Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Wolf Stephansohn's,
Serbird - Deutsch - Lateinisches Wörterbuch .

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][subsumed][merged small]
[merged small][ocr errors]

Век има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика ! Док су Србљн амали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, као што се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још Онда својим језиком писали ; али се онда може бити још мање писало, него што се данас пише по Турским државама; зато се није требало на старали да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писати којекако. Остаеше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пет стотина година говорио као и данас што говори (осам ђекоји Турски, и други туђи ријечи), него да су писари у писању мирешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те стотине година), што су на. штампани у историји Раићевој, споји: „И ако се наће полувераць да узме „Хрістіанку: акое крадомъ, дасе има покрспипи у Хрістіансліво: аколисе не покрсти : да му се узме жена и деца и васф домф, и онф дасе за почишь. уда по село платишъ що бы онъ платіїо, кои е по пожегао. Книге Царске whoece находе и коеcе износеппъ предф судію, да имаюць суде сматрати, а кои пресуждуе первый уставЪ Царски, штое записалЪ свеппли Цар ѕhому, оне Книге кое повпораюлib уставь первый, да и узму судіе и прине»су предЬ Цара — да ихъ закунешъ, и кадесе закуну — Піянице кои се „СКытаюnib, и нападну где на кога, и кои кога посече, или оке рвавы, а не до самерти, паковому піаници да се око извади, и рука да му се „отсечемъ, аколи кога піяниз дере пъ, или кому папуче скине, или скине кому капу или що уз ме mЪ” и т. д. Рані каже, да се ови закони

у старом рукопису у архиви племените гг. Петра и Саве от ТеКелија, и да су оданде од слова до слова исписани и нашшампани; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи по прављене по данашњему Славенском језику, н. п. опець, святи, первый, церковь, са мерпи, перговаць, сотворили, возвра пi и ли и, во (град), со (изволеніемѣ), но (домомѣ) и п. д. ово би по старом рукопису морало бити omaцъ (као полуверацъ, па рацъ, и лі. д.), свепи (као шло и овђе има ўeumo), првыя (или први), црковь, самрши, трговаць, са творити, зазврат и ти, ва, са, ка (као што и овђе има фешно); Или може бити да су и литле и мали јерови (ь) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у првоме рукопису овако испо, као што је нашшампано у Рацевој историји и овђе, опет је јасан знак,

налазе

„шке великомъ

равнино мъ..

[ocr errors]

да је народ Српски прије 500 година говорио као и данас што говори, а и пнсари да су иoндa писали као и данас што пиш у.

Тако стојик у дипломи кнеза Лазара, шпiо је дата на мастиру Раваници (оној у Ресави) 1381-ве године : „и мега (на другом мјесту стоји мѣга и мека и мѣка) »гдѣ испече блато изD мораве и упада у мораву. И опір мораве посредъ поля удо велике пополе. — Жінцомір до великаго пупia - на Кленовачку врьшину посрѣдѣ рашкога ключа. —

Сакимпулемна шлив у.

Потомъ „пулемib на дѣлі. — На гомплу на дѣo. 11упемф деони мъ. — Опіѣ кру

. -- и съ за меною. — И панагюрь свете пепке „на дунаву” и т. д. А почетак је ове дипломе : „Iже опінесущихъ вѣса вb „бышык привѣдѣн видимааже и невидимаа” и тако даље, Славенски, да га ни један просп Србљин не може разумјетни. На печалу спіоји: блавоверни кнѕъ, а на пополису благов Ърныи кнезь и т. д. — Ето шако су (од прилике) писане и оспале све дипломе (старије и млађе од ове), што се налазе којење. Сад још неколике врсте из Српске испо.. рије Ђорђија п. Бранковића, пошљедњега деспота Српскога, који је умръо прије спо и неколико година (171), из књиге преће, страна 89 (по) : „Първи немани православно кьрщение придесетолетанъ васприем на се„бе ва Рашску Епискупию и ва църковь свешихһ апостолъ кърщаетсе пье„ви неманя именемЪ Стефанъ, ва помже кьрщению единокупно и самодър„жавну області, васприем) и окрсть държавіг своей воевати заченшу ему „, многие държавит себе присвоив) дондәже Исата комнена цара константи,мополскаго на свое самирително хомение привлещи вазможму бистъ, са„мирениеже между или биваеnib виною сею, яко Гречаски царф ваздасть „свою дaщерь ва супружницу Стефану првому Деспопу Сину неманину упьрвому, рекашаго светаго Схмеона Егоже гречасын IJapb ва глаголани и ва „писанн великимib Жупаномь именоваше, якоже оптомь и више ва писани на„шемь васпоминаниемь изобразихомь , и по светомь ему приставлению ва „сселтую опір нѣго саптореную обитель Студенички Монастир, положень „бистпі», и Деже и синф его Стефанф първи Деспоm) и първи венчанн краль „рекоми, са синомb своимъ Радославомь , внукомже свепаго Сvмеона ва Ра„цехъ своихъ погребени Суть*).” — По овоме би сад могао рећи сваки човек, који не зна историје нашега језика и писања, да су овако Србљи говорили прије спо година ; као што мисли Енгел, да се у Карловцима врло добро Славенски мора говорити, зашто је Раик онђе рођен, а онако добро пише Славенски ; и да је Сремачки језик ближи к Росијсіоме, него к Дубровач. ко:не **); и као што смо до сад сви мислили, да је Бранковић онако пи. сао,

као што Pauf у својој историји на млого мјеспia наводи његове ри. јечи, и каже: „Сице пишеnib Бранковичь”, или „Сія суть словеса Бранко

*) Ја сам ово исписао из Бранковићева рукописа, који се сад налази у

Карловцима у митрополитској библиотеци ; и огђе је управо онако наштампано, осим велико я (које у Бранковићеву рукопису споји и у почетку и на крају), ук, оп, иә, што није имала овдашња

нашампарија, него је мјеспо њи мелiнуто у, опір, **) (Sagel's Geschichte des , Ungern und feiner Nebenländer III., 147 und 154.

[ocr errors]

0

« PreviousContinue »