дача"; а нијесмо знали, да је Раић Бранковићев језик поправио по Својој граматици! Тек 1783-ће године први је Доситеј Обрадовић казао, да треба писати Сопским језиком као што народ говори, и сам је почео, колико је знао, тако писати. За њим су пошли млоги учени Србљи, и за ово 35 година написали различне (тобоже Српске) књиге; али (за превелико чудо!) до да вас још немамо ни једне књиге да је управо написана по Српској грамашаца, као што народ говори! Ни једном списатељу није пало на ум, да барем за себе постави «каквагођ правила у језику, и њи да се држи, него је писао сваки по својој вољи (како му се кад навр пера десило), тако, као да наш језик (осим свију језика на овом свијету) никакви правила нема! Ово је од учени Србаља први опазио Г. архимандри Кенгелац, као што каже у предговору својега јестествословија: „Вси народи, и сами язычницы книги своя по грамматійскимъ правилам списаща, у нас по правилам бабы Смиляны пишутся." Истину овије ријечи Г. Кенгелца посвједочиће све Српске досадашње књиге. " Дба су велика узрока овој несрећи нашега језика, и овоме (прије нечувеном на овом свијету) покору нашему: прво, што су наши списатељи све самоуци у Српском језику: зашто ми немамо још ни Буквара Српскога, а камо ли што више. Ако се наш списатељ родио у вароши, он сећ није ни чуо правога и чистога Српског језика; ако ли се родио у селу, он је у ђетињству дошао у варош, и онђе за 10 — - 15 година учећи науке на туђим језицима, мора заборавити и мислити Српски (зашто сви народи не почињу с једне стране мислити о стварма; и отуд је постала она разлика између језика, што се зове својство језика). Кад који тако прође кроз све школе, онда постане Српски списатељ (који оке); ђекоји узму Славенску граматику Г. Мразовића, те је прочи шају: да по њој Српски пишу; а ђекоји не траже ни ње, него одма по Њемачкој и по Латинској граматици почну Српски писати, и не сумљајући да они могу не знати свога језика. Но ово је барем несрећа, на коју се шуже и остали Славенски народи (сви, осим Руса), који на свом језику немају школа ни наука: али је друго само наше, и са свим ново на овоме свијету, ш. ј. што ми имамо два језика, па оћемо и трећи да начинимо. Понајвише наши књижевника и веће господе Српске по Мацарској кажу, да је Славенски језик (што имамо данас на њему библију и остале црквене књиге) прави Српски језик, а овај, што њим говори народ (и они), да је само свињарски и говедарски језик, и да је покварен од првога. А како треба данас писати за Србље, ни они сви нијесу сложни, него су се подијелили на двије стране: једни кажу да треба писати управо Славенски, а народни језик оставити са свим, као покварен, свињарски и говедарски језик (ово барем није тако ново, зашто је било људи, који су по Талијанској и по осталој Европи прије неколике стотине година овако мислили и говорили о Талијанскоме, Француском, Шпањолском, Англијском и о Њемачком језику, према Лашинскога); а други (којије највише има) кажу, да не треба управо ни СлаБенски ни Српски, него да народни језик треба поправљати, и писати мјешовито између обадва језика, да се приближава к Славенскоме и да се гради књижевни језик, да се Славенски језик опет поврати у народ и оживи. Први имају врло мало списатеља (зашто слабо ко зна Славенски језик тако, да може књиге писати; а ни рјечника онаковога ни граматике још нема, као што би требало, и из који би човек могао Славенски језик тако научити, да може књиге писати), а други имају силу Божју, који једнако поправљају језик Српски (а кашто и Славенски, кад не знаду ни како је Српски ни Славенски, н. п. мназ мјесто млаз; месѣци мѣсѣц, мјесто мѣсяць; опомѣнушисе, смѣшаши, окервавими, ерђа и т. д.), к Славенском приближавају и граде књижевни језик, (зашто онг мисле, да су књижевни језици осталије народа начињени, а не могу да разумију, да су сви народи почели писати оним језиком, као што говоре орачи и копачи, свињари и говедари, па кад се почело љепше мислити, онда су и језици љепши постали). — А како то они чине? Сваки по својој вољи и по своме вкусу. Никаквим језиком на овом свијету није тако ласно писати, као овим њиовим: код њи не треба знати никакве граматике (ни Српске ни Славенске), него зарежи перо па пиши по своме вкусу, како ти кад из пера истече: што не знаш Српски, метни Славенски; што не знаш Славенски, метни Српски; а што не знаш ни Српски ни Славенски, мешни како ти драго (што ти прије на ум падне): ђе се из два језика (и из треће главе) но својој вољи трећи гради, ту се не може погријешиши; само да није чисто као што народ говори, а остало све може поднијети. Сад се не треба чудити, зашто се у нас књиге пишу „по правиламѣ бабы Смиляны”, и како се у Српским књигама може наћи: пастыревъ, пастыровъ, пастырей, пастыра; момака, Момковъ; обаго моега; у Босной, уБачки; постелїй, дѣвій; шворять, творе, твору; пужаши, успужати; люблѣтьи, обзиретьисе, успавлень, успавлѣнѣ, вребляше; любу, молу, говору, красусе; присеби и при честных) мыслей; изъ между нима; утверди любовь между васѣ; у свимъ его діалектми; три, четыри кораковъ; за моћи, за чути, за учити, за слушати; дали донети, чинили су доћи; корчтарица, крчмарица; шернѣ, трње; овде, овдѣ, овдїе; свѣща, свѣшьа, свешьа; ньима, нїйма, ніима, нима; ньой, ной, ной; свію, свіюхъ, всѣхъ; вѣщацъ, вѣштацъ, вѣштець; пасче, пашче, паще; жепъ, джелѣ, дчепъ, чебѣ; месець, месѣцѣ, мѣсяць, мѣсѣцѣ; трепавице ньене, повѣсть сть ея; отъ нее, около нѣ, безъ нье и т. д. Од почетка Доситејева једнако се налази паметни људи, који желе да се управо пише Српски (као што народ говори), и пишу колико који зна и може. Који човек не зна ни за какву граматику, нити за какав други језик осим свога, он може писати и без своје граматике; и управо онако као што треба: зашто му не може пасти на ум да пише друкчије, него онако као што се говори; ако је, н. п. могао Омир спјевати Илијаду и Одисеју не знајући ни писапіи, као и наши старци и слијепци што су спјевали толику силу пјесама. Али људи који су шпо учили, и знаду да језик има некаква правила, они већ не могу писати без грамапике (већ ако да је који сам граматик): зашто би (као учени људи) све ради да пишу боље него што се говори, па зато језик по својој паметн поправљају, а управо нваре и грде: тако, н. п. учен Србљин пи шући мисли: кад се каже ору, црпу, режу, мету, гребу, треба казати и твору, топу, шражу, прашу, љубу; кад се каже пужем, мећем, обрћем, треба казаши и пужати, мећати, обр Ками; кад се каже удављен, треба казати и усгављен; кад се каже требљаше, треба казати и вребљаше; кад се од Славенскога зовуть, Српски каже зову, треба и од живутЪ казати живу; кад се (у Славенском језику) каже дворовъ, треба казащи и пастыровъ; кад се каже ћуд ћуди, и јарад јаради, треба казаши и смрад смради, гад гади; кад се каже јак јачи, треба казати и висок височи; кад се каже међу њима, треба каҙаши и између њима; кад не треба казати млого, него много, онда не треба казати ни Млаз, него мназ; кад не ваља казати наместиши, него намјестити, онда не ваља казати ни сметаши, него смјешати и т. д. Из овога се види, да је и онима, који су ради, тешко Српски писати књиге без рјечника и без граматике. Ову су потребу познали већ одавно млоги наши списатељи, као што су ђекоји и спомињали у својим књигама. Ја сам из љубави к Српскоме језику, и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године написао и издао на свијет Писменицу Српскога језика, само као мали углед како Србљи склањају имена и спрежу глаголе. Она је изишла онакова, као што је онда од ме не могла изићи прва Српска граматика. Који су сумљали да што не знаду, могли су се чему и из ње поучити; а који мисле да све знаду, они ће се подерати онакови какви су, макар им ко написао сто најбољи граматика. Из који сам узрока издао ону прву Српску граматику, из оније исти ево издајем и обај први Српски рјечник (и другу грамашику). Ја могу слободно казати за ове ријечи, што су овђе скупљене, да су све у народу познате, и да се овако изговарају као што су овђе записане; а у народу је остало још млого ријечи, које ја, или нијесам ниБад ни чуо, или ми нијесу сад могле пасти на ум. Може бити да ће се и у овој књизи наћи ријечи у описивању обичаја и други ријечи, којија нема на своме мјесту. Од како се ова књига почела штампами, и мени је ево неколико ријечи на ново пало на ум, које ево овђе додајем: Вармеђа, f. (у Сријему, у Бачк, и у comitatus assessor etc. Варменски (вармећки), ка, ко, Со Жмиро, т. (Ерц.) ber Blingler, connivens. Испреплетати, лећем, v. pf. nach Кôje, theils, aliud, partim: које ја, које Kojera, (Cpes.) hie und ba, passim. Којекако. irgen mi, utcumque. terve. Којекуда, irgenðmohin, aliquo. Напаљешковаши, кујем, vide напа- Неколицина (људи), cinige geute, aliquot Породица, f. bie (lebende) Familie, gens : Студеница, f. 1) ријека у Србији (бли- тако, Тупнути, нем, v. pf. ftampfen, pulso, Укаљати, ам, v. pf. (mit Koth) bes schmugen, luto maculo. Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи, али је постављен темељ да се скупе (колико је могуће у живом језику). Сад сваки зна, ђе ће коју ријеч тражити, и ако је не нађе, виђеће да је нема, и може је ђе записати и оставити; и тако се сад спо пуша лакше могу покупити остале ријечи, што су остале по народу, него што би се на ново почело и ове скупиле, Што се тиче овђе Њемачкога и Латинског језика, о том сам радно са Г. Копишаром, К. к. дворским библиотекаром; али опет ако се ђе нађе, да су које ријечи рђаво преведене, томе сам ја крив, што му нијесам знао право значење казати, а не он, што га није знао Њемачки или Латински истолковати. Може бити да ће млогима од наши учени Србаља пасти на ум код ђекоји ријечи краће и Српскима наличније ријечи Њемачке и Латинске, него што смо и ми овђе метнули; плакове ријечи треба забиљежити, као и оне, које се не нађу овђе. Али опет не треба сваки да мисли, да су оно све погрјешке, ђе он не разумије Њемачкога, или Латинскога, или Српскога језика. У рјечнику треба да се истолкује и опише што се боље може све, што народ о ријечи којој мисли и приповиједа: "зао сам код ђекоји риречи описао, што се краће могло, ђекоје народне обичаје, и додао приповијетке (и овђе може бити да је ђешто изостало, али додато и измишљено није заиста ништа). О овоме сам особито увјерен да ће бити мило свакоме правом Србљину: зашто су ме већ од неколике године молили ђекоји од учени и знаменити Србаља, да почнем описивати народне Српске обичаје и приповијешке. Народ наш има свакојаки приновијетки тако млого, као и пјесама, и могу се раздијелити на женске и на мушне, као и пјесме. Мушке су приповијешке понајвише смијешне и шаљиве, и тако су измишљене, као да би човек рекао да су истините ; а женске су дугачке и пуне су чудеса којекакви (о царским кћерима и о бајалицама). Али ће ми слабо ко вјеровати и разумјеши, како је приповИјетке тешко писати! Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучно, да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написами, или све идиле Геснерове на Српски превести. Ја сам увјерен да ће овај мој труд и посао бити мио свима нашим, списатељима и књижевницима, који љубе свој народни језик, и поштују га као највеће благо народно, и желе му срећу и напредак; а онима ја нијесам ни жељео угодити, који Српски говоре, а Српски језик кобе, и кажу да он није никакав језик, него да је покварен, свињарски и гоБедарски језик, Обђе ће бити највећа вика на ортографију; али се надам да ће и утом бити с моје стране сви наши књижевници, који управо знаду шпо је језик, и што је писмо; и виђеће да се Српски језик друкчије не може писами, онако као што треба. Млоги, који не знаду што је језик, што ли је писмо, што ли је граматика, мисле и говоре, да Српски језик треба писати Славенском ортографијом; а Србљи су виђели прије 500 година да то није могуће (зато су начинили ћи и, којије ни данас нема у Славенским књигама); а ћеши оно што није могуће, не показује ли премало соли у глави (као што вели Г. Сава Мркаљ)? Ево из овије узрока није могуће Српски језик писати по Славенској ортографији : 1) у Српском језику има гласова, којије Славенски језик нема; а како има гласове, мора имали и слова за њи: а) ђ, н.п. смуђ, риђ, рђа, пређа, грађа, међа, дође, прође и т. д. 6) ћ, н. п. броћ, ноћ, срећа, врећа, пећи, стрићи, ножић, поповић, царевић и п. д. (може ко рећи, да се овакове ријечи могу писати са дь и ть, н. п. смудь, рдьа, предьа; ношь, петьи, ножить и т. д.; истина да тако млоги пишу, али ни то није по Славнској ортографији! Ко ће наћи у Славенском језику ь пред самогласним словом да умекшава полугласна слова?), в) ц, н. п. увјецбати. г) у Славенском језику има сливено ја, је, ју, а Србљима треба и јо (да не спомињем ји), н. п. јошше, јова, јововина, јој, мојој, судијом и т. д. 2) Тако исто има у Славенском језику гласова, којије Српски језик нема; а кад нема гласова, не шребају му ни слова: а) ми друкчије не мо жемо изговориши, него као о, а Пољаци и Крањци имају друкчији глас за , и зато сваки зна без икакве науке, ђе га треба писати Hir Руси немају гласа за (као ни ми), зато га нијесу ни узели међу своја слова. б) ы, ово треба Пољацима и Русима, као и Нијемцима, Маџарима и Турцима; а ми мјесто њега имамо и, н. п. син, бик, риба, добиши, миш, корито и т. д. зато ни најученији наши не знаду без ве лике муке и без труда ђе га треба писаши (н. п. Раић је провео сав свој вијек чатећи и пишући Славенски и Росијски, па се у његовим књи гама опет налази доста погрјешака против ы; мислим да и није нуно обђе писати, зашло и сваки може тражити у историји Ранћевој; |