Page images
PDF
EPUB

scenus.

[ocr errors]

veli genus:

[ocr errors]

nuae.

Жице.

Шаљење, п. бав Офеrgеn, jocatio. н. п. Шарац Краљевића Марка, дет Шаљив, ва, вo, fфеrѕlutigfpaphaft, Sched, equus varius. 3) bunte Erauben, joci amans.

da einige reif sind, andere noch halb Шаљивац, вца, m. Ber Seeuno бев Офсtѕ grin, variae uyае: већ има шарца. zes, amans joci.

Шаргизда, f. у овој загонетки : Тица Hladilnija , f. die Freundin des Schero шаргизда све село нагизда, а себе ges, amans joci.

не може ? (п. ј. игла). Шаљивчина, m. augm. р. шаљивац.

Шарен, на, но, і) bunt, varius. 2) де Ilam, m. Syrien, Syria :

pelzüngig, der nicht ins Auge bhits у Шаму ће каде протілакаліп

kann, duplex. Hilamanava *, f. Damajt, pannus dama- Wapeurpaa, m. an der Donau in Sis Ilamuja*, f. eine Art Kopftuch der Frauen, Шарениписе, имce, v. г. impf. buat

aussehen, varius sum. Шамијца, f. dim. р. шамија.

Шареница, f. cin (bunter) Херрі, ѕtrа. Шамлијанка, f. п. ј. сабља, Фатав: gulum.

cener : Klinge, ensis Damascenus : Шарін, m. vіdе шарау 1. „Трже Бајо мача зеленога,

Шарка, f. 1) шарена гуja, cine бante „АЉубовні сабљу шамлијанку. Schlange, serpens varius. 2) wapena шаналан, піна, но, уide чурук. KOKON, bunte Henne, gallina varia: Шанац, нца, m. pie Gфаnje, muni Закољи ми шарку поку, која не носи mentum, vallum.

3) шарена пушка, buntе lіtte, eШанпав, ва, во, (по Сријему, по lum varium : Бачк. и по Бан.) vidе pом.

„Шарке пушке по средини носе – IIанупи, нем, v. pf, lijpelit, insusarro : 4) шарке (р.), дie Ebürаngеlu uад щани му на уво.

das Thürband, cardo et vinculum jaJuan*, m. vide cminaca. Шапа, f. Die Pfote, pes (calis , felis , Шаркија, f. велика тамбура од девје

vulpis etc.) Ilanấm, m. das Gelispel, susurrús. Wa. Wapós, m. ein schediger Hund, canis пані у патрат.

varius. Шапац, пица . m. ein Spiel (in Birmien) Шаровипі, па, по, (сп.) vidе шарен: zwischen erwachsenen Personen beiderlei „Ни 'cy rahе као што су гаће, Geschlechts, in Städteri, ludi genus.

rake

врло шаровне Шалида, f. dim. 2. шапа.

Шаровљев, ва, во, des Illan B, m. vide nac.

varii. Warnáme, a. das Lispeln, insusur- Wapoiba, nn. der schedige Days, bos ya. ratio.

rius, Шапитати, пfiем, y, impf. lipcln, su- Шароньин, на, но, бев шароња, boris

varii. Шапчанин, m. ein ефaбager.

Шарпељ, m. bie a fe! fфärpe, pie Wapa, f. das Bunte, varietas (picturae). man trägt, damit die Flinte niớt uns Ilapa, f. die bunte (s. B. Flinte, Schaf), mittelbar die Kleidung berúhre und varia.

beschädige, fasciae genus. Шара (планина), f. Berg in Serbien, Шаруља, г. дie fфеdige Sub , Боs varia. (mons Scardus ?) :

Шаруљин, на, но, бес шаруља, bovis Код оваца у Шари планини Шарамгібв, ш. eine Дrt Berfфаnguns. Шарчев, ва, во, бев ефеten, equi nunimenti genus.

varii. Шарамповић, m. din, . шарампов. Шарчина, f, augm. b. шарац. наран, т. беr #arpf, carpio.

Шарчић, m. dim. р. шарац. Шаранчић, т. dim. р. шаран. Шат (у Сријему, у Бачк. и у Бан Шарање, п. 1) дав Зuntmaфen, varie vidе да ако.

gatio. 2) das bunte Treiben (Ciederlichs Damop, m. vide 4a4op. keit), vita inconstans.

Wámpa, f. der Stand, die Markthätte Шарањії, ња, њe, Sarpfens, carpio des Kaufmanns tentoriuta

toris.
Шарапин, ам, v. impf. 1) 5unt maфen, Шафран, ш. vіdе шавран.

variego. 2) ев бииt treiber, lieberliф Шафрањика, f. vіdе шаврањпка.
fes, vivo dissolute (quoad matrimo- Шачица, f. dim. , шака.
pinm).

Шачурина, f. augm. р. шака.
Шарац, рца, ш. 2) шарен коњ, као Шаш, m. Вав Хіеtgras, carex.

„Већ су

шаров, сація

surro.

variae.

num.

merca

sling, bonco

Шашарика , f. Ver Ctengel бев Жuturua, Пеничица, f. 21rt Seaut, herbae genus. scapus zeae mais Linn.

IIIehnyhume, n. Acker, wo einmal Wei. Шашаровина, f. vіdе кукурузовина, zen gestanden, ager olim tritico consitus. Шашкин*, m. Der Caugenits, nebulo. Шенлук*, m. vіdе весеље 1. Шваба, ш. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Шепирење, р. Das etolsiren wie ein Швабица, f. Die Gфwähin (Deutfфе), Pfau, superbitio ut pavonis, explicasueva , germana.

tio vestium. Шва бичица, f. dim. p. Швабица, Шепиритисе, т. г. impf. fіth brite Ibaño, m. (Epq.) der Schwabe (etwas wie ein Pfau, superbio ut pavo.

verächtlich für : Deutscher), suevus (per Weauga, f. vide kennya. contemptum pro germano).

Шепрпіља, f. Das Paliiren, remedium Швапскі, ка; ко; 1) fфwähif, ѕuе. ad tempus: то је шепрпља; ударио

vicus. 3) adv. Ichwäbisch , suevice. у шепртљу. Швашчад, f. (col).) junge Сффабет, Шепрпљење, о. Вав Фquiiren, remesuevi juvenes. Играла се рацка деца dia temporaria. са швачадма.

Шепртљипи, им, т. impf. paliiren, Шкапче , чета, п. Вав Сфwablein, sue malis ad tempus mederi. pulus.

IIIeným, m. die Schlinge, laqueus: ceeШвачићи, m. pl vidе швачад.

жи на шепуті. Швигар, т. дав etät Bee Peitfфе, бав Шепупић, m. dim. 6. шепупі. fфnaist (Enaut), scuticae appendix quae Шер*, m. vіdе варош. crepat.

Шербе , бепа*, л. vіdе медовина.,. Шврака , f. vіdе сврака (mit аlen 216. Шеремепловић, m. (сн.) Пјевасе како leitungen).

је Московска царица, госпа ЈелнIlBpha, m. (Pec. n Cpem.) der Weich. савка писала киьигу: Wepko, m. (Epy.)

„Петру зепіу Шеремешовићу -. mollis.

шерипі *

m. Die Vorte, limbus. Шеббј, m. 1) жути, сhеiranthus Cliегі шерпа, І. hyp. р. шерпиња.

Lium. 2) црвени, сhеiranthus appuus Шерпање, и. дав gaueen, perumgehen Lion.

um etwas, ambitio rei. éba, f. Die Lerche , alauda.

Шерпалин, ам, v. impf, око шлia, auf Ulcsáp, m. 1) arundo arenaria Lion. 2) die etwas lauern, um etwas berumgeben, Staude, der Strauch, frutex.

ambio remi. Illesapan, m. Das Gesträuch, fruticetum. Wepnika, f. ein irdener Dreifuß, triГеварић, п. dim. р. шевар 2.

pus

fictilis. шёвин, на, но, gerфеnѕ, alaudae. шерпињицца, f. dim, v. шерпиња. Шеврдање, п. 1) Ваз unitäte Bemeget, Шеселі, vidе шездесеті. balo her, bald hin, motus inconstans. Illéceniepo, vide meceniopo. 2) die Unbeständigkeit, inconstantia. шécemi , па ,

vidе шездесетін. ПІeврдали, ам, v. impf..) ипität fern, Шécemopo, vidе шездесеторо. Шеврднупін, нем, v. pf.j sun incon- Шеснаеспi, fфери, sedecim. staus. 2) fig. unbeftänbig feyn, sum in- Шеснаеспepo, vidе шеснаеспоро. constans.

Шеснаеспи", та, што, беr fеd sebnte, lllerpyra, f. eine Art Pleinen Vogels, decimus sextus. aviculas genas.

Шеснаеспоро, 2nsahl von fедузећn (ft. Шевшелпја“, f. vіdе бресква.

une seizaine) sedecim. Ігри*, m. See febrjunge, tiro. Шеспi, fеф 8, sex. Uleep, m. vide nuep.

Шестак, m. per Gefer, senarius ( В. Шездесеn, febsig, sexaginta. cf. шесеп. Pferd, Münze). Шездесеniepo, vidе шездесетіоро.

Шестакиња, і. н. п. кобила, (@tutte) Шездесети", а, о, беr fефsigfte, von sechs Jahren, (equa) sex aurorum. sexagesimus.

Illecmap, n. der Zirtel, circinus. Шездесеторо, eine 2njabi von fефsig, Шестарење, в. Bas Birteln, circinаtiо. sexaginta.

Шестарипои, им, v. impf. зіrfeln, cirШемлук, m. vіdе шенлук,

cipare. шемшепта*, n. pl. eine Art Schnüre Шеспиерица, f. vіdе шесторица. vorn am Kleide (wie die Freykorpå hatIllècmepo, vide uecmopo. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шеспін, піа, піо, деr fефite, sextus. шёна, f. hyp. р. шеница.

Шеспина , f. 1) бав Сефвtel, sextans, шеница, . Der Beigen, triticum. pars sexta, 2) Anzahl von sechs, sex. шёничан, чна, но, н. п. њеб, 23eia ще спица , f. Die ееф8 (int Startnfpit!? senti , triticeus.

senarius.

по,

Шестокрили, ла, лo, fеф#gefligelt, Шибање, п. бав еtrеіфеn mіt SXurben, sex alis instructus: свети шесто. caesio (virgis). крили Аранђеле! закрили ме кри- Шибапи, ам, v. impf, mit Ruthen trei. лом твојим.

chen, virgis caedo. Шеспідперац, рта, т. буздован од III6e! interj. jo jagt man die jungen несті пера. :

Hunde fort, vox pellendi catulos (ju „Ал он скида златна шестоперца erroachsenen sagt man ow). ilieспoпep, pa, po, (спі.) pon" fеф. І нібеник, m. eibenito, Sebenicom. nepa was man sebe:

IIибљак, т. дав їuthengeiträu, vir. „Ти си посејала

gulum ; cf. шиб. „Шестопер калонтер

Шватка, f, шиваћа игла, бie 97 46. Шеспоперніі , на, но, (сп.) so1 fеф 8 nadel, acusasutoria (ad spendum). пера :

шивали, fa, fe, н. п. игла, хабя, „Буздоване шесоперни !

sutorius, ad suendum. Шеспіорица , f, 21njabl'yon febв , sex, Wubenia, u.pl. die vielen Zöpfe der Tür: і споро, Дt;abl von febв, sex. kinnen, caudulae capillorum apud feшетање, п. фав бразieren, Bansein, minas Turcicas. ambulatio.

Wyja, f. der Hals (der Gänse, Srebsen), шепати, ам (и шећем), v. impf, man: colum. Та по шији, па по врау; deli, ambulo.

није по шири, већ по врату. Шетатисә, амсе (и шећемсе), т. г. Шијак, т. Ерцеговици зову пијација

impf. spazieren, wandeln, obambulo. све Србље, који не говоре као они шпља петља, f. cf. цицибан (само у (н. п. лијепо, бијело, мли јеоној загонепіки).

ко, кољено: него лепо, бело, Шt'пња, f. See брaзiergang, ambula млеко, колено и т. д.); а Сриtio: отишао ушењу.

јеміци и Бачвани зову щијацима Ер IIloka, f. füsses Kind, mellita :

цеговце, Далматинце и Pвате. У „1lеtер ішско, да се не варамо Србији се кашпо састану у вече Wekep, m. der Zucker , saccharum. Ерцеговци и Шијаци (као н. п. на W kepête, n. das Zuckern, adspersio комидби), па се чипав у ноћ надsacchari, conditio sacchari.

говарају, п. ј. Ерцеговци приповиШеќерипи, им, v. impf. Butеrn, sac једају о Шијацима погођ човек charo condio.

луђе и смјешније може измислити, а Ilekepan, indecl. gezudert, saccharo тако опет Шијатци о Ерцеговцима. conditus:

Шијакиња, f. Die &фijatin, feminа е „На шеберли каву и ракију

terra тоз» шијаци, шеќерні, на, но, зиёеrfüв, dulcissi. Шијачки, кa, кo, ) fфijaFifф, ты» шијаmus : шећернн и меденні мој!

ци. 2) adv. fфijafifф , mоrе та» шијаци. и!'еров, вы, во, н. п. глава, беr Шијење, р. дав iben, sutura. Hut Zucker, meta sacchari.

Шик, п, vidе клободан. lepiána", f. eine Art Flinte (österr. der Wixa , f. das Bisten der Gang, sibilus Stußen), teli genus.

aaseris: стоји га шика. пешарица, f. Шешарка, f. 7

Шнкање, и. дав 3ifhen bet Ban3, sider Gallapfel, galla.

bilatio. Iueurip, m. der Hut, pileus.

Шікарење, и. дав Reiben beim fффе. f. augm. р. шешир.

ren Tragen, anhelatio bajulantis. Шегирип, dim. р. шешир.

Шлікарипти, им, impf. Reichend fras lleunipua, m. der Hutmacher , pilea aen,

anhelus bajulo. rius topifet).

Шікали, шичсм, у. impf. sifфеn wit Шешірцијин, на, но, дее фutmафеев, die Gans, sihilo ut anser. pilearii.

III ike! interj. spridt man ju jungen III 16, m. das Gesträuch, virgultum. Shweinen, um sie fortzuiagen. vox Uluba, f. 1) die Spießruthen, poena vir pellendi porcellos. Saram: мепнули га (ударили га) на шикља, f. eine 2rt fpifiger ©фіffе, 16y. 1) eine Art langer fianone (von navigii genus. kleinerm Kaliber), eine Feldschlange, Unkdare, n. das Hervorrauschen, protormenti genus :

ruptio. „Док ми гледа Крњо на Земуна, Шиками, ам, v. impf. bеrborfpruber, „А Маргепа на Врачар на поље, emico , prosilio ! инкља крв из ране; Танка шиба на малу Вишњицу

вино из бурелia. шибало, . бие Ruthe bes groinmei. Шакљица, f. dim. р. шикља. chlägers, virga tympani.

Шнковалисе, кујесе, т. г. impf. па

uleu рича,

у.

f) iden, decet. cf, приликовани, ли- Ширина , f. Bеr etängel Ser Traube, чити, доликовати, одликовати. der Trauben beraubt, scapus uvae, Інілер, m. (у Сријему) беr ефieler Шипчалук, m. Bas Bebäitnik für деп (Wetu), vinum helvolum.

Ladestock an der Flinte, locus virgae scloшiлерасп, ша, по, н. п. вино, fфіс: peti inserendae. lernd, helvolus.

Шипчица, f. dim 2. Шипка. Hio, n. die Able, subula.

Шіра, f. 1) беr Xoft, mustum. 2) шиШііљак, љка, m. cine bölgeene able, pom, gedrängt, catervatim. subula lignea.

Ширење, п. Бав Breitinaфen, dilаtаtiо. Шиљбок, m.bie e фінь та ф е, miles in Ширина, f. Die Breite, latitudo. statione ; statio.

Ширип*, vidе шерил. Шиљубчење , p. дав ефіlу mафе • fteben, Ширилии, им, v. impf, breiten, dilato, statio.

Шірок (com. щирі), кa, кo, breit, Шиљбочипін, им, v. impf. Gфіtоwафе latus. stehen, sto, sum in statione.

широм, аdу. cf. шира. Шиљег, m. ein junger Widder , aries Illimu, iu njem (part. pass. WuBeH), v. juvenis.

impf. nåben, suo. Iliderbuga , f. ein junges Schaf, ovis Wufiâp, n. Gewinn, luerum, Beute, juvenis.

praeda, cf. добит: Шиљеж , г. (coll.) junge Cafe (6eiber: „у белара свакога шикара, lei Geschlechts), oves juvenes.

„Понајвише буа и ушију. Шиљеже, желia, p. cin junge etüd Шиһариши, имі, v. pї. erheuten, lueror. Schaf, oves juvenis.

III ukapiruja*, m. der gerne Seute macht, Шиљер, vide Шилер.

praedator : Шиљерасп, та, пio, vide Шилераст. „Гледале га још при шикарије ЦІнљчић, m. dim. р. шиљак.

liya, f. eine Art Flinte (der Stußen), Umump, m. der Buchbaum, buxus telum accuratius. semper virens Lion.

Hâp, m. der Scharfid üte, jaculator, шiмширов , ва , вo, Ser Burbaum, bu- Шапцарски, како, .) Офarffфüben ?, xious.

jaculatorius. a) ady. wie ein Scarf: Iriмшировина, f. Burbaumyol, lіgnum düße, more jaculatoris periti. buxi.

шин

m. ride paжaь. Juhapa, f. (coll) die Schindeln, sci. Wawak, m. das erwachsene Füllen (dern dulae.

man die Mähne ft u ft), pulli equini шіндрика , f. Tie ефіnpet, scidula.

genus. Шинін, т. (у Ерц.) ein Betreitemap, Шишакиња, f. cine junge ermafene mensurae genus.

Stutte, equa juvenis. шинули , нем. v. pf. einen (Ruthena) ul iшање , п. Рав еtuken, 26fфеrеn, Streich, Peitschenhieb verseken, caedo detousio. virga , Nagello.

шишатн, ам, v. impf, abfфеrеn, tonШіпак, пка, ш. 1) (@terr. Petfфереt. deo, cf. спірили. (che) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae Шишатовац, вца, т. натасттир у caninae. 2) оfеш шипак ! eine Seige ! Фрушкој гори. Шишатовачкій , wird nichts daraus , non auferes.

ко, pon Шніцатовац. ШішаmовчаШипар, m. (око Дунава доље од По нин, калуђер из Шишапшовца.

реча) Оer mannlic paufen, buѕо mаѕ. Шишче, чепia, p. vіdе шише. шіпила, п. р. на развоју оне дви- шише, шепа*, eine (Rosolio: ) је дацчице , шпо држе" брдила за Flasche, ampullae geous. забрдњачу.

Шише, шепа , 1. ein junges Füllen, Шипка, f. 1)бie Rutte, virga. 2) ein eting: den man die Mähne geschoren, pulli lein (зер), yirga рlumbi. 3) пушчана, equini genus. der Ladesiof, virga glandi plumbeae adi- IL wka, f. die Galäpfel, gallae. geudae.

Шкакљање, р. vіdе чкакљање. Шиподер (војвода), т. (сп.) ein poe: Шпакљапти, ам, vidc чкакљапик. tіffеr &igennae in cinem fatyrijфен какљeњe, vidе чкакљење. Bebid) te, niit knjpielung auf шиб, д. а. Шкакљив , ва , вo, vidе члакљнв. Der еtrаиф биеrеder (auf Шкакљими, им, vidе чКакЉигри. der muthigen Flucht): .

Wkamỹm, m. das Bäszen eines jungea „Оно з главом Шлтодер војвода, Hundes, gannitus: cmoju ra wanymi. „Оно па је суђен Букегија

Шкам упање, т. das Bärzen, ganuitio. йипраг, т. (у Сријему) vidе шиб, че Шкампами, мулем, т. ірі бајзей, са.

bäffent, suonio.

[ocr errors]

ка ,

cultelli genus.

штета,

Шкембе*, бема, п. vіdе бура .

кописа, изучи бекавицу, онда уШкіљење, п. дав Зtinjein, to connivere, ме часловац, кад изуча и преconnixio.

чита неволика пута часловац, овШкіљилін, им, v, impf. БlingeIn, con да узме псалтир; а који изучи и pivèo.

пречитia неколка пута псалонр, Шклопац, пца, m. Der Зti (be8 $lo58, онај је већ изучно сву књигу: der Wange), vestigia iclus cimicis, онда може бипін, ако обв, , pulicis.

калуђер, мађистор, пропа, археШклоца , f, бритва дрвени кора, ein мандриті, ако има доста новаца, Taschenmesser mit hölzernen Schalen,

и владика.

Прошавшије година, за владања Шкода, f. (у Сријему, у Бачк. и у Црнога Борија, биле су поставБан.) Ber Gфареи,

damnum. cf. љене школе готово по свим Баро

ішима и градовима, а и по Бекојим Шкоднін, им, v. impf, fфадеп, ро

селима. ў Бијограду, осим мале ceo. cf. YANITIU.

двије школе (једна за варошку феШкођење, п, дав Єфадеn, detrimenti цу, а друга за Турску, која су се adlatio.

била искрспила), била је велика DIkona, f. die Schule, schola. y Cp6i

школа, какове Срби никад до ји, у Босни и у Ерцеговинн, ни у

онда нигђе нијесу имали, нити је 100 села нема свуда једне школе,

данас ће имају! Она је постала него (који мисле бити) попови и ка

1848ме године; у њој је први училуђери уче по намаспирима код

mе био покојни Иван Југокалуђера или по селима код по

вић (или Јован Савић), послије пова. Код сваког намаспира има

њега Г. Миљко Радоњић, Лапо неколико ђака, па који су мало за р Воиновић, Глина (не знам маньи, они чувају љети Козе, овце, како се звао) и Симо Милуш јарнie, jаrањце, свиње; саде и

нов Симоновић. Увелику су плијеву лук ; иду уз плуг; купе си. школу примали само момчад, која јено, шљиве и т. да већи иду с су већ знала чанти и (помало) пикалуђерима по писанији; а зими,

сати,

па су онђе учили на Срппошто донесу дрва (обично је да с км о језику испіорију сви ју свако јутро и вече иду у дрва), и народа од постања свијета 40 напоје калуђерске коње, а матьи данас ; земљеописаније цијепочнете собе, скупе се учагару

логсвијета, и ш па мис тик у те им какав калуђер, или ђакон, свију држава; права (чини мн показује да уче чапі пі пі и; или сва се Римска); нешто мало из физике; ки учи код свогдуовника. Мло начин како се пишу писма (свакојаru љели забораве, што зими нау: ка) ; рачун; Њемачки језик и нраче : и тако Бекоји уче по 4, по 5 Во учителна преподаванигодина, па још не знаду чанін. ја. За е све науке била су при Понови обично имају по једнога, учнитеља, и раздијељене су биле на

по два ђака, који пакођер три године. чувају споку, раде све послове до А у Сријему, у Бачкој и у Банамаће и носе водицу по селима. Ако пу, има сад у сваком селу школа, ли ђе у наији има (или постане) и училиељима свуда плаћа општиншкола, онда људи из околни села на; али се науке слабо разликују воде bеіцу мађистору и плате од оније у Србији : и овђе још уче му на мјесец е и он учі. У шко ђеца чапни из славенскога ли ћеца” морају сједити и учиши

часловца и из псалмира (коод јутра до мрака (само што о је не разумију сви ни директори, пиду піе ручају); а кад учен чале, а камо ли учитељи и ђаци); н мо морају (сви у глас) піако викапии је и овђе још (готово) сва срп(чалећи сваки своје), да се у шко

ска књига. Истина да има поред ли ништа не може разабран. Ка псалтира још неколико побоже ко по намаспирима и код попова,

школскін књига, н. п. Капихи сис, ако и по школама , kеца почињу

Рачуница, Библическа исучиіпи из рукописа (зашто нема порија, Руководство к чебуквара) , н. п. учитељ напише kе. с пност и; али залуду кад на прапіелу што ће данас учипін, па воме Српском језику нема јони на кад оно научи, а он му напише друго Буквара! и т. д. Кад који ђай щако из ру- Школща; . dim. , школа.

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »