сича"; а нијесмо знали, да је Раић Бранковићев језик поправио по својој грамамици! Тек 1783-ће године први је Доситеј Обрадовић казао, да преба писати Сопским језиком као што народ говори, и сам је почео, колико је знао, мако писати. За њим су пошли млоги учени Србљи, и за ово 35 година написали различне (тобоже Српске) књиге; али (за превелико чудо!) до данос још немамо ни једне књиге да је управо написана по Српској грамамаца, као што народ говори! Ни једном списатељу није пало на ум, да барем за себе постави каквагођ правила у језику, и њи да се држи, него је писао сваки по својој вољи (како му се кад навр пера десило, мако, као да наш језик (осим свију језика на овом свијету) никакви правила нема! Ово је од учени Србаља први опазио Г. архимандрит Кенгелац, Као што каже у предговору својега јестествословија:,, Вси народи, и сами язычницы книги своя по граммапійскимъ правиламъ списа ша, у насъ по правиламъ бабы Смиляны пишутся.” Истину овије ријечи Г. Кенгелца посвједочиће све Српске досадашње књиге. Два су велика узрока овој несрећи нашега језика, и овоме (прије нечувеном на овом свијету) покору нашему: прво, што су наши списа тељи све самоуци у Српском језику: зашто ми немамо још ни Буквара Српскога, а камо ли што више. Ако се наш списатељ родно у вароши, он сећ није ни чуо правога и чистога Српског језика; ако ли се родио у селу, он је у Ђетињству дошао у варош, и онђе за 10-15 година учећи науке на шуђим језицима, мора заборавити и мислити Српски (зашто сби народи не почињу с једне стране мислити о стварма; и отуд је посмала она разлика између језика, што се зове својство језика). Кад који тако прође кроз све школе, онда постане Српски списател (који оће); ђекоји узму Славенску граматику Г. Мразовића, ме је прочишају: да по њој Српски пишу; а ђекоји не траже ни ње, него одма по Њемачкој и по Латинској граматици почну Српски писати, и не сумљајући да они могу не знати свога језика. Но ово је барем несрећа, на коју се муже и остали Славенски народи (сви, осим Руса), који на свом језику немају школа ни наука: али је друго само наше, и са свим ново на овоме свијету, м. ј. што ми имамо два језика, па оћемо и преки да начинимо. Понајвише наши књижевника и веће господе Српске по Мацарској кажу, да је Славенски језик (што имамо данас на њему библију и остале црквене књиге) прави Српски језик, а овај, што њим говори народ (и они), да је само свињарски и говедарски језик, и да је покварен од првога. А како треба данас писати за Србље, ни они сви нијесу сложни, него су се подијелили на двије стране: једни кажу да треба писати управо Славенски, а народни језик оставити са стим, као покварен, свињарски и говедарски језик (ово барем није тако ново, зашто је било људи, који су по Талијанској и по осталој Европи прије неколике смошине година овако мислили и говорили о Талијанскоме, Француском, Шпањолском, Англијском и о Њемачком језику, према Лашинскога); а други (којије највише има) кажу, да не треба управо ни СлаБенски ни Српски, него да народни језик треба поправљами, и писати мјешовито између обадва језика, да се приближава к Славенскоме и да се гради књижевни језик, да се Славенски језик опет поврапии у нас эд и оживи. Први имају врло мало списатеља (зашто слабо ко зна Славенски језик тако, да може књиге писати ; а ни рјечника онаковога ни граматике још нема, као што би требало, и из који би човек могао Славенски језик тако научити, да може књиге писати), а други имају силу Божју, који једнако поправљају језик Српски (а кашто и Славенски, кад не знаду ни како је Српски ни Славенски, н. п. мназ мјесто млаз; месѣци мѣсѣц, мјесто мѣсяцЪ; опомѣнутисе, смѣшами, окервавими, ерђа и т. д.), к Славенском приближавају и граде књижевни језик (зашто они мисле, да су књижевни језици осталије народа начињени, а не могу да разумију, да су сви народи почели писати оним језиком, као што говоре орачи и копачи, свињари и говедари, па кад се почело лепше мислими онда су и језици љепши посмали). — А како шо они чине? Сваки по својој вољи и по своме вкусу. Никаквим језиком на овом свијету није тако ласно писати, као овим њиовим: код њи не треба знати никакве гра матике (ни Српске на Славенске), него зарежи перо па пиши по своме вкусу, како ми кад из пера истече: што не знаш Српски, мемни Славенски; што не знаш Славенски, метни Српски; а што не знаш ни Српски ни Славенски, мешни како ти драго (шо ми прије на ум падне): ђе се из два језика (и из треће главе) ио својој вољи прећи гради, му се не може погријешити; само да није чисто као што народ говори, а остало све може поднијети. Сад се не треба чудиши, зашто се у нас књиге пи. шу „по правиламb бабы Смиляны”, и како се у Српским књигама може наки: пасмыревъ, пасмыровь, пасмырей, пасмыра; момака, момковъ; оваго моега; у Босной, уБачки; посмелїй, дѣвій; шворятъ, щворе, твору; пужами, успужами; люблѣмьи, обзиремьисе, успасленъ, успавлѣнѣ, вреблаше; любу, молу, говору, красусе; присеби и при чесшныхъ мыслей; изъ между нима; утверди любовь между васЪ; у свимъ его діалект ми; три, четыри кораковЪ; за моћи, за чути, за учими, за слушаши; дали донеми, чинили су доћи; корчмарица, крчмарица; мернѣ, трње; овде, овдѣ, овдїе; свѣща, свѣшьа, свешља; ньима, нïйма, ніима, нима; ньой, нïой, ной; свію, свїюхъ, всѣхъ; вѣщаць, вѣшмацъ, вѣшмець; пасче, пашче, паще; жепъ, джепѣ, дчепъ, чебъ; месець, месѣцъ, мѣсяцъ, мѣсѣцѣ; трепавице ньене, повѣ смъ ея; омъ нее, около нѣ, безъ нье и m. д. Од почетка Доситејева једнако се налази паметни људи, који желе да се управо пише Српски (као што народ говори), и пишу колико који зна и може. Који човек не зна ни за какву граматику, ними за какав други језик осим свога, он може писати и без своје граматике; и управо онако као што треба: зашто му не може пасти на ум да пише друкчије, него онако као што се говори; шако је, н. п. могао О мир спјевами Ил нјаду и Одисеју не знајући ни писали, као и наши старци и слијепци шшо су спјевали толику силу пјесама. Али људи који су што учили, и знаду да језик има некаква правила, они већ не могу писати без граматике (већ ако да је који сам граматик): зашто би (као учени људи) све ради да пишу боље него што се говори, па зато језик по својој памети поправљају, а управо нваре и грде: мако, н. п. учен Србљин па шући мисли: кад се каже ору, црпу, режу, мему, гребу, треба казами и твору, прпу, пражу, праму, љубу; кад се каже пужем, мећем, обрћем, треба казами и пужами, мећами, обр К а м и ; кад се каже удављен, треба казами и усгављен; кад се каже мребљаше, треба казами и вребљаше; кад се од Славенскога зовушъ, Српски каже зову, треба и од живуmъ казати живу; кад се (у Славенском језику) каже дворовъ, треба казащи и пасмыровъ; кад се каже ћуд Куди, и јарад јаради, треба казами и смрад смради, гад гади; кад се каже јак јачи, треба казами и висок височи; кад се каже међу њима, треба казами и између њима; кад не треба казаши млого, него много, онда не треба казати ни млаз, него мназ; кад не ваља казати наместими, него намјеспиши, онда не ваља казани смеши, него смјемами и т. д. Из овога се види, да је и онима, који су ради, тешко Српски писати књиге без рјечника и без граматике. Ову су потребу познали већ одавно млоги наши списатељи, као што су ђекоји и спомињали у својим књигама. Ја сам из љубави к Српскоме језику, и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године написао и издао на свијет Писменицу Српскога језика, само као мали углед како Србљи склањају имена и скрежу глаголе. Она је изишла онакова, као што је онда од мене могла изићи прва Српска граматика. Који су сумљали да што не знаду, могли су се чему и из ње поучими; а који мисле да све знаду, Они ће се подерами онакови какви су, макар им ко написао сто најбољи граматика. Из који сам узрока издао ону прву Српску граматику, из оније исти ево издајем и овај први Српски рјечник (и другу граматику). Ја могу слободно казати за ове ријечи, што су овђе скупљене, да су све у народу познате, и да се овако изговарају као што су овђе записане; а у народу је остало још млого ријечи, које ја, или нијесам ниБад ни чуо, или ми нијесу сад могле пасти на ум. Може бити да ће се н у овој књизи наћи ријечи у описивању обичаја и други ријечи, којије нема на своме мјесту. Од како се ова књига почела штампами, и мени је его неколико ријечи на ново пало на ум, које ево овђе додајем: Вармећа, f. (у Сријему, у Бачк, и у ban.) in der ungrischen Statistik die Beivanni aft (жупанија), comitatus. Вармеђаш, m. Gomitate Peer, tabulae comitatus assessor etc. Варменски (вармећки), ка, ко, (0, interj. von einer Art Schlas Koje, theils, aliud, partim : које ја, које Којегди, (Срем.) — hie uno ba, passima. Којекако. irgeno mie, utcumque. terve. Којекуда, irgenowohin, aliquo. Напаљешковаши, кујем, vide напа- Неколицина (људи), einige Leute, aliquot Hypnja, f. der Sprengel des Popen, vicinus. Очење, n. vide очимљење. - Породица, f. Die (lebence) Familie, gens :. mako, Тупнути, нем, v. pf. ftampfen, pulso, Укаљати, ам, v. pf. (mit Roth) bes schmugen, luto maculo. Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи, али је постављен темељ да се скупе (колико је могуће у живом језику). Сад сваки зна, ђе ће коју ријеч тражити, и ако је не нађе, виђеће да је нема, и може је ђе записами и оставити; и тако се сад сто пуша лакше могу покупиши остале ријечи, што су остале по народу, него што би се на ново почело и ове скупиле, Што се тиче обђе Њемачкога и Латинског језика, о том сам раДно са Г. Копишаром, К. к. дворским библиотекаром; ан опет ако се ђе нађе, да су које ријечи рђаво преведене, моме сам ја крив, што му нијесам знао право значење казати, а не он, што га није знао Њемачки или Лагпински истолковати. Може бити да ће млогима од наши учени Србаља паспи на ум код ђекоји ријечи краће и Српскима наличније ријечи Њемачке и Лапинске, него што смо и ми овђе мешінули ; шакове ријечи треба забиљежими, као и оне, које се не нађу овђе. Али опет не треба сваки да мисли, да су оно све погрјешке, ђе он не разумије Њемачкога, или Машинскога, или Српскога језика. У рјечнику треба да се истолкује и опише што се боље може сзе, што народ о ријечи којој мисли и приповиједа: зато сам код ђекоји риречи описао, што се краће могло, ђекоје народне обичаје, и додао приповијетке (и овђе може бити да је ђешто изостало, али додато и измишлено није заиста ништа). О овоме сам особито увјерен да ће бипп мило свакоме правом Србљину: зашто су ме већ од неколике године модали ђекоји од учени и знаменити Србаља, да почнем описивати народне Српске обичаје и приповијешке. Народ наш има свакојаки приповијетки шако млого, као и пјесама, и могу се раздијелити на женске и на мушке, као и пјесме. Мушке су приповијешке понајвише смијешне и шаљиге, и тако су измишљене, као да би човек рекао да су истините ; а женске су дугачке и пуне су чудеса којекакви (о царским кћерима и о бајалицама). Али ће ми слабо ко вјеровати и разумјеши, како је припоенјемье пешко писати! Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучно, да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написали, или све идиле Геснерове на Српски превести. Ја сам увјерен да ће овај мој труд и посао бити мио свима нашим, списатељима и књижевницима, који љубе свој народни језик, и поштују га као највеће благо народно, и желе му срећу и напредак ; а онима ја нијесам ни желео угодими, који Српски говоре, а Српски језик кобе, и кажу да он није никакав језик, него да је покварен, свињарски и гоБедарски језик, Обђе ће бити највећа вика на ортографију; али се надам да ће и утом бити с моје стране сви наши књижевници, који управо знаду шпі је језик, и што је писмо; и виђеће да се Српски језик друкчије не може писати, онако као што треба. Млоги, који не знаду што је језик, што ли је писмо, што ли је граматика, мисле и говоре, да Српски језик преба писати Славенском ортографијом; а Србљи су виђели прије 500 година да то није могуће (зато су начинили и џ, којије ни данас нема у Славенским књигама); а ћеши оно што није могуће, не показује ли премало соли у глави (као што вели Г. Сава Мркаљ)? Ево из обије узрока није могуће Српски језик писали по Славенској ортографији: 1) у Српском језику има гласова, којије Славенски језик нема ; а како има гласове, мора имали и слова за њи : а) ђ, н.п. смуђ, рић, рђа, пређа, грађа, међа, дође, прође и м. д. 6) к, н. п. броћ, ноћ, срећа, врећа, пећи, смрићи, ножић, поповић, царевић и п. д. (може ко рећи, да се овакове ријечи могу писати са дь и ть, п. п. смудь, рдьа, предьа; номь, пемьи, ножишь и м. д.; истина да мако млоги пишу, али ни то није по Славнској ормографији! Ко ће наћи у Славенском језику ь пред самогласним словом да умекшава полугласна слога... в) и, н. п. увјеибами. г) у Славенском језику има сливено ја, је, ју, а Србљима треба и јо (да не спомињем ји), н. п. ошме, јов. јововина, јој, мојој, судијом и т. д. 2) Тако исто има у Славенском језику гласова, којије Српски језик нема ; а кад нема гласова, не требају му ни слова: а) ми друкчије не мо. жемо изговорити, него као о, а Пољаци и Крањци имају друкчији глас за с, и зато сваки зна без икакве науке, ђе га треба писати Руся немају гласа за (као ни ми), зато га нијесу ни узели међу своја слова. б) ы, ово треба Пољацима и Русима, као и Нијемцима, Маџарима ■ Турцима; а ми мјесто њега имамо и, н. п. син, бик, риба, добиши, миш, коримо и т. д. зато ни најученији наши не знаду без ве. лике муке и без труда е га треба писаши (н. п. Раић је провео сав свој вијек чатећи и пишући Славенски и Росијски, па се у његовим књи гама опет налази доста погрјешака пропливы; мислим да и није нуно осђе писати, зашто и сваки може тражити у историји Ранћској, |