Page images
PDF
EPUB

caveo.

чобанин, m. der Hirte, pastor

cf. Чошница, f. dim. 2. чоа. паспир.

Ypár, m. die Tasche, Rodtasche, funda, Чобанинов, ва , во , бев Sirten, pastoris.

cf. цегі. Чобаница (чобаница), f. Die birtin, Чреда, f. (по намаспирима и по цркраѕtrix (?)

вама) бie Reibe, оrdo: сад је његоЧобанов, ва, во, бев чобан, раѕtоriѕ. ва чреда. Чобански, кa, кo, 1) pirten , pasto- Чрез, (піо Сријету и по Бачкој) Surф,

ricius, 2) ady. na. Hirtenart, more per (bloß im moralischen Verstande): pastorum.

чрез њега сам пропао. cf. с. чобанчад, f. (coll.) бie jungen Sirten, чубар, бра, m. Oet Gaturey, Satureis pastoris pueri.

hortensis Lin. Чобанче , чета, р. Bec junge pirt, ра- YyBakykia, f. die Hauswurf, semper vi. stor juvenis.

vum tectorum Linn. Чобања, f. Рав Ваfеrfав, yasculum a- Чувалдуз*, m, pie padnabel, acus serquaticum, cf. цбан.

viens consuendis fasciculis. vide camaHobek, m. 1) der Mensch, homo, 2) der руша. Ко његову иглу изједе, пре

этапn, yir, maritus : мој човек; чо- ба чувалдуз да изасере.
век не може бипи човек, докле га чување, р. бав фüten, custodia.
жена не прсти.

Чувар, т. бer Süter, custos. Човество, п. Вав 2Xenfфеntbum, humani- Чуваран, рна, но, н. п. човен, жена, tas.

wirthschaftlid, baushalterisc, fruga. Човечанство, р. тіdе човество.

lis. Човечина, f. augm, p. човек.

Чуварев, ва, вo, vidе чуваров. Човечић, m. dinn, p. човек.

Чугаркука, f. (по Сријему и по БачЧове чјн, чја, чје , Renfфеп» , humanus. кој) vidе чувакућа. Човечуљак, љка , m. vіdе човечић. Чуваров, ва , во, без üter, custoYobo , m. der Mensch (vertraulich), homo.

dis. Toek, m. vide opek (mit allen Ableis "ybami, a., v. impf. hüten, custodio. tungen).

yeamuce, amce, v. r. impf. sich hüten, Чоја, f. (у Сријему, у Бачк, ну Бан.) vide yoa.

Чувен, нa, нo, meit betant, famosus. Чокешина , f. .) ријека у Поцерини. Чувење, в. дав рörenfage, fаmа : по

3) намастир "близу ше ријеке. 3) село чувењу. близу пог. намастира. Чокешінац Чуг, m. rіdе попик. (нца), човек из Чокешине. Чокешин- Чудан, дна, но, чудан човек, 1) тип. ки, кa, кo, On Чокешина.

derlich, morosus. 2) außerordentlid), adЧоков, Ш. (у Сријему) vide oкoмaк. mirabilis. 3) adv. (чудно) winterli , чом, т. пр. і дувана, сi Päффеп wunderbar, außerordentlich, mirum in Taback, fasciculus:

modum. Чомдувана, лула окована —

Чудество, в. vіdе чудо. Чопор, т. п. і. свиња, еіnе феере чудила, п. p. 23unterlinge, mira, Schweine , grex porcoram.

miracula :

: каква су по чудила ? Чората , f. vіdе чарапа (mit aden 26. Чудимпсе, имсе, г. impf. коме, leitungen).

или чему, п, филдеrn, miror. Чорба“ (говоре и чірба), f. Die Сирре, чудна , f. Srauenname, nomen feminae.

jus, jusculuin. Од јевипина меса чор- чудноват, та, пio, muncert:, felt» ба за плоп.

"fam, singularis. Чорбација“, ш. Der Brototre, dominus, чудо, а. (рі. чуда и чудеса), а. Тав Дипа cf. газда.

der, miraculum. Чорбатијин, на, но, бев Brotherrn, Чудотворан, рна, но, н. п. икона, domini.

wunderthätig , thaumaturgus. JoeckoBa Чорбаџијница, f. Die Brotfrau, domina. је масі чудотворна. Чорбенина , f. vіdе чорбина.

Чудотворац, рца, ш. беr Buncertbd. Чорбана, f. augm. р. чорба.

ter, thaumaturgus. Чорбица, f. dim, p. чорба.

Чуђење , п. Вав 13untеrn, miratio. Topjósok, m. der Suppenschlürfer, para. Lykym6a6a, f. die Urältermutter, atavia.

situs. Док је чорбе, доста чорболока. Чулумбаби, на, но, все чукумбаба, Чорбу рина, f. vіdе чорбина.

ataviac. Чоn, m. Der (runce) pigel, collis (н. п. Чукундед, m. (Рес. и Срем.) vidе чу

виноград у чому, или на чопту). cf. "кунђед. бријег.

Чукундеда, f. (у Бачкој) ein Kraut, Чошан, на, но, тіdе чоан.

[ocr errors]

'herbac genus.

9.

у

Saccus.

Чукундедов, ва, во, (Pec. к Срем. )

"vidе чукунђе дов. Чугунђед (чукунђел), m. (Ерц.) прађе.

AOB omag, der Ur: Urgroßvater, Чукунђедов (чуку нђедов), ва, во ,

(Epy.) des Ururgroßvaters, Чул*, m. покровац.

àba*, 1) in der Redensart: qaba yıs чулав, ва , во, н. п. oвaн, овца, mit (џаба му) то, п. ј. на част и kleinen Ohren, parvis auriculis.

Ijo, it fenfe bir8. 2) дали царт. чу ма , f, vidе куга.

Код Турака је обичај да ђекоји hay Y9h, m. der Kahn, das Kanot, cf. opa. дође укавану заповједи кавеци;a Ница.

не да каву свима који се нађу у ч, нак, нка , т. 1) дав уребеrfiflein, Кавани, па он сам плати; и по се radius textorius 2) die Röhre bey Waso каже дао (или пла ли но) на бу.

jeçleitungen, tubus aquae duccidae. Кад кој плати забу, онда һавеченица, f. vіdе чун.

пија виче џаба! кад даје људа ууні пизда, f. свршi ampli.

филјане с кавом; а ономе који је Yjra, f. das Büschel (Haare), fasciculus платно да најпослије, и рече му capillorum .

вала (а не щаба); gratis. чу па , f. ein 243eit mit ungеtіmmten ad: Чабансапии, анишем, v. pf. fфеагел, req, mulier impexis capulis.

dono, vidе поклонити. yras, na, Bo, init nagetämmtem Haas Yarapa, f. die Schule (in den Klöstern, re, ccinibus impexis.

das Schuljimmer, schola (vun hak, der Чупање, р. дав Xaufen, vniѕiо.

Ctupent? oдer pon цакати ?). чу папій, ам, y, impf. rupfeit, yello. Van *, м. прена врећа, дее Cad, Чупапінсе, amce, y. г. impf. raufen, 'rixoг. ,

Yakâhe, n. das Lärmen der Kinder, stres Чуперак, рка, т. дав Зüfфеt, fasci- pitus. culus.

Чакан, ам, v. impf. Türmen, strepo. Чупкање , p. dim. 9-чупање.

Yahyља, f. augm. р. зак. чупкапи, ам, dim. р. чупатії.

Чам*, m. vide стакло. чурун*, adi. indecl. briiфig, fragilis, cf. Чамадан *, m. eine Befti, tunicae se" покварен.

nus, praecipue Albanorum. Uymi, uyjem, v. pf. hören, audio. Yambac* , m. der Pferdekenner , peritus Mycuice, nyjevice, v. r. pf. verlauten, equorum. auditur.

Yavuja *, f. die Morthee, die Kirche der Tymypa, f. die Eldutura, die hölzerne Türken, templum Turcicum.

Fiaiche auf Reisen , vasculum vinarium. Yanapuka*, f art runder Pflaumen. Чупіуретина, f. augm. 2. чупура.

pruni genus: чуліурица, f. dim. р. чуптура.

Рачић, m. dim. р. пак. Чутуронспiлац, лца, m. cer Efфutu. Убан, m, дie 233anne, Rufe , cupa. ra : du€trinter, cf.

чутуропіворац. Чебана *, f. Die Runіtіоn, per kriegi? Чупуропав брату, рца, ш. (eine' fomis vorrath, copia bellica. The Berotichung tatt чудопіворац, Чебрак , m. (у Сријему и у Бачк.) vide der Dibuturthäter statt Wunderthäter): просјак.

он је велики чупуротворац ! Чебрање, р. vіdе прошење 1. чуча , f. cf. бјега (само у оној заго- чорапи, ам, vide просити і. нетки).

Yecân*, m. vide oproeop, Red' und Уучавају, вца, т. п. ј. гра, који се Antiport. не приптиче, бie 03runfifoie, $rofijole, Veвапнон, им, т. impf. yerantwortta, (die nicht an der Stüße hinaufränkt),

vidе одговарали. phaseolus repens ?

Vеватљење, в. дав Berantworten, ride чучање, п. Зав боеп, т.

conquiniscere Одговарање. (conquectio :).

Yebep, m. Damascenerjahl, ferrum dae Чучати, чим, . impf. poten, conquі. nisco.

Veвeрдан, m. | bie Dana8cеnеrgіntе, Чучнули, нем, v. p. nieper)офе1 , con- Чеверлија, f. j tеlum damascenum : quiuisco,

„Дао би му дугa рeвeрдана „Он прислони своју цеверлију — Yesâm *, m. der Scharfridier, Henfor,

carnifex (fr. le geolier).

.

mascenuin.

II

пца варош у

челалов, ва , во, бев СфarfriФter8, schlafend erwarten, exspecto dornitans
carnificis.

ju sella. .
Yeneoqja, m. der Ochsenhändler", ne- Yopa, f. (Schimpfrrort) eine magere
gotiator boarius.

Schwein, sus macra.
Телебцијин, на, но, бев Офfenhän. Чубе, бета, п, еіn lange8 OberFleis
lers, negotiatoris boarii.

ohne Wermel, togae geljus.
Yenen*, m. eine sjerde Ochsen, armentum. Yykena , f. Schimpfwort auf einen Hund,
уелепчиja, m. vіdе целебија.

convicium in cauem. cf. Kanalimypa.
Ченерал, ш. Оer Beneral, imperator,

summuѕ belli lux, cf. ценерао.
Yehepaartja, f. die Generalin, uxor sum-

III.
mi ducis.
Ченералов, ва, вобев Senerals, sum-

mi ducis.
енераловица, f. і. 4. ценералица.

абац, пица , m. вароци и град у
Ченералскі, ка , KO, 1) Generals: , Србији (на десном бријегу Саве).

summorum ducum. 2) adv. Generals іабачкі, кa, кo, von Шабац.
mäßig, more ducum.

Illab , tuba, m. die Naht, sutura.
Veнepao, paлa, m. vіdе ценерал. Шагољ, т. (у Сријему, у Бачк. и у
чењак *, њка, m. vіdе бој.

Бан.) рот ӧ ft ert. Caffei, сав
усп*, m. vіdе чпаг.

Wajierschaff, vas aquarium.
Yropa*, f. der Saß (von Branntwein, III a Bpan, m. der Saffran, crocus sati-
Wadó), die Trebern, faeces.

vus Linn.
Унгерица*, f, 1) црна, бie Webее, је- Шаврањика, f. Der Caffor, carthаmus

cur. 2) бијела, бie gunge, pulmo. tinctorius Limn.
уігерњача, f. Die gebermurit, farcimco Шајак, мајка, m. eine 24rt £иф (wie
hepaticum.

Casimir), pauni genus.
Чіда*, f. vіdе копље.

Illajka, f. eine Art Sdiffe auf der Dos
Yuniim“, m. der Wurfilab, baculus mis- nau, die Schajle, navis genus,
silis.

Wajkâu, m.' der Schajtenschiffer, nauta
Yajimaibe, n. das Spiel mit dem Wurf- qui est in majka.
stab, lusus baculi missilis.

Шајкашки, кa, кo, Ser Efфаіtіtеnt,
Училтіmаnсе, амce, v. г. impf. Det nautaram.

23urfitab werfen, ludo baculo missili. Шајчан, на, но, н. п. зубун, чоп ша-
Чилит се узме по средини па се

jak - Luch, e certo pauni genere,
бацци пако, да иде управо као спри- „Шака, f. 1) pie offene pano, palma. 2)
јела. Турци се обично јІнлилају с die Handbol, manus , manipulus : Aaj
коња, пі. ј. узме сваки по један и- ми једну шаку брашна.

па узјашу на коње, па онда Шаканье , ... дав paten mit sent bänten
бацају један за другим и бијусе. А (zum Scherze), pugna palmaris.
kеца се прилитају пјешице, и гле- Шакатисе, амсе, у. г. impf. jih mit
дају које ће даље бацилін.

der flachen Hand paden, rixari
чіілипим ичке, лі. ј. бацити, pfeilars palmis.
tig, more sagittae.

der Schawl, panni indici
унліпнупінсе, немсе, т. г. pf. einmal

деп шілип Perfen, nuitto baculum. . ІІ ала, f. See Cheri, jocus. Из шале
Ylimpuja *, f. der Geighals, avarus, vide проја роди.
трдица.

Шалабазање, р.. (по Сријему) vide,
Yih, m. der Riese, gigas (fr. le géant).

врљање.
Чингафа*, г. полеђина од лисичје ко- Шалабазати, ам, vidе врљапи.
• ке (код бурчија), беr muсtеп ат Шалваре *, f. р. діе breiten Sofen bica

Fuchsbalge, dorsum cutis vulpinae. res Namens , caligarum genus.
Чинов, ва, во, без Xiefen, gigantis. Шалварешине, f. pl. augm. р. шалваре.
Чица, f. Elingences epieljeug (Bфеr, Шалварице, т. pl. din. р. шал варе.
ben) für Kinder, crepundia.

Wanúumpa, f. der Salniter, Salpeter ,
Yóra, f. ein Bein von einem gerfressenen nitrum, sal nitrum.

Dchien, Pferde, os, nudum carnibus}, Waumuce, usce, v. r. impf. Icherzen,
equi aut bovis dilaniati.

jocor.
* Чогов, m, vide цога.

налитра (шалитра),f. vіdе цалинтра.
у њатье, п. (metahtliФ) дав віgеn unə Шалунапре, к. р. (у Сријему, у Бачк.
Halb: (chlafend - warten.

и ў Бан.), Die Saloujien, (@iterr. eфа.
Ұоњапи, ам, v. impf, figent unə ba16

lui Gatter), caucelli hispanici.

[ocr errors]

шал*,

m,

genus.

scenus.

nien.

nuae.

Шаљење , п. дав ефеrgеn, jocatio. н. п. Шарац Краљевића Марка, дет Шаљив, ва, вo, fфеrѕluftig, fpaphaft, Sched, equus varius. 2) bunte Trauben, joci amans. .

da einige reif sind, andere noch balb Шаљивац, вца, m. Ser Seeuno бев ефеrѕ grün, variae uvae: већ има шарца. ges, amans joci.

Шаргизда, f. у овој загонетки : Тица Hannonija, f. die Freundin des Schero шаргизда све село нагизда, а себе », ges, amans joci.

не може ? (п. ј. игла). Шаљивчина, m. augm. . шашивац.

Шарен, на, но, ) bunt, varius, 2) ор» Illam, m. Syrien, Syria :

pelzúngig, der icht ins Auge blidten „УШаму бе каде проплакаліп

kann, duplex. Wamasaya *, f. Damait, pannus dama- Iapeurpaa, m. an der Donau in Sir: Ilánuja*, f. eine Art Hopftuch der Frauen, Wapensmuce, wmce, v. r. impf. bunt veli genus.

aussehen , varius sum. Шамијца, f. dim. р. шамија.

Шареница, f. cin (bunter) Херріф, sira. Шамлијанка, f. п. і. сабља, Фатава gului.

cener • Klinge, ensis Damascenus : Шарян, m. vіdе шарац 1. „Трже Бајо мача зеленога,

Шарка, f. 1) шарена гуja, cine бante „А Љубовић сабљу шамлијанку Schlange, serpens varius. 2) iuapena шанаман, літа, но,

vide

чурук. KOKOWI, bunte Henne, gallina varia: Шанац, нца, m. pie Gфаnje, muni. „Закољи ми шарку поку, која не носи mentum, vallum.

3) шарена пушка, buаtе lіntе, teШантав, ва, во, (по Сријему, по

lum varium : Бачк. и по Бан.) vidе pом.

„Шарке пушке по средини носе — laнути, нем , v. pf, lijpelit, insusarro : 4) шарке (р.), діе bürangeIn une шани му на уво.

das Thürband, cardo et vinculuja jaIlan*, m. vide chinaca. Шапа, f. Die pfote, pes (савis , felis , Шарнија, f. велика тамбура од двије vulpis etc.)

жице. Illanám, m. das Gelispel, susurrus. Ia. Wapób, m. ein schediger Hund, canis папі у патрапі.

varius. Шапац, пица . m. ein epief (in Birmien) Шаровипі, па, то, (сп.) vidе шарен :

zwischen erwachsenen Personen beiderlei „Ни 'су гаће као што су rake,
Scschlechts, in Städteil, ludi genus. „Beki

су
rake

врло шаровите Шалија, f. dim. р. шапа.

Шаровљев, ва, во, бев шаров, canis Ilans , m. vide sac.

yarii. Щarmање , n. das Lispeln, insusur- Wapoiba, m. der schedige Dohs, bos ya. ratio.

rius, Ilanmamı, nfiem, v, impf. lispeln , su- Шароньин, на, но, бев шароња, boris

yarii. . Шапчанин, m. ein фaбaзer.

Шарпељ, m. Die a feffфäгре, діс Wapa, f. das Bunte, varietas (picturae). man trägt, damit die Flinte nicht una III apa, f. die bunte (8. B. Flinte, Schaf), mittelbar die Kleidung berúhre und varia.

beschadige, fasciae genus. Шара (планина), f, 3ers in Serbien, Паруља, f. Die fфеdige Sub, bos varia. (mons Scardus ?):

Шаруљин, на, но, бес шаруља, bovis Код оваца у ilapir планини Wapa'noob, m. eine Art Berschanzung, Wapres, Ba, BO, des Scheden, equi niunimenti genus.

varii. Шарамповић, m. diin, p. шарамов. Шарчина, , augm. р. шарац. наран, т. деr #arpf, carpio.

Шарчић, m. dim. р. шарац. Шаранчић, m. dim. р. шаран. Шап (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Шарање, п. 1) бав Заntmaden, varie- vidе да ако.

gatio. 2) das bunte Treiben (liederlich Шапор, m. vіdе чадор. Keit), vita inconstans.

IIlâmpa, f. der Stand, die Markthätte Шарањії, ња, њe, $arpfens, carpio- des Kaufmanns, tentoriuma

toris. Шарапин, ам, v. impf. 1) Sunt тафен,

Шафран, т. vide

шавран. variego. 2) es bunt treiber., liederlich Шафрањика, f. vіdе шаврањска. sewu, vivo dissolute (quoad matrimo- Шачица , f. dim. 9. шака. nium).

Шачурина, f. augm. . шака. Шарац, рца, ш, 2) шарен конь, као Шаш, m. Вав Хіеtgrав, carex.

surro.

variae.

merc2

Hum.

Шашарика , f. Bеr еtеngеl bев Живития, Шеничица, f. 24rt Seaut, herbae genus. scapus zeae mais Linn.

IIIHHyume, n. Acker, wo einmal Wei. Шашаровина, f. vіdе кукурузовина. zen gestanden, ager olim tritico consitus. Illawkin*, m. der Taugenichts, nebulo. Шенлук*, m. vіdе весеље 1. Шваба, m. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Шепирење, р. Das etoliiret mie ein Швабица, f. Die Gффäbin (Deutfфе), Pfau, superbitio ut pavonis, explicasueva, germana.

tio vestium. Шва бичнца, f. dim, p. Швабица. Шепириписе, . г. impf. ft brujtein IIIbáño, m. (Ep1.) der Schwabe (etwas wie ein Pfau, superbio ut pavo.

verächtlich für: Deutscher), sueyus (per Weanga, f. vide kennya.
contemptum pro germano).

Шепршља, f. Dав Paliiren, remedium Швапски, кa, кo, 1) fфwähif, ѕuе. ad tempus : то је шеприпља; ударно

vicus. 2) adv. schwäbisch , suevice. у шепрпљу. Швапчад, f. (coll.) junge Сфwaben, Шепрпљење, а. бав Фqliiren, reme

suevi juvenes. Играла се рацка деца dia temporaria.
са швачадма.

Шепртљипи, им, т. impf. paliiren, Шкалпче, чета, д. Вав сфwählein, sue- malis ad tempus mederi. pulus.

Weným, m. die Solinge, laqueus : ceeШвалчићи, m. p vidе швапчад.

жи на шепут.. Швигap, m. Baş etit per Peitfфе, бав Шепупић, m. dim. 6. шешуп.

fonalgt (knallt), scuticae appendix quae Wop*, m. vide bapow. crepat.

Шербе , бетпа*, п. vіdе медовина. Швріка, f. vіdе сврака (mit allen 26. Шеремеловић, m. (сн.) Пјевасе како leitungen).

је Московска царица, госпа ЈелиIllBoha, m. (Pec. u Cpem.) der Weichs савка писала кінгу: Швpho, m. (Ерц.)

Śling, homo

„Пепiру зелу еремешовићу —. mollis.

Wepum*, m. die Vorte, limbus.
Шебој, m. 1) жути, сhеiranthus Cheri шерпа, f. hyp. р. шерпиња.

Lius. 2) црвени, сhеiranthus aupuus Шерпање, и. дав eauern, perumgehet
Lipn.

um etwas, ambitio rei. Iuéba, f. die Lerche, alauda.

шерпати, ам, у. impf. око шлia, auf Wiecáp, m. 1) arundo arenaria Lion. 2) die etwas lauern, um etwas herumgehen, Staude, der Strauch, frutex.

ambio rem. lesa pân, m. das Gesträud, fruticetum. Wepruka, f. ein irdener Dreifuß, tria Шеварић, m. dim. . шевар 2. шёвин, на, но, gerelts, alaudae. шерпињица, f. dim, v. шерпиња. Шеврдање, р. 1) раз иnftäte Beтegen, есепi, vidе шездесеті.

bald her, bald hin, motus inconstans. Illécemepo, vide meceniopo. 2) pie Unbeständigkeit, inconstantia, шécemй, па, що, vidе ишездесепи. Певрдали, ам, v. impf 11) unität fеп, Шесеторо, vidе шездесеторо. Шеврднупін, нем, v. pf.j sun incon- Шеснаеспi, femiebn , sedecini. stass. з) fig. unbetinois feyn, sum in- шеснаестеро, іdе шеснаеспоро. constans.

Шеснаеспи, па, пio, per festynte, Шесруга, . eine 24rt Eleinea Bogels, decimus sextus. aviculas genus.

Шеснаеслоро, 2nsabl von fesebn (ft. Шевшелија*, f, vide брәсква.

une seizaine) sedecim. IIIerpu", m. der Lehrjünge, tiro. Шеспi, fеф8, sex. Шеер m. vіdе шер. .

Ulecmāk, m. der Sechser , senarius (s. B. leздeсeлi, fesig, sexaginta. cf. шесеп. Pierd, Münze). Шездесеniepo, vidе шездесеторо.

Шесплакиња, f. н. п. кобила, (@tutte) Шездесети, а, по, беr fефsigfte, von sechs Jahren, (egna) sex aunorum. sexagesimus.

Шеспар, . беr Birtet, circinus. Шездесеторо, eine 2nşahl von feфзія, Шестарење , п. бав 3ittein, circinаtiо. sexaginta,

Шестарипои, им, v. impf. зіrfeln, cirШәмлук, т. vіdе шенлук.

cioare. Шемшепта*, n. p. cine Art ©фnürе Шестерица, f. vіdе шесторица.

vorn am Kleide (mie die Freykorps hat. Illècnepo, vide mecmopo. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шеспін, па, то, беr fефfte, sextus. Шена, f. hyp. р. шеница.

Шеспниа , f. 1) бав Севtel, sextans, Шеница, f. Der дзеіgеn, triticum. pars sexta. 2) Zuzahl von sechs, sex. Јшеничан, чна, но; н. п. меб, 28ei. Шеспица , f. Die ееф8 (ini kattenpie, 3cit, trіtіccus.

sewarius.

pus fictilis.

[ocr errors]
« PreviousContinue »