Гибаница, f. eine Xrt ифеп, placentae geuns. Гибање, п. дав Bewegen, Biegen, agitatio, motus, Гибати, ам, (и гибљем) v. impf. beme. gen, schwenken, wiegen, agito. Гибатисе, амсе (и гибљемсе), v. r. impf. sich bewegen, moveor, agitor. Гизда, f. фон geleibetes un) дефтӥф. tes Frauenzimmer, femina somta. Гиздав, ва, во, gef müdt, comtus. Гиздање, п. дав mücfen, comtio, Гиздаши, ам, v. impf, кишити кога, schmücken, como. Тинути, нем, v. impf. 1) umłommen, interco. 2) за ким, или за чим, (фтаф ten, desiderio enecor. Гиц, interj, baš godwort für hweine, Vox alliciendis suibus. Гицање, п. дав unrubige Bewegen der Beine beim Sigen, giegen c. irrequies pedum. Гицатисе, амсе, v. r. impf. biе Beine umhermerfen beim Liegen, Sigen, micare pedibus (?) Гицкање, п. даš Gißrufen, vocatio suum. Гицкапи, ам, v. impf. gißrufen, ad vocare sues. Гицнути, нем, v. pf. gißrufen, advo care sues. Глабање, п. дав Hagen (verächt.), rosio. des Kohls, Lauchs u. dgl. caput brassicae, porri. 3) ein Sügel, cumulus : „На Главици више Бијељине Главице, f. pl. vide главичине. Главичање, п. дав Веђaupten (дев Kohls), capitatio brassicae. Главичамисе, часе, v. r. impf. н. п. купус, fih häupten, capitari (de brassica). Главичине, f. pl. bie Sanftörner, grana cannabina. Тлавичица, f. dim. yon главица. Главни, на, но, н. п. новци, дав Kapital, sors. Главница, f. (у Србији) Gerrfdhaftliche Ropfileuer you verheurateten perfonen, census capitum maritorum domino solvendus. Главница, f. 1) ber Brand im Seizen, uredo. 2) (dim.. главно) кашто је и главница лијепа вајдица, шапф mal ist's Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, interdum et sors (sine fenore recepta) lucrum est. Главничав, ва, во, н. п. шеница branbig, robigine corruptus. Главно, нога, п. дав Kapital, sors. Главња, f. велико дрво што се ложи на ватру, сіn großer Baifen Brenns hok, lignum; auch ein großes Scheit: „Кратке главње, готови угарци; „Позна ђеца, гопіове сироте. Главњица, f. dim. . главња. Главобоља, f. дав Æopfweh, dolor capitis. Главоња, m. ber Großfopf, capito. Главчина, f. bie Rabe, modiolus rotae. Глад, f. dr Sunger, fames. Једе као да је из глади утекао. Гладак (comp. глађи), шка, ко, glatt, laevis. Гладан, дна, но, bungrig, famelicus. Гладилица, f. брус, што се оштри коса, или бритва бријаћа, ber leif. stein, cos politoria. Гладити, им, v. impf. ftreiheln, mulceo. Гладишисе, имсе, v. r. impä ten und pußen, como me. Гладнетн, ним, (Рес.) vide гладњети. Гладниши, им, (Срем.) vide гладњети. Гладњеши, ним, v. impf. (Ерц.) фина gern, esurio. Гладовање, п. дав Sungern, esuritio. Гладоваши, дујем, v. impf. bungern, esurio. Глађење, п. дав Blätten, laevigatio. „Под Гламочем под бијелим градомTлác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nachriht, nuncius. 3) der Ruf, faıma. Глас до неба, а м**а по пепелу. Гласак, ска, m. 1) dim. you глас. 2) као мала шупљика на гаћама, на кошуљи, диффе tidarbeit, opus perrafotum (acu). Гласање, п. 1) дав Betlauten, fama. 2) vide ћесмање. НАЯ r. impf. verlan. Гласати, ам, v. impf. правити гласак, vide ћесмати. Гласатисе, амсе, v. ten, inaudior. Гласинац, нца m. bene füòlich son Zwornik: „Кад изиђе на Гласинац равни Гласити, им, v. impf. melben, fagen, nuncio. Гласитисе, имсе, у.г. impf. verlauter, inaudior. Гласник, m, ber bie Nachricht beingt, „Чупић ради да гласник не оде Гласовито, hellout, clara voce: „Па подвикну танко гласовито Гласоноша, m. ber діе Паrt trägt, Courier, nupcius. Глати, ам, vide гледати. Глацнутисе, немсе, v. г. pf. ein glat» Гледање, и дав цеn, spectatio. Тледеће, Кега, n. vide зјеница. lid thun, aspicio. Глаб, m. ber Roth, coenum.cf. блато,као. wurm, Regen Глиша, т. (Рес. и Срем.) vide Глишо. mulcto. Глоша, f. чељад, m. ј. жене и ђеца, Глоцкање, п. dim. 9. глодање. Глошчић, m. dim. 9. глог. Глув (сошр. глувљй), ва, во, taub, surdus. Гљиветина, treae. Гмизање, n. vide гамизање. vide гамизати. Гнежђење, п. (Рес.) vide гнијежђење. Гнездо, п. (Pee.) vide гнијездо. Гнијездо, п. (Ерц.) дав Reft, nidus. ger, Mist, fimus, stercus. D 99 н. п. љеб, tal. Тњецав, ва, во, Тњецован, вна, но, j tig (vom Stot). tlebrig, male pinsitus (pistus). Тњечење, п. дав îneten, subactio. Тњечиши, им, v. impf. Eneten, depso, subigo. Тњида, f. bie Riffe, lens (gen. lendis). Тњидица, f. dim. . гњида. Тњиздо, п. (у Сријему) vide гнијездо. Тњила, f. діе Zöpfererve, terra figlina, creta figlina, cf. Грнчара. Тњилиши, им, v. impf. 1) faulen, putresco. 2) weich werden (vom Obst), mitesco. Тњио, гњила, ло, 1) faul, putridus. Товечаца, f. (coll.) dim. . говеда ; Говнара, f. vide говноваљ. бие Grund widersprechen, objurgare inique et moleste: иди не говнај ту (опац рече сину, н. п. кад син виче • што на очину уредбу). Говнен, на, но, òredig, merdosus. Говними, им, v. impf. stänkern, rixam movere. , Говнитисе, имсе v. r. impf. sich bes schmugen, merda inquinari. Товно, п. der Dred, stercus. Какви су му зуби, начинио би од смрзла говна купао. Низ брдо се и говно ваља (кад који трчи, или скаче, низ брдо). Без говна не ма ни (Dungen ift nöthig). Среосе с говном у мосуру! ГОВНА Говновал, m. Der Stinttäfer, scarabaeus stercorarius Linu. Говновић, m. ein fomifher Hame (von говно, д.d. Stercutus): јеси он неки говновић, јест! Говноноша, m. ber Dreciträger, qui portatstercus: водоноша говноноша, in der Anekdote vom gefoppten Wassers träger. Говњак, m. ein Fomifdher Name flatt бураг: сто говњака масла (у приповијетки). Говор, т. òie Хебе, prache, sermo; познајем га по говору; чујесе некакав говор. Говорење, п. дав Хеден, loquela, sermo. Говориши, им, v. impf. fprehen, 10 Fora, m. der Maurer, faber murarius (meist find's Zinzaren). Гогин, на, но, без гога, fabri murarii. Год, м. Белики празник (у Србији), ein der Festtag, dies festus. ToA, (Peс. и Срем.) vide roh. Годеч, т. Таnn name, nomen viri. Година, f. baš Gabr, annus. Дуга ноћ, или дан, (као) царева година. Годиница, f. dim. v. година. Годишњак, m. H. п. назимац, Jahr alt (vom Vieh), annotinus, Годишњи, ња, ње, jährli. annuus. Годишњица, f. дав Zoctenmal (ein Jahr nach dem Tode), convivium fu uebre post annum elapsum, cf, дака. Годомиљ, m, поље ниже Смедерева (између Мораве и Језаве). Годомир, т. Тапивате, поmen viri Tòh, (Ep.) (als Anhängesylbe) immer; irgend, cunque, ali, штогов, којигођ, чијгођ, кадгођ, ђегођ. Гојење, п. дав Mäften, saginatio. Гозба, f, част, bie Sajteren, convi vium. Гозбовање, п. дав affiren, convivatio. Гозбовати, бујем, v. impf, bey ciner Safteren feyn, соцуіуог; „Отишла је да гозбу гозбује Гојити, им, v. impf. mäften, sagino. Гојитисе, имсе, v. r. impf. fi māften, fett werden, saginor, opimus fio. Гојко (Гојко), m. Mannéname, nomen viri. Голак, m. vide голи син. Голем, ма, мо, groß, magnus (comp. кажесе већи) сі, велики. Голен, f. (Рес. и Срем.) vide голијен. Голет, f. table Bebirgegegend, mons arboribus destitutus. Толетан, тна, но, tabl, (one Зац me,) calvus. Голеш (планина), m. (ст.) Живо пређи у Голеш планинуГоли син, m. голаћ, т. ј. војник који сам од своје воље за плату иде на војску и бијесе. (Madter Sohn)Name jener Krieger, die, da sie ohне и ипд of fino, nicht verbunden wären mit ins Feld zu ziehen, es aber bon freyen Stüden um Colt unð Kleidung thun, miles ultroneus. Oвy je ријеч Ћурчија арамбаша 1804 гоДине донијо с Врачара на Дрину; а он може бити да је примио од некога Турчина из Градишта, који је тада био са Србима, и назван Голим СИНОМ зато, што је уза сваку ријеч говорио: голи сине! Голи су синови само на Дрини били, а од Бијограда доље звали су бећарима такове војнике. Њиов је славни капетан био Зеко, који је славно погинуо на Равњу (1813). Голијевно благо, п. (ст.) fo viel als големо, groß, ingens: » И проносе голијевно благоГолијен, 1. (Ерц.) дав tibia, hienbein, Голић, т. гољо, ber Madte, nudus: удри пиће на голиће. Толишав, ва, во, vide го. Голобрад, да, до, Junbärtig, imГолобрадаст, та, то, berbis. Головрат, ша, то, mit blem Salв, collo nudo. Гологлав, ва, во, mit entblößten Saupte, capite nudo. Гологуз, за, 30, nadt am Sintern, ano nudo:„Гологуза сијевала, голо масло слијевала, а Радичу троп“ (некаква узјала гола на вратило, на врачала да јој се ваша дебео скоруп). Толокур, ра, ро, обие Sofen, nuda mentula. Голомразица, 1. вријеме кад је мраз, а не ма кише ни снијега, дer roft, gelu, Голотиња, f. bie Ma#theit, Rangel an Kleidung, nuditas. Голотрб, ба, бо, mit entblöten Bauch, ventre nudato; дарег Голотр6, nom. propr. „Њега зову Голотрбе ИвоГолуб, т. біе Zaube, columba. Голубак, пка, m. hyp. . голуб. Голубаст, ша, mo, taubenfarbig, colore palumbis, columbinus. Голубац, пца m. 1) у Пожаревачкој наији један стари град на Дунаву (Србљи приповиједају да га је зидала Ђурђева Јерина радиголубовакао голубињак—). 2) село код тога града. Од Голупца се већ доље почињу планине поред Дунава и из Српске стране. Голубињак, m. ber Zaubend lag, co lumbarium. Гољо, m. vide голић. Бан.) се порfmamer, textor globulorum fibulatoriorum. Гомбарев, ва, во, деб портафеr, Гомбаров, ва, во, textoris globulorum fibulatoriorum. Гомеља, f. намастир у Босни (може бити да је сад и пуст?): „И Гомељу на граници сувојГомила, f. громила, рпа, камара, рњага, ber aufe, cumulus. Гомилање, п. 1) bas lufhäufen, ситиlatio. 2) das Gepolter, wenn etwas Aufgehäuftes einstürzt, strepitus. Гомилати, ам, v. impf, aufhäufen, cu mulo. mini. Господарски, ка, ко, 1) ден господарец gebörig, dominorum. 2) adv. wie ein господар, domini more, Господин, m. ber Berr, dominus. y Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: „честити пашо!“) владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „оче игумне!), проту и учитеља (и жене Бекога ђешића у кући: свекра, или Бевера) зову господином; а у Сријему и у осталим Њемачким државама господин значи оно, што у Србији господар. Господинов, ва, во, дев Heren, do mini. Господичић, m. ber junge Serr, domicellus (?), filius domini (herilis filius.) |