Page images
PDF
EPUB

ropaeus Linn.

Машчурина, г. augm. р. маст.

Маша , m. (Рес. и Срем.) vide Машо. Медікнути, нем, v. pf, mebet rufen, Машала *, f. Die Satel , fax.

exclamo medet. Машање, р. дав @reifen in etwaв, im- мәден, на, но, Honig-, mellitus. missio manus.

Медењак, m. 1) п. ј. прстен, tin Машаписе, амce, v. г. impf. greifen, gelber Ring von Bronze; anulus aeimmitto pianum.

neus. 1) медењаци, ponigiumen, plaMame*, f. pl. die Feuerzange, forceps. centaę mellitae. Машишисе, имce, v. г. pf, hineingtei. Meдem*! Дивецf eines ftеrbеntеn Sup. fen, manum immitto.

ken, exclamatio turcae morientis. Машице, f. p. dim. 9. маше. Медија, f. Retina (?), Mcdina : Alauko, m. Mannsname, nomen viri. „Кад успaнe кука и мотика , Машлија, f. (у Сријему, у Бачк. и у „Бике Турком по Медији мука

Hah.) die Marde, macula, uodus. Медипи, им, y, impf. mit Sonig bet: Машњиков, ва, вo, pon eyonymus eu süssen, condio melle, mellio.

Медий, на, но, bonigrup, mellitus : Машњиковина,

f.
evonymus europaeus

„Капетане моја медна успia Linn.

Медљање, п. бав Веrfujen mit фо Машo, m, (Ерц.) hyp. 2. Марко ипо

nig, mellitio. Мацко.

медљати, ам, vidе медипи. Маштрафа, f. ein Blag mit Panspa= Медњаци, њака, m. р. поток и бр. be, poculum ansatnm.

до у Јадру, између села Тршића Машћење, р. Вав 8 efфmieren mit Sett, и Клубаца : unctio.

„Од Медњака ме до КопривњакаМашчина, f. .

Медо, m. hyd. pоп мeђед:

„Сили бисмо и још бисмо, Me (mej?), mea, m. (Pec. n Cpem.) vide „Прде медо побјегосмо; мије.

„Да биjay стари Me, mich, me (acc. 6. ja).

„у гаће би срали. Меана*, f. vіdе крчма.

Медовина, f. Bеr реth, mulsum; слаги. Меанисање, р. vіdе крчмљење т.

ко као медовина ; Меанисами, нишем, vidе крчмиши і. „С вечера ме вином умивале, Меанција*, m. vіdе крчмар.

„У по ноћи слатком медовином Меанцијин, нa, нo, vidе крчмаров. Méqolba, m. Name für einen Ddosen, Mediнцяјнски, кa, кo, vidе крчмар

nomen bovis. (an den megex denkend?). Меанџијски , кa, кo, I cки.

Медуља, f. Supname, somen vaccae, Мегдан, m. vіdе мејдан.

Méha, f. 1) die Grenze, terminus, liМегданција, m. vіdе мејданција. mes. 2) das Gebüsch , fruticetum: Mea, m. 1) der Sonig, met. 2) Méx „Епо мајко из мeђе међеда (нама), vidе међу.

Међед, m. (Ерц.) per Bär, ursus. Медак, m, Rannname, nomen yiri. Међедина. 1. (Ерц.) 2) бie Bärenbaut, Медар, m. Bеr onighänbler, mella pellis ursina. 2) augm. р. међед. rius.

Mebeдицa, f. (Ерц.) vidе мечка. Медарница , f. Die ponigftube, officina Mebеднік, т. беrq in eeebien (изме. meliaria.

$у Ваљевске и ужичке наије). Медвед, т. (Рес, и Срем.) vidе ме- мнѣедов, ва, во, (Ерц.) Bären , фед.

ursi. Медведак, кa, m. (доље преко Мо- Mеђељи, ђа, фе, (Ерц.) 3ärens, ursi

раве) vidе ронац 2. медведина, f. (Рес. и Срем.) vidе ме- Међење , п. 1) бав Дngrängen, contБедина.

nium. 2) das Begränzen, limitatio. Mé Abequya , f. (Pec. n Cpem.) vide me. Mokep, adv. folglich, also, igitur, ergo: Бедица.

леђер обила мајка родила обида Медведнік, m. (Рес, и Срем.) vide јунака (ef. обил). Међедник.

Мини, им, v. impf. 1) angrangen, Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi conterminus sum. 2) begränzen, lumi. de мeђедов.

tem pono. Медвеђ.7, 5а, ђе, (Рес, и Срем.) vide м.ђица , f. dim, 9. међа з. м bеђи.

Mihy, zwischen, inter. Медікање, о. Рав Repet • Rufet, excla- међудневица (међу дневица),f.оне при matio medet.

неђеље дана, између госпође гале Медёһати, дечем, v, impf, mebet rus и велике (од 15. Августа до 8. Cerfen, exclamo medet.

мемврија), pie geir wiјфед реп

[ocr errors]

nus.

КО,

н.

beiden Frauentagen, temporis intør Meroma, f. die Weichheit, mollities.

utrumque festum B. M. V. intervallum. Mekmepõawat, m. (der Ka pellmeister, Међудневички (међудневички), ка, magister concentus.

п. јаја, јагоде (по жене Мекшерин *, m. Der Rujifant, ѕуmрhоостављају лијека ради).

niacus. Мезгра, f. Der 3 aumjaft, succus arbo- Мендуспі, па, по, п. і коњ, који ris.

се боји узде, weichmäulig, equus Мезе*, зела, п. беr Зubiв, бав Зubei. oris mollis.

Ben, quod comeditur, posteaquam bi- мекуша, f. јабука промрзла, или beris :

гњила крушка, wеіфеr apfel oper „А лијевом мезе му додаје

Birne, malum aut pirum mite (molle). резево, и.

Мекушац, шца, m. ран кад се свуче „Па не иди бијелу Будиму,

y apoteke, der Krebs, der sich ges „Већ пи ајде на Мезево равно bäutet hat, cancer qui cutem posuit „На Трутину на воду сптудену

(ideoque tenerior est). „Када дођеш у поље Мезево, Мекшaњe, n. Bag &twеіфеп, mollitio. „Живо пређи у Голеш планину

Мекшали, ам, у. impf. erməіфеп, Меземилии, им, v, impf. 8ubeigen, si- . mollio. mul comedo.

Мекшина , f. vіdе мекота. Déson*, m, die reitende Post; tabella- Mena, f. die Mistel, viscum. Ha kojoj rius publicus equester.

се лијесци нађе мела, под оном Мезилана*, f. бав Роftbaue, domus лијеском има гуja с драгим каcursus publici.

меном на глави, или још Бог Мёзилскӣ, кa, кo, 1) Роft., cursus зна каково друго благо поред ње

publici. 2) als Courier, more tabellari (пако приповиједају: зашло се меpublíci equo vecti,

ла ријетко налази на лијести ?). Мезгілција m. vіdе мезулија. Menez*, m. der Zwitter (Mulatte), hiМёзимац, мца, m. (у Сријему, у Бач

brida von Mensdhen und Thieren. кој и у Бан.) vidе мљезинац.

Merem*, m. das Pflaster, emplastrum. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и Мелица, f. dim. р. мела. у Бан.) vidе мљезиница,

Med, m. der Hopfen, humulus lupulus Мезул, m, vide мeзил.

Lion. Мезулaнa, f. vide мeзилана.

Мељава , p. was gemablen wirt, quod Мезулски, кa, кo, vide мeзилски.

molitur: нема мељаве (говоре у Mezy ampuja * , m. der Posthalter, cursus Сријему, кад нема воденица шпа publici curator.

да меље). Méj, m. cf. me.

Мељавити, ям, v. impf. (сп.) cf. поМејдан*, m. мјесто, беr рlаt, forum; мељавили.

мејдан дијелили, Dueliren, pugnam Meљевина, f. Die Sopfenitаube, frutex ineo.

humuli lupuli Linn. Мејанција*, m. Der Simpfer, pngnator. Məљиво, р. vіdе мељава. Мек (comp. мекші), кa, кo, vidе ме- Мемла*, f. (сп.) :

„убила га мемла од камена Мека, f. дав lden Ber gümer, bа- мёна, f. (Рес. и Срем.) vidе мијена. latus agnorum :

Minhene*, f. pl. die Presse , prelum. „Стоји мека јањац” за овцама - Мењање, п. (Рес. и Срем.) vidе мпјемелан, нa, нo, meib, mollis. Меѓћање, р. Вав 81öten Ber gammer, Мењапи, ам, (Ресе и Срем.) vidе миbalatio agnorum.

јењати. Амёкати, мечим, т. impf. 616den, balo. Məови, m. р. (Рес. и Срем.) Pet Blaмекиње, f. pl. Bie sleyet, furfur. Ky sebalg. follis. cf. muje. пио би га за мекиње.

Мера, f. (Рес. и Срем.) vidе мјера. Мекнуши, нем, т. impf. Weih mеrеn, Mёра, f. hyp. 6. мерица. mollesco.

Мерање, р. ба8 243аф 8 sieben, ductus Мекнупи, нем, т. pf, einmal blöden, edo balatum,

мерами, ам, у. impf. п. ј. восак, Менопуш, та, по, ш, ј. коњ, који је Wachs ziehen, duco ceram.

ако слаб, да му узда на глави, мердивене *, f. pl. die Leiter, scala. или колан на mpбуу, одма начини Мерење, р. (Рес» и Срем.) vidе мјеpany, ein zärtliches weichliches Pferd, рење. das feine Strapage aushält, equus Mepumu, HM, (Pec. u Cpem.) vide njenollis, delicatus,

рити.

кан.

њање.

[ocr errors]

cerae.

Мерица, f. (Рес. и Срем.) vidе мјерица. Метаљка, f. мјесто, ђе се момци меМеричнца, f. dim. р. мерица,

ky kamena, die Wurfstätte, jactus (?). Меркање, о дав aufmerten, attentio. Меланија, f. (автёога) бie tiefe Bernet. Меркати, им, y, impf. cufmerten, at. gung und Befreuzigung, prostratio , tendo.

adoratio: ударили десет, или спо Möpsept, m. der Marmor, marmor. cf. мепанија. Мешаније су мале и вемрамор.

лике : мале кад се човен прегне и мерик, m. (о намастирима фруш довати рукама до земље, а велика когорским) дав 23 ёinceputat in en кад Клекне на кољена на руке па

KIStern, vinum demensum monacho. довати главом до земље. Мерцаң*, щ. дie Woralen, coralla. Метанисање, дав їieдerfalen uno Be: меса, f. hyp. 9. месо. Оће гуза месе, Preuzigen in der Kirche, adorationis ge

sagt man zum ertappten Fleischdiebe. nus christianorum ecclesiae graecae. Месан, на, но, уоп $leif, feifфеен , Метанисапи, ишем , v, impf. Rф tief carueus : Mecaн ражаю, гвоздено пе neigen (oder auch niederfallen aufs uns

циво (п. ј. прстен на прспу). gesicht) und befreuzen ,e adoro prostraMecâp, m. 1) der Fleischer, fleischern , tus.

carnarius, lanius , lanio. 2) der gerne Memâme, n. 2) das Şinlegen, Vorlegen, Fleisch ist, caraium amans.

positio. 2) das Schießen, ejaculatio. Месарев, ва, во , vide

месаров.

3) das Werfen (s. B. mit Steinen), Месарница, f. Die Sleifфbant, macellum. jaculatio. Mecápos Ba, Bo, des Fleischers, Fleis Mimamy, mekem, v. impf. 1) legen, scher : , lanionis.

figen, Worlegen, pono. 2) пушке, илік Месарскії , ка, ка, 1) Sleifфеr i, la попове, fdjiegen, jaculor.

nionum. 2) aev. Fleischermäßig, lanionis Memance, mekemce, v. r. impf. 1) Kamore modoque.

мена, Steine werfen (ein Spiel), jaМесец, m. (Рес. и Срм.) vidе мјесец. cio saxum. Камена се међу момци Месечина, f. (Рес. и Срем.) vidе мје двојако: срамена и омашне. . сечина.

2) Horama, ausschlagen, herumschlagen Месечнії, на, но, (Рес. и Срем.) vide mit den Füßen, jacto pedes: мјесечни.

„Не меfuce ногама ; Месина, f. augm. р. месо : наждeрao „Није јорган поњава,

„Веће моја долама. Мёонли, им, (Рес. и Срем.) vidе мије 3) ја кога, пафаrtеd, exprimo aligцею,

similis sum. Месић, m. намаҫптир у Банату. Mėmenija, f. die Münze (Pfanze), menмеснікі, кa, кo, von Месні.

tha. Мёсн., на, но, н. п. покладе, деr lette Meшeрижњача, т. л. і. пушка , ble

Fleischtag vor der großen Faste, dies Sdanzflinte, teli majoris genus. praecedens jejunium maguum. cf. nok- Mentepu3 *, m. die Erdschanze, aggeris ладе.

genus.* Meco, n. das Fleisch, caro.

Memîb, n. eine Krankheit der Schafen Mecojeke, f. pl. der Fasching, die Cars morbus ovinm. Србљи кажу да од ме

mevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante пінља нема лијека, и зајпо припл-. jejunium quadragesimale quo caruibus виједају, да су нијемци увалили ђаvesci licet christianis,

вола, па га пипали шта је лијек од Mecmba, f. eine Art ledernen Strumpfes, менља; а он им казао: „Кад 10tibialum coriacae.

лишу све овце до јед не, онда ону меспівица, f. dim. 2. мества.

последњу преба обнијели око помеспің, менем, v. impf. 1) Peprett, yer ра, па више ни једна не е липсаго. 2) мете снијег, међава.

ти осим ње.” Тада им је казао и меспи, мецем, v. impf. einrüfreit, im од куге да је лијеп кука и моmisceo: меше свињама.

підка. Меспінмице, (Рес, и Срем.) vidе мје. Мепилав, два, во, деп мелиљ јавеnt, cmiмiце.

ovis morbo Memu.b correpta. Меспа, п. (Рес, и Срем.) vidе мјеспіо. Мешіљање, п. Зав $rtranken Ber eфа. Mecybehe (NecyBehe), f. pl. vide meco. fе ат мень, метиљ morbi irrupjehe.

tio. Месце, п, dim. 2. месо: оћеш мало Мепіљатписе, љајусе , . r. impf. н. п. месца?

овце, деп мепил беtоmmеп, мәпіць ищало, д. Веr Boew urf (Beg gutters. morbo corripi. cheils vor das Pieh), portio pabuli.

Мешіљење, а.. vіdе депшљање.

[ocr errors]

се месине.

сии.

[ocr errors]

nae.

Метиљитисе, љece, vidе мешиља. Мигање, п. Зав Sefinen uns СФliepen, писе.

Aufs und Zugehen, micatio ? Мешла, f. Der Sefen, scopae.

Мигали, ам, v. impf. auf: ипо идея Мёшлица, f. dim. р. мепла.

ben, mico? Memловина, f. Bas Bеfеntrаut, scopa- Мнгољење, п. dim. 9. мицање. ria Linu.

мнігољитисе, имce, v. r. impf. dim. 9. метнути, нем, v. pf. Finlegen, feken, мицатiнсе. popo : метнупи што у кесу, у тор Miздрал

m, vidе копье. бу, на земљу; меса ручку (пі. ј. Миздраклија *, м. vіdе копљаник. метнути у конац, па приставити Минздрачић, m. dim. р. миздрaк. да се кува); гoвeдима снјена и Mija, m. (Рес. и Срем.) vide"Мијо. т. д.

Mujano, in. Michael. Bleniнулисе, немсе, v. г. pf. пафаr» Мијајло, m. (сп.) vide Мијаило: ten, similem alicui fieri. Aeme ce me „А Мијајло књигом из њедара мне и на ујца преко Дунава , а ка- Мијак, m. Rann&name, pomen viri.

мо ли не е на слугу у кући. Мијан, m. Rann$name, nomen viri. Memonja, f. der südöstliche Sheil Ser: Mwana, f. Frauenname, nomen femi

biens, Metochia. Meka, f. das füßige Futter des Piehes, Muijam, m. Mannsname, nomen viri.

pabulum liquidum quod praebetur Muje, ja, m. (Epy.) 1) der Schlauch, pecori.

uter. 2) der Blasebalg, follis. мекара, f. Bеr ефneejturm, imber ni. Mијена, f. (Ерц.) (Ber 2Ronдефfe, un

vium procellosus. Једе као мећава zwar) der Neumond, novilunium. O (сијено и сламу ?).

мијени жене не fе да перу кошуља : Meye, m. (Рес. и Срем.) vidе мијур. зашто кажу, да ће се онда свако Мецање, в. дав зеіфіblagen, enol приште у води (кад се покваси) litio.

омијеними, ні. "j. постапи као децати, ам, т. impf. н. п. јабуку, пруло и одма се распасти и поweichschlagen (Elopfen), emollio.

дерати, Мечет, m. Pie Rofфее, tеmрlum tur- мијењање, р. (Ерц.) 5a8 23efеt.., Bas cicum:

Tauschen , mutatio , permutatio. „Оборио мечел” и мунаре

Мијењапи, ам, v. imрt. (Ерц.) taufen, Мечка, f. Die Birin, ursa.

commuto, мијења као циганин коње. Мешај, m. (Рес. и Срем) vidе мјешај. Мијењаписе, аме, т. г. impf. (Ерц.) : Мешајa, m. (Рес. и Срем.) vidе мје. untereinander tauschen, permuto. шаја.

мијење, р. бав Xopfwafen, lаyаtiо саМешање, р. (Рес. и Срем.) vidе мије pitis.

Миjесили, им, v. inpf. (Ерц. ) т. і.. Мешаоница , f. (Рес. и Срем.) vidе мје љеб, дав Brot bereiten, paro panem. шаоница.

Мијециање, п. (Брц.) Pаѕ tіfфеи, Ита Мешаги, ам, (Рес. и Срем.) vidе мије. rühren, mixtio.

Мијешати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) ті» Мешење, п. (Рес. и Сре.) vidе мије fchen, misceo. 2) umrühren, verso.

Мијешавінсе, амce, v. г. impf. (Ерц.) Мешётина, f. augm. 2. мешина.

fich abgeben mit einem , miscere se. мешина, f, (Рес, и Срем.) vidе мје- Мијешење, п. (Ерц.) дав еäuern, fer

me'satio. Мешиница, f. dim. 2. мешина. Мијешња, f. (Ерц.) Sie Portion Rent, Мешња, f. (Рес. и Срем) vidе мнје um ein mal Brot daraus zu backen,

portio farinae. Метис вип, та, по, (Рес, и Срем. ) Mijo, m. (Ерц.) һур. . Мијап. vidе мјешовиш.

Mujo6pam, m. Mannsirane, nomen viri. Menukema*, f. der Richterstubl, tribunal. Mujo Apar, m. Mannsname, nomen viria мешчић, m. dim. 2. ме.

Мијом дан,-m, vide Миодан. Mû, wir, nos.

мijољшпак, т. vіdе миољшмак. Mi, 2) mir, mihi (mi). 2) syntaktisch statt Mujøp, m. cf. Niyp. мој: јеси ли ми внђео брата? украо Міла, m. (Рес. и Срем.) vide Мило.

Mína, f. Frauenname, nomen feminae Dhuiba *, f. Obm (in der weitesten Bedeus

(cara). tung; auch Erdbeeren, Nüsse), poma Munguh, m. Mannename, nomen viri. (sepsu lаtissimo): већ је доспјела сва. Милак, m. Ranus name, nomen viri. кa Ea. с. воftе.

Miinah, m. Mannsname, pomca firi.

шање.

шалін,

Цење.

шина.

шња.

ми коња.

:

лисе.

[ocr errors]
[ocr errors]

Мілана, f. vіdе Милена,

Млличица, f. dim. 9. Милица. Muzánkó, m. Manusname, nomen viri. Mimo, n. die Lauge zum Kopfmaschen, Мнлање, p. bie Geremonie pon мила lixiviam ad lavandum caput,

Muino, m. (Epq.) Mannsname, nomen Милаш, m. Mannsname, nomen viri. viri. Мілансе, амсе, т. г. impf. Припо- Милован, m. Onannname, nomen viri.

виједају, да се Ерцеговци милају на Миловање, п. 1) дав Wiебёofen, blapdi, Божић с чесницом, п. ј. узму двоји. tiae. 2) das Lieben, amatio. ца чесницу, па је окрећу међу со- Миловали, лујем, v. impf. 2) liebto: бом и пила један другога: „Ми sen, blandior. 2) lieben, amo. лам ли се” (п. ј. помила ли се иза Милоје, m. Хаппвпаtіt, ponen viri. чеснице) " Онај му одговори: „Ми- Милојица, m. cf. Златоје. лаш мало.” А онај првн онда рече: Мңлбјка, Є. 1) бав 22 aiotica • еfdirt, „Сад мало, а до године ни мало” yasis fictilis genus. Тако у нашој ча. (п. ј. да роди жито добро, и да па сној Церовој (Церова, село у Рађеко велика буде чесница, да се ни вини) све оке и милојке (у прапомало не помила иза ње).

вијетки). cf. бокар. Myâiu , m. Mannsname , nomen viri. Милојко, m. Rannéname, nomen viгi. Милашин, м. Хапвпате, nomen viri. Мылок рван, вна, но, liebens muria, мале! додајесе фещо у пјесмама нае dem man gut seyn muß, amabilis : Hnje крај врсте, н. п.

лијепа, али је милокрвна. „Бурак коси по побрђу,

Maopaa, m. Mannsname, nomen viri. Ладо ле мҢле!

Manocab, m. Mannsname, nomea viri, „Попјевајте ми пичице,

Mundchik, m. der Liebhaber, amasius, миле мој мҢле!

Мил сница, f. бie &cliebte, amasia. Miela, f. Frauenname, nomen feminac. Muaôcm, f. 1) die Gnade, gratia, favor: Mixen, m. Manasname, nomen viri. „На милости Царе господине Munena, f. Frauenname, nomen feminae, 2) die Liebe, amor; Liebesgabe, mubus : Миленко (Миленко), щ. Хапавпате, „Нема лица без црвена винца, * nomen viri.

„Ни радости без зелена венца, Minema, m. Mannsname, nomen viri, „Ни милости без пуђа јунака Милепти, лим, (Pec.) vidе миљети. „Браћа сеју врло миловала, Mnew, m. Mannsname, nomen viri, „Сваку су јој милост доносила, Милешева (Милешева), f. vіdе Мило „Најпослије носке оковане

Милостив, ва , во ,

gnädig, barms MiniBoje, m. Mannsnamé, nomen viri. Милосливан, вна, но, bеrѕig, cleMinnja, m. Mannsname, nomen viri. mens. Боже милостиви ми помо34 Miinuja, f. Frauenname, nomen feminae. (говоре ђекоји Србљи кадго, уздаMinnjáu, m. Mannsname, nomea viri. ну и зијевну). Mîari, m. Mannsname, nomen viri. Милостиња, г. Лав ХImofen, eleemоѕупа, Милина, f. Bas Biebfein, gratia : не, мо

Minu, m. Mannsname, nomen viri. же од милине (н. п. да се нагледа Милошева (Милешева и Миљешевка), кога).

f. намаслир у Ерцеговини (чини ми Милинко (Милинко), m. vіdе Миленко, се да је сад пуспі). Колика је МиMilancaB, m. Mannsname, nomen viri. лошева, да је пуна поскурица; Милисава, f. Sequenname, pomen fe: „Док начини цркву код Требиња minae. ,

„Миљешевку на Ерцеговини Милитар, т. 1 (у Сријему, у Милошша, m, cf. златоје. Милипарац, рца, м. ј Бачк. ну Бан.) Мілука, f. Trauennaте , поmеn feminae,

der aus der Militår. Grenze ist, homó Munyu, m. Mannsname, nomen viri. e regione militari.

Милунка, f. Sequenname, цоmеn feminae. Милипгарија, f. vіdе милиција.

Милутин, m. Лаппвпате, поmеn yiri, Милицарски, кa, кo, 1) militars, mі. Милўш, m. Xannéname, pomen viri.

litaris. 2) militarisch, militari modo. Mûr, m. Mannsname, nomen viri. Милиши, , им, (Срем.) vide Шиљети. Миља, f. 1) һур. у. Миљана и. Милица. мілиписе, лисе, т. г. impf. н. п. ни Миљана, f. Stayenname, pomen fe

щта ми се не мили, aimts freuet minae, mich, arrideo.

Міљацка, f, вода, што тече врод Müank, m. Mannsname, pomep viri. Сарајево : Minnya , f. Frauenname , nomen feminae. „Сарајево што си попавњело? Милиција (милиција), f. Die Riliз (84 „Или те је куга поморила, gend), terra militum.

«Ил Миљацка вода поплавила

[ocr errors]
[ocr errors]

шева.

[ocr errors]
« PreviousContinue »