Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

m. der Hirte, pastor

cf. Чощица, f. dim. у. чоа.
Ynar, m. die Tasche, Rocktasche, funda,
cf. џеп.

Чобанин, пастир. Чобанимов, ва, во, без Sitten, pastoris. Чобаница (чобаница), f. bіе Sirtin, pastrix (?)

Чобанов, ва, во, без чобан, pastoris. Чобански, ка, ко, 1) Mitten, pastoricius, 2) adv. nach Hirtenart, more pastorum.

Чобанчад, f. (coll.) bie jungen Sirten, pastoris pueri.

Чобанче, чета, n. ber junge Sitt, раstor juvenis.

Чобања, f. дав Bafferfaß, vasculum aquaticum, cf. џбан.

Човек, т. 1) ber Men, homo, 2) бес Mann, vir, maritus: мој човек; човек не може бити човек, докле га жена не крсти. Човество, п. дав Тенетит, humani

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

cf. газда.

Чорбаџијин, на, но, без Brotherrn,
domini.

Чорбаџијница, f. bie Srotfrau, domina.
Чорбешина, f. vide чорбина.
Чорбина, f. augm. у. чорба.
Чорбица, f. dim, . чорба.
Чорболок, m, bеer Supvenfdhlürfer,para-
situs. Док је чорбе, доста чорболока.
Чорбурина, f. vide чорбина.
Чот, m. ber (runbe) Hügel, collis (н. п.
виноград у чому, или на чому). cf.
бријег.

Чошан, на, но, vide чоан.

Чреда, f. (по намастирима и по црк-
вама) діе Reihe, ordo: сад је њего-
ва чреда.

Чрез, (по Сријему и по Бачкој) дисф,
per (bloß im moralischen Verstande):
чрез њега сам пропао. cf. с.
Чубар, бра, т. дег Šaturey, Satureia

hortensis Lin.

Чувакућа, f. bie Saubourg, semper vi

vum tectorum Linn.

Чувалдуз*, т. діе padnabel, acus serviens consuendis fasciculis. vide самаруша. Ко његову иглу изједе, треба чувалдуз да изасере. Чување, п. дав Süten, custodia. Чувар, т. бег Süter, custos. Чуваран, рна, но, н. п. човек, жена, wirthschaftlich, haushälterisch, fruga

lis.

Чуварев, ва, во, vide чуваров. Чуваркућа, f. (по Сријему и по Бачкој) vide чувакућа.

Чуваров, ва, во, beš Süters, custodis.

Чувати, ам, v. impf. büten, custodio. Чуватисе, v. r. impf. sich hüten,

caveo.

амсе,

Чувен, на, но, weit betant, famosus. п. дав Чувење, n. baš görenfagen, fama: по чувењу.

Чуг, m. víde попик.

Чудан, дна, но, чудан човек, 1) wun derlich, morosus. 2) außerordentlich, admirabilis. 3) adv. (чудно) wunderlich wunderbar, außerordentlich, mirum in modum.

Чудество, в. vide чудо. Чудила, n. pl. Bunderbinge, mira, miracula : каква су то чудила? r. impf. коме, Чудишисе, имсе, у. или чему, Яф wundern, miror. Чудна, f. Grauenname, nomen feminae. Чудноват, та, шо, типberlich, felt fam, singularis.

Чудо, п. (p1. чуда и чудеса), п. дав Вип. der, miraculum.

Чудотворан, рна, но, н. п. икона, munderthätig, thaumaturgus, Љескова је масти чудотворна. Чудотворац, рца, щ. дer Виде ter, thaumaturgus. Чуђење, п. дав ипдеп, Чукумбаба, f. bie Urältermutter, atavia. Чукумбабин, на, но, дег чукумбаба,

ataviac.

miratio.

Чукундед, m. (Рес. и Срем.) vide чукунђед. Чукундеда, 1. (у Бачкој) ein Kraut, herbae genus.

[ocr errors]

Чукундедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide чукунђедов.

Чукунђед (чукунђед), m. (Ерц.) прађедов отац, деr Ur Urgroßvater, Чукунђедов (чукунђедов), ва, во, (Epy.) des Ur- Urgroßvaters,

Чул*, м. покровац.

Чулав, ва, во, н. п. ован, овца, kleinen Ohren, parvis auriculis. Чума, f. vide куга.

н, m. der Kahn, das Kanot,

ница.

mit

cf. ора

Чунак, нка, m. 1) baš Beberfilein, radius textorius 2) die Röhre bey Wasferleitungen, tubus aquae duceudae. Чуница, f. vide чун.

Чункопизда, f. cunni ampli. Tyna, f. das Büschel (Haare), fasciculus capillorum.

Týna, f. ein Weit mit ungekämmten Haaren, mulier impexis capillis.

ав, Dа, во, mit ungekämmtem Haas re, crinibus impexis. Чупање, п. дав Raufen, vulsio. Чупати, ам, v. impf. rupfen, vello. Чупатисе, amce, v. r. impf. raufen,

rixor.

[blocks in formation]

Чупкање, n. dim, .чупање.
Чупками, ам, dim. v. чупати.
Чурук*, adj. indecl. brüdhig, fragilis, cf.

покварен.

Чути, чујем, v. pf. hören, audio. Чулисе, чујемсе, v. r. pf. verlauten, auditur.

Hymypa, f. die Tschutura, die hölzerne Flasche auf Reisen, vasculum vinarium. Чутуретина, f. augm. . чутура. Чутурица, f. dim. . чутура. Чутуроиспилац, лца, m. ber фити.

ra = dustrinter, cf. чутуротворац. Чутуротворац, рца, m. (eine fomis [he Berorchung ffatt чудотворац, der Tschuturthäter statt Wunderthäter): он је велики чутуротворац ! Чуча, f. cf. бјега (само у оној загонетки).

Чучавац, вца, m. ш. ј. гра, који се не притиче, bie Brunfifole, rofijole, (die nicht an der Stüße hinaufrankt), phaseolus repens? Чучање, п. дав Sofen, (conquectio ?).

conquiniscere

Чучати, чим, v. impf. boden, conqui

nisco.

Чутнути, нем, v. pf. піеде ноn, conquinisco,

[ocr errors]

Таба*, 1) in ber Webenbart: цаба ти

(џаба му) то, т. ј. на част ши то, hente virš. 2) дати џабу. Код Турака је обичај да ђекоји кад дође у кавану заповједи кавеџији ше да каву свима који се нађу у кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платно) џабу. Кад који плати набу, онда кабеџија виче џаба! кад даје људма филџане с кавом; а ономе који је платно да најпослије, и рече му Бала (а не џаба); gratis. Чабансами, аишем, v. pf. schenden, dono, vide поклонити. Yarapa, f. die Schule (in den Klößtern), das Schulzimmer, schola (von hañ, der Student? оdеr you џакати ?). Чак*, м. пртена врећа, дer Sad,

saccus.

[blocks in formation]

equorum.

Táмиja, f. die Moschee, die Kirche der
Yанариka*, f. Urt runder Pflaumen,
Türken, templum Turcicum.
prani genus.

Убан, m. діе Manne, Rufe, cupa.
Чачић, m. dim. . пак.
Чебана *, f. bіе Munition, der Ariegs=
Тебрак, т. (у Сријему и у Бачк.) vide
vorrath, copia bellica.
просјак.

Тебрати, ам, vide просити 1.
Чебрање, n. vide прошење 1.
Чеван*, m. vide одговор, Хед ипо
Antwort.

Чевапиши, им, v. impf. verantworten.
vide одговарами.
Чевапљење, п. даš Berantworten, vide
одговарање.

Yesep, m. Damascenerßtahl, ferrum da

mascenum.

m.

Чевердан, т.1 bie Damašcenerßinte,
Чеверлија, f. telum damascenum:
,, Дао би му дуга џевердана

„Он прислони своју џеверлију Челат m. der Scharfrichter, Henker, carnifex (ft. le geolier).

,

909

[merged small][ocr errors]

Yeлéбunja*, m. der Ochsenhändler, ne-
gotiator boarius.
Челебџијин, на, но, без
Ters, negotiatoris boarii.
Texen, m. eine Herde Ochsen, armentum.
Телепчија, m. vide целебџија.

Тенерал, ш. der General, imperator, summus belli dux, cf. џенерао. Ченералица, f. bie Seneralin, uxor summi ducis.

Ченералов, ва, во, дев Generals, summi ducis.

[ocr errors]
[ocr errors]

Тенераловица, f. і. q. џенералица. Ченералски, ка ко 1) Generals, summorum ducum. 2) adv. General» mäßig, more ducum. Ченерао, рала, m. vide џенерал. Чењак*, њка, m. vide бој. Чеп*, m. vide чпаг.

Чибра*, f. Der Sak (von Branntwein, Wachs), die Trebern, faeces. Тигерица*, f. 1) црна, діе себе, јеcur. 2) бијела, діе Lunge, pulmo. Унгерњача, f. bie gebermuct, farcimen hepaticum.

Чида*, f. vide копље.

Yuлîm*, m. der Wurfstab, baculus missilis.

Чилитање, п. дав pict mit bem Surf= stab, lusus baculi missilis. Чилитаписе, амсе, v. r. impf. den Burfstab merfen, ludo baculo missili. Чилит се узме по средини па се баци шако, да иде управо као стријела. Турци се обично цилитају с коња, п.ј. узме сваки по један џилит па узјашу на коње, па онда бацају један за другим и бијусе. А Беца се цилитају пјешице, и гледају које ће даље бациши. Чилишимичке, т.ј. бацити, pfeilars tig, more sagittae.

Уилитнутисе, немсе, v. г. pf. einmal den лum werfen, mitto baculum. Yumpuja, f. der Geißhals, avarus, vide тодица.

Чін*, m. ber Riefe, gigas (ft. le géant).
Чингафа*, 1. полеђина од лисичје ко-
же (код Ћурчија), ber Ruđen am
Fuchsbalge, dorsum cutis vulpinae.
Чинов, ва, во, без Riefen, gigantis.
Чина, f. lingeпдев Spielzeug (Sher»
ben) für Kinder, crepundia.
Tóra, f. ein Bein von einem zerfressenen
Ochsen, Pferde, os, nudum carnibus,
equi aut bovis dilaniati.
Чогов, m, vide џога.

Чоњање, п. (verächtlich) дав ißen und
Halbschlafend warten.
Ҡоњаши, ам, v. impf. find und bать

schlafend erwarten, exspecto dormitans iu sella.

Yopa, f. (Schimpfwort) eine magere Schwein, sus macra.

Тубе, бета, n. ein langes Dbertleis ohne Hermel, togae genus.

Tỳкела, f. Schimpfwert auf einen Hund, convicium in canem. cf, калаштура.

Шабац,

III.

абац, пца, т. барош и град у
Србији (на десном бријегу Саве).
Шабачки, ка, ко, von Шабац.
Шав, шва, m. bie Dìaht, sutura.
Шавол, т. (у Сријему, у Бачк, и у

Бан.) vom öfterr. фaffel, дав
Wasserschaff, vas aquarium.

Шавран, m. ber affran, crocus sati

vus Linn.

Шаврањика, f. ber Safflor, carthamus

tinctorius Linn.

Шајак, шајка, m. eine 2lrt Zuh (mie Safimir), panni genus.

Ilajka, f. eine Art Schiffe auf der Dos nau, die Schajte, navis genus. Wajкâu, m. der Schajkenschiffer, nauta qui est in шајка.

Шајкашки, ка, ко, ber fatliften,

nautarum.

Шајчан, на, но, н. п. зубун, коп шаjak - Tuch, e certo pauni genere, Шака, f. 1) діе опене and, palma, 2) die Handvoll, manus, manipulus :» Aaj ми једну шаку брашна. Шакање,,. дав Pacfen mit ben Sänden (zum Scherze), pugna palmaris. Шакатисе, амсе, v. r. impf. fimit der flachen Hand packen, rixari palmıs.

Illa, m. der Schawl, panni indici genus.

Шала, f. бес Shers, jocus. Из шале проја роди.

Шалабазање, п. (по Сријему) vide врљање.

Шалабазати, ам, vide врљати. Шалваре*, f. pl. bie breiten Sofen bie= ses Namens, caligarum genus. Шалварешине, f. pl. augm.. шалваре. Шалварице, f. pl. dim. . шалваре. Шалинтра, f. ber Salniter, alpeter, nitrum, sal nitrum. IIIaлиmucе, имсе, v. г. impf. scherzen, jocor.

Шалитра (шалитра), f. vide шалинтра. Шалукатре, f. pl. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), bie Kalou fien, (offerr. фа In Gacter), cancelli hispanici.

[blocks in formation]

Шамија*, f. cine let Kopftuh der rauen, veli genus.

Шамијца, f. dim. . шамија. Шамлијанка, f. m.j. сабља, Датавcener Klinge, ensis Damascenus: „Трже Бајо мача зеленога,

[ocr errors]

"А Љубовић сабљу шамлијанку Шанатан, тка, но, vide Чурук. Шанац, нца, т. діє фанje, munimentum, vallum.

Шантав, ва, во, (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) vide ром.

Шанути, нем, v. pf. lifpeln, insusarro: щани му на уво. Шап*, m. vide стипса.

Шапа, f. bie Dfote, pes (camis, felis, vulpis etc.)

Шапат, т. дав Belifpel, susurrus. Ша

пат у патрат. Шапац, пца. т. ein Spiel (in Sirmien) zwischen erwachsenen Personen beiderlei Geschlechts, in Städten, ludi genus. Шапица, f. dim. . шапа. Шап 3в, m. vide пас. Шаптање, n. das Lispeln, insusur

ratio.

[blocks in formation]
[blocks in formation]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

rius.

Шароњин, на, но, без шароња, boris

varii.

Шарпељ, т. діе феärpe, die man trägt, damit die Flinte nicht uns mittelbar die Kleidung berühre und beschädige, fasciae genus.

Шаруља, f. bіе (феліде u, bos varia. Шаруљин, на, но, дес шаруља, bovis

variae.

Шарчев, ва, во, бев фeđen, equi

varii.

Шарчина, f. augm. . шарац.
Шарчић, m. dim. . шарац.
Шат (у Сријему, у Бачк. и у Бан)
vide да ако
Шатор, m. vide чадор.

Wâmpa, f. der Stand, die Markthütte
des Kaufmanns, tentoriuma
toris.

merca

Шафран, m. vide Шафрањика, f. vide шаврањика. шавран. Шачица, f. dim. v. шака. Шачурина, f. augm. . шака. шâu, m. das Rietgras, carex.

Шашарика, f. ber Stengel bes Ruturug, scapus zeae mais Linn. Шашаровина, f. vide кукурузовина. Шашкин*, m. ber Zaugenidits, nebulo. Шваба, m. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Швабица, f. bie Smmäbin (Deutfhe), sueva, germana.

Швабичица, f. dim. 9. Швабица. Швабо, т. (Ерц.) ber hwabe (etma verächtlich für: Deutscher), suevus (per contemptum pro germano). Швапски, ка, ко, 1) {äbich, sued vicus. 2) adv. schwäbisch, suevice. Швапчад, f. (coll.) junge Shmaben, suevi juvenes. Играла се рацка деца са швапчадма.

Швапче, чета, п. даäblein, suevulus.

Швапчићи, m. pl vide швапчад. Швигар, т. даs Stüd ber Deitfche, дав fchnaist (Enallt), scuticae appendix quae crepat.

Шврака, f. vide сврака (mit alen 16. leitungen).

Швоћа, ш. (Рес. и Срем.) ber еіф Шерко, т. (Ерц.) 5 ling, homo mollis.

Шеббі, т. 1) жути, cheiranthus Cheri Liun. 2) црвени, cheiranthus aunuus

Linn.

Illéвa, f. die Lerche, alauda.
Шевар, m. 1) arundo arenaria Liun. 2) діе
Staude, der Strauch, frutex.
Шеварик, m. baš Geflräuh, fruticetum.
Шеварић, ш. dim.. шевар 2.
Шевин, на, но, Cermen, alaudde.
Шеврдање, п. 1) баз untäte Beweden,
balo her, balo hin, motus inconstans.
2) die Unbeständigkeit, inconstantia,
Шеврдами, ам, v. impf1) unftät fenn,
Шеврднути, нем, v. pf. sum incon-
stans. 2) fig. unbetändig fen, sum in-

constans.

Шеврљуга, f. eine 2lrt fleinen Bogels,
aviculae genus.
Шевшелија *, f. vide бресква.
Шегрит*, т. ber &ehrjunge, tiro.
Шеер m. vide шер.

Шездесет, ефzі, sexaginta. cf. шесет.
Шездесептеро, vide шездесеторо.
Шездесети, ша, то, бес femjigfte,
sexagesimus.
Шездесеторо, eine injaßl son (ефір,
sexaginta.

Шемлук, m. vide шенлук. Шемшепта*, n. pl. eine Urt ©фийте vorn am Kleide (wie die Freykorps hat. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шена, f. һур. у. шеница. Шеница, f. дег Beizen, triticum. Шеничан, чна, но, н. п. љеб, Bеі. сп., triticeus.

[blocks in formation]

Шепиритисе, v. r. impf. i brüften mie ein Wfau, superbio ut pavo. léпnga, f. vide kennya. Шепртља, f. дав Palitren, remedium ad tempus: mо је шепршља; ударно у шепртљу. Шепртљење, п. дав Paliiren, remedia temporaria,

Шепртљити, им, v. impf. pain, malis ad tempus mederi. Weným, m. die Schlinge, laqueus: CEежи на шепут.

Шепушић, m. dim. 9. шепут.

ep*, m. vide Барош.

Шербе, бета*, n. vide медовина., Шереметовић, m. (ст.) Пјевасе како је Московска царица, госпа Јелисабка писала књигу :

„Петру зету Шереметовићу Шерит * m. die Borte, limbus. Шерпа, f. һур. . шерпиња. Шерпање, и дав gauern, Serumgehen um etwas, ambitio rei. Шерпати, ам, v. impf. око шпа, auf etwas lauern, um etwas herumgehen, ambio rem.

Шерпиња, f. cin irdener Dreifuß, tripus fictilis.

Шерпињица, f. dim, v. шерпиња.
Шесет, vide шездесет.
Шесетеро, vide шесепюро.
Шесети, та, то, vide шездесети.
Шесеторо, vide шездесеторо.
Шеснаест, ефеви, sedecim.
Шеснаестеро, vide шеснаесторо.
Шеснаести, та, то, ber fejchne,
decimus sextus.

Шеснаесторо, Инзаb von е зеи (
une seizaine) sedecim.
Шест, ефё, sex.

Шестак, m. ber effer, senarius (3.3.
Pferd, Münze).

cinare.

Шестакиња, f. н. п. кобила, (Stuttc)
von sechs Jahren, (equa) sex annorum.
Шестар, m. ber Bittel, circinus.
Шестарење, п. дав Bitteln, circinatio.
Шестарити, им, v. impf. zirkeln, cir-
Шестерица, f. vide шесторица.
Illecmepo, vide mecmopo.
Шести, та, то, дег ефftе, sextus.
Шестина, f. 1) baš Gehotel, sextans,
pars sexta. 2) Anzahl von sechs, sex.
Шестица, f. bie es (im Sartenfpiel
senarius.

« PreviousContinue »