ко друкчије; али је Ъ најприличније: зашто је познато међу људма, а ништа не значи. Ο ΠΡΕΤΒΑΡАЊУ ПОЛУГЛАСНИ СЛОВА. (de consonantium commutationibus) Често са догађа у ријечима, да се, благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго; и ово је претварање двојако: 1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гик, диш, ђић, жиш, зис, џич. Ова су сва слова пако налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је 6 мекше од п, годк, додт, ђодћ, жодш, зодс, анод ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред піврђе (друго, а не пред његово), онда се оно мекше претвори у друго тврђе од њега (зашто се друкчије не може изговорити **), н. п. 6уп: шиб, шипка; Срб, Српски; ***) засопце, клупче, им. д. г - к: нокти (и послије нокат) д — т: јад, јашка! нудити, нушками; одиграти, отпјевати и пл. д. Кад дође у ријечи д или и пред с, онда се кашто претвори обоје у ц, н. п. љуцки мјесто људски; Гроцка (ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјесто Гротска (а прилагателно само Грочански): и тако се готово изговара у свима оваковим (производним) ријечма, н. п. у господски, градски, братски и т. д. али ја нијесам смијо написапεις госпоцки, брацки: зашто се ђешто чује 'д, или пл, пред с (особито у сложеним ријечма, н. п. подсириши, одсвакле, одслужити и т. д.); а ђешто се опет избаци д или і на поље (особито у гла глаголима), н. п. предем, прести; метем, мести; једем, јести; плетем, плести; госпоство, проклество ипл. д. По правилу требало би да сед пред с претвори ут,, али будући да се тешко изговара и једно и друго: зато самја оста. вио онако. Ја сам чашио у књигама, што су писали прости Србљи, *) Ово је благогласије готово тако различно међу народима, као и вкус међу људма: што је једном народу благогласно, то другоме може бити најпрошивније, н. п. Србљину су благогласне ове ријечи: прст, крем, срп, брк, трг, врг, срг, и остале овакове, а Грк и Талијан затиснули би уши од овакови ријечи; Чесима је и Бугарима благогласно л међу два полугласна слова, н. п. даг, пли, слице, а Србљи не само што у оваковим ријечима имају у мјесню л (н. п. дуг, пун, сунце и т. д.), него га (л) ни на крају ријечи, или слога, не могу да трпе, већ га промијене у о, н. п. писао, котао, жетеоци, сеоце и т. д. **) И ово је опште и природно правило у свим језицима, само што нови граматици не кажу да се слова премјењују, него да се изговара. ју (н. п. Аделунг каже да се в пред с изговара као р); и Лажини о том и правила написали које се слово пред којим, и а Грци су у које претвара. Пуне су Грчке и Латинске књиге примјера о том, н.и. scribo, scripsi, scriptum; γραφω, γραπτός, γράβδην. А и у самим Славенским књигама налази се трага од ови правила само што и нијесу свуда држали, н. п. у граматици Г. Мразовића, на страни 52 - 33, стоји: „воз, раз, „из, без, низ, да разликуются въ писанти опть вос, рас, ис, бес, нис. » 1. воз, раз, из, без, низ, слагаются с реченіями от писмене са„ могласнаго либо согласныхъ б, в, г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, „начинаемыми. н. п. возарюся, разбїю, изведу, беззлобень, безчиніе, „ и проч. 2. вос, рас, ис, бес, нис, слагаются сь речентами отъ „писмень согласныхь к, п, т, х, ц, ш, щ, начинаемыми. н. п. вос» кликну, расхищу, исцѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч." ***) У млогим старим књигама Српским стоји написано Српски, н. п. у Душановој дипломи (што је споменута на страни 282): „земли срьпсцеи.” ђућ који нијесу ни чули за етимологију, и госпоски, и госкоцки, и господски; и осјећи, и оцјећи, и одсјећи и ш. д. А кад дође дили ш: а) пред ц, ч, и, онда се свагда избаци, н. п. када, каца, качара, Градац, из Граца; путо, пуце (у родители. Млож. пушаца, а умалително путашце); отац, оца, оче, очевина; ткаши, чем; патка, паче, пачји; кост, кошчица (мјесто костчица); сат, саџија и т. д. 6) кад дође д или т пред и или пред б, а послије ж, з, с, н. п. нужда, нужно; гост, гозба (мјесто, гоздба); болест, болесник, болесница и т. д. в) кад дође д пред т, или т пред д, онда се свагда предње изостави, н. п. окати (мјесто одшкали); потка (место подшка); одржати (мјесто оддржати); или се уметне међу њи а, н. п. одадниши, одадријети и т. д. * - м: држак, дршчић; држи, дршкаши (н. п. псето на свиње); муж, мушко иш. д. 3-с: разапети, распети (Слав. распятїе); о овом имају прави ла и у Славенским граматикама (као што је напоменуто мало прије). А кад дође з пред ж или пред ш, онда се изостави, н. п.ражалитисе, рашими и т. д. Тако се исто изостави з кад дође пред с, н. п. раставити, растатисе, расјећи (овако исто чине и Руси, н. п. росадникь (расадник), росоль (расо) и т. д.; или се, у таковом Догађају уметне а међу зис, н. п. разасути, изасушиит. д в - ч: бардакчија (или бардагџија). Тако се тврђе пред мекшим претвори у тврђе, н. п. г: мозак, мозга; дрозак, дрозга; свагда, нигда; (Славен ско) гдѣ; буљугбаша иш. д. 1 - 6: топ, тобџија. с - з: саградити, зграда; сабор, збор, зборникъ *) (као и Руси што пишу збираю, собраль, собрать; збишїе и т. д.); нос ноздрва и т. д. ч - п: наручити, наруџбина. ж: задужбина, што се гради за душу. ш - д: сваі, свадба **); косити, косидба; крчити, крчидба иш. д. 2) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу тако налик једно на друго, али су изнутра по природи својој тако сродна, да се радо претварају једно у друго; плако се претвори: гуж, — зиућ, н. п. рог, роже, рози; могу, можеш, мози; диго, диже, дизати, дићи; лего, леже, лези, лећи и т. д. д - 5. н. п.глодати, глођем; родити, рођен; досадити, досађивати; пруд, запруђе, лад, залађе; грозд, грожђеит. д. з-жиуг, и п. кнез, кнежев, кнегиња, намезати, натежем, натегнути; резати, режем; мазати, мажем и т. д. а осбито предђ, љ, њ, свагда се претвори з уж, н. п. грозд, грож ђе; гвозден, гвожђе; зло, жље, разлити, ражљевати, загазиши, загажња и т. д. . -ћ, — циуч, н. п. реко, рећи, ***) реци, рече; пеко, пећи, пече, пеци; јунак, јунаци, јуначе и ш, д. *) У Будиму су од прије шпампали зборникъ (као што је од старине), а сад од како се почео језик поправљати, и то је поправљено да буде сборникъ! **) Руси пишу свадьба, па опет знаду да није од свађати, него од сват. ***) Бекоји наши списатели и књижевници кажу, да не треба писати браћа, пруће, и остале овакове речи, са ћ, него са ль (братьа, прутье): „да се зна, веле, да је од брати од прут, а не „од браћ и одпрућ." На тај начин не би требало писати ни рећи, нећи, лећи, и остале овакове ријечи, са ћ, него са кы, игъ і уљ (пред б, в, м, п), н. п. рибљи (мјесто рибји), зарукавље (мјесто зарукавје), безумље (мјесто безумје), копље (мјесто копје) и т. д. А - Љ, Н. п. молиши, мољен; солити, сољен; крило, окриље; весело, весеље и т. д. Кад л дође накрај слога, онда се претвори у о, н. п. пратилац, пратиоца; писао, писала; котаб, котла; колац, коца (мјесто кооца, као исо, во, соко, мјесто соо, воо, сокоо; ја се опомињем само у потмоо два о да се изговарају); грло, гръоце; село, сеоце, сеоски и т. д. осим ђекоји ријечи, особито шуђи, или које се ријешко говоре, н. п. тоболац, тоболца (а не тобоца); силни; бијел, цијел (говорисе и бијо, цијо, а у Рес. и у Срем. нарјечију само бео, цео); бијелац, бијелца; цијелац, цијелца; ђаволски, анђелски; болта, алал, султан, катил, мезил, алка, алва и т. д. А у ђекојим се ријечма говори обадвоје (или о), н. п. пријестоли пријесто; анђели анђео; болна и бонаи т. д. и - в, н. п. мама, тавница; рамо, обравница (но ово је век етимологическа премјена) и т. д. H-Њ, н. п. грана, грање; ранити, рањен, наканишисе, накањиватисе и т. д. У ђекојим се ријечма претворило и ул (послије м), н. п. млого, сумља; кад се догоди ми и заједно (мн), онда се претвори или м у в (н. п. тавница), или н ул, као млого; но и ово су старе етимологическе премјене. с - ш, н. п. писати, пишем; носиши, ношен; квасити, квашен; умјестити, умјештати; а особито пред љ, њ, ћ, ч, н, п. размислиши, размишљавати; послаши, пошљем; просити, прошња; носити, ношња; данас, данашњи; ноћас, ноћашњи; лист, лишће; очистити, очишћен; ћерати, ишћерати; даска, дашчица, дашчара; луска, љушчица; кост, кошчица; ишчистити, ушчупати и и т. д. као и у Γρκα νύχθ ̓ ὅλην Mjecmo νύκτ ̓ ὅλην η π. 4. m - ћ, н. п. брат, браћ прут, пруће; врапити, враћати; испратити, испрен и т. д. 1 ћ - пі (пред њ), н. п. бр 4, брошњак; воће, вотњак; гаће, гатњик; срећан, говорисе и сретна, сретно; добросретњик и т. д. ц - ч, н. п. јарац, јарче; мјесец, мјесече; зец, зечина и т. д. (рекьи, пекьи, легьн), да се зна да је од реко, пеко, лего, а не од рећо, пећо, лећо. Ајде могло би и то бити; али како ћемо записати јунаци и врази, да се зна, да је од јунак и од враг, а не од јунаци од враз? како ли ћемо записати у звалт. оче и кнеже, и у творим. радошћу и жалошћу, да се зна, да је у именит. отац, кнез, радост и жалост, а не оч, кнеж, радошћ и жалошћ? како ли ћемо записати реже и пише, да се зна, да је од резаши и од писати, а не од режати и од пишати? и т. д. Ако станемо мешаши по једно јер (ь) код г, з, к, с, ц, онда нам треба начиниши још неколико средњије, или мршавије јерова; па ћемо тек на пошљетку виђети, да се опет не може записати као што би се ћело. Свето писмо каже, да мико не може-двѣма господинома работати, а Бекоји би људи Кели, да им слова показују и како се ријечи изговарају, и шта значе, и од куда су постале! Квинтилијан каже, да су слова само зато измишљена, да се њима записују ријечи онако као што се изговараују; и то су знали, и сад знаду сви прави граматици и у језику вешти списатељи и књижевници; само оне надрикњиге (фушери књижевни), који су нешто научили, па мисле да већ ништа нема што не знаду, не могу то да разумију и да признаду. 0 О УДВОЈАВАЊУ СЛОВА, Два а једно до другога налазе се само у оним ријечма, ђе је х у Сла венском језику, н. п. мааши, маање; снаа; бра, браа; πρά, πράα; гра, граа; стра, страа и т. д. Истина да се ове ријечи мушкога ро да, у родит. јед. тако изговарају, као да би било једно дугачко а (а), али су у пјесмама свуда два слога, н. п. „Од пушчаног праа и олова - „И понели у тиквици праа*) Два е и два и тешко ће се ђе наћи заједно једно до друrora, Два о могла би често доћи једно до другога у оним ријечма, ђе се А послије о претвори у о; али народ свагда у таковом случају елије она два о у једно дугачко, н. п. колац, коца (мјесто клоца); болан, бона; соко, вб, сб, сочица, до, сто, го и т. д. (ја се опомињем са моукотмоо два о да се изговарају). Него у оним ријечма, ђе је у Славенском језику х, могу се и два о заједно наћи, н. п. соа, у звателн. соо; поод, пооде, поодити и т. д. (и у сложеним ријечма, н. п. црноок). У таковим ријечма могу се наћи и два у заједно, н. п. у трбуу, у кот -уу, уруу: » У злу руу, у кожуу, " • у злој капи, и шубари — у Срп Два једнака полугласна слова нигђе не могу стајати заједно ском језику, него се свагда једно изостави кад се догоде у каквој сложе ној ријечи, н. п. безакоње (мјесто беззакоње), безаконик, одржати, мачји, мачица (а не маччји и т. д.), квочка, квочетина и т. д. или се уметне а међу њи, н. п. одадниши, изазвати, одадријети, безазлен; као и са сином, са сестром; са земљом и т. д. О СЛАВЕНСКИм слоВИМА. У Славенскоме, или у нашему црквеном језику, има 45 слова, м. ј а, б, в, г, д, е, ж, 5, 5, 3, и, ї, к, л, м, н, о, п, р, с, ш, 8, у, ф, х, в, ц, ч, ш, щ, ъ, ы, ь, ѣ, є, ю, х, и, на, , (я), 3, 4, ө, Ѵ. Ако још к овима додамо ћи џ (која се налазе у Сриским рукописима од 400 и више година), и оно є, што се налази у Србуљама, онда ће и биши 48. Из овије слова ми имамо: а, б, в, г, д, е, ж, з, и, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ц, ч, ш, ъ (о којима за сад не треба вище говорити); а немамо: 5, 3, 1, 8, ф, х, ", ш, ы, 1, 5, е, ю, а, о, на, ӣ, я, 3, 4, ө, ѵ. Да узгред и њи мало прегледамо; 5 Чита се данас у Славенском језику као и з (и Руси су га оставили одавно).. * Није друго ништа, него з, само што је друкчије начињено. * Значи 1) као и, н. п. вїно **), архімандрїть, пїю, Марїа и т. д. 2) као ј, и. п. ближній, домашній, горнїй, козїй и т. д. 8 Значи као и у (и њега су Руси оставили). • Само је за туђе ријечи, и изговара се мало тврђе него в. Прости Србљи или га изговарају као в, н. п. Стеван, Стева; Вилип, Вића и т. д. или га промијене у п, н. п. Стјепан, Трипуњдан, Трипко и т. д. Но будући да у нашему језику има ријечи Турски, које *) Бекоји наши Списатељи пишу раана, подраанити, вооз и т. д Ово миши је Српски ни Славенски, него је Њемачко-Српски: зашто су они виђели ђе Нијемци овако крпе и натежу у њновом језику, па би и они ради да уведу у свој. Ово је четврта служба, која се иште од слова, ш. ј. да показују и разлику гласа у ријечма} **) Већ и Руси пишу вино, архимандрить. се изговарају са ф (н. п. ђерђеф, аферим, седеф и т. д.), а такове ђекоје морамо узимати и Грчке и Латинске: зато ћемо и ми узети ф међу наша слова, * Изговара се мекше од г, али у Српском језику нема његова гласа, него су га Србљи или са свим изоставили (као Талијани у Латинским ријечDia, onore од Латинскога honor и т.д.), н. п. ора, Вла, лад, ром, рабар; манути, дунути, маовина, дуовник и т. д. или су га промијенили 1) у в, н. п. сув, глув, кувати, дувати и т. д. 2) у г (у Ерцеговини, и то понајвише на крају ријечи), н. п. дођог, виђег, нађог, чуг; ораг, наврг брдан т. д. з) у ј, н. п. смеј и т. д. 4) ук, н. п. женик. Какого што се г претвара у жи уз, тако се у Славенском језику претвара хуси уш, и у таковом догађају Србљи су готово свагда задржали сиш, н. п. Вла, Влаше, Власи; ора, ораси, орашје; дијами, дишем, маати, машем; снаа, (дат.) снаси (и снаи); дувати, душем (и дувам) и т. д. Истина да у Српском језику нема ни једне ријечи, ђе би се х изговарало, али га опет морамо узети за туђе ријечи (овђе преба разумјети и саме Славенске и Росијске ријечи, које ми садузимамо, н. п. воздух; ја овђе ниши би смијо уписати возду, ни воздуг, ни воздуј, ни воздук: зашто онда ниши би била ријеч наша ни Росијска), као и ф. и Није слово, него је читав слог (wm, или от) ријеч. Од прије, док није било артије ни штампе, морали су људи све књиге писали на паргаменту (углађеној кожи), који је био млого скупљи од најљепше артије сад; зато су се старали да пишу што се може краће; и тако су почели надметати тишле и скраћивати онакове ријечи, које често долазе, и које сваки ласно може погодити, н. п. хс, од, дѣдь, бъ, гъ, значи христос, отац, давид, Бог, господи т. д. Од овакога писања имали су двије вајде: једну што се брже писало, а другу што се штеђео паргамент. щ Такођер није слово, него је састављено као и ; Руси и остали, сви готово, Славенски народи изговарају га као шч, тако и нови књижевници Српски по Сријему, по Бачкој и по Банату; а остали сви Србљи (као н. п. по Србији, по Босни, по Ерцеговини и т. д.) и Бугари изговарају га као шт, н. п. аще, щедрота, пища, пещера, чате аште, штедрота, пишта, пештера и т. д. **). Ово је био говор, како га (наши) књижевници изговарају у читању Славенски књига, а у Српском језику имају оне ријечи, које се у Славенском језику пишу са щ, или шт, н. п. штит, заштитити, штука, штене, штипами, пришти т. д. или ћ, н. п. ноћ, пећ, моћи, пећи, жећи, пишући, одећи, позлаћен и т. д. - Има глас између е и и (готово као њемачко й), али у Српском језику нема таковог гласа, ниппи га Србљи могу изговорити, , него га y црквеним књигама читају као и, н. п. син, риба, риба, бик и м. д. • Није (данас) слово никакво, него је знак, који умекшава полугласна слова, н. п. учитель, конь, лебедь, радость, чати се учитељ, коњ, лебеђ, радосћ и т. д. ***). У старим књигама Славенским нема ниђе дебелога јера (1) него свуда мало (ь), н. п. *) Србљи, који живе по варошима (како у: Сријему, у Бачк. и у Бан. тако и у Србији и у Босни, радо изговорају ф, тако, да га кашто и у нашим ријечма узму мјесто в (понајвише у онаковим ријечма, ђе је у Славенском језику х пред в), н. п. фала, фалити, уфатили, зафатиши, дофатити и т. д. **) И у Сријему има старије попова, који још овако чате. ***) Може бити да Руси могу њим умекшати и остала полугласна слова н. п. б, р, с и т. д. али Србљи не могу. И само дит напињу се само нови књижевници Сремачки и Бачвански да читају као ђић, н. п. госпођ, пућ, косћ и т. д. а остали сви Србльи читају, као што и говоре, господ, пуш, кост иш, д. |