ако ли ко не узвјерује, а не буде кадар наћи, ласно ће му се показати). в) х, Србљи немају ни у каквој ријечи, а остали Славенски народи имају (me како); Србљин, и, п. не каже хлад, снаха, ходими, орах, о в р х а о ; него лад, снаа, одими, ора, обръао и м. д.

3) Ђекоје ријечи замо не можемо писати по Славенској ортографији, зашто ће у нас друго значими, или ће се друкчије чатити, него што се говори: а) прилагателна имена у имен. млож. пишу се у Славенском језику са їн, н. п. мудрїи, славнїи, любезніи, милїи и т. д. а по је у Српском језику сравнителни степен! 6) прсмен, пум, радост, пем, господ, лабуд и остале млоге овакове ријечи пишу ce y Славенском језику са ь, и изговара се н као њ, м као ћ, ад као ђ, н. п. госпођ, прсше, пућ, радосѣ и м. д. Руси имају право што овакове ријечи пишу са ь, зашто и тако изговарају, и у род. имају я, лебедь, лебедя; голубь, голубя; царь, царя; князь, княза; день, дня; зять, заша и т. д. : а ми кажемо лабуд, лабуда; голуб, голуба; цар, цара, кнез, кнеза; дан, дана; зем, зема и т. д. Код ђекоји наши списатеља, који не пишу ћ, а држе се Славенске ортографије, кад видимо написано петь, мора се погађати, или треба чатими пем (fünf), или пећ (Der Dfen)! в) ми морамо на ђекојим мјестима ь додавати ђе га нема у Славенском језику: ми говоримо, н. п. коњи, коњем, коњски; учитељи, учитељем, учитељски; на земљи, у пустињи; кољи, колиме; пењи, пењише; жњи, жњиме; мељи, мељише; њива, књига, гњида, гљива, зем

љица, вишњица, , пањић и т. д. а по Славенској ортографији то би требало писати (и чапиши, као што је написано) кони, конемъ, конски; учители, учителемъ, учителски; на земли, у пусмыни, коли (овђе би Бачванин помислио да се што говори о колие ма), колиме; жни, жниме; нива, книга, глива, землица,

вишница и м. д.

4) Ђекоје се ријечи Српске не могу никако ни записали по Славенској ортографији: а) имена која се свршују на ља и ња, у твор. јед. н. п. земљом, сабљом, посмељом, путањом, робињом, срдњом, спрдњом и т. д. (ако би ко рекао да пишемо земльом, сабльом, пуманьом и т. д. али ни то није по Славенској ортографији, као ни предьа). "6) Кад се ђешло у пјесмама изостави е послије ј, н. п. „Да ј' у момка своја мајка,

,,За дан би му гласе чула,

„А за други разабрала,

„А за трећи на гроб дошла ;

„Ал' ј' у момка туђа мајка

„Да ;' у мене, лале Лазо, што ј' у цара благо

„Оно ј' главом Шиподер војвода

„Оно ј' межак бојак без престанка

,,Видиш Луко како ј' у Лозници

„Док ј' у мене моји капетана и т. д.

в) у Ерцеговачком се нарјечију говори једнако лијепо, млијеко, гнијездо и т. д. а у пјесмама се, кад затреба, изостави и, па се пјева н казује мл'јеко, л'јепо, гн’јездо и т. д., н. п.

„Од Космаја гнијезда соколова
„И Турскијем мл'јеком задојила
„А’јепо и је Ђорђе дочекао

-

„Аʼјепо ми ме бјеше обасјало Ко (и како) може овакове ријечи записати по Славенској ортографији ? Може бити да би у Ћирилово вријеме било добро записано са ѣ, н. п. гнѣздо, лѣпо, млѣко, али се данас то чаши љепо, мљеко, гњездо; а Србљин не ће љепо, гњездо, мљеко, него оће лјепо, гнјез до, млјеко. г) гръоце, умръо*), овръао, подупръо, самръо, и остале овакове ријечи.

Из овога свега мислим, да ће сваки паметан човек признати, да се Српски језик Славенском ормографијом не може писати. А кад се Славенска ортографија у Српском језику мора покварити (као што се покварила како је Србљин умочно перо и почео Српски да пише), и Српска остати опет пуна крпежа и намеге; защо мислим да је најпаметније, да ми за Српски језик начинимо ортографију са свим као што треба (да нам могу завидими сви остали народи Европејски). Зато сам ја овђе начинио три нова слова, м. ј. ђ, љ, њ, и узео сам ј. Ниједан паметан чоБек не може рећи, да нам ова слова не требају, а облик њиов ако се коме не допадне, то је ласно поправими; ни остала слова нијесу из почешка била тако лијепа, као што су данас. Може бити да се ј коме зато не ће допасми, што је Латинско; и то је ништа; ми имамо и више слова једнакије с Латинскима, н. п. а, е, о, к, иш. д. а и Латинска су слова од Грчкије, као и наша. Ја сам у првој граматици Српској био узео наше ї мјесто ј, но будући да је ї код нас било до сад самогласно слово, зато се људи једнако мету, и не могу да се навикну чапиши га као ј; а ј не може нико друкчије чашими, него онако као што треба. Да је у Грчком језику било ј, заиста св. Кирилу не би никад пало на ум, да начини я и ю; но будући да у Грчком језику нигђе нема ја, је, ју, зато је св. Ћирило свезао а, е, у, са ї (на, ю, юу), да не би људи чашили на, не, ну (као што ђекоји чаше у мојој граматици); а иже је са слимном (й) постало скоро у Русији, само му је надмемнум онај поемически знак (~) да се зна да је кратко. Још може ко рећи да нам треба и 1; истина да у нашим ријечима нигђе не треба, већ ако за смијање (ha! ba! ba!) и за об! oh! ub!, али због туђи имена и презимена не би сувише било да га имамо (н. п. Saller, Sage orn, Samburg, Daag; Руси пишу Галлеръ, Гагедориѣ, Гамбургъ, Гага, а ми за сад можемо, и морамо писати Аллер, Агедорн, Амбург и ш. д.), но ја сам га за сад оставио коме другоме нека га гради.

,

Ево већ прва и највећа рецензија против овога Српског рјечника изиђе прије од њега. Може бити да се она почела писати још прије двије године, кад је прво објавленије изишло о Српском рјечнику; и защо је од оне стране, што не признаје да народ Српски има свој језик, онако паметна свједочанства на то покупила и саставила (вала Богу! само кад

*) Ђекоји наши списатељи пишу умрео, а у женскоме роду умрла и у средњем умрло!

се они један пути пред свијетом почеше браниши, и о том препирати). Све нове остале рецензије против Српскога рјечника и језика морају се на њој оснивами; зашто она каже: да је данашњи наш црквени језик прави Српски језик од старине; а овај што њим данас говори народ Српски, да је покварен и испогањен, и да се у правоме грамамическом смислу не може ни назвати језиком и т. д. Већ није потребно више да ја на ово сад редом одговарам, зашто је одговорио онај, коме је говорно Г. рецензент, него ћу само да речем неколико ријечи о ономе 2

што управо иде на мене самога:

1) „Да моја граматика не зна никакве благовкусне критике, и да учи све наопако.” Који човек жели доказати, да Србљи немају другога језика осим Славенскога, не само што по њега свака Српска граматика мора учити наопако, него да како може он би и Србље све у једну врећу спрпао па завезао, или у тикву саћерао па записнуо, да не чује свијеп како они говоре, него да се њему све мора вјеровати. А што се пиче вкуса у језику, ја заиста не завидим његовој естетици. Он нека поправља Српски језик по своме вкусу (као што и остала његова ђекоја браћа раде), а ја ћу да га учим, и да се трудим онако писати, као што је најобичније у народу; да би Добровски у Златном прагу и Линде у Варшави, и други сваки који жели (макар био у Лондону, или у Америци), могли управо до наши из моји књига, како народ Српски говори у данашње вријеме (а то је за Г. рецензента највећа жалост и несрека, зашто он доказује (и мисли?), да је Српски језик онакови, као што је њему по ћуди, а није га на учио да зна управо какав је).

,

2) „Да се из мога објагленија види, да сам ја рад подигнутоме већ ,,књижеству Српском простонароднија реченија, без свачега Славенског ,,из предјела Јадра, у Турској, да умиснем.” Није му злоба дала рећи из Јадра у Србији, него у Турској! а не каже (или ваља да не зна?) да је у Турској и Зема, и Милешева, и Горажде и Скендери! И да је Српска црква (с језиком Славенским) постала у Турској (онамо, ђе је Немања I. Студеницу зидао, и Душан царовао; ђе је постао и живљео свети Саво Немањић и кнез Лазар, и од куда је Српски патријар Чарнојевић, Арсеније III.,на пресшолѣ святаго Саввы сѣдащій”, превео у Њемачку 27000 Српски фамилија и дошао у Сентанд. рију; и од куда је послије, с Арсенијем IV,,, Архіепіскопскій престоль пренесень гь Сремъ, и въ Карловцѣ поставлень, идѣже и до нынѣ пребываетъ”)! А по овим његовим ријечма требало би мрзими на све, шщо је из Турске. Или може бити да зато није смијо казати да је Јадар у Србији, да не би паметни људи помислили: та у Србији Српски језик и тражити треба. Тим га људи могу оправдаши, али му љубав к роду своме никад опростити не ће (ако је Срблин). Штета што се није потписао, да видимо ђе се он родио, кад сам ја у Турској! (али ја опет, макар се он ђе родио, кривицу његове злобе, и осталога што мени није по куди, не би бацио на оно мјесто ђе се он родио, као што он баца на Јадар моју кривицу, што нас двојица имамо различан вкус у Српском језику! Ово су ствари, које показују ђетињу памет и слијепу пакост). — Ја не знам како је он могао разумјети из објавленија, да ће у мом рјечнику Сити само Јадрански језик (који они да познаје, опет не би могао доказапи

да је гори, него што Србљи данас говоре на коме другом мјесту)? Ваља да му је злоба чашила и толковала моје објавленије. Ја сам казао да ће у њему бити ријечи, које народ Српски говори, како по Турској, тако и по Њемачкој. Ако сам се ја и родио у Јадру (чега се не спіндим, него се шим дичим и поносим), опет могу слободно казати, да сам више Србаља виђео од мога Г. рецензента: ја сам провео године с Бошњацима и с Ерцеговцима (из Пиве, из Дробњака, из Гацка и из Никшиа); а провео сам године са Србијанцима од Лознице до Негошина; а (да не рече Г. рецензент да је ово све у Турској) провео сам године и по Њемачкој од Земуна па до Петриње, до Сентандрије и до Ршаве. Како ли је могао из објавленија разумјети, да у мом рјечнику не ће бити мушпа Славенскога?! Ваља да би он по своме естетическом вкусу и по високоме граматическом знању Славенског језика могао писати Српски без свега Славенскога! а остали ће људи сви рећи да је Славенски Бог, вода, небо, жена, мами, сестра, слава, трава, брам, писами, славиши, велик, широк и остале оваке Српске ријечи на пљаде! По свој прилици овај Г. рецензент не зна управо ни што је Српски, ни што је Славенски.

3) „Да наопаке Српске граматике и рјечници Славенски језик, на итету Српске цркве, у пропаст бацају." Из овога би рекао човек, да је Г. рецензент из реда они људи, који сте буне и свађе с именом Божјим (п њега ради) почињу, доказујући, да је све оно и Богу мрско, што њима није по вољи. Он сирома мисли, да је Српска црква мако тврда, као што је он вјешm у њезину и у Српском језику. Српска црква нити је основана на Чивутскоме, ни на Грчкоме, ни на Славенском језику, него на Ристовим истинама, које су једнаке у свима језицима. Колико је Еванђелије изгубило од своје светиње што је преведено с Грчкога језика на Славенски, и са Славенскога на Влашки, шолико би изгубило и данас да се преведе на Српски. Може бити да ће Г. рецензент с овим рјечником добипши У руке и библију Росијску, на простоме и, као што он мисли и говори, покварено ме и нечистоме Росијском језику; па се цар Александр и се, синод не боје да ће Росијска црква пропасти, него се јощ надају he се боље утврдити. - А и том се сваки паметан човек мора чудиши, како могу Српске граматике (макар и наопаке биле) и рјечници Сла језик у пропаст бациши! Ја Славенски језик љубим и поштујем, нао и други који му драго Србљин; и защо мислим, да му се у данашње хријеме ни чим боље не може помоћи, него да га подијелимо од Српског језика, и да му дамо ону чест и поштење, што му приликује, као и цркви у којој се њим поје и служи ; и да му се опет с друге стране не може Бећа неправда учинити ни дубља пропаст копами, него говорећи и доказујући, да је све једно Српски и Славенски језик, и пишући Српски по Славенској граматици. Кад се у нашим школама каже: ово је језик Српски, а ово је Славенски; ово је граматика Српскога језика, а ово је Славенскога ; онда ће се јамачно знати боље обадва језика, него што се данас знаду; и онда не ће смјени сваки по своме вкусу о Њима којешта лупаци, него ће говорити само људи, који сшвар познају и разумију.

да

венски

Које ова рецензија, које Г. Павле Соларић с његовим позивањем на скупштину, да се гради данашњега Српског језика граматика *), подбунише ме и наћераше да додам сад к овоме рјечнику и једну малу Српску граматику. Ја сам још од лани састављао којешта за другу Српску граматику, и мислио сам мало доцније да је већу издам; а ево ме сад речени догађаји наћераше, ме из оне веће ево ову малу скрпи којекако, желећи и гледајући да ми сва стане на један табак. Каква је, и колика је, да је ; увјерен сам да ће бити боља од прве; и надам се да ће бити мила Г. Соларићу, и осталим ученим Србљима, који желе (као и он), „Да се у дне наше, колико можно болма, опише и позна све „што се каса нашега језика”; и који би вољели у један пут виђети двије Српске граматике (једну за Србе од Србије к Западу и к Југу, а другу за остале), неголи ни једне. Мислим да ће је Г. Соларић драговољно понијети на учену скупштину међу Карловчане, Будимце, Сомборце и Новосађане, и што се у њој добро нађе, да ако га защо не одбаце, што је од Јадранина из Турске. Ја сам гледао само да ми се из ње ништа не избаци, а штогођ који више зна, нека додају. А по мога Г. рецензента, и по остале, који мисле као и он, она ће учиши наопако, као и прва (и може бити још наопачније).

Ђекоји наши мисле и говоре, да рјечник треба читаво друштво да пише, а не један човек; но по мисле понајвише они људи, који ниши знаду што је друштво, ни што је језик, ни што је рјечник, ни како се он пише. Ми видимо данас у Европи, да су најбољи они рјечници, које су писали једини људи, н. п. Њемачки Аделунгов, Пољски Линдов, Лашински Шеллеров, Англијски Јонсонов и т. д. А на оне, што су писала друштва, познато је да се једнако списатељи Талијански и Француски муже и буне, и да и сваки дан поправљају. Доста пуша у друштву луд поквари, што памешан начини; а доста пута и паметан на име друштва онаково што напише, што под својим именом не би ни

пошто издао.

Ја сам се око ове књиге намучио, што може бити до данас нико ни око какве није: зашто осим труда, који сам подносио ријечи купећи и у ред доводећи, морао сам се старати како ћу књигу на свијет издашни, и како ћу међу мим живљеми. А при данашњему стању нашега књижесліва и језика, било је људи, који су жељели и трудили се, да овај Српски рјечник никад не изиђе на свијет; и да би се па њиова жеља испунила, то су они прорицали, и о том друге увјеравали ; но вала Богу ! ево нас већ на обали. Осим господе пренумеранта (којије, према цијени књиге и садашњему времену, има доста на моју и Српскога језика радосm) *), ево ово су особими добротвори овога рјечника :

*) Римляни славенствовавши, страна 57.

*) На ову књигу има пренумеранта и из онакови мјеста, од куда до данас још није било готово ни на какву Српску књигу, н. п. из Одеса, из Ерцеговине (на страни 153 сумљао сам да није пуст намастир Дужи, а сад имам из њега и пренумеранта), из Далмашински и из Србијански намасмира, и из млоги други