Page images
PDF
EPUB

п.

[ocr errors]

.

Suun.

vocare sues.

care sues.

Tanna, f. eine Art Kuchen, placentae uredo. 2) (dim. p. главно) кашто је Senns.

и главница лијепа вајдица, інафа Гібање, р. Bas Bewegen, Siegen, mal ist's Gesvinn, wenn auch nur das agitatio, motus.

Kapital zurücgewonnen wird, interdum Гібати, ам, (и габљем) v. impf. bewe. et sors (sine fenore recepta) lucrum est.

aen, schwenken, wiegen, agito. Главничав, ва, во, н. шеница Гібаписе, амсе (и гибьемсе), v, r, impf. brandig, robigine corruptus. sich bewegen, moveor, agitor.

главно, нога, р. Сав Rapital, sors. Гизда, f. fфзи gеtlеіsеte 8 ин» gefфmüd. Главња, f. велико дрво што се ложи

tes Frauenzimmer, femina somta. . Ha vampy, ein großer Backen Brenns гніздав, ва , во,

hok, lignum; auch ein großes Scheit: Šdymücken, comtio. „Краке главње, готови угарци; гиздати, ам, impf. книги кога, „Iloзнa fеца, голове сиропе. ichmüden, como.

Глаењица , f. dim. p. главња. Гинути, нем, у. impf. 1) и тzommen, Глав боља , f. дав $opfweb, dolor ca

juter co. 2) за ким, или за чим, fфтафа pitis. ten, desiderio enecor.

Главоња , m. Ser BropPopf, capito. Гіц, interj. Рав Софроrt für eфeine, Главура , f. ) vox alliciendis suibus.

Глав урина, f.

уіdе главепина. Гицање, n. pas unrubige Bewegen Jer Главуча , f. J

Beine beim Sißen, liegen ze. irrequies Tabunya, f. die Nabe , modiolus rotae. pedum,

Thãn, f. der Hunger, fames. Jede kao Trigamice, amce, v. r. impf, die Beine да је из глади упекао.

umbеrwеrfеn beim kiegei, eigen, mi- Гладак (comp. глађin), ліка , ко , glatt, care pedibus (?)

laevis. Гицкање, р. бав Bisrufen, уоuatio Гладан, дна, но, bungrig, famelicus.

Гладилица , f. брус, што се оштри Tilkami, au, v. impf. gißrufen, ad- коса, или брипіва бријаһа, деr ефleif.

stein, cos politoria. Гіцн упи, нем, v. pf. disru jen, advo- Гладилни, им, v. impf. [treiben, mulceo.

Гладиписе, имсе, т. г. impf, jih glät. Главање, р. Вав Ragen (periФtt.), rosio. ten und pußen, cono me. Глабами, ам, v. impf. пagen, rodo. Гладнегин, ним, (Pec.) vidе гладњеми. Глава, f. 1) деї #opf, caput; он гла- Гладниши , им, (Срем.) vidе гладњели.

вом, ее и. tein ancree, ipsis simus illе. Гладњети, ним, т. impf. (Ерц.) рица

2) das Obechaupt, caput. Главап, та, то, gtoptöpfig, capiti. Гладовање, о. дав бипgeen, esurіtіо. Главенна , f. augm. 9. глава.

Гладован , дујем, v. impf. punger, Главини, па , то, лијеп, н. п. човек;

esurio. жена , (у Србији, у Босни и у Глађење, в. дав lütfen, ləеvіgаtіо. Ерцеговини, von perfone) fфші, 1"ламоч, m. pulcher.

„Под Гламочем под бијелим градом—Saabik, m. die Eichel, mentulae caput. Inac, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nach: Главица , f. 1) dim. p. глава. 2) Saupt richt, nuncius. 3) der Ruf, fauna.

des, Kobls, Bauchs u. dgl. caput bras- Глас до неба, а м**а по пепелу. sicae, porri. 3) ein Hügel, cumulus :

Гласак, m. 1) dim. Fot глас. 2) „На Главнци више Бијељине

као мала шупљика на галама, или Главице, f. pl. vіdе главичине.

на кошуљи, бисфINoфerte etiarbeit, Главичање, р. дав 8 е, аирtси (Сев opus perrafotum (acu). Kuhls), capitatio brassicae.

Гласање, р. 1) дав Berlantеnt, fаmа. 2) Главічатисе, чace, v. r. impf. н. п. ку- vidе fесмање,

пус, ft, bäupten, capitari (de brassica). Гла сати, ам, v. impf. правити гласақ, Thablynne, f. pl. die Sanfkörner, grana • vide tecмaти. cannabina.

Гласажисе, амce, v. г. impf. perlai. Главичица, f. dim. pon главица.

ten, ipaudior. Главни, на, но, н. п. новци, дав Гласинац, нца m. $bene füəli pon Kapital, sors.

Zwornit:
Главница, f. (у Србији) berrfфaftfibe „Кад изнђе на Гласинац равни

Kopfsteuer von verheurateten Personen, Inácumu, um, v. impf. ineiden, sagen,
census capitum maritorum domino sol- nuncio.
vendus.

Гласилисе, имсе, т. г. impf. реrlаuter, Главница, f. 1) бес Brano im Beigen, inaudivr.

gern, esurio.

НА

ска ,

[ocr errors]

} der Taube, surdus.

Гласник, m, bеr bie Хафrimt bringt, Глоша, f. чељад, м. ј. жене и ђецца, Sote, nuncius :

die Familie i, e. Weib und Siinder, „Чупић ради да гласник не оде familia: $е је твоја глота (питају Гласовито, becаut, clara Yoce : војници (на крајини кад се боје Ту

„Па подвикну панко гласовито рака да и не поробе) један деуГласоноша, m. Der pie Zabrit trägt, гога. )? Courier , pupcius.

Глоцкање, т. dim. 2. глодање. Tлати, ам, vidе гледали.

Гліцкали, ам , dim, p. глодами, Глацнутисе, немсе, т. г. pf. ein glаt. Гліцкапінсе, амce, v. г. impf. н. п.

tes Aussehen bekommen, restauror. коњи, fіф (іфеrgеn0) beige, ppt Глачина, f. Die Blätte, laevitas.

Pferden, morsicare se. Гле, іntеrі. fieb ! en.

Глошчић, m. dim. 2. глог. Гледање, в дав ефauen, spectatio. Глув (comp. глувљії), ва, вo, tаиб, Гледаши, ам (и гледим), v. impf. surdus. fdauen, specto,

Глува неђеља, f. Die 213офе pоr ber Гледihe, fега, п. vіdе зјеница. Palmwoghe, hebdomnas quae praeceГледнуши, нем, v. pf. einen Slid thип, dit hеbdomada palmarum. cf. безиаѕрісію.

мена неђеља. Глед ,чнін, m. pl. f. брадићи (само Глувак , m. у оној загонетки).

Глувату , т. Глаань , Жња, п. vіdе чланак. Глуво, m. vіdе глувак. Глеmо, р (Рес, и Срем.) vidе гли- глуві доба, т. бie 3rit qegen Rit. јето,

ternacht, da alles stid ift, tempus nieГліб, ш.

berots, coenum.cf. блапо,као. diae noctis, cum silent omma. Глибав, ва, вo, totbig, Tutosus. Глигорије, m, Bregor, Gregorins. Faye hart: } dic Taubheit, surditas. Глијemo, p. (Ерц.) vida длијепio. Глунути, нем, v. imрt. taub werpen, Tauno, m. ein langer, träger Mensch, suruesco. homo longus et piger.

Гът ва , f. деr еф mamm, fungus. Гайсша, f. Ber: ёpulmurm, Regen= Гљивётина, f. augm. p. гљива. wurm, lumbricus.

Гљівица , f. dim. . гљива. Гліша, m. (Рес. и Срем.) vide Глишо. Гљив урина, f. vіdе гљивемина. Гл:ішо, m. (Ерц.) Бур. . Глигорије. Гмніза, г. највише се говори у млож, Глоба, f. Die Welpf.raft, mulcta.

броју гмизе, и значи "мале $нн. Глобити, им, т. pf, им еіt trafen, hybe, die Glasperlen, margaritae vimulcto.

treae. Глобљавање, п. das Erpressen von Гмизarse, p. vіdе гамизање. Geidstrafen, mulctatio.

Гми зати, мижем, Глобљавали, ам, v. impf. кога, Bela

Гмі зими, им,

уіdе гамизами. strafen erpressen, mulcto.

Гнежђење, п. (Рес.) vidе гнијежђенье. Глог, ш. der Weißdorn, crataegus . Гнездиган, им. (Pec ) vidе гнијездили. Lipn.

Гнездилисе, имce, (Pec.) vidе гни езГлогиње, f. pl. Sie Stut bes Beiss дитисе.

Borns. Ласно је муфим к 'ем гло- Гнездо, р. (Рее.) vidе гнијездо. гиње Млатипи.

Гнијежђење, а. (Ерц.) сав їijien, niГлогов, ва, во, бев Beipporn6, cга- dificatio. taegi.

Гнијездити, им, v. impf. (Ерц.) н. п. Гл.говац, вца, т. п. ј. колац, или KOKOW, der Senne ein Nejt machen,

uman, ein Stab oder Pfahl von Weiß- pidum facio, impono nido.

dorn , baculus aul palus crataeginus. Гнијездитисе, имce, v. r. impf. (Ерц.) Глоговина,, f. 2eipдornbols, liguum nisten, nidulor. crataegi.

Гнијездо, п. (Ерц.) Вав Rein, pidus. Глодање, р. дав їagen, rosio. Trój, m. 1) der Citer, pus, 2) der Düne Глодами, глођем, т. impf. пagen, aer, Mist, fimus, stercus. rodo.

Гнојав, ва , во , eiterij, ulcerosis. Гложење, п. баѕ Заnten, lіtіgаtіо. Гнојанаца , f. Die Puntel, pustula. Гложинсе, имсе ,

y. г, impf. інф Гнојење, п. 1) Рав &iterri, purulentaзаntert, jargo.,

tio. 8). das Düngen, stercoratio. Гложјак, ш. беr Зеigornwaib, cratae- Гнојипін, им, y. impf. н. п. Њиву, getum.

düngen, stercoro. Глжје, п. (coll.) Bad ReipдorniФt, Гнојиптисе, јисе у. г. impf, н. п, рана, cralaegetum),

eitern, iu pus abeo,

р.

}

[ocr errors]
[ocr errors]

movere.

[ocr errors]

говна

99
Тњавитпи, им v. impf. Drudet, colido, Говнен, нa, нo, Srećig , merdosus.
Fњављење, р. Bag Orüfen, prеssіо. Говципін, им, у. impf. fiänkern, rixam
Fњалi, m. vіdе голијен :

„Носи гњате побљувасе на ше — Говнитисе, имсе, т. г. impf. jild bе Тњев, m. Der Born , ira.

schmußen, merda inquinari. Fњеван, вна, но, зоrnіg, iratus. Товно, п. Оer Dred, stercus. Какви Тњевни, им, т. impf. зürnen, irrito. су му зуби, начинно би од смрзла Тњевиписе, имсе, т. г. inpf. Bürgen, говна купао. Низ брдо се и говно irascor.

ваља (пад који почи, или скаче, низ Тњевљење, д. Вав 3ürnet, ira; irrita- брдо). Без говна не ма ни tio.

(йngеn іft nötbig). Среосе с говТње вљив, ва, вo, gü68ornig, iracun- ном у мосуру! dus.

Tòbhobar, m. der Stinkkäfer, scarabaeus Тње цав , фа, во, н. п. меб, tal. stercorarius Linu. Тњецован, вна, но, kig (vom Brot). Tóbhobuk, m. ein komischer Name (von klebrig, male pinsitus (pistus).

говно, q-d, Stercutus) : јеста он неки Тњечење, п. Сав Жnetеп, subactio. . говновић, јесп! Тњечити, им, т. impf. Enetеn, depso, Говноноша, m. Bеr оrесtträger, qui subigo.

portat stercus : Водоноша говноноша, Гњйда, f. Die Riffe, lens (gen. lendis). in der Anekdote vom gefoppten Wassers Гњидицa, f. dim. 2. Гњила.

träger. Гњиздо, р. (у Сријему) vidе гнијездо. Тоењак, m, cin tomifфеr Xame tatt Гњила , f. Die göpfererse, terra figlina, бураг : спо говњака масла (у приcreta figlina, cf. Грнчара.

повијетки). Гњилиши, им, y. impf. 1) faulen, pu- Говор, m. Die Xebe, брrафе, sermo :

tresco. 2) weich werden (vom Obit), познајем га по говору; чујесе неmitesco.

какав говор. Тњо, гњіла, ло, 2) fаut, putridus. Говорење, п. бав Reven, loquela, sermo. 2) mild (von Obft), mitis.

Говорити, им, т. impf. Tpreфen, loто (roo), гола, ло, паt, nudus.

quor. Гобела, f. (сп.) in Ser 21netoote pon Говоркање, п, dim. p. говорење. Calomon: једна гобела у као, дру. Говоркати, ам, dim. 9. говорити. га из кала

Говорљив, ва, вo, Ber gerne jpriФt, Тованце, цепа, п. dim. 2. говно.

loquas. Говеда, f. (coll.) бав Xinspiek, armen- Fòra, m. der Maurer, faber murarius ta , boves.

(meist sind's Zinzaren). Говедар, m. Der Xinserbirte, bubulcus. Гогин, на, но, бев гога, fabri moгarii. Говедарев, ва, во,

vide
говедаров.

Год, т. велики празник (у Србији), Говедарина. ғ. бав Ringelo (bie Bes Der Festtag, dies festus.

zahlung des Rinderhirten) merces bu. Toa, (Pec. u Cpem.) vide rok.
bulci.

Годеч, m. tannname, nomen viгi. Говедаров, ва , во, бев хinterbirten, Година, . бав Sabr, annus. Дуга нок, • bubufci.

или дан, (као) парева година. Говедарски, кa, кo, 1) See Rinter: Годиница, f. dium. . година. | birten, bubuleorum. 2) adv. auf Rin. Годишњак, т. н. п. назимац,

ein derhirten Art, bubulcorum more. Fahr alt (vom Bieb), annotinus. Говеђіп, қa, , pom Rinve, bubulus. Годишњи, ња, њe, jährli. annaus. Говеђина , f. Рав дinofileift, caro bu. Годишњица, f. Dав Хосептat (ein bula.

Jagë nach dem Tode), convivium fu, Toвeчаца , f. (coll.) dim. p. говеда : uebre post annum elapsum, cf. Aaka. има двоје, проје говечаце.

годомиъ, m, поље ниже Смедерева Говече, чета, n. ein Rind (im weites (између Мораве и Језаве).

sten Sinne), bos, vacca, vitulus. Годомир, m. hаnnвпате, поmеn viri Sobrane, n. das lästige und unberech: rob, (pr.) (als Anhängesylbe) immer;

tigte Einreden, contradictio molesta irgend , cunque, ali -, штого, et iniqua.

којигођ, чијгоѣ, Кадгоћ, Бегођ. Говнара, f. vіdе говнова».

Гојење, р. Вав Олаtеr, ѕаginаtiо. Говнати, ам , v. impf. 1äftig un ohne Гозба , f, часпi, bie Bajterey, copyiGrund widersprechen, objurgare ini- yium. et moleste: иди не говнај му Гозбовање, в. дав &qtiren, copyiratio.

, 1. , 6yjem, • защо на очину уредбу)

Gafterer Regn, couyiyor :

rum,

сином

„отишла је да гозбу гозбује - Голомитъа, f. Die Radtheit, Rangel art Гојити, им, т. impf. mäften, sagino. Kleidung, nuditas. Тојионсе, имce, v. t. impf, fіt mаtеп, Голорб, ба , бо , mit еntblöpten Baum,

fett werden, saginor, opimus fio. ventre nudato; daher lorompó, nom. Гојко (Гојко), m. RannBname, nomen propr. viri.

„њега зову Голопірбе Иво— Голаt, m, vidе голи син.

Tony6, m. die Taube, columba. Голем, ма , мо, grоp, magnus (comp. Голубак, пка, m. hyp. р. голуб. кажесе већn) cf. велики.

Голу басп, па , mo, taubenfärbig, Голен, f. (Рес. и Срем.) vidе голијен. colore palumbis , colum binus.

. , Голеп, f. table ®birggegeнo, mons Голубац, пца m. 1) у Поларевачкој arboribus destitutus.

наији један спари град на Дунаву Голепіан, пнa, нo, Eayl, (оқne 3äц. (Србљи приповиједају да га је здала me,) calvus.

Турђева Јерина ради голубова— Голеш (планина), m. (ст.)

као голубињак—) 2) село код пога „Мно пређи у Голеш планину- града. Од Голупіца се већ доље поГолій син , m. голаћ, п. ј. војник чињу планине пород Дунава и из који сам од своје воље за пла- Српске стране. му иде на војску и биjесе. (Хасtter Голубињак, m. Der Zaubenflag, coSohn) Name jener Krieger, die, da sie ohs lumbarium. ne файв ипо фоf ftno, niФt perbuncent Голубињй, ња, ње, Tauben :, columbawären mit ins Feld zu ziehen , es aber von freyen Stü & en um Sold und Tony6nk, m. die junge Taube, pullus Kleidung thun, miles ultroneus . Oby je columbae. ријеч Турчија арамбаша 1804 го. Голубица , f. 1) бie Taube (8eiben), дине донијо с Врачара на Дрину; а columba. 2) ein Frauenname , nomen он може бити да је примио од не- puerlae. 3) cf. златіоје. кога Турчина из Градишша, који. Голубичица, f. dim. Рав 3äubфеп , соје тада био са Србима , и назван lumbula. голям

зало, што Голубов, ва, вo, Der Zaube, columје уза сваку ријеч говорио: голи bae. сине! Голи су синови само на Голу ждрав ; ва, вo, vidе rолушае. Дрини били, а од Бијограда доље Голупче, чепа , п. vіdе голубић. звали су бећарима такове војнике. Голушав, ва ,

Голушав, ва, вo, ungefiepert, glas Њиов је славни катеnан био Зеко, ber. који је славно погинуо на Равњу гіљo, m. vіdе rолић. (1813).

Гољу ждрав, ва , во , vide гoлyждрав.. Голијевно благо, п. (сп.) fo piel a16 Гомбр ; m. (у Сријему, у Бачк. и у големо, geop, ingens :

Бан.) cer Xnopfniaфer; textor globulo„И проносе голијевно благо

rum fibulatoriorum. Голијен, f. (Ерц.) дав ефіеnbein, Гомбарев, ва, во , Рев #nopfmaфers, tibia,

Гомбаров , ва, во , textоriѕ globuloҒолиб, m. гољо, беr tаttе, nudus : rum fibulatoriorum. удри пие на голике.

Гомеља, f. намасшир у Босни (може Голишав, ва, вo, vidе го.

бипи да је сад и пуст ?): Голобрад, да, до, unbärtig, im- „И Гомељу на граници сувоj— Голобрадасцi, ma , mo, bеrbis. Гомила, f. громила, рпа, намара, Головрат, пia, o, mit blopem pale, pibara, der Haufe, cumulus. collo pudo.

Гомілање, п. 1) Рав 21ufhäufen , cumuГологлав , ва , вo, mit еntbl&pten paupte, latio. 2) das Gepolter, wenn etwas capite nudo.

Aufgehäuftes einstürzt, strepitus. Toxorys, sa, 30, nadt am Hintern, Somijaamu, am, v. impf. aufhäufen, cu•

ano nudo: „Гологуза сијевала , голо mulo. масло слијевала, а Радичу проп“ Гомілаписе, ласе, y, r. impf. poltern, (некаква узјала гола на вратило, strepo. ба врачала да јој се вапia дeбeo Гом'pje, п. ЖToftеr іn frоаtiеn. скоруп).

Гонити , им, v. impf. treibe:, jagеt, Голокур, pa, po, one оfen, nuda agito. mentala.

Гонитисе, имсе, т. г. impf. 1) ft) Голомразица , f. вријеме кад је мраз, verfolgen, persequi se invicem. 2) i OHO

а не ма кише ни снијега, Per Seoft, се зецови, pie pajen ramieln, содgelu,

unt lepores.

22

rum.

госпо

[ocr errors]

оста

nen, ardeo.

Тонце*, цена, п. (у Србији

и у Босни

Dame,, domina. 2) eine Gattung по варошима) ружа, која се још ни. Schwamm, der Heilkräfte jugelchries је расцвјетала , него тек напупила, ben werden, sonst Kheruba, fungi eine Rose, die so eben die Knolpe ges genus. öffnet, rosa recens.

Госпава, f. Srauenname, nomen fe. Тоњење, р. • Bas Breiten, agіtаtіо, 2) minae, , дав Xammeln per pafen, coitus lepo- Госпин, на, но , Ser Seau, dominae.

Госпино биље, . Cй рhоli, glycirrhiIopa, f. das Gebirge, mons.

za glabra Linn. Горажде, р. варош у Ерцеговини : Господ (Бог), m. See Tere, Dominus ; „Док је мени соко Синан паша „Помог'о га Господ Бог » у Горажду на Ерцеговини

„Теко и га Господ сачувао Торак (сотр. горчи), рка , кo, vide грн. „Бритке сабље Анђелија Вука— Торакнути, не, vide гркнути. Господа , f. (coll.) vic peren, domini. Горінца, f. (см.) Oranien, Arausio : Господар , m. Bеr реrr (figentbümer), „Emo на те војске небројене : dominus, destacans ja cam

Седам краља, од седам земаља, дар од пога; и нијеси нада мном „И ђевојка Англијска краљица

господар. „С Дуком зеmом од земље Го- у Србији до 1804 године само су ранце-—

Турке (и то бегове и спанје) зва. Горе (у Ерц. говорисе и горје), обеп,

ли господарима (као и сад по Босни supra.

и по Ерцеговини); а од онда су Горење, п. 46 Зrennen, ardor.

звали господаром Црнога БорТрети, рим, vidе горјеши,

фија, и оспале поглаваре и возГрица, f. dim. р. гора.

воде, који су власт у рукама имаГорјанић, m. Gebirgbeфobner, monti- ли, као и сад шпо зову Милоша

cola , montanus: вуче горјаниче ! Обреновића, и оспіaлe кнезове, Topje, (Epy.) vide rope.

који сласт у рукама имају и заповиГорјети, рим, у. impf. (Ерц.) бел. једају, у Сријему пак и у

лим њемачким државама, зову и Горњак, ю. н. п. вјетар, камен во- најмањега трговчића господаром.

денични, беr оbеn tit, pоn оben уСрбији су отприје знатније Србље, tommt, superous, desuper veniens.

свињарске трговце, звали Горње чело, р. vіdе зачење.

газдама. гэрња, ња, њe , ober, superior. Господарев, ва, вo, vidе господаГорњәземац, мца, ш. беr оberlänter, ров. incola terrae superioris.

Господарење , D, Bas Befebler, фerra Горњоземски, ка ,ко, 1) обеrläntifф,

achen,

dominatio. е раrtе superiori. 2) adv, oberläntifф, Господарипін, им, v, impf, befeblen, more incolarum terrae superioris.

herrschen, dominari. Горовиш, па, mo, gevirgia, montuo- Господаров, ва, во, бев феrеn, do

mini. Торопадан, дна, но, шафnfinnig, fu- Господарскӣ, кa, кo, 2) ред госпо

Aapen gehörig, dominorum. 2) adv. Горпадник, m. Der Bayn jinnige, Хая wie ein rocooaap, domini more. fence, furiosus.

Господин, m. Der err, dominus. у Гор па дница, f. Die 223 ақnjinnige, fu- Србији само цара и краља (у пјес

мама), пашу (у пјесмама, а у го. Горскія , кa, кo, Bebirg: , montanus.

вору му кажу: ,,честипи пашо!") Гор, шица, f, слачица, деr Cenf, si- владику, архимандрита, игумна napi.

(у пјесмама , а у говору:

» oчe иТорушични , на , но, н. п. зрно, Senfi, тумне !), проту и учитеља (и және sinapinus.

ђекога ќетика у кући : свекра, или Горчіна, f. Die Bitterfeit, anaritudo.

февера) зову господинот; а у СриГоса, m. (у Бачкој и у Сријему) Ber јему и у оспалим Њемачким држа

Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. вама господин значи оно, што у господар.

Србији господар.
Госин, на, но, бев госа, domini ; го. Господинов, ва, во, бе8 феrеn, do-

сино му пане (ein eфeltwort Ber mini.
Batfфеr). .

Господичнi, m. Sеr junge perr, doТесиница, f. Die Seau cines госа ,thега, micellus (?), filius domini (herilis Госца, 1 ) (hypр. госпођа) Scau,

[ocr errors]

S05.

riosus.

riosa.

filius.)

« PreviousContinue »