Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Шестокрилій, ла, лo, fефв geffiigelt, Шибање, п. дав Зtreiben mit Xutђеп, sex alis instructus:

caesio (virgis). крили Аранђеле! закрили ме при- шібапи, ам, v. impf. mit Ruthen fttei. лом mpojliм. .

chen, virgis caedo. Шеспидперацу, рца, т. буздован од шбе! interj. jo jagt man bie jungea несті перак:

Hunde fort, vox pellendi catulos (ju „Ал' он слида златна шестоперца erroachsenen sagt man ow). lieстoпep, pa, po, (спи.) von febg и рібеник, m. eibenito, Schepicom. пера та в nan febe:

Hub.bak, m. das Nuthengesträuch, vir. „Ти си посејала

gulum ; cf. ш.б. „Шестопер калонтер :

Шватка, f. шивала игла, бie tabs Шеснопірніі , на, но, (сп.) 0:1 fed) 8 nadel, acus«sutoria (ad spendum). пера :

ш вahn, fa, fe, н. п. игла, хіб, „Бузоване шестоперни !

sutorius, ad suendum. Ulrcmupnya, f. Anzahl von rechs, ses. WIL isenia, u.pl. die vielen Zöpfe der Tür: і сторо, Д.1;abl von fесt 8, sex.

finnen, caudulae capillorum apud feWomajbe , n. das Spazieren, Wandeln, minas Turcicas. ambulatio.

Wija, f. der Hals (der Gänse, Krebsen), папи, ам (и шећем), v. impf, mana collum. Та по шији, па по врау; Deli, ambulo.

није по шнји, већ по врапіу.. ul-латнсе, амсе (и шеfемсе), v. г. Шијак, т. Ерцеговици зову ІШијацима impf. fpazieren, wandein, obambulo.

све Србље, који не говоре као они ш п va пem.va, f. cf. цицибан (само у (н. п. лијепо, бијело, мли јеоној загонепіки).

ко, кољено: него лепо, бело, Шпіња, f. Der Сразіеrgаng, ambula- млеко, колено и пi. д.); а Сриtiv: опао у шетњу.

јемітци и Бачвани зову щијацима ЕрIlléka, f. füsles Kind, mellita :

цеговце, Далматинце и Pвате. у „11 leftep uсtо, да се не варамо Србији се кашто састану у вече Ili fep, m. der Zucker , saccharum. Ерцеговци н Шијаци (као н. п. на Mchepene, n. 0a6 Zuckern, adspersio компдби), па се читаву ноћ надsacchari, conditio sacchari.

говарају, п. ј. Ерцеговци приповиII. kepumu, uv, v. impf. zudern, sac- једају о Шијацима штого, човек charo condio.

луђе и смјешније може измислин; а Hlekepan, indecl. gezukert, saccharo тако опет Шијаци о Ерцеговцима. conditus:

Шијакиња, f. Die @фijatin, feminа е „На теһерли каву и ракију

terra ті» шијаци, i kерні, на, но; зиёеrful, dulcissi. Шијачки, кa, кo, c) fфijaFifф, ті» шија.

mus : шећерни и меденін мој ! ци. 2) adv. fфijafift, mоrе ті» шијаци. н: Жеров, ва, во, н. п. глава , деr Шијење, р. Сав гаbеn, ѕutura. jut Zucker, meta sacchari.

Шик, п, vidе клободан. llepiána", f. eine Art Flinte (österr. der 11lika, f. das Bisten der Gans,

sibilus Stukeal, teli genus.

aaseris : стоји га шика. , f. 1 , .

шкање, в. да8 3iften Ber Ban3, sif

bilatio. Iueur ip, m. der Hut, pilens.

Шлікар-ње, р. бав 8eiben beim fd) mc. uleu рича, f. augm. р. шешир.

ren Tragen, anhelatio bajulantis. Шеширип, dim. р. шешир.

Шікарити, им, v. impf. Peiфеnѕ fras llemima, m. der Hutinacher, pilea- aen, anhelus bajulo. rius (opif•x).

Шікати, шичсм, у. impf. sif en wit Шешніринјин, на, но, беё фutmaфer, die Gans, sihilo ut anser. pilearii.

ILike! interj. spricht man fu jungea Illin, m. das (Gesträuch, virgultum. Soweinen, um fie fortzuiagen, vox Uljiva, f. 1) die Spießruthen, poena vire pellendi porcellos.

garom: меанули га (ударили га) на Wik.ba, f. eine Art spißiger Schiffe , why. 1) eine Urt langer sianone (von navigii genus. kleinerm Saliber), eine Feldfdlange, Wikvāre, n. das Hervorrauschen, protormenti genus :

ruptio. „Док ми гледа Крњо на Земуна, Шикљали, ам, v. impf. bеrроrfpruben, „А Маргепта на Врачар на поље, enico, prosilio ! инкља крв из ране; Танка шиба на малу Вишњицу

вино из бурепа. Шибало, р. діе Ruthe bes grоmmе. Шукљица, f. dim. р. шикља. fohlägers, virga tympaui.

Шковаписе, кујесе, т. г. impf. Під

m.

fфіdеn, decet, cf, приликовани, ли- Шипурина , f. Der etängel Ser Traube,

читIII, доликован, одликовати. der Trauben beraubt, scapus uvae, Інілер, m. (у Сријему) Der Офieler Шипчалук, m. Bas Bebaitnig fuе деп (Wein), vinum helvolum.

Ladestuck an der Flinte, locus virgae scloшiлерасп, та, по, н. п. вино, фies peti inserendae. lerud, helvolus.

II ипчица, f. dim 2. Шипка. HII ixo, n. die Uhle, subula.

Ujipa, f. 1) der Most, mustum. 2) 11Шіљак, љка, m. eine bölgerne able, pom, gedrängt, catervatim. subula lignea.

ширење, п. бав Breitinaфen, dilаtаtiо. Шиљбок, m.pie eil, mat, miles in Ширина, f. Die Breite, latitudo. statioue ; statio.

Шірип*, vidе шерилі. Шиљевчење , p. Bag ефіlе mафе « fteben, Ширипі, им, v. impf, freiten, dilato, statio.

Шірок (com. щирі), кa, кo, breit, Шиљббчипін, им, v. impf. Сфіt mафе latus. stehen, sto, sum in statione.

ішірім, аdv. cf. шира. Шиљег, m. ein junger Widder, aries Wimu, junjem (part. pass. miben), v. juvenis.

impf. nähen , suo. Ilideronga, f. ein junges Schaf, ovis Itap, m. Gewinn, luerum, Seute, juvenis.

praeda, cf. доби: Index, f. (coll.) junge Schafe (beiders „у белара свакога шикара, lei Geschledits), oves juvenes.

„Понајвише буа и упцију. Шлье же, желia, p. cin junges etüt Шиһарипти, имі, v. pi. erberten, lueror. Schaf, oves juvenis.

III nkapuuja *, m. der gerne Beute macht, іљер, vide Шилер.

praedator : Шьерасті , па , піо,

vide

шилераст. „Гледале га још при шикарије Ціљчић, m. dim. р. шиљак.

ulja, f. eine Art Flinte (der Stufen), шiмшир, der Buchsbaum, buxus teluun accuratius, semper virens Liun,

ilunap, m. der Scharfid üte, jaculator, шiмширов , ва , вo, Ser Burbaum, bu- Шніцарски, ка, ко, .) Офarffфugen , xiuus,

jaculatorius. 2) adv. wie ein Scarf: пLiмпровина, f. Burbaumool, lіgnum schüße, more jaculatoris periti. buxi.

піш*,

ракать. Illihapa, f. (coll.) die Schindeln, sci. Wawak, m. das erwachsene Füllen (den dulae.

man die Mähne ft u kt), pulli equini шіндрика , f. Die Sфinpet, scidula.

genus. Шинін, т. (у Ерц.) ein Betreiретар , Шишакиња, f. eine junge erma) fene mensurae genus.

Stutte, equa juvenis. шiнули , нем, v. pf. einen (Ruthen:) Шішање, п. сав еtuken, 26feren,

Streich, Peitschenhieb verseßen, caedo detousio. virga, flagello.

Шишати, ам, т. impf, abfфеrеn, tonШуіпак, пка, т. 1) (@terr. Petfфере» deo, cf, cpu.

sche) die Shagebutte, fructus (bacca) rosae Шишатовац, вца, т. напастир у caninae. 2) оfеш ипак! eine Seige ! Фрушкој горн. Шишатовачкій , ка", wird nichts daraus , non auferes.

ко, pon Шишатовац. ШишатовчаШипар, m. (око Дунава доље од По- нин, калуђер из Шишашовца.

реча) Оer mannlic paufea, huѕо mаѕ. Шишаче, челia, p. vіdе щицие. Шіпила , п. р. на развоју оне дви- I tuе, шета*, n. eine ( Rofolio: )

је даіцчице , шпо држе брдила за Flarde, ampullae genus. забрдњачу.

Шіше,

11. ein junges Füllen, Munka, f. 1)die Ruthe, virga. 2) ein Stångs den man die Mähne geschoren, pulli

lein (Blen), yirga рlumbi. 3) пушчана, equipi genus:
der Ladesiod, virga glandi plumbeae adi- IIIjuka, f. die Galläpfel, gallae.
geudae.

Шкакљање, р. vіdе чкакљање.
Шиподер (војвода), т. (сл.) ein poe. IIкакљапи, ам, vidc чкакљапн.
tіffеr figenarie in cinem fatyrije uІкакљење, vidе чкак.љење.
Bebidу fe, mit 21njpielung auf шиб, q. а. Шкакљив , ва , вo, vidе чкакив.
bеr еtrаифтих рrефеr (auf Шкакънти, им, vidе чкакљиши.
der muthigen Flucht):

Ilkamým, m. das Büfzen eines jungen „Оно з главом Штодер војвода, Hundes, gannitus: cmoju ra Kanya. Оно па је суђен Бутегија

ПІкам стање, прав 25afen, gаnіtіо. Шикіріг, т. (у Сријему) vide циб, че- Шказали, мулем, 7. imрt bujgen, ciua.

bapjen, ganujo.

m. vide

merna

cultelli genus.

[ocr errors]

ІІІ кембе *, бепа, п. vіdе бура .

кописа, изучи бекавицу, онда уШпиљење, п. дав Зlinjein, to connivere, ме часловац, кад изуча и преconnixio.

чта неволика пута часловац, онШкіљилін, им, v. impf. blingeIn, con- да узме псалтир; а који изучи и oiyeo.

пречима неколика пута пісалтир, Шклопатц, пца, m. Ber Зtіф (бев Slobв, онај је већ изучно сву књигу:

der Wange), vestigia iclus cimicis, онда може бипи, ако обв, ІІюп, pulicis.

калуђер, мађистор, пропа, ариІШлбца, f, бритва дрвени кора, ein мандриті , ако има доста новаці, Tardenmesser mit hölzernen Schalen,

и владика.

Прошавшије година, за влада Шкода, f. (у Сријему, у Бачк. и у Црнога Ђорђија, биле су поставБан.) дее Schaden, damnum. c. љене школе готово по свим варо

цима и градовима, ан по ћевојим Шкоднін, им, т. impf. fфаъеп, ро

селима. ў Бијограду, осим мале ceo. cf. YANTI.

двије школе (једна за варотику keШкођење, п, дав Gфадеn, detrimenti цу, а друга за Турску, која су се adlatio.

била искрспила), била је велика DIkona, f. die Schule, schola. y Cp6i

школа, какове Србљи никад до ји, у Босни и у Ерцеговинн, ни у онда нигђе нијесу имали, нити је 100 села нема свуда једне школе,

данас ће имају! Она је постала него (који мисле бити) попови и ка

1868ме године; у њој је први училуђери уче по намаспирима код

meл. бно покојни Иван Југокалуђера или по селима код по

вић (или Јован Савић), послије пова. Код сваког намаспира има

њега Г. Миљко Радоњић, Лапо неколико ђака, па који су мало зар Воиновић, Глиша (не знам Ааньи, они чувају љети Козе, овце,

како се звао) и Симо Милу шцјариње, јагањце, свиње; саде и

нов Симоновић. Увелику су длијеву лук ; иду уз плуг; купе си. школу примали само момчад, која јено, швиве и т. да већи иду с су већ знала чатипи и (помало) пнкалуђерима по писанији; а зими, сати, па су онђе учили на Српзошто донесу дрва (обично је да с км о језику испіорију свију свако јутро и вече иду у дрва), и народа од постања свијета до напоје как уђерске коње, а матьи данас ; земљеописаније цијепочнете собе, скупе се уцагару

логсвијета, и ш ш а л ис тик у е им какав калуђер, или #акон, свију држава; права (чини мн показује да уче чапі ІІ пти; или сва- се Римска); нешто мало из физике; ки учи код свогдуовника. Мло- начин како се пишу писма (свакојаru љети забораве, што зими нау: ка); рачун; Њемачки језик и нраче: и тако ѕекоји уче по 4, по 5 Во учи мелна преподаваннгодина, па још не знаду чапин. ја. За ме све науке била су при Попови обично имају по једнога, учнитеља, и раздцјељене су биле на

по два ђака, којин макођер три године. чувају споку, раде све послове до. А у Сријему, у Бачкој и у Банамаће и носе водицу по селима. Ако пу, има сад у сваком селу школа, лі ђе у наији има (или постане) и училтељима свуда плаћа општиншкола, онда људи из околни села

на; али се науке слабо разликују воде Бетцу мађис шору и планше од оније у Србији: и овђе још уче му на мјесец е н он учці. У шко- kеца чаши из славенскога ли ћеца "морају сједити и учиши

часловца из псалмира (коод јутра до мрака (само што о. је не разумију сви ни директора, пиду, піе ручају); а кад учен чате, а камо ли учитељи и ђаци); но морају (сви у глас) піако викации је и овђе још (готово) сва срп(чалећи сваки своје), да се у шко

Истина да има поред ли ништа не може разабран. Ка- псалпира још неколико побоже ко по намастирима и код попова,

школскін књига, н. п. Капихиcие, лако и по школама , еца почињу Рачуница, Библическа исучніпін на рукописа (зашто нема порија, Руководство к чебуквара), н. п. учитељ напише kе. с пнос ши; али залуду кад на пріпіелу што ке данас учини, па воме Српском језику нема јони на кад оно научи а он му напише друго

Буквара! и т. д. Кад йоји Бай щако из ру- Школща, с. dim. , школа.

[ocr errors]
[ocr errors]

resono cavum.

THколски, кa, кo, 1) Сфul., scholasti- Шљука, Т. Ріе ефnepfe, fісеdula. На

cus. 2) adv. schulmäßig, scholastice, шла ішљука прдавица, nоbilе раr, traШкіљка, m. Die Rufet, concha. trum, diguum patella operculum. Uhољчица, f. dim, p. школька. Шунак, нка, m. (у Сријему и у Бачк.)

Шк пац, пица, m. vіdе ушкопљеник. der gröbere (Straßen) Sand, arena. Шкопити, им, vidе іmројн. Шмокљан, m. Ber Dummtopf, stupiШкопљење , n, vide шпројење.

dus, stipes. Шкргутање, п. бав $nicfchen, frendor. шмрк, m. Die Opruge (Sprise), $euers

крг папин, гућем, т. impf. п. ј. зу- Iprüße, sipho incendiarius. біма, Eniefфеп , frendo :

Шмркање, в. дав епиpfen, attractio „Главом маше, зубима шургуће.

ad nares. . Шкргутнуши, нем, v. pf. "finirfфеп, шмркати, шмрчем, т. impf. fфnua frendo :

pfen, attraho naribus. „Главом ману, зубима пукргутину Шмркнупін, нем, т. pf. fфnupfen, atWkprina, f. 1} das Knarren, crepitus.

traho naribus. 2) das Sausen seidener Kleider, stridor: Wo6omāne, n. das Hohlklingen, Dumpfe „Спіаде шкрипа свилени кавада

hallen, Sonitus cavus. кріпавац, Еца , m. eine art etbaten Шобпати, болем, v. inpf. Фитрf Baumschmams, fungi comestibilis genus. ballen, wie eine unterminirte Mauir, кріпање, п. Вав Snarren, stridor. Шприпати, ам (и шкрипљем), v. impf. Шокадија, f. (coll.) дie lenge Cof. Enarren, stridev.

zen, multitudo serborum latini ritus Ікріпити, им, vidе шкрилати. (per couvicium). Шкрипљење, р. vіdе шприцање. Шокац, кца, m. (oom ital. sciocco ?) Все Шкріпов дан, ва дне, т. опкри- Schokaz, serbus latini ritus.OA BOB My

пову дне, кад се бараця стригу, (је, или споји), као шокiту іоспи. i. e. nie , ad calendas graecas.

Како оцу,ако и шокцу(unpatientic))Шку да, f. ein Ecиво, nummuѕ ѕсutatus. Шокачhii , кa, кo, .) јајоезії, serboШље з, m. (Ерц.) бијелн, бес €ibijФ, rum latini ritus, 2) adv. (d)oksiid), wore althaea oficinalis Lion.

сс» шокци. Шы зовина, f. (Ерц ) @ibi{фFraut, al. Шокица, f. eine eфotsin, mulier serba thaea officinalis.

latini ritus. Шљеме, мена, п. (Ерц.) See Tram, Шокичица, f. din. . шокица.

baum auf den Dache , cuimen tecti. Шоко, m. (vertrauliФ) і. 4. Шока. Іь-пачки , кa, кo, (Ерц.) 1) Blіnvеr, Шокчад, f. (coll ) vide шокчићі.

coecorum. 2) adv. wie ein слијепанц, Шокче, чепа, п. ein junger ect) ota3. more coeci.

serbus juvenis latini ritus. Шепица, f. (Ерц.) бie Bline, coeca. Шокчење, п. дав 2?афеn sum edgot аз, Шљепота, f. (Ерц.) Die Slinobeit, coe- das Schokazs werden, mutatio iu ser. citas. .

bum latini ritus. Шљепчовођа, (Ерц.) Бе: Зlіntеnѕ Шокчина , f. augm, p. Шокату. führer, dux coeci.

Wok'um , JIN, v. impf. zum Scholag Шыіва, f. а) беr рlаumenbaum, prunus. machen, facio esse serbuin latini ritus. 2) die Pflaume, prunum.

шокчипписе, имсе , r. impf. ein WÁlbík, m. der Psaumengarten, prune

Schokaz werden, transeo in castra ser ~ . tum.

borum latini ritas. Шљівић, m. ein Pleiner pflaumenbau, шокчићи, m. p. Die jungen eфofen, prunus parva.

juventus serbica latini ritus. Іљівица, f. dim. 2. шљива.

Шопроњ, m. Sevenburg, Soproniuli. Шыівов, ва , во, Зmetfфens , prunorum, Шор, т. н. п. у Шапцу пријски шор Шљівовац, вца, т. der Stab von (піако се зове један сокак). Pflaumenholz, baculus pruneus.

драв, ва, во ,

vide Шынівовача, к. @toct, Snuttel von pau= шірање, и. дав Sortftofen, impulsio, menholz, fustis pruneus,

trusio. Шљивовик, m. plаu mеnаffеr, aqua Шорапи, ам, т, impf. п. ј. капу но : prunorum,

гом, fort lofen, trudo. cf. кушкан. Шљивовица, f. Der Praumеntrаnnt. Шеркапа, f. vide Кушкапа. wein, vinum ustum e prunis.

Woija , f. die Soldaten flinte, flinta miUdür, m. Erde und laub zusammens

litis gregarii: faulend, folia humo mixta.

IIInara, t. l (la spada) der Degen, glaШљска, f. Die $litter, per Slitter, деr Іпада, ғ.) dius. Flinder, bractea aurichalci.

Шпањола, ла, m. (меня се чини, да.

[ocr errors]
[ocr errors]

оспичав.

прави Србљи кажу Шпањ ӯР) See Imaiyria, г. (у Српјему, у Бачк. и у Spanier, Hispanus.

bah.)die Station (bei ben Poften),statio. Шпањолска, f. Сраniеn, Hispania. Шmачица, f. dim. . штака. Шпањолски , ка , но , 1) Траnіft, his- Штедење, р. (Pec.) vidе штеђење.

paaus. 2) adv. spanisch, hispanice. Шле депи , дим (Pec.) vіdе ішпеђели. ІШпань ур, m. vide Шпањолац.

Шmедити, им, (Срем.) vidе штеђепи. Шпијун, ш. беr ерion, explorator, vide Шпаѓђење, о. (Ерц. и Срем.) дав ера? увода.

ren, parsimonia. Шпиј нин, им, т. impf. fpioniren, Шməkеіми, дим, v. impf. (paren, exploro, cf. уводипи.

Rathe halten, parco. Шлијунснії , кa , 10, 1) epionen , ex- Шnенад, к. (coll.) Die jungen фиде,

ploratorius. 1) adv. wie ein Spion, - catuli. more exploratorum,

Шmeнaрa, f. н. п. порба, ефimpf. Шпијуњење, п. Вав Сpioniren, explo- wort für eine mopba, convicium de pera. ratio.

Шmeнaц, нца, m. per junge juno", са. Шллиа», m. das Spital, Hospital, tulus.

wosocomeion, ptochodochium. Шиене , нетта, п. ein junger bunə oper Шілилтаљац, љца, т. бer Spitalkemo) = Hundin, catulus. ner, qui est in nosocomeo.

Ilmehunut, HM, v. impf. werfen (von Шпнісні, кa , hа, 1) epital s, no- der Hündinn), pario. soconii. 2) adv. wie im Spital, ut in Ulmenumuce, umce, v. 8. impf. werfen, nosocomio.

pario. Ініца, f. 1) Sіе Среire, radius, cf. Шпенци, наца, m. pl. 1) junge бипде,

спница. 2) сјеvіенка од бундеве, лу- catuli. 2) die Springfeder beim Soloise, бенице, диње, и од Тикве, cer momentum, ferrum vi sua receleus. Kern, svom stürbiß, der Melone u. Imeibétbe, 1. das Werfen der Hündin, dg!:), nucleus , Semen.

partus. IIlma, vide imo.

mema, f. der Schade, damnum. Шпава, У. Раз gegen per part inв 23af: Штеповавање, п. Вав ефaбenbringen

ser, um sie nadher ju gärben, immis. oder Leiden, damnum (damni perpessio sio pellium subigeodarum in aquam : aut illаtiо.) метнуо коже у гитаву.

Шmетовавати, ам, v. impf. C) аз Шmaвипии, им, v. inpf. п. ј. коглу, den verursachen, damuum iufero. 2)

(itauen?) die Haut einweichen, aquae Schaden haben, damnum facio. in mergo pellem, cf. чинити.

Шешовали, пујем, v. pf. 1) сая Ilmábbe, n. der Ampfer, rumex Linn. den machen, damnum infero: wmemoШтавль:ње, п. За8 Sinweiment, ma- вали га Турци 100 гроша (ш. ј. глоceratio.

били га). 2) ёфадеn haben, damnurn Hilmara, f. 1) der Bischofsstab, pedum facio: шпетовао сам на піом (у episcopi. 2) die Krücke, fulcrum.

трговинн). Щmaлa, f. (у ријему, у Банк. и у Шminaњe, n. Вав $neipeit, veliiсаtiо. Бан.) деr сiаll, stabulum. cf. ар, ко- Шнітати, ам (иштипљем) v, impf. юунца.

Kneipen, vellico. Ilumaaor, m. der Stall, stabulum. Шинкање, p. dim. 2. Шопање. IlImâmna, f, der Druck, impressio. 1km:iпкати, ам, dim. р. шпинати. Шпампање, п. сав Dru İcti, impressio. Шпио у mање, п. vіdе шлтипкање. Шпампани, ам, v. impf, praten, im- ШІнп ,палин, уһем, vide

primo. IlImamnâp, m. der Buchdrucker, typo- Ilmap, m. Amaranthus blitum Lion. graphus.

Illmipa, f. Fluß, der A03hmja durchfließt. ilma mnapuja, f. die Buchdruckeren, ty- illimepak, pha, m. die Stärke amylum.

pographia. Ilman, m. der Stab, baculus.

ПІпиркатье, п. Зав efirsen (Der T3äз Шпапац, пца, m. Ber gueritab, (6ei fche), roboratio liuteorum ope amyli. den Weberinnen), bacillus transver. III tipkanu , am , v. impf. įtarien, amysus, cf. шапци. .

lo roboro. Шпапина , f. augm. р. шпап.

Шniiпі, т. (у пјесмама и шпио, Шапић, m. dim. 6. штап.

n.) der Schild, scutum : Шпанци, паца, m. p. 1) pl. p. та. Од копља и градили носіла,

пац. 2) некакве четири звијезде, қо- А од ни пилна гробу поклопнице – је спіоје једна према другој као „0 рамену шпито објесно, шапци у пређи.

А по коњу копље положио —

[ocr errors]

Кан.

« PreviousContinue »