1. Г. ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА са својом госпођом' МАРИЈОМ од рода ДЕМЕЛИЋА, и с њезином матером госпођом АНКОМ. Без њи се ова књига за сад (а може бити никад) не би могла ни почели (штампати) ни свршити. Има у народу нашему богатији људи од Тирке, који по каванама и за постављеним столовима тако уздишу кад се што о народу говори, да би човек рекао и крви би испод грла дали за народ и за његову срећу и славу: али да им дође народ у кућу, па да заиште, не петь иљада форинти (колико је дао Тирка на Српски рјечник), него пень. вљада новчића, одма би се згрозили као да је смрт дошла преда њи, и почели би се тужити на зла времена и на рђаве пазаре, и драговољно би се отресли од свога народа, само да ништа не иште и да им се прије кине с очију.

1. Племенити Г. САВА от тюкюли, краљ. совјетник и златне мамузе кавалер и пр., који је у помоћ Српскоме рјечнику поклонио пеш смо мина форинти. Он свачим свједочи, да је вриједан бити списатељем начертанија њекојего Арађанина, и Римљана у III панији.

III. Н. превосходителство, високопреосв. и високодосп. Г. СТЕБАН СТРАТИМИРОВИЋ Кулпински, православни архиепископ Карловачки, и митрополит свега народа Српскога и Влашкога у ћ. к. државама, импер. Аустријског ордена Леополдова великога крста кавалер, Њ. К. к. и А. Беличества дјејствителни тајни совјетник, и ученога друштва у Гешинги член; који је у помоћ Српскоме рјечнику поклонио присма форинти,

мјеста ; а из Црне горе! Кад су Црногорци послали своје пренумеранте Г. Соларићу (да и он мени пошље), онда су ме прекорили (ме јако!), што и међу њима нијесам кога назначио да купи пренумеранте на ову књигу, говорећи: Да сам ударио ме тражим Србаља по свијем угловима Европе, а њи у Црној гори да сам заборавио. Колико ми је овај њиов укор био мио и драг (из млого узрока), но опеш ми је мало на жао учинио, и до данас им још нијесам одговорио на њега. Какогођ што ми је онда лежао на срцу и у памети мој Јадар, ђе сам се родио и узрастао, и на који сам из Шишатовца сваки дан по неколико пута уздишући погледао; и Сријем, ђе сам оно објавленије писао; шако ми је исто лежала на срцу и у памети и Црна гора, за коју сам још од ђетињства мога чуо, и разумијо, да у њој још од Лазареви времена једнако траје Српска влада и царовање, и коју би и данас вољео сто пута виђеши, него Јадар, или и какво друго мјесто на свијету; али зато уњој нијесам ни кога назначио да купи пренумеранте, што нијесам имао никога позната. А да сам имао познаника, и да сам знао како се могу објавленија послати, ја би назначио кога да купи пренумеранте и у Сарајеву, у Мостару, у Требињу, у Зворнику, и по млогим другим мјестима; и заиста се не би преварио, зашто сам виђео, како трговци и мајстори из речени мјеста радо чаше оно што разумију; које и овђе сад свједоче млоги пренуме ранти од њи, који се налазе по Далмацији и по Дубровнику.

IV. Њ. превосходителство високопреосв. Г. МОЈСЕЈ МИОковиЋ, православни епископ Карлштадтски, Њ. К. к. и А. величества дјејствителни тајни совјетник.

V. Високопреосв. Г. ВЕНЕДИКТ КРАЉЕВИЋ, родом из Солуна (дакле земљак св. Ћирила и Методија), православни епископ Далматински, Бококоторски, Дубровнички и истријски, који је још на прво обја вленије, не чекајући ни писма ни препоруке, скупио у својој епархији 105 пренумеранта.

VI. Племенити Г. КОНСТАНТИН ЕМАНУИЛ БИКА от Дешанфалве, у Салској вармеђи шаб. суд. асесор. Изненада ме довела срећа да сједим у кући овога Маћедоно-Влашкога Тюкюлије, који се особито обрадовао кад је разумијо и виђео, да се у његовој кући ради Српски Рјечник, и засвједочио је да га је он одавно желео и тражио због Српскога језика.

,

VII. Покојни и незаборављени Г. ДРАГО ТЕОДОРОВИЋ из Трије ста, који ми је послао близу че мир и с момине форинти у сребру, и за њи накупио пренумеранта у Тријесму. Из Трјесмански пренумеранта види се, како људи помажу чему оће, н. п. младоме Ерцеговцу Г. Вилипу Лучићу не треба више од једне књиге, али он оже да узме 10, па да поклони сиротињи; мако Г. Петар Теодоровић узима себи и госпођи својој и седморма ђеце сваком по једну, а особито 6 за сиротињу. Да Трјесманци у оваковим догађајима нијесу помагали Стојковићу, Доситеју и Соларићу, могао би ко рећи, да мени зато помажу, што сам из Турске, као и они понајвише.

Ова господа нека дијеле само славу и благодарност за оно што се добро нађе у овој књизи, а што буде (или се коме учини) рђаво и негаљало, моја је кривица и срамота; и ја ћу за оно ученоме свијету одговарами, и ђе што будем погријешно поправићу, што ли не будем (него се коме само учини), бранићу.

Још неколико ријечи да проговорим о ђекојим ријечима у овој

1) Ја сам овђе Српски језик раздијелно на три нарјечија (као што је сам по себи раздијељен), m. j. ЕРЦЕГОВАЧКО, којим говоре сви Србљи, Који живе по Ерцеговина, по Босни (како Грчкога, тако и Турског закона) по Црној гори, по Далмацији, по Ргапској и по Србији озго до Мачве, до Ваљева и до Карановца; РЕСАВСКО, којим говоре Србљи по Браничеву, по Ресави, по Лијевчу и по Темнићу и горе даље уз Мораву, по наији Паракинској, по Црној ријеци и по крајини Неготинској; и СРЕМАЧКО, коjим говоре Србљи по Сријему, по Бачкој, по Банату, по горњој Маџарској и по Србији око Саве и око Дунава (до Мораве).

Највећа је (и готово једина) разлика између ови нарјечија у изговарању слова ѣ, које се у Ерцеговачком нарјечију изговара на четири начина: а) ђе се на њему глас не отеже, онђе га изговарају као је, н. п. бјелило, цвјетови, пјевами, рјечиш, умјеши, сјенина, вјечиш, и м. д. 6) у оваковим ријечима послије д, л, н, ш, претвори се

дуб, луљ, муњ, тућ, а ѣ остане само е, н. п. ђед, ђевојка, ђеца; разбољемисе, колено, леса: позелењеши, смиђе плсе, врћеми и . д.*). в) а ђе би требало на њему глас отегнути, онђе се изговара нје, н. п. бијело, ријеч, дијеме (род. ђеме ма!), цеијем, сијено, вијек, пијевац, риједак (рјеђи) и т. д. (Бешто се овако изговара и је и у онаковим ријечима, ђе је у садашњему Славенском језику е, н. п. пијесак (пјесковито), вријеме (времена, Ерёменим), млијеко (мљечика, мљеча́р), ждријебе (ждрібема, ждребећи), јастријеб (јастребови, јастребаст) и m. д.). г) пред j(я) изговара се као и, н. п. сијаши, вијали, гријами и т. д. У Сремачком нарјечију изговара се двојако: а) (и највише) као е, н. п. вера, мера, речим, семе, певами, сејами, вејами, грејами; бело, реч, деме, редак и т. д. б) као и, н. п. лешими, вршими смидимисе, видими, зеленимисе, разболимисе и м. д. А Ресавско се само по том разликује од Сремачкога, шмо се у њему и онђе говори е, ђе у Сремачкоме и, н. п. лемеши, виеми, врмеми, разболемисе, смидемисе, позеленеми, волеми и м. д. Осим ови општи разлика имају у Ресавском нарјечију још денје особите разлике (у склањању сушт. имена): а) што имена првога склоненија, која се свршују на г и на к, и у вин. млож. промјењују г на 3, я на ц; мако исто и она имена, која се свршују на а и на у, имају и УБЕН. МАОж. с, н. п. во има розе, разбио Турце, има добре опанце, изео све о расе, продао кожусе и т. д. 6) што имена другога склоненија имају у дам. и у сказ. јед. броја е, н. п. дао девојке јабуку, носи на главе, седи у Ресаве, на Мораве, и т. д.

Између ови нарјечија мени се чини да се најједначије изговарају ријечи у Ресавскоме: зашто се у Сремачкоме може чути (понајвише у ђекојим глаголима трећега спрезања, у наклоненију неопредјеленом) и Сремачкоме и по Ресавскоме, н. п. разболишисе и разболемисе, смидимисе и спидемисе, лемими и лемеми, позеле

по

нио и позеленео и т. д. Тако се исто ове ријечи могу чути у Ерцеговачкоме по Ерцеговачки и по Сремачки, н. п. смиђешисе и смидишисе, лећеми и летими, позелење ми виђеши и видими, ослијепљеми и ослијепити и т. д.

и позеленими,

Меня се ни једно ово марјечије не чини љепше ни милије од другога, него су ми сва три једнака; а ову сам књигу зато писао Ерцеговачким : а што се тако говори онђе ђе сам се ја родио, и тако сам најприје од мајке и од оца научио говорити; а 6) да виде Сријемци и Бачвани и Ба накани, како њиова браћа и по оним земљама говоре : зашто се до сад о том ништа није писало.

2) Судијин, ћурчијин, абаџијин, и остала овакова имена, чини ми се да у женскоме и у средњем роду избаце оно пошљедње и, н.п. судијна, судијно; Ћурчијна, Курчијно; абацијна, абаџија

но и т. д.

*) Послије и изговорасе у ђекојим ријечима и као је, н.п. mjeмe, смјеница, мјешими, мјештан, мјешњи и т. д. а послије д врло ријешно, н. п. подјела, адјела (говорисе и жђела).

**

3) Божји, мичји, човечји, мишји, и остала овакова имена мо ту имати у женскоме и у средњем роду мичија, мичије; Божија, Божије; мишија, мишије и ш. д. као да би у мушкоме роду било Божиј, мичиј, мишиј и т. д.

4) Ја сам овђе глаголе писао у наклоненију неопредјеленом, а може биши да би било приличније садашње вријеме наклоненија изјавите нога (као што пишу Грци и Ламини, и остали Славенски народи); шим би се код нас могло уштеђеми неколико врсти, зашто има мʌого глагола који садашње вријеме имају једнако у свим нарјечијама, а наклоненије неопредјелено различно, н. п. вршим, врћеми, вршеми, вршими ; волим, вољеми, волеми, волими; зеленим, зелењеми, смиђемисе, смидемисе, ленеми, зеленими; слидимсе, смидимисе и т. д.: али баш зато мислим, да је у овоме првом Српском рјечнику требало овако, као шпо сам пописао: онога, који тражи, не би сувише било и обадвоје да се налази по азбучном реду, н. п. писами, пишем; и пишем, писами и ш. д.

3e

зашто за

5) Повраћателне сам глаголе понајвише само оне писао, који имају

особимо значење, н. п.

т.д.,

И молим и кога,

молими се коме;

из

врки (пушку), и изврћксе (н. п. извргла се врата; изерглисе људи) и а ђе нема особитог значења, онђе се може разумјети и онако, н. п. вући, idleppen; вућисе, fid) fdleppen; гријами, wärmen; гријамисе, fid märmen и т. д. Ово се може се додати свакоме глаголу, н. п. не ми се, не чека ми се и ш. д. пјева ми се, једе ми се, плаче замо би ово се требало писати свуда само за себе (као што чине Чеси, Пољаци и Крањци), н. п. надами се (као надао сам се), смијам н се (као шта се смијеш) и т. д.

6) Донијо, цијо, бијо, и остале овакове ријечи, писао сам овако (с j) зато, што се послије каже донијела, донијело; цијела, цијело; бијела, бијело, бјељи и т. д. У Ерцеговачком нарјечију једнако се говори бијело, млиjеко, гнијездо; а у пјесмама кад затреба изостави се и (као шшю се и остала самогласна слова обично изостављају), па се пјева и говори" бјело (6’јело), млјеко (мл'јеко), гијездо (гијездо), као што је мало прије напоменуто.

7) Огђе има неколико ријечи без икаквога значења, које сам ја чуо ђе се говоре, али сад не знам у право шта значе, као н. п. плесмо, моња, илинча, факља, осока, утакмице и m. д. А ђекоје нијесмо могли на вријеме да нађемо како се зову Њемачки, као н. п. греш, ждрепчаник (Ortideit, dmäntel, öfteer. Drittel), перде (Die Zaften), срчаница (langwage, langwelle, langwtebe, longurias, longula).

8) Код имена трава и дрвећа е стоји Linn., оно ми је казао Г. Андрија Волни, бнеши управитељ Карловачке гимназије; а за које ми он није могао казати како се зову по Линеју, код они смо само записали да је трава некаква или дрво.

9) Ова крштена имена Српска, што се налазе у овој књизи, живе и данас у народу Србскоме, по неким мјестима мање, по неким више. По Србији малого и више има по Шумадији и доље преко Мораве, него горе преко Колубаре; а по Сријему, по Бачкој и по Банату, више и има у презименима, него у именима. Због имена Српски вриједно би било на

штампами један поменик из намастира Раче, који се сад налази у Фрушкогорском намастиру Беочину. То је велика књига, као окмоих пак (in folio), и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и женски): мислим да су они људи, који су намастиру парусије писали. Књига се ма почиње овако:,,С Богом, почïнаемь сый светлый и Боже„слеены поменикЪ. Възнесеніа Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хруста „Ъхраме раччи (!). поменованіе вьсѣхъ православныхъ Хрїстїанѣ.” То јој је име; па онда почиње овако: „Поменик, господам Србскым помени Гос„поди душе рабь своих. помени господи благочестиваго господина бла„дыку Сръбскаго неманю, Сïмешна монаха и мироточца. И благочестиву „Госпожду монахїю Анастасію. *) Благочеспиваго и прьваго краля стефана монаха Сімешна и монахïю анну. Благочестиваго краля радосава монах „, анна; и монахію анну. Благоч. краля стефана уроша монах Сімешна и понахію Елену. Благоч. краля Стефана, монах Ое кшиста. Благоч. краля „Стефана уроша. Благоч. и приснопоминаемаго цара стефана. Благоч. и „приснопоминаему царицу монахію Егнію. Благоч и приснопом. цара уро„ша. Благоч. краля влькашина и сына его благоч. крала марка. Благоч. и >приснопом. кнеза лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Енію. „Благоч. и присноп. деспота смефана. Благоч. и присноп. влька бранковића. „Благоч. и присноп. госпожду монахïю марину. Благоч. и хрïстолюбиваго Гюргя. Благоч. и присноп. госпожду деспотицу Ерину. И чадь ихь. Благоч. „деспота лазара. И подручае его госпожду Елену. Благоч. и христолюб. ца„Рицу Мару. и грьгура. И спефана. Благоч. и хрiстолюб. монахію аггелію. „Благоч. и христолюб. ïwанна деспота." Послије ове господе стоје милрополити ево овако (вьсеwсвещенаго) : „МаксімЪ вишеградскій. **) Марко звор„никЪ. Григор и пожера (пожаревачки ?). ï акумb срм (сремски?). iwciф бана(?). „де фань пек. ї сїф баня. Максïмь маркова црква (?). Симеонь - jаћимib ,бездоръ и Макарій митрополити дабрскін (?). Исайй григорїн ужички ,, umрополить. јаким-," -." за митрополитима иду калуђери, попови, Људи и жене, али све особито, и у реду свако име из почетка. Код млоги имена сглоји и од куда је онај, а бешто и које је године записан. Калуђери су сами писали сваки своје име и намастир од куда је; а имена прости људи писана су минејски лијепо, готово као једном руком. На им ну књиге не стоји кад се почела писами; врло стара не може бити, зашто није паргамент, него артија (врло лијепа и јака). Ја сам му књигу сеу прочамио и нашао сам најстарији потпис калуђера їшсïфа нз доице од године 1623. Ту има калуђера и из они намастира, којима се данас једва зидине знаду, н. п. из Вошњака, из Ивање и т. д. А има и из онакови намастира, којима ја заиста никад прије имена чуо нијесам, као н. п. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, дуић, кобековићѣ, Ѳомина, Смеановац, Бранковина, уреклач", доно аш', ромї нЪ, вуваць, сонцѣ, доица, Добрунь, мар. жикъ, мажићъ, мећавацъ, градацъ, рибница, шемлю гъ. Ова

*) Онђе се ова сва имена из почетка почињу. ") И митрополити стоје онђе из почетка.