ко друкчије; али је ъ најприличније: зашто је познато међу људма, а ништа не значи. О ПРЕТВАРАЊУ полугласни СЛОВА. (de consonantium commutationibus) Често са догађа у ријечима, да се, благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго; и ово је претварање двојако: 1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гик, дип, ђић, жиш, зис, џич. Ова су сва слова ша ко налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је 6 мекше од п, г`одк, дод m, ђ од ѣ, жод ш, з од с, а и од ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред шерђе (друго, а не пред његово), онда се оно мекше претвори у друго тврђе од њега (зашто се друкчије не може изговорими **), н. п. у п: шиб, шипка; Срб, Српски; ***) засопце, клупче, и т. д. г — к: нокши (и послије нокам) м: : јад, јашка! нудими, нумками; одиграми, отпјеваши и ш. д. Кад дође у ријечи д или т пред с, онда се кашто претвори обоје у ц, н. п. Љуцки мјесто људски; Гроцка (ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјесто Громска (а прилагателно само Грочански) : и шако се готово изговара у свима оваковим (производним) ријечма, н. п. у господски, градски, братски и т. д. али ја нијесам смијо написали госпоцки, брацки: зашто се ђешто чује д, или т, пред с (особимо у сложеним ријечма, н. п. подсириши, од свакле одслужими и т. д.) ; а ђешно се опет избаци д или г на поље (особито у глаголима), н. п. предем, пресмы; мешем, ми; једем, јесми; племем, плести; госпосмво, проклесшво им. Д. По правилу требало би да се д пред с претвори у m, али будући да се тешко изговара и једно и друго: запо сам ја осма. вио онако. Ја сам чашио у књигама, што су писали прости Срола, мес *) Ово је благогласије готово тако различно међу народима, као и вкус међу људма: што је једном народу благогласно, то другоме може бити најпрописније, н. п. Србљину су благогласне ове ријечи: прем, крем, срп, брк, мрі, ерг, срг, и остале овакоге, а Грк и Талијан записнули би уши од овакови ријечи; Чесима је и Бугарима благогласно и међу два полугласна слова, н. п. длг, плн, слнце, а Србљи не само што у оваковим ријечима имају у мјесто л (н. п. дуг, пун, сунце и т. д.), него га (л) ни на крају ријечи, или слога, не могу да трпе, већ га промијене у о, н. п. писао, ко ма о, жемеоци, серце и м. д. , **) И ово је опште и природно правило у свим језицима, само што ноЕи граматици не кажу да се слова премјењују, него да се изговара. ју (н. п. Аделунг каже да се 6 пред t изговара као р); а Грци су и Лашини о том и правила написали које се слово пред којим, к у које претвара. Пуне су Грчке и Латинске књиге примјера о том, н. п. scribo, scripsi, scriptum; Yaqw, pиптós, ураро. А и у самим Славенским књигама налази се трага од ови правила само што и нијесу сву а држали, н. п. у граматици Г. Мразовића, на страни 32 - 33, стоји : , воз, раз, ,,из, без, низ, да разликуются в писании опѣ вос, рас, ис, бес, нис. 1. воз, раз, из, без, низ, слагаются с реченіями omit писмене са,, могласна го либо согласныхb б, в, г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, начинаемыми. н. п. хозярюся, разбію, изведу, беззлобень, безчиніе, проч. 2. Еос, рас, ис, бес, нис, слагаются съ речентами отъ „писмень согласных, к, п, т, х, ц, ш, щ, начинаемыми. н. п. воскликну, расхищу, нецѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч." ***) у млогим старим књигама Српским стоји написано Српски, н. п. у Душановој дипломи (што је споменута на страни 282): H срьпсцен. 11 „земли ђућ 6 који нијесу ни чули за етимологију, и госпоски, и госиоцки, ш: држак, дршчић; држи, дршкаши (н. п. псето на свиње); муж, мушко и т. д. 3 - с: разапеми, распеши (Слав. распаше); о овом имају правида й у Славенским граматикама (као што је напоменуто мало прије). А кад дође з пред ж или пред ш, онда се изостави, н. п.ражалими се, рашими и m. д. Тако се исто изостави з кад дође пред с, н. п. раставими, расмамисе, расјећи (овако исто чине и Руси, н. п. росадникъ (расадник), росоль (paco) и т. д.; или се, у маковом догађају умешне а међу з и с, н. п. разасуши, изасуши и м. д— ч: бардакчија (или бардагџија). Тако се тврђе пред мекшим препворк у тврђе, н. п. к — г: мозак, мозга; дрозак, дрозга; свагда, нигда; (Славен ско) гдѣ; буљугбаша и ш. д. д 6: шоп, моб ц и ја. з: саградищи, зграда; сабор, збор, зборникЪ *) (као и Pycle што пишу збираю, собралъ, собрать; збиште и ш. д.); н о с ноздрва и т. д. ц: наручими, наруџбина. ж: задужбина, што се гради за душу. д: свапі, свадба **); косими, косидба; крчими, крчидба и м. д. 2) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу тако налик једно на друго, али су изнутра по природи својој мако сродна, да се радо премварају једно у друго; ако се претвори : гу, -зиућ, н. п. рог, роже, рози; могу, можеш, мози; диго, диже, дизами, дићи; лего, леже, лези, лећи и т. д. д — †, н. п. глодаши, глођем; родищи, рођен; досадиши, доса ђивами; пруд, запруђе; лад, залађе; грозд, грожђе им. д. 3 - жиу г, н п. кнез, кнежев, кнегиња, намезами, нашежем, намегнущи; резами, режем; мазами, мажем и т. д. а осбимо пред ђ, љ, њ, свагда се претвори з уж, н. п. грозд, грож ђе; гвозден, гвожђе; зло, жље, разлими, ражљевами, загазими, загажња и т. д. к — k, — циуч, н. п. реко, рећи, ***) реци, рече; пеко, пеки. пече, пеци; јунак, јунаци, јуначе и ш, д. свам. *) у Будиму су од прије шпампали зборник](као што је од старине), а сад од како се почео језик поправљаши, и то је поправљено да буде сборникъ! **) Руси пишу свадьба, па опет знаду да није од свађа ми, него од ***) Ђекоји наши списатељи и књижевници кажу, да не треба писати браћа, пруће, и остале овакове ризечи, са к, него са шпь (брамьа, прумье):,,да се зна, веле, да је од браш и од прум, а не ,,од браћ и одпрук." На ма начин не би требало писати ни реки, нећи, лећи, и остале обакове ријечи, са ћ, него са кь, и гъ 1 уљ (пред 6, в, м, п), н. п. рибљи (мјесто рябіл), зарукавље (мјесто за рукавје), безумље (мјесто безумје), копље (мјесто копје) и м. д. со А - Љ, н. п. молиши, мољен; солими, сољен; крило, окриље; весело, весеље и т. д. Кад л дође накрај слога, онда се претвори у о, н. п. прашилац, пратиоца; писао, писала; комао, кошла; колац, коца (мјесто клоца, као исó, во, ко, мјесто сôо, воо, сокоо; ја се опомињем само у пом моо два о да се изговарају); грло, гръоце; село, сеоце, сеоски и т. д. осим ђекоји ријечи, особито шуђи, или које се ријетко говоpe, н. п. мобоʌац, щоболца (а не мобоца); силни; бијел, цијел (говориме и бијо, цијо, а у Рес. и у Срем. нарјечију само бео, цео); бијелац, бијелца; цијелац, цијелца; ђаволски, анђелски ; болта, алал, султан, камил, мезил, алка, алва и т. д. А у ђекојим се ријечма говори обадвоје (и л и о), н. п. пријесмол и пријесмо; анђели анђео; болна ибонаи м. д. - в, н. п. мама, мавница; рамо, обравница (но ово је већ етимологическа премјема) и т. д. н — њ, н. п. грана, грање; раними, рањен; наканяшисе, накањиващи се и т. д. У ђекојим се ријечма претворило н ул (послије м), н. п. млого, сумља; кад се догоди м и н заједно (мн), онда се претвори или м ув (н. п. мавница), или нул, као млого; но и ово су старе етимологическе премјене. - ш, н. п. писами, пишем; носими, ношен; квасиши, квашен; умјестими, умјешмами; а особито пред љ, њ, ћ, ч, н. п. размислими, размишљавами; послаши, пошлем; просими, прошња; носими, ношња; данас, данашњи; ноћас, ноћашњи; лист, лишће; очистими, очишћен; ћерами, ишћерами; даска, дашчица, дашчара; љуска, љушчица; косм, кошчица; и чистими, ушчупами и и т. д. као и у Грка 9 оп мјесто жит' ën и т. д. m - K, н. п. брам, бран испрамиши, испр прум, пруће; вра пкми, враћами; Чен и т. д. 1 ћ, брошњак; воће, вошњак; гаке, говорите и сремна, срешно; добро ч, н. п. јарац, јарче; мјесец, мјесече; зец, зечина и т. д. (рекьи, пекъ и, легьи), да се зна да је од реко, пеко, лего, Два а једно до другога налазе се само у оним ријечма, ђе је х у Сла венском језику, н. п. мáаши, мáање; снӑа; ора, драа; пра, праа; гра, граа; стра, смраа и м. д. Истина да се ове ријечи мушкога ро да, у родим јед: мако изговарају, као да би било једно дугачко а (а), ал су у пјесмама свуда два слога, н. п. „Од пушчаног праа и олова Два е и два и тешко ќе се ђе наћи заједно једно до другога, Два о могла би често доћи једно до другога у оним ријечма, ђе се А послије о претвори у о; али народ свагда у маковом случају слије она два о у једно дугачко, н. п. колац, коца (мјесто кроца) ; болан, бона; сокб, вб, см, сочица, дó, см ô, гô и т. д. (ја се опомињем са но упоммоо два о да се изговарају). Него у оним ријечма, ђе је у СлаЕенском језику х, могу се и два о заједно наћи, н. п соа, у звателн. со о поод, пооде, поодими и ш д. (и у сложеним ријечма, н. п. црноок. У маковим ријечма могу се наћи и два у заједно, н. п. у шрбуу, у коуу, уруу: „ у злу руу, у кожуу, , у злој капи, и шубарн Два једнака полугласна слова нигђе не могу стајати заједно у Српском језику, него се свагда једно изостави кад се догоде у каквој сложе, кој ријечи, н. п. безакоње (мјесто беззакоње), безаконик, одржами, мачји, мачица (а не маччјии m. д.), квочка, квочешина и т. д. или се уметне а међу њи, н. п. одадниши, изазвами, одаАријеши, безазлен; као и са сином, са сестром ; са земљом и ш. д. О СЛАВЕНСКИМ словим A. (de literis linguae Serborum ecclesiasticae) , У Славенскоме, или у нашему црквеном језику, има 45 слова, м. j. а, б, в, г, д, е, ж, s, 3, 3, и, ї, к, л, м, н, о, п, р, с, m, 8, у, ф, х, ӧ, ц, ч, ш, щ, ъ, ы, ь, ѣ, є, ю, X, щ, ю, А(я), ф, ө, У. Ако још к овима додамо f и џ (која се налазе у Српским рукописима од 400 и више година), и оно ю, што се налази у Србуљама", онда ће и биши 48. Из овије слова ми имамо: а, б, в, г, д, е, ж, з, и, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ц, ч, ш, Ъ (о којима за сад не преба вище говорити); а немамо: 5, 5, ї, 8, ф, х,ӧ, ш, ы, Б,ѣ, є, ю, А, ш, ю, ю, я, 3, 4, 0, v. Да узгред и њи мало прегледамо; 5 Чима се данас у Славенском језику као и з (и Руси су га оставили одавно).. 7 Није друго ништа, него 3, само што је друкчије начињено. 1 Значи 1) као и, н. п. вїно **), архімандрѣмъ, пію, Марта и т, д. 2) као ј, н. п. ближній, домашній, горнїй, козїн и т. д. 8 Значи као и у (и њега су Руси оставили). • Само је за туђе ријечи, и изговара се мало тврђе него в. Прости СрбЉи или га изговарају као в, н. п. Стеван, Смева; Вилип, Вића и т. д. или га промијене у п, н.п. Стјепан, Трипуњдан, Трипко и ш. д. Но будући да у нашему језику има ријечи Турски, кој *) Бекоји наши Списатељи пишу раана, подрааними, вооз и м. д Ово нити је Српски ни Славенски, него је Њемачко-Српски: зашто су они виђели ђе Нијемци овако крпе и натежу у њловом језику, па би и они ради да уведу у свој. Ово је четврта служба, која се иште од слова, m. j. да показују и разлику гласа у ријечма! ") Већ и Руси пишу вино, архимандрить. се изговарају са ф (н. п. Ђерђеф, аферим, седеф и м. д.*), а такове Ђекоје морамо узимати и Грчке и Латинске: зато ћемо и ми узети ф међу наша слова, * Изговара се мекше од г, али у Српском језику нема његова гласа, него су га Србљи или са свим изоставили (као Талијани у Латинским ријечma, onure од латинскога honor и т. д.), н. п. ора, Вла, лад, ром, рабар; мануми, дунуми, маовина, дуовник и т. д. или су га промијенили 1) ув, н. п. сув, глув, кувами, дуващи и пі. д. 2) у г (у Ерцеговини, и то понајвише на крају ријечи), н. п. доЂог, виђег, нађог, чуг; ораг, навог брда и т. д. 3) у ј, н. п. смеј и м. д. 4) ук, н. п. женик. Какогођ што се г претвара уж и у 3, мако се Славенском језику претвара ҳусиуш, и у маковом догађају Србљи су готово свагда задржали с и ш, н. п. Вла, Влаше, Власи; ора, ораси, орашје; дијами, дишем, маами, машем; снаа, (дам.) снаси (и снаи); дувами, душем (и дувам) и т. д. у Истина да у Српском језику нема ни једне ријечи, ђе би се х изгова. рало, али га опет морамо узети за туђе ријечи (овђе треба разумјети и саме Славенске и Росијске ријечи, које ми са д узимамо, н. п. воздух; ја овђе ниши би смијо уписами возду, ни воздуг, ни воздуј, ни воздук : зашто онда нити би била ријеч наша ни Росијска), као и ф. 2 Није слово, него је читав слог (wm, или о m) и ријеч. Од прије, док није било армије ни штампе, морали су људи све књиге писали на паргаменту (углађеној кожи), који је био млого скупљи од најљепше армије сад; зато су се старали да пишу што се може краће ; и тако су почели надметан тишле и скраћивати онакове ријечи, које често долазе, и које сваки ласно може погодими, н. п. хс, оц, двдь, бъ, гь, значи христос, отац, давид, Бог, господ н m. д. Од овакога писања имали су двије вајде: једну што се брже писало, а другу што се шмеђео паргамент. щ Такођер није слово, него је састављено као и Руси и остали, сви готово, Славенски народи изговарају га као шч, шако и нови књижееници Српски по Сријему, по Бачкој и по Банату; а остали сви Србљи (као н. п. по Србији, по Босни, по Ерцеговини и т. д.) и Бугари изговарају га као шм, н. п. аще, щедрома, пища, пеще ра, чаше аш ме, штедрома, пишма, пештера и м. д.**). Ово је био говор, како га (наши) књижевници изговарају у читању Славенски књига, а у Српском језику имају оне ријечи, које се у Славенском језику пишу са щ, или ш, н. п. шмим, заштитиши, шмука, шмене, шипами, пришми м. д. или ћ, н. п. ноћ, пећ, моћи, пећи, жећи, пишући, одећи, позлаћен и т. д. ы Има глас између е и и (готово као Њемачко й), али у Српском језику нема таковог гласа, ними га Србљи могу изговорити, него га у црквеним књигама читају као и, н. п. син, риба, бик и т. д. • Није (данас) слово никакво, него је знак, који умекшава полугласконь, лебедь, радость, чами на слова, н. п. учимель, се учишељ, коњ, лебеђ, радосћ и м. д.***). У старим књигама Славенским нема ниђе дебелога јера (ъ) него свуда мало (ь), н. п. *) Србљи, који живе по варошима (како у: Сријему, у Бачк. и у Бан. тако и у Србији и у Босни, радо изговорају ф, тако, да га кашто и у нашим ријечма узму мјесто в (понајвише у онаковим ријечма, ђе је у Славенском језику x пред в), н. п. фала, фалиши, уфатиши, зафашиши, дофамими и т. д. **) И у Сријему има старије попова, који још овако чате. ***) Може бити да Руси могу њим умекшати и остала полугласна слова н. п. б, р, с и пі. д. али Србљи не могу. И само дим напињу се само нови књижевници Сремачки и Бачвански да читају као ђ и ћ, н. п. госпођ, пућ, косћ и т. д. а остали сви Србльи читају, као што и говоре, господ, пум, косщ и ш. д. |