Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Газдии, на, но, бет газда gehörig , Г.

heri, patris familias.' Газдински , кa, кo, 1) Бен газдe geb.

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie à 1) ihn, eum. 2) es, id (im Uccus.). cin газда, lаute. 3) pleonastisch :

Газепа, f. eine Cupferne hunge, фоя „Чарне очи ви га не гледален

von 3 auf einen Para gehen, numi Tabes, m. die Wallwurz, symphytum

genus. officinale Linn.

Газиблaлio, m. tomifфе Benennung ei. Tábpa, m. Mannsname, nomen viri nes geringen Beamten, der sich wichtig (8abriel).

macht (q. d. Watekoth). Гавран, m, Ber Rabe, corvus.

Газни, им, y. impf. 1) watet, vadaГавранов, ва, во, бев Xaben, corvі.

re. 2) treten, calcare. Гаврање, p. ein Sirtenjpiel, ludi Гаип* учинитисе, perfфwinter (mie pastoralis genus.

ein Geist ,) evanesco. Гавраинсе, амce v. г. impf. (у Бач. Гај, m. per pain, nemus.

koj) eine Art Hirtenspiel , ludi genus. Гаja, m. (Рес. и Срем.) vide Гајо. Гаврило, m. Babriel, Gabriel.

Гајдаш, . vіdе гадљар. Гагрица , f. ein 943иет беr ungegarte Гајде, f. р. (©ријему и у Бачк.) vide Häute frißt, tineae genus.

гадње. Гагричав , ва, во . н. п кожа , wirm» Гајење, р. Вав рlеgеn, curatio, cul

stichig, von Würmern zerfressen, exe tura. sus a tineis.

Гајин, ms Xannname, nomen viгi. Taa, n. der Elel, nausea.

Гајипіи, им, v. impf. pflegen, cuго, Гадан, дна, но, еtеlbaft, crеаnѕ fа- Гаjo, m. (Ерц.) һур. н. Гаврило. stidium.

Гајски, ка, но, н. п. дрозак, 23 alb. Гадини, им, т. impf, etelbaft тафен, Drossel, silvestris.

abtadeln, fastidium creo alicui alicu- Tajman*, m. die Schnur, funiculus. jus rei.

Гајпланини, им, y. impf. н. п. аљину, Галиптисе, имсе, т. г. impf, geel ba= Schnüre annähen (ans Kleid), clavum

ben, fastidio : ја се гадим на по, adsuere vesti. над нешто ми се гади.

Гаjniaњeњe, n. Bas Befфnüren, adѕutio Гадљање, в. дав Фидеlfаtpfeifen, mu clavi. sica utricnli.

Гака, f. бав Шеfräse, cornicatio (?): Тадљap, m. per Фибеlfadpfeifer, utri

стоји гака врата. cularius.

Гакање, р. Bas Befфrey Bеr fribe, claГадљарев, ва, во, бев ФидеlfaEpfei.

mor cornicis. Тадларов, ва, вo, fer, utricularii. Гакати, гачем, у. impf.] krähen, (von Гадњарски, кa, кo, i) Дизеlјағpfei. Ганнулин, нем, v. pf. der Kräber)

ferilo, utriculariorum. 2) adv. Dudela cornicor. fakpfeiferisch, more utricularii.

Галиба , f. (у Сријему, Бачк. и у Бан.) Гадљати, ам, v. impf. Den Дидеlfa Ungelegenheit, molestia. spielen, sonare utriculo.

Tàanja, f. die Galeje (großes Seeschiff), гадње, f. pl. Sеr ридеlfaЁ, utriculus navis. Гадљи , f. pl. musicus.

Талијца, 1. dim. p. галија. Гадљив, ва, во, еtеlə, fastidiosus.

Tannija, f. der Vitriol, vitriolum. Táßaße, n. das Zielen, collineatio. Галицање, п. vіdе чкакљање. Тађапи, ам, v. impf. (у Шумадији) Галіцали, ам (и галичем), vidе чка.

zielen, collineo. Тађење , p. .) бав 21nefeln, taedium, Галоња, m. ein fфwarger Sфв, bos 2) das Verebeln, taedij creatio.

ater. Гажење , p. ) бав 13aten, vadatio. 2) Галоњин, на, но, бев (фwarzen Офdas Betreten, calcatio.

fen, bоvіѕ аtrі. Газ, т. vіdе брод 1,

Галош, m. црна паника, што се Тазда, т. 1) vidе домаћин. 2) ein rei.

уплеће у косу (у Србији), vide фer Rann, dives, cf. господар. уплетњак. Газдалук, т. das Vermögen" (eines Tam6ârbe, n. das Watcheln, vacillans газда ,) facultаtеѕ.

gradus. Газдарица, f. vіdе домаћица. Tamami, am , v. impf. watscheln, ire Газдаричин, на, но, беr аuѕfеаи vacillanti gradu.

gehörig, heraé, matris familias. Гамизање , , дав Wrieden, reptatio. Газдашаг, д. rіdе газдалуң,

Гами запи, микем, v. impf, triedien, repo.

Капи.

у

Ганули, нем, vide yгaнупти..

['boxha, n. pl. 1) die Falle, laquei. 2) Гаовица , f. eine 24rt Eleiner Sifфе, рі гвожђа пушчана, п. і. maбaнце.

sciculus : не ма ни гаовице (кажу Гвожbap, m. der Eisenhändler, merрибари кал не ма рибе).

cator ferrarius, Гар, т. бie rubige Sarbe (@фты), со- гвожђарница, f. See @ifenlаsеn, taberfor fuligineus.

na ferraria. Гара , f. ruporaипев ефaf, oyis atra, Гвожђарски, на, ко, 1) eifenbanklerif), fuliginosa.

ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhålds Гарав, ва , во , rufig, fulіginosus, ler, more ferrariorum. Гарда, f. заграда у Дунаву ће се Гвбжіре, п. Зав віfen, ferrum.

мор уне ватају (од Пореча доље), Гвожушина, f, augm. p. гвожђе. in Заинтеrе іt bеr опак зит фан- Гвоздён, m, Rannéname, pomen viгi jen ange, sepimeätum capiendo husoni

(ferreus). Linn.

Гвозден, на, но, cifern, ferreus. Гареенна, f. (augm. ?) vide гар. Гвоздењак, m. 1) копао од гвожђа, Гарење, в. Вав Xupigmaфen, denigra eiserner Kessel, crater ferreus. 2) TEO3tio.

ден буздован: узе кадија гвозГаран, на, но , des schwarzen Schafel, дењак, піе удари нашега Мују над ovis atrae.

прдењак

cf. оклицнути. Гарити, им, v. impf. rufig maфen, Где, (Рес,) vidе bе. fuligine denigrare.

Гдегде, (Pec.) vidе гђегђе. Tapós, m. ein schwarzer Hund, canis Caeroa, (Pec.) vide héros. ater.

Гдекоји, којега, (Pec.) vide Бекоји. Гаровљев, ва, во, бев ruffarbenen Гдему драго (Pec.) vidе bе му драго. Hundes, canis fuliginosi.

Гдешто, (Pec.) vide ђешто. Гасия, им, v. impf. lifфеn, restinguo. Гди, (Срем.) vide fe. Гаситписе, имce, v. г. impf. аив1&fфеи, Гангди , (Срем.) vidе гѣегђе.

extіnguor : гасисе свијека, вапіра. Генгод, (Срем.) vidе kего. Tâm , m. vide ja3.

Гднікоји, којега, (Срем.) vide ђекоји. Гаалица, к. п. ј. књига, у којој су Гдиму драго, (Срем.) vidе kему драго. којекакве приповијепке , или гапі- Гдишто, (Срем.) vidе kешто. #e, ein Unterhaltungebuch, liber ve- Tke, (Epy.) vide' ße (mit allen ableis pustior (als Gegensatz von Kirchen, tungen). bu6).

Therke, (Epq.) bie und da, passim. Гаmало, m. Der Sabelsan, fabulator. Геак, m, ципор, ein gemeiner unge. Гашање , п, vidе врачање.

bildeter Menia, homo de plebe. Татар. m,

vide
врачар 1.

Гечење, п, бав Хафу en sum геал, Гamapa , f. vіdе врачара.

appellatio aut simulatio rustici. Гапарев, ва ,

vide
гатаров.

Геачина , f. augm, p. геак.
Гaлгарина, f. vіdе врачарина.

Геачити,

, IM, v. impf. zum reak más Гапаров , ва, во, уdе врачаров.

chen, facio rusticum. Tamamи, ам, vidе врачали. Гапа. Геачитисе, имce, v. r. impf, fit за

ла баба да није мраза, па освануо reak madjen, simulo rusticum. снијег до гузите ;

Геачки , кa, кo, 1) бäurif, plebejus. „Стара баба у брабоњке гана : 2) adv. bäurisch, rustice. „Нив” ми синци све су гола говна. Têm, m. der Pelikan, pelicanus : CMPAK Támka, f. das Gegenstück einer Beges

benheit oder Handlung, res respondens: Tenepân, m. vide menepao mit allen по је његова галка.

Ableitungen. Галіња, f. &rählung, narratio. Гергәптег, m, намаcптир у Фрушкој Tamañá, m. der Hoseariern, das Hosens гори.Гергележанин, калуђер изГерband, fascia braccalis.

геппега. "Гергелешки, кa, кo, yon Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae Гергеnuег. liuteae,

Терзелез, т. брдо у Будиму. Срби Галемине , f. pl. augm. p. гаће.

приповиједају да је некакав ТурTàfinge, f. pl. dim. 0. rahe.

чин из Босне, Герзeлeз Алија Гаћник , m. vіdе гатњик.

(који се прева и у пјесмама), скоГаһу рине , f. pl. vіdе гаепине. чио на коњу с тога брда у Дуна. Tauko, n. Gegend in der Herzegowina. во, за царево здравље кад су Турl'áva, m. Mannsname, nomen viri (von ци освојили Будим. Гаврило).

ұйбак, пка , ко , (фlant, Diegfam, flaГішење, д. Вав gifфеn, restinctio,

xilis.

Во ,

Као гем.

suum.

vocare sues.

Гибаница, f. eine art Rumen, placentae uredo. 2) (dim. p. главно) кајшто је genns.

и главница лијепа вајдица, шарф. Гібање, о. Вав Ветеgеn, 28iegen, mal ist's Gewinn, wenn auch nur das agitatio, motus.

Kapital zurückgewonnen wird, interdum Гибан, ам, (и гибљем) v. impf. Tews et sors (sine fenore recepta) lucrum est.

aen, schwenken, wiegen, agito. Главничав, ва, во, н. п. реница , Гибатисе, амсе (и гибљемсе), v, r, impf. brandig, robigine corruptus. sich bewegen, moveor, agitor.

главно, нога, р. Сав Sapital, sors. Гизда, f. fфd gеtlеіsеte 8 ин» gefфmйф. Главња, f. велико дрво што се ложи tes Frauenzimmer, femina somta.

Ha bampy, ein großer Baiken Brenns Гніздав, ва, вo, gefф mütt, comtus. boks, lignum; auch ein großes Scheit: Гиздање, п. Сав ёфтісtеn, comtio, „Кратке главње, готови угарцн; гиздати, ам, т. impf. кишини кога,

„Позна феца, голіове сиропе. Ichmüđen, como.

Глаењица , f. dim. p. главња. Гинути, нем, v, impf. 1) ит?ommen, Главобоља , f. Dав $opfweb, dolor ca

intereo. 2) за ким, или за чим, fфтафа pitis. ten, desiderio enecor.

Главоња , m. See BropPopf, capito. Juu, interj. das Lodwort für Schweine, TaaBypa, f. vox alliciendis suibus.

Глав урина,

f.

уіdе главелина. Гицање, n. Das unrubige Semegen Jer Главуча , f. J

Beine beim Sißen, Liegen 2c. irrequies Inabinna, f. die Nabe, modiolus rotae. pedum,

Глад, f. Ver punger, fames. Једе као Tsirgamnce, amce, v. r, impf. die Beine да је из глади упiекао.

umbеrwеrfеn beim iegen, біреп, mi- Гладак (comp. глађи), пка, ко , glatt, care pedibus (?)

laevis. Гицкање, п. Зав ®isrufen, yosаtіо Гладан, дна, но, fungrig, famelicus.

Гладилица, f. брус, што се оштри Tinkamil, am, v. impf. gißrufen, ad коса, или брипіва бријаћа, деr ефleif.

stein, cos politoria. Гіцнути , нем, v. pf. gigru jen, advo- Гладнти, им, v. impf. ftreibein, mulceo.

Гладиптисе, имce, v. г. impf, jih glits Главање, p. Bas Ragen (verdФtL.), rosio. ten und pußen, como me. Главати, ам, v. impf. пagen, rodo. Гладнешн, ним, (Pec.) vidе гладіњепн. Глава , f. 2) де: &opf, caput; он гла. Гладнити , им, (Срем.) vidе гладњетін. вом, er и. tein ancree, ipsis simus illе. Гладњепти, ним, v. impf. (Ерц.) риш

2) das Obechaupt , caput. Главал , па, mo, gtopЕöpfig, capito. Гладовање, р. бав фипgeen, esurіtіо. Главелина, f. augm. 9. глава.

Гладовапіи , дујем, v. impf. bungeri, Главит, па , то, лијеп, н. п. човек;

esurio. или жена, (у србији, у Босни и у Глађење, в. дав ®lätten, laevigatio. Ерцеговини, роn реrfопеи) fфüі, Гламоч, m. pulcher.

„Под Гламочем под бијелим градомSaabik, m. die Eichel, mentulae caput. Thác, m. 1) die Stimme, vox. a) die Nach: Главица, f. 1) dim. p. глава. 2) раиpt richt, nuncius. 3) der Ruf, fainas des, Kohls, Bauchs u. dgl. caput bras Глас до неба, а м**а по пепелу.

sicae, porri. 3) ein Hügel, cumulus : Гласак, ска, m. 2) dim. port глас. 2) „На Главици више Бијељине

као мала шупљика на галама, или Главице, f. pl. vіdе главичине.

на кошуљи, дисфlüфеrte etifarbeit, Главичање, р. Вав 8 саирtси (бев opus perrafotum (acu). Kuhls), capitatio brassicae.

Гласање, р. 1) бав Зеtlаuten, fama. 2) Главічансе, чace, v. r. impf. н. п. ку vidе tесмање.

пус, fib haupten, capitari (de brassica). Гласати, ам, v. impf. правишн гласан, Thabuyane, f. pl. die Sanfkörner, grana

vide kecmamı. cannabina.

гласаписе, амсе,

r. impf. verlans Главичица , f. din. von главица.

ten, inaudior. Главни, на, но, н. п. новци, дав гласинац, нца ш. беnе füslippt Kapital, sors.

Zwornit: Главница , f. (у Србији) berrfфaftfiфе „Кад изнђе на гласинац равни

#opfiteuer point verheurаtеtеn perfonen, Гласипи, им , v. impf. neiben, fagen, census capitum maritorum domino solo nuncio. vendus.

Гласнтисе, имсе, т. г. impf. yerlаutert, Tabunga, f. 1) der Brand im Weizen, inaudior.

care sues.

gern, esurio.

} der Taube, surdus.

Гласник , m, bеr bie ХафriФt bringt, глоша, f. чењад, м. ј. жене и Ђеца, Sote, nuncius :

die Familie i. e. Weib und Süinder, Чупні ради да гласник не оде familia: bе је воја глота (питају Diacobumo , hellaut, clara voce : војници (на крајини кад се боје Ту

„Па, подвикну панко гласовищо рака да и не поробе) један деуTAacomowa, m. der die Nachricht trägt, гога. )? Courier , pupcius.

Глоцкање, п. dim. p. глодање. Глами, ам, vidе гледали.

Гліцкали, ам, dim, p. глодами, Глацнутисе, немсе, у. г. pf. ein glаt. Глоцкаписе, амce, v. г. impf. н. п.

tes Aussehen bekommen, restauror. коњи, jim (іфеrѕ en) березі, рот Глачіна, f. Pie Blätte, laeyitas.

Pferden, morsicare se. Tie, interj. fieb! en.

Глошчић, m. dim. 2. глог. Гледање, р. дав сфaнen, spectatio. глув (совр. глувљії), ва, вo, tаиб, Гледали, ам (и глёдим), v. impf. surdus. dauen, specto.

Глува неђеља, f. Die 913офе pоr ber Гледеће, Кега, п. vіdе зјеница.

Palmwoche, hebdonas quae praeceГледнути, нем, v. pf. einen 3lid tуи, dit hеbdomada palmarum. cf. безкaspicio.

мена неђеља. Глед чићи, m. pl. cf. брадићи (само Глувак, ш. у оној загонетки).

Глувај , m. I Глаань , Жња, п. vіdе чланак. глуво, m. vіdе глувак. Taemo, a (Рес. и Срем.) vidе гли- глуві доба, . бie 3eit gegen Rit. јето.

ternacht, da alles stid ift, tempus mea Глиб, m. Berkoty, coenum.cf. блато,као. diae noctis, cum silent omnia. ТАйбав, ва, вo, Potbig, Tutosus.

f. Глигорије, m. Bregor, Gregorins.

f. Глијemo, p. (Ерц.) vida длијепто. Глунупи, нем, v. impf. tаць феереп, Tanyo, m. ein langer, träger Mensch, surdesco. homo longus et piger.

Гљіва, f. Der of mamm, fungus. Глиста, і, беr. Gpulmur, Regen- Гљивелина, f. aug. р. гљива. wurm, lumbricus.

Гљивица , f. din. 2. гљива. Гліша, m. (Рес. и Срем.) vide Глишо. Гэв урина, f. vіdе гљнвежина. Гл:

io, m. (Ерц.) hyp. 2. Глигорије. Гміза, г. највише се говори у млож, Глоба, f. Die Welof rаfe, mulcta.

броју гмизе, и значи "мале финГлобити, им, т. pf, um Weib trafen, kybe, die Glasperlen, margaritae vimulcto.

treae. Глобљавање, п, ба Crprefen фон Гмизarse, p, vide гамизање. Geldstrafen, mulctatio.

Гмизапи, мижем, Глобљавапії, ам, v. impf. кога, Belp. Гміізити, им,

} vide гами запи. strafen erpressen, mulcto.

Гнежђење, п. (Рес.) vidе гнијежђење. Taor, in der Weißdorn , crataegus , Гнездиган, им, (Pec ) vidе гнијездили. Lipn,

Гнездилисе, имce, (Pec.) vidе гни езГлогиње, f. p. pie CruФt бев 23eigs дитисе.

Born. Ласно је муфим к ем гло- Гнездо, n. (Рее.) vidе гнијездо. гиње Млатипи.

Тнијежђење, а. (Ерц.) сав іften, ni. Глогов, ва, во, бев Beiporn6, cra

dificatio. taegi.

Гнијездити, им, v. impf. (Ерц.) н. п. Глговац, вца, т. п. і. Колац, или KOKOW, der Senne ein Nest machen, wman, ein Stab oder Pfahl von Weiß nidum facio , impono nido.

dorn, baculus aul palus crataegious. Гнијездилисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Глоговина, f. 23eippornbols, liguum nisten, nidulor. crataegi.

Гнијездо, р. (Ерц.) дав Ret, pidus. Глодање, р. Сав гаgеn, rosio. Thôj, m. 1) der üiter, pus, 2) der Düne Глодами, глођем, т. impf. пagen, ger, Mist, fimus, stercus. rodo.

Гнојав, ва, вo, eiteria, ulcerosus. Гложење, р. ба3 Заnten, lіtіgаtіо. Гнојанаца , f. Die puel, pustula. Гложинсе, имce, y. г. impf. јф Гнојење, п. 2) Рав &iterri, purulentaзаntert, jurgo.,

tio. 8). das Düngen, stercoratio. Гложјак, ш. вее 3сівдоrnat, cratae- Гнојипін, им, v. impf. н. п. њиву, getum.

düngen, stercoro. глі жје, т. (coll.) Das tipдorniФt, Гнојиписе, јисе v. г. impf, н. п, рана, cralaegetum).

citern, iu pus abeo,

D

[ocr errors]

movere.

Гњавиши, им v. impf. Drden, colido, Говнен, нa, нo, Sretiq , merdosus. Fњављење, p. Bag Drüfen, prеssіо.

Говнипін, им, v. impf, stänkern, rixam Fњап, m. vіdе голијен :

„Носи гњапе побљувасе на пе — Ровнитисе, имсе, т. т. impf. jih bе. Тњев, m. per Born, ira.

fomußen, merda inquinari. Fњеван, вна, но, 30rnig, iratus. Товно, п. деr рrеd, stercus. Какви Тњевипи, им, y. impf. 8ürnen, irrito. су му зуби, начинио би од смрзла Тњёвиписе, имce, v. r, impf. sürnеп, говна кулао. Низ брдо се и говно jrascor.

ваља (над који прчи, или скаче, низ Гљевљење, п. бав 3ürnet, ira; irrita брдо). Без говна не ма ни говна tio.

(Düngen ist nöthig). Cpeoce c sosТњсвљив, ва, вo, gübornig, iracun ном у мосуру! dus.

TÒBholar, m. der Stinkkäfer, scarabaeus Гњецав , фа, во, 1 н. п. љеб, tal, stercorarius Linu. Тњецован, вна, но, kig (vom Brot) róbhobus, m. ein komischer Name (von klebrig, male pinsitus (pistus).

говно, q.d, Sterculus) : jесін он неки Гљечење, р. Вав Жneten, subасtiо. говновић, јесп! Тњечни, им, т. impf. enetеn, depso, Говноноша , m. Der Orесtträger, qui subigo.

portat stercus :Водоноша говнонопа, Гњйда, f. Die Riffe, lens (gen. lendis). in der Anekdote vom gefoppten Wassers Гњидицa, f. dim. 9. гњида.

träger. Гњйздо, р. (у Сријему) vde гнијездо. Говњак, т. cin Eomifфее 9Xame ftatt Тњила , f. Die Söpfererse, terra figlina, бурах : спо говњака масла (у приcreta figlina, cf. Грнчара.

повијетки). Тњйлиши, им , v. iinpf. ) faulen, pu- Говор, m. Die Хебе, врrафе, sermo :

tresco. 2) weich werden (vom Obit), познајем га по говору; чујесе неmitesco.

какав говор. Тњиб, гњила, ло, 1) fаut, putridus. Говорење, п. бав Repen, loquela, serщо. 2) mild (von Obst), mitis.

Говорити, им, т. impf. fpreфen, loго (гоо), гола , ло, паdt, nudus.

yuor. Гобела, f. (сп.) in per neeдote pon Говоркање, п, dim. . говорење.

@aloтon: једна гобела у као, дру- Говоркати, ам, dim. 9. говорипн. га из кала

Говорљив, ва, вo, Ber gerne jprit, Тованце, цепа, п. dim. 9. говно. loquax. TÒBeqa, f. (coll.) das Kindvieh, armen- Tora, m. der Maurer, faber murarius boves.

(meist sind's Zingaren). Говедар, m. Bеr in erhirte, bubulcus. Гогин, на, но, бев гога, fabri moгari, Говедарев, ва, во,

vide
говедаров.

год, т. велики празник (у Србији), Говедарина. f. дав 9Ringelo (bie Bea Der Festtag, dies festus.

zahlung des Kinderhirten) merces bus Toa, Pec. 1 Cpem.) vide roh. bulci.

Годеч, m. annname, поmеn viri. Говедаров, ва , во, бев Xinterbirten, Година, ғ. бав. Sabe, annus. Дуга ноқ, “bubulci.

или дан, (као) царева година. Говедарски, кa, кo, 1) дer RinverГодиница, f. dinn. D. година. | birten, bubuleorum. 2) аdу. auf Rinə Годишњак, m. н. п. назимац, cin

Derbirten Art, bubulcorum more. Jahr alt (vom Bieb), annotinus. Говеђи, ђа, ђе, pom Rine, bubulas. Годишњи, ња, њe, jährliФ. annuus. Говећина , f. Daв Xinofileif, caro bu. Годишњица, f. Тав хосtепта(сів bula.

Jage nach dem Tode), convivium fu; Toвeчаца, f. (coll.) dim. : говеда ; uebre post annum elapsum. cf. gáka. има двоје, проје говечаце.

Годоми», m, поље ниже Смедерева Говече, чеma, n. ein kino (im weite. (између Мораве и Језаве).

sten Sinne), bos, vacca, vitulus. Годомир, ш. баnnвпапе, поmеn viri TOBâre, n. das lästige und unberechs Toh, (Ep.) (als Anhängesylbe) immer ; tigte Einreden, contradictio molesta ' irgen,

cunque, ali., et iniqua.

којигођ, чијго, надго, Бегођ. Говнара, f. vіdе говноваљ.

Гојење, в. дав лänten, ѕаginаtiо. Говнаши, ам , т. impf. lätig unə oyne Tiзба , f, чаеп, бie Watcrey, copyi

Grund widersprechen, objurgare ini yium. gue et moleste: нди не говнај му Гозбовање, о. Вав qtiren, copyiyatio

(оптац рече сину, н. п. кад син виче Гозбовали, бујем, т. impf, bey cinst • ішшю на очину уредбу).

Gasteren feon, conyiyor

'ta ,

[ocr errors]

штого,

« PreviousContinue »