сва имена стоје међу намастирима, зато мислим да нијесу села, нити каква друга мјеста. 10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звјездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишкерами из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи; а ђекоје се може бити ни у години дана не спомињу: али сам и ја опет писао, зашто сам чуо ђе се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и шакови ријечи Турски, које ћемо мораши задржати и посвојити, н. п. боја (бојиши, бојење), аманет, тепсија, ђерђеф, топ, барјак, барјактар, брк, бурмуш (бурмушица), чакшире (ђекоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно, што стоји на нози, па и од гаћа и од чакшира! а у читавим чакширама имају двије ногавице, тур, ртмаче и оно горе, што стоји око човека) и т. д. Али зато опет никакав паметан човек не може рећи, да је Српски језик опогањен туђим ријечма, и да се зато не може језиком назвати. Данас нема на овоме свијету ниједнога језика (ни старога ни новога), у коме нема туђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раића има туђи ријечи (готоБО) колико и у Српском језику, н. п. акциденцїа, арестѣ, армїа, лагерь, караулъ, команда, кондицїа, аттестацїа, линїа, казна, пунктѣ, комендантъ, коллегїа, трактать, диштрикшъ, потенціа, епистолїа, циркуль, фамилїа, квартиръ, конакъ, сандук и т. д.). Али зато опепт ја туђе ријечи не браним, него и ја кажем, да се треба шрудити и чистити језик од туђи ријечи (не само од Турскије, него и од сваки други чије му драго биле; зашто, н. п. Лашинске, или Њемачке ријечи, нијесу нама ни мало љепше од Турскије) колико се може; али што се не може не треба за оно мрзипи на језик. - Ми друкчије не можемо почети наш језик чистити од туђи ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи, које се по народу говоре; па и онда опет је боље узети туђу ријеч, која је позната у народу, него ли наопако нову градити, зашто по није за свакога ученог човека (а за простака јест: зашто су сви језици постали од простака, ш. ј. од пастира и од шежака; и простак някакву ријеч не може друкчије начиниши, него управо онако, као што су и остале начињене). — О овом је вриједно да сваки наш списатељ (а особито онај, који оће да чисти језик) прочита предговор Кампов к његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења Њемачког jезика (Сampe Wörterbuch zur Erklärung und Verdeutschung der fremden Ausdrücke, ate Aufl. Braunschweig 1813, 4.). 11) Које се ријечи данас не говоре у говору, него се само чују у пјесмама, оне сам забиљежио са ст. (стајаћа, poetif$), као н. п. чедо, љуба, чарни, стадо, ладо, лељо, и т. д. У Бечу 10-га Окт. 1818. B. C. Честь. Г. Гаврило Живановић, Обре- Препод. Г. отац Ђенадије Бједов, је - Јован Ненадовић, Јаменски. - - Јован Поповић, Ђурђевачки. Јован Томић, Бијоградски. Јован Чоловић, у Тепљу. Костантин Андрејевић, изЗагреба. Лука Павковић, Пећиначки. Марко Бусовић, Баљачки, Марко Вукосављевић, из Петрова села; са сВОИМ СИНОвима Александром и Младеном, и кћерма Јулианом и Пулхеријом. Марко Мијатовић, Грчански, Мијаило Поповић, капелан од Би. скупије. Мојсило Бугарчић, Чурушки. Никола Костић, Кертолски. Павле Атанацковић, Сомборски, и у краљ. педагогическом Српском институту катихета јавн. ред. Павле Бељански, админ, парохије Гардиновачке, Петар Јанковић, Цеклински, - Петар Кричка, Кањански. ром. н. Крупе и парох Биљански. - Исаије Омчикус, јером. н. Крупе п парох Шибенички. - Јаков Маринчић, јером. н. Керке и парох Косовски. - Јанићије Радиновић, јером. Драговићки и парох Загорски. -- - -- - Јосиф Троповић, јером, н. Савине и парох од Топле Леонтије Павковић, парох Обро Бачки. Макарије Грушић, јером. н. Савине. Макарије Личина, родом из Лике, јером. н. Крупе и парох Скрадински. Никодим Зелић, јером. н. Крупе и парох Исламски. Никодим Лазаревић, јером. н. Савине и парох од Мокрана, Никодим Новаковић, јером. Драго вићки. Партеније Торочица, јером. Драговићки и парох од Плавна. Силвестр Вучковић, род. из Босне, јером. н. Крупе и парох Задарзки. Симеун Илијћ, јером. Драговићки и капелан у Плавну. Софроније Ћуцић, јером.н. Савине и парох од Каштела новога. Спиридон Милорадовић Алекси. јевић, род. из Ерцеговине, јером. н. Керке и парох Дернишки, Стеван Видосављевић, парох од Петрове цркве. Теодосије Трескавица, из Далмације, пострижн, н. Керке, парох у Дубровнику. Теофило Бошковић, родом из Требиња, јером. у н. Дужи. Теофило Кашић, јером. н. Керке и капелан у Дернишу. Ћирило Цвјетковић, родом из Боке Которске, пострижи. н. Савине и јером. у владичином двору у Шибенику. ж) ђакони. Честн, Г. отац Пахомије Бусовић, ђакон Шибенички. Честн. Г. отац Петар Поповић, Ђакон и учитељ Беочински. своим синовима Гаврилом и Ворђијем. Ћирило Николић, Ђакон и учитељ Г. ИсидорСтојановић, трговац, и над Племен. Г. Борђије от Чокић, краљ. зирашељ школски; са своим сином. Јаковом. Племен. Г. Симеун от Гавањски, краљ. диштр. Потиског сенатор, и славне вармеђе Бачке асесор. Бијоград (у Србији). а) Јего Високородије верховни кнез и правитељ народа всеја Сербији Господар Милош Обреновић 6) Кнезови и остали госпоДари. A 3.' дишир. Пошиског консулшор; са Г. Василије Прошић, из Рада. |