнојење, п. 1) бав $itecti, purulentajanken, jurgo.,

tio. 8). das Düngen, stercoratio. Гложјак, ш. беr ѕmeigornwat, cratae- Гнојипи, им, impf. н. п. њиву, getum.

düngen, stercoro. Глжје, п. (coll.) Bas Beij orniФt, Гнijиписе, јисе v. г. impf. н. п, рана, crataegetum (?).

citern, in pus abeo,

р.

mulcto.

Глог, ш.

Lipn.

taegi.

crataegi. Глодање,

rodo.

Гложилисе,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

movere.

говна

ч

Тњавити, им v. impf. Drudent, colido, Говнен, нa, нo, SreWid , merdosus. Fњављење, р. Bag oruten, prеssіо. Говципін, им, y, impf. fläntern, rixam Fњап, m. vіdе голијен :

„Носи гњапе побљувасе на ше — Ровнитисе, имсе, т. т. impf, jih bеѕ Тњев, m. per Born, ira.

schmußen, merda inquinari. Fњеван, вна, но, 30rnig, iratus. Товно, п. Оer Dre, stercus. Какви Тњевипи, им, т. impf. зürnen, irrito. су му зуби, начинио би од смрзла Гњёвиписе, имсе, т. г. inpf. sürnen, говна купао. Низ брдо се и говно irascor.

вања (haд који почи, или скаче, низ Гњевљење, д. Ва Зütner, ira; irrita брдо). Без говна не ма ни tio.

(Düngen ist nöthig). Cpeoce crosТњ вљив, ва, вo, gübornia, iracun ном у мосуру! dus.

FÒBhoBât, m. der Stinkkäfer, scarabaeus Гње цав , фа, во , 1 н. п. меб, tal, stercorarius Linu. Тњецован, вна, но, tig (oom Brot). Говновић, m. ein Eomifфее 9xame (port klebrig, male pinsitus (pistus).

говно, q.d, Sterculus): јести он неки Гљечење, п, рав Жneten, subасtiо. говновић, јесп! Тњёчити, им, v. impf. enetеn, depso, Говноноша, m. per preciträger, qui subigo.

portat stercus : водоноша говноноша, Тњйда, f. Die Riffe, lens (gen. lendis). in der Anekdote vom gefoppten Wassers Тњйдица , f. dim. 2. тњида.

träger. Гњиздо, р. (у Сријему) vde гнијездо. Говњак, m, cin Pomifфеr Zame ftatt Гњила , f. Die Söpfererie, terra figlina, бураг : спо говњака масла (у при“ сrеtа figlina, cf. Грнчара.

повијетки). Тњйлипи, им, y. impf. 1) faulen, pu- Говор, m. Die Xebe, Gprae, sermo :

tresco. 2) weich werden (vom Obit), познајем га по говору; чујесе неmitesco.

какав говор. Тњо, гњіла, ло, 1) faul, putridus. Говорење, п. дав Xeben, loguela, sermo. 2) mild (von Obft), mitis.

Говорили, им, т. impf. fpreфen, loТо (гоо), гола , ло, паdt, nudus. gaor. Төбела, f. (сл.) in Ser Дnetoote pon Говоркање, п, dim. 9. говорење. @alomon: једна гобела у као, дру. Говоркали, ам, dim. 9. говорити.

Говорљив, ва, во, деr gеrnе fpriФt, Тованце, цепа, п. dim. 2. говно. loquas. ToBeqa, f. (coll.) das Rindvieb, armen. Fora, m. der Maurer, faber murarius ta , boves.

(meist find's Zingaren). Говедар, m. Der Xinserbirte, bubulcus. Госин, на, но, бев гога, fabri moгarii. Говедарев, ва, во,

vidе говедаров.

Год, т. велики празник (у Србији), Говедарина. ғ. бав RingeІь (bie Bea der Festtag, dies festus.

zahlung des Kinderhirten) merces bus ToA, (Pec. n Cpem.) vide rok, bulci.

Годеч, м. Хапngname, nomen viгi. Говедаров, ва, во, бев Xinserbirten, Година, f. Зав. Sabr, annus. Дуга нок, bubufci.

или дан, (као) царева година. Говедарски, кa, кo, 2) See Rinter: Годиница, f. dim. p. година. I hirten", bubuleorum. 2) adv. auf Ring Toanwhák, m. назимац,

ein derhirten Art, bubulcorum more. Jahr alt (vom Vieh), annotinus. Говеђи, ђа, ђе, pom Rinve, bubulus. Годишњи, ња, ње , järliф. annuus. Говећина , f. рав Яinofileifh, caro bu. Годишњица, f. Вав хоёtenmat (ein bula.

Jagë nach dem Tode), convivium fu, Говечаца , f. (coll.) dim. p. говеда : uebre post annum elapsom. cf. faka. има двоје, проје говечаце.

Годомінь, т, поље ниже Смедерева Говече, чепка, n. ein Xino (im weites (између Мораве и Језаве).

sten Sinne), bos, vacca, vitulas. Годомир , m. Лаппвпате, поmеn viгi ToBraibe, n. das läftige und unberech: rob, (Ept.) (als Anhängesylbe) immer; tigte Einreden, contradictio molesta

irgen)
cunque,

шпогођ. et iniqua.

којигођ, чијго, кадгов, Бегођ. Говнара, f. vіdе говнова».

Гојење, п. Вав Raften, ѕаginаtiо. Говнаши, ам, v. impf. 1ätig un ohne Гозба , f, часпi, bie Bajterty, copyi

Grund widersprechen, objurgare ini vium. que et moleste: иди не говнај му Гозбовање, в. дав &qtiren, copriyatio. (оптац рече сину, н. п. кад син виче Гозбовали, бујем, v. impf, be ciner шшо на очину уредбу).

Gasterey fegn, conyiyor:

га из кала

н.

п.

ali -,

« PreviousContinue »