Г.Басилије Лазаревић, бургермајстор. Љубљана. - Димитрије Симић, ђак из четврте Г. Валентин Водник, свештеник и Латинске школе. професор. Барон Зигмунд Зоис от Едаштаји Јаков Жупан, свештеник, доктор богословије и професор. Г. Андрија Иванишевић Радоњић, К. к, морскога пјешачкога башал. у Млецима мајор, родом из Цетиње из Црне горе. Антоније Михановић от Петропоља, к. к. делегациалнога војничкога суда у Падун капетан авдитора племић Рватски из Загреба. Божо Кнежевић Ђикановић, компанија градско-Млетачки стража капетан - командант, грађ. Которски, из Црне горе из Грађана. Василије Лубардић, великокуп. и грађ. Млетачки, из Ерцега Новога. Герасим Катурић, ћ. к. пенс. подполковник • и гвоздене круне кавалер, из Рисна у Луци Которској. - Ђорђије Живковић, ћ, к. пенс, мајор, из Новог Ерцега у Луци Которској. - Јован Кујунџијћ, прговац, из Либна у Босни. Јован Матишоровић, морски капетан, из Ерцега Новога. Јосиф Завршник, при к. к. Млет. власти морској капетан авдитер, из Ријеке у Илирији - Матија Липовац, великокупац и грађ. Млет, из Цуца у Црној гори. Павле Соларић, књижевник, из ве лике Писанице близу Бјеловара у Рвапској Петар Обиловић, морски капетан, великокуп, и грађ. Млет, из Ерце га Новога, Г. Спиридон Шутовић, адвокат Ко- "Г. Иван Квеквић, Одески прве гиљ 1 морски, - Христофор Цвијетовић, великоку пац и грађ. Млет, из Ерцега Новог. - Фредерик граф от Гилфорд, из Лондона. Муач. Т. Ђорђије Креспіић, трговац, Јован Димитријевић, прговац, и вароши Муачке вице- биров. Нови сад. Г. Александр Нако, трговац. - Арсеније Теодоровић, живописац, Василије Анастасијев Николић, калфа трговачки. - Глигорије Андрејев-Јоанновић, син Г. Вићентије Станковић. Ђорђије Демешер, прг. Г. Ђорђије, Милановић, Одески дру- Г. Андрија Георгијевић, трговац, те гиљдије трговац 1. Драго Теодоровић, великокупац, за Племен. Г. Мијаило Вукотић, војво Теодора 1 2. општ. 6. Ђорђије Мичић, за сина Јована. Госпођа Јекатерина Симеони, удовица рођ. Ризнић. Г. Јован Пожарац. - Јован Ризнић, великокупац. Костантин Радосављевић. Максим Куршовић, великокупац. Машија Мичић. Мијаило Дринић. Никола Михаиловић, капетан. Мијаило Дринић. Никола Михаиловић, копетан. Петар Теодоровић, великокупац, и жена му, Господђа Анастасија 2. - за Ђорђија Костантина Станислава - за сиротну младеж општ. Tpje станске Стеван Ђурковић. Црна гора. Племен. Г. Бјело Станишић, Њ. Високопреосв. Г. мипірополита вјерни шјелохранитељ. - Грунца Лопичић, кнез Ријечке наије. Ђорђије Петровић Негош, плем.Њ. Високопреосв. Г. митрополита. Маркиша Ђурашиновић, војвода Ријечке наије, из племена и мјеста Цеклина, да Катунске наије, из племена и мјеста Кчева. - Никола Георгијевић Радоњић, дворјанин Црногорски, из Његуша. Никола Ђурашиновић, сердар Ријечке наије, из племена и мјеста Цеклина. - Сава Пејановић, дворјанин Ријечке наије, из мјеста Доброга. Симеун Орловић, в вједомствје Государственној Росијско имперашорској колегији иностранних дел коллежски асесор. Тривун Мариновић, Бококотор скога окружја канцелиста. Шибеник. 2. Г. Аџи - Ђорђије Димитровић, трговац, род. из Македоније - Ђорђије Милојевић Јовић, прг. Илија Брацановић, прг. род. из Србије. - - Илија и Спиридон Поповићи, шогг. Јаков Миовић, трг. -- Лазар Стоисављевић, шог. род, на Ерцеговине. - Лука Девић, прг. - Косма Петрановић Сламуша. Крсто Медовић. Марко Петрановић Сламуша, трг. Никола Милетић, родом из Србије Сава Баљак, трг, Симеун Симић, у служби код. Г.. Аџи - Ђорђија Димитровића. Теодор Кулишић, трг. Теодор Миљковић, Ћурчија. Шпалатро (у Далмацији). Г. Сава Кисин, прговац. СРПСКА ГРАМАТИКА. о слоВИМ А. (Serborum linznae elementa 28; vocales 5; p syllabam facit vel absque vocali). У Српском језику има 28 прости гласова (т. j. тако чисти, да се више не могу раздијелити), који се најпаметније могу записати ево овим словима: а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ], к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, п, ћ, у, ц, ч, џ, ш. * Слова се ова раздјељују на самогласна и на полугласна. Самогласни слова ми имамо 5, м. ј. а, И e " , о, у; а остала су сва полугла сна. Свако самогласно слово само по себи може бити слог и ријеч (у Српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може бити слог ни ријеч без помоћи самогласнога, осим р (и предлога к и с, који су само ријечи, али слогови нијесу); а од самога р може бити слог, и помоћу њега (р) може се записати ријеч без самогласнога слова, н. п. р-ђа, р-ва-ње, за Рза-ти; прст, кост, крв, црв, црн, и ш. д. Овакову службу чини р и код осталије, свију готово, Славенски народа, па и код самије Руса (који иначе радо умећу самогласно слово међу два полугласна, н. п. голось, борода, корова, кровѣ, кресть, персть, мјесто глас, брада, крава, крв; крст, прст и т. д.) и у данашњему Славенском језику, н. п. бодрствовати, бодршій, мудрсть ваши, мудршій, храбршїй, ржа и т. д. У Чеха и у Бугара чини овакову службу ил, н. п. ДАГ, ВАК, слнце (да ли би се к овим ријечма смјело узети и Славенско с вѣшлъ, свѣшлшій, подлъ, подішїй, лжа и остале овакове ријечи ?) и ш. д. Кад р чини слог, а пред њим, или за њим, стоји самогласно слово, онда нам треба метнути дебело јер (Ъ) **) између р и самогласнога слова, као знак, да оно самогласно слово не иде кр, него да је р само за себе слог, н. п. гр-о-це, у-тр-о, о-вр-а-о, за-р-за-ти, по-рва-ти- се, и остале овакове ријечи треба писати: гръоце, умръо, оврзао, заърз зати, поървашисе и т. д. Овђе би се могао метнуши и какав други знак мјесню Ъ, н. п. гр'оце, или гр-оце, или још ка *) Осим ови општи гласова могу се чути у Српском језику још нећи особити гласови: 1) Ерцеговци кашто изговарају с пред ј као Польско 5, а з као 2, н. п. сјекира, сјутра; изјео. 2) калуђери наши (особито по Србији) слабо изговарају ђ, ж, ћ, ч, џ, ш, него мјесто 5 и говоре дз (као што говоре Грци), мјесто ж, 3; мјесто кич, ц; а мјесто ш, с, н. п. дзаце! оди не цути ниста; ва испину Бозју и т. д. Па је то народ узео у подсмије и у свима приповијеткама, ђе се каже да је што калуђер говорио, тако се изговарају (бош кроз ноз) та слова. **) По Српски би управо требало казати дебели јер (као остале рије чи које се свршују на полугласно слово), али су наши књижевници узели по Њемачкоме сва слова у средњи род. |