Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

dico city:

go semel.

curro.

grinmens befommen, certis ventris do, Crnуа нівалінсе, жује ми се, loribus laborare.

V. r. impf. Струњивање, п. Вав Вевот теп" роп Стужинисе, жи ми се,

efelii, faeiner Art Baudgrimmens, ventris per у. г. pf.

stidio. versio et dolor.

Спукање (смукање), п. Зав стиуг Фа. Струмивалінсе, њујемсе, v. r. impf. geri, usus vocis cmy!

еніс 2rt 25аифgrimmens betoттеп, Спукати, уче, v. impf. 18. ј. Вола», ventre laborare.

Сту кари, ам, У. impf. Јcmy fagen, Струмица, f. eine gropeafфе(Cornіfter)

von Biegenbaare, pera e lana caprina. Стукнулий (стукнути), нем, v. pf. Стручак, чка, m, hур. р. струк.

пі. ј. вола, pen Sфед спy gurufen, Стручик, т. diа. 2. струк.

bovi impero vocе спау.. Стручица , f. din. р. спрука.

Cmyn, m. 1) der Hauptast, ramns. 2) dite Спиріцаљица, f. Die Sprise, Paвeprise @dule, golaanba, н. п. ступови од Спецалька, f. Then, siphunculus. камена по црквама намастирским. Спрцање, п. Das Sprisen, sparsio.' Спіупа, f. 1) ein bölgerner 2гәrfer , де Cmpңати, ам, v. impf. fprisen, spar» Stampfe, mortarium ligneam , tudicu.

la. 2) eine Maldine gum Hanfbrechen, 8o, spargor, emico. Срцаинсе, амce, y, г. impf. Tprisen

macbina cannabi frangendae. (spielen), spargo invicem.

Супање, п. Фав etaпpjen, Ctopeit, Стоцкање, n, din. р. спирцање.

tusio. Спірцкати, ам, dim. у. сърцати. Сптупање, . дав Хreten (in bag au8), Срцнути, нем, v. pf. Tprilgeli, spar ingressio,

Сп, патин , ам, v. impf. ftampfen, tunlaї. Стрчаши, чим, Р. pf. herablaufen, deo Coynam, am, v. impf. trecen, calco.

Сппац (стау пац), пца, m. Die ёtültə Стршење, р. баѕ &mporiträuben (be fäulchen am Splitten, columellae tráHaars), erectio comae.

hae. Cmpumu, un, v. impf. fträuben (das Crynattint, HM, v. pf. treten, calco. Haar), erigo (comam).

Ступица , f. dim. v. спіупа. Стршљен, ш. xide сршљен.

Спіўрање, п, рав реrаh mеrfеn, dejeCiny! laut, um den Ochsen zurüd zu

commandiren, vox ad boven ut regre- Cmy pamil, am, v. impf herabwerfen, diatur.

Сапу ринки, им, у. pf. Idejicio. Cmyat, m. По Ерцеговини припови- Спи уlій, учем, v. pf. etitopen, contun

једају, да се стуаћи (као виле или do, comminuo. фаволин) налазе по великим плани- Cy, vide ca, н. п. оу два, су при друг нама и по камењацима, и имају на ге (у Ерцеговинн). ногама гужве од љуцкије жила : да Су баша *, *. 1) vidе пољак. 2) bеr une им се нore не клизају по спірані

tеrbаja, vicarius башае, рrо баша. и по камењу; кад се коме преки- су башин, на, но, бев субаша, pro

'bassae. не гужва, а он увати човека и извуче му жиле на ногу, те начини Субашовање, н. Зав субаша = fepn, sta. другу.

tus той субаша. Cmy6, m. vide cmya.

Субашовани, шујем, т. impf. субаша, Chyba, f. die Baumleiter (aus einem fern, sum cубаша.

nicht knapp behauenen Baumstamm); Cj Goma, f. der Samstag, Sonnabend, scala ex arbore.

saturni dies, dies sabbati. Сп, бица , f. din. у. спуба.

субопінца, f. Xaria • $berefiopel, TheCmy 6anha, f. ein holer aufrechter Stamm, resiopolis. субопичанин, човек из

als Wasserbehälter, truucus cayus aquae Субопице. Суботички , ка, ко; уов colligendae.

Суботица. Спубіком, воn ®runo au, funditus: Сув (сотр. сувљії), ва, вo, troden, пропао стубоком.

dürr, siccus, aridus. Студен, f. Die kälte, frіgus.

Cỹea bonecm, f. die Dörrsucht, Auszeh. Студен, нa, нo, tаlt; frigidus.

rung •

tabes. Студенац, нца, m. Die Suele, fons. Cybâå, f. (coll.) dürres Holz, ligna arida. Cmy qumu, au, v. impr. Spen. Fatt seyn, CyBapak, pha, m. ein Stúce durres sol, Cmykemu, Al, v. impf. (Épy. | frigeo.

Cy'samika, f. ein durres Holz, liguum Сптуживање, бав Иebelfey, pie usblig. aridum. teit, Hebelkeit, nausea.

Cybala, f. die Roßmühle, mola equatia:

Co

chio.

Cymba, f. der Zweifel, dubium. сумљање, п. За8 3weifeint, dubitatio. Сумљапій, ам, т. іmрr. зweifela, du

суммалінсе, амсе, т. г. impf. 3wcijelm,

Пуца му срце (за ким, или за чим), Суза, f. Die Ebrane, gübre, lacryma. као кобили за сувачом.

Сузиши , им, v. impf tbranet, lacryma. Сувачак, чка, кo, dim. . сув. Сузица, f. dim. р. суза. Сві кашаљ, m. Bеr trodene puften, Сукање, р. Das Dreben, torѕiо. tussis sicca,

сукали, учем, v. impf. Btchen, torСувише, gubiel, nimis.

queo. суво грожђе, п. 1) отишао у суво Сукија *, f. Der Rappen, mit рет таа 'rpoxke, er ist zu Grund gerichtet, periit: die Ladung in der Flinte feststopft. опремио га у суво грожђе. 2) cf. Суклала, ї. grор ипр ungejфіt uns банатисе.

träg, couvicium in hominem longum Сувољав, ва, вo, etwas bure, subari

et pigrum. *dus, macilentus.

Сукљање, р. бав беrроrmаlen (bei Xate Сувопаран, рна, но, преrmat, una ches, der Bienen), provolutio. gepürzt, condimento carens.

Сукљалин, ам, у. impf. berausmalen, Суволан, тона, но, беr niФts bаt аlв рrоvоlvі: сукља дим 1:3 пећи; сул

Fastenspeisen , cibis pinguioribus desti љају челе из кошнице. tutus.

Сукнен, на, но, поп фавсиф, е рар» Сувдмиња, f. Die Rotbfafte, jejunium no domi facto. ex egestate.

Cykhâuume, n. Hauftuc, panni domeСувотовање, п. Бав сувопан : fenit,

stici, Tè carere cibis pinguioribus.

Сукно, п. Тав хиф (бав bie $rauen и Суворовати, пујем, v. impf. aus Zoty Hause weben), pannus domesticus, vi. faften, prae miseria jejuno.

lior. Сугреб, m. von Sun en per Sufen Сукнути , нем, v. pf. 1) н. п. мач, саб

aufgescharrte Erde, terra effossa a cane wy, gücken, stringo. 2) berausströmen, aut vulpe. Нагазио на сугреб. Кад provolyor : сукнуше челе из кошниbеца нађу сугреб у пољу, онда пљу це. ну у њега ; зашліо кажу да могу Сукња, f. Der Untereod (ber $rauen), изики по човеку некакви шклопіти

tunica. кад нагази на сугреб па не пљуне Сукњәпина, Т. augm. р. сукња.

сукњица, f. dim. р. сукња. Суд (gen. суда, р. судови), m. Вав Сукобили, им, vide скобипін. Gericht, judicium, jus.

Cykpenga, f. die Materie, das Eiter mit Суд, (gen. суда, р. суди и судови), Blut, sanguine mixtum pus, 'm. das Gefäß, Geschirr, vas.

Сукурчина, ї. halbfфеrgфаftев ефеlth Судац, суца, т. деr Rihter, judex. wort auf einen großen und trágen Mens судија, т. 2) беr XiФter, judex. 2) (f. Ichen, q. d. sat magnus penis.

das Gerichtswesen, res judiciaria : Cyamán, m. der Sultan, Sultanus. „и да друга постане судија — Султанија, f. Die Cultanin (pringejје), Судијин, на, но, бев Xiterв, judicis. regia virgo : Судии, им, y, impf. (коме шта) „Молиле се двије султаније richten, urtheilen.

„Своме брату суллан Ибранму — Судитисе, имce, y. impf. bor Berit Султанијин, на, но,

stehen, in judicio constitisse: cyance regiae virginis. с њим или судесе.

Султанов, за, во ,

des Sultans, суднi, m. dim. . суд (суда).

tani, Судован, вна, но, н. п. вино, паф Султанскія , кa, кo, ) fultanij, su

dem Faß riechend, redolens dolium. tanicus. 2) adv. sultanisch, Cyhink, m. der Bestimmte, destinatus tani. (oen dat Schicfal einem Mädchen alb Cynygacm, ma, mo, etwas gescholfen,

Rann be ftimmt bat): Кад дође суђе mit dem gefunden Verstande etmag jets ник, нек” изједе говно куђеник; kriegt, substultus. „Злату ће се кујуніција наћи, Сулундар *, m, pie Raurobre an Dies, „А мени ке мој суђеник доћи сумиња, f. Seauenname, Суђеница, f. Die Betimmte, destinata. Сужаю, жиња, m. (спи.) Der Befаngеnе, су млала, f. vide суулаа.

qui est in vinculis : „Процвиљео сужањ Милутине

ў павници бана Задранина Сужањство (су жањство), р. дie ®e.

bito. fangenschaft, captivitas. Суњење, . Раѕ $branci, lacrymatio, dubito.

у њега.

der Sultanin,

sul

more sul

nomen femi

nae.

[ocr errors]

SUS,

[ocr errors]

2

[ocr errors]

Cisor

[ocr errors]

Cymnop, m. der Schwefel, sulphur. entgegen auf die Brust, verbero in Сумпорача, f. gefф mefelter Eappea, pap. tergo et vice versa.

pus (Iacinia) sulphuratus (-ta). Сусретање, п. Фав Begegnen, occurСумрак, m. 1 vie Dammerung, crepuСумрачје, m. sculum :

Сусрешали, ам, V. impf. begegnen, „Сунце зађе, сумрачје се ваша

obviam fieri, Сунашце, p. dim. р. сунце.

Суспати, анем, v. pf. ermüдеп, dе. сунепі m. die Beschneidung, circum

"fаtigor. cisio.

Суспіигнупи, нем, vide cycmnki. Сунелили, им, y. impf. Defфneiдеп, Сустизање, п. дав @inbolen, asseculio. circumcido.

Суспіизали, нжем, v. impf. einbolen, Cynefierte, n. das Beschneiden, circum

assequor. cisio,

Суспизаписе , nжемсе, y, г. impf. (vent Сунеција m. der Beschneider, circum dem Pferde) mit dem hintern Fuße an

den vordern anstoßen, offendere pede Сунђер *, m. Sеr ефwamm, spongia. posteriori anteriorein. суноврап, беr paiв ипо Ropf, prae- Суспиfin (говорисе и сустигнули ), ceps.

игнем, v. pf. einbolen, assequі. Сунуши, нем, v. pf. ein menig giepen, Сустилисе (говорисе и сустигнутиa ütten, fundo.

се), игнемсе, v. г. pf. (von Bem pfers Сунце , p. pie Conne, sol.

de) mit dem Hinterfuße an den Vordera Сунцокрепi, m. oie Connenblume, he fuß anstoßen, offeudo pedem anteriolianthus annuus Linn.

rem posteriore. Сунчани, нa, нo, Connens, solis. Cymanja *, f. ein Gericht von Reis und Сунчаница, f. Der допnentrabi (im Bim. Milch, fühl zu essen, cibi genus.

mer), solis radius (cubile illustrans). "Супон, m. tiefe Danimerung, crepuscuСунчање, и. давеоппеп, арriсаtiо. lum obscurius. Сунчантисе, амce, v. г. impf. fifün• Супрa, vide cјулира. nen (sonnen), apricor.

страдан, vide cјутрадан. Суочити, им, v. рт. саставили кога Сутрашњії , ња, ње, vide cјупірањи. ским да говори један другом у очи,

с предан, vide сутрадан. gegenüberstellen (zwei Aussagende), con: Cink m. vіdе кобасица. frontiren, committo.

Cywa, f. die Dürre, ariditas , siccitas. Супроп, gegen, contra.

Сўшан, шна, но, н. п. година, дüre, Супротиписе, имce, y.r, impf. коме, siccus, aridus. sich widerseßen, obsisto.

Сушење, р. да$ $roctner, Dörren, sic. Супролење, р. Зав 28iperfeken, Ser 20Зі.

arefactio. derstand, repugnatio.

Сушили, им, т. impf. 1) troditet, sic. Сегун , m. vіdе проћераница.

co. 2) dörren, arefacio. Сург унисати, ишем , vidе проћерати. Сушци, шака, m. pl. die dirrern Cģp, pa, po, blaß (von Farbe), coloris Weinbeeren, die man besonders liert, pallidi:

um dataus Liqueur zu machen, uvae „Сура- сукња, мадри конци :

sicciores. „Жив био, ко је шио —

Сіпатисе, пасе, т. г. р. н. п. вода, Cypaa, f. der Rújjel, rostrum (suis), cf. sehr fest zufrieren, congelari.

ніша, Куша. Суродица, f. ein menig реrmаnѕt, quo

dаmmоdo propinquus. Сурсабов,

Т. m. der Grobschneider, sartor vulgaris. Сурупка, f. Das Räfemajer, bie Rol. fen, serum lactis.

Tà, n) interj. doch, sabe : ma pekeur tita Су снежнца, f. (Рес. и Срем.) vide cy по учинити, већ ако ја умрем , та Сњежица.

немој човече ; па помозіі ако си чо, сосњежица

f. (Ерц.) ефneegeftüber век! mit Regen, Glatteis, nives mixtae plu А. Бе си бно?

Б. Та изнао сам да зовнем Мпрға, Сусреспін, ретем (и сусретнем), v. па га нема код куће.

pf. begegnen, obviam fio, occurro. А. Јеси ли ручао? Сусрел, m. 1) опишао му на сусрет, Б. Та јесамі (али —). entgegen, obylam. 2) бити кога на

2) conj. et -, et sowohl – als cycpemi, zuerst auf den Rüden, dann аиф — : та по шији, па по врату,

[ocr errors]

'catio,

viis.

Таин +

das ist ja (im Grunde) alles eing. 3) na Tabuua, f. die Dunkelheit, Finsternis, неким мјестима (у пјесмама) не tenebrae : значи ниша, него се само дода „Момче ми промче кроз село, да је пуна врста, н. п.

„Тавнина беше , не виђе „На руци му при златна прстена, Тавними, им, (Срем.) vidе mавњеті.

Та свари му цркла на прстима — Тавница, f. Das (fintere) Befängnit, rin„Кад погледа војвода Вуица

cula, carcer : Та ђе Чупић грозне сузе лије „Тавница је кућа необична – „Чупић слуша па сузе прољева Тавничкi, hа, ко, н. п. врата, к „Та од јада гледајул очима

Тавничнії, на, но ,JPers, careeris. Tâ, diese hier, diese da, ista, gen. fem. Tabhosârbe, f. das Liegen im Gefängais pon maj, па, по.

fe, vincula, captivitas. Табак, ш. 2) cin Bogen (Papier), pla- Taвнoвaши, нујем, v. impf. im Bejia

gula. 2)* der Lederbereiter, Gärber, cer niße liegen, ich machten, in vinculis esse. do, coriarius.

Тавњеши, ним, v. impf. (Ерц.) дині ! Табакана *, f. Sie Barberey, officina werden, obscuror. coriaria.

Тада (једни говоре и падај), дапа, Табан, m. 2) бie Goble, ѕоlеа. 2) ein damals, tum.

Theil des Pfluges, pars aratri. 3) vide Taqawî, na, Ho, damalig, illius tem. табанце.

poris. Табанце*, цена, р. ЗавёФlop an Per Тадија, m. Хаппвпаmе pоmеn yiri (ThadStinte, claustrum, cf. гвожђа.

daeus). Табање, п. Сав $reten, etampfen, cal- Тадијца, m. dim. .. Тадија. catio.

Тазбина (роп пасп), f. Die Gemingtr» Табарка, f. Die Ruhlmanne (6eim Brannts eltern, das Haus (die Familie) ore weinbrennen), lacus.

Sowiegereltern, domus soceri: omaTabami, am, v; impf. treten, stampfen, шао у пазбину (ad soceros). calco.

Тазе *

frife, tecens. cf. пријесан. Табља, f. Bas Bebäufe für Die Sanone,

m. die Ration, demensum cibacasa tormenti.

riorum. Табор (у пјесмама и таобор), m. рав Tavuğuja *, m. der Proviantcommiär, Lager, castra:

cibariorum praefectus. „Да разбпјем mабор на Митару — Taj, ma, mo, Ser да, istе. „Те је чалор силног цар" Мурата, Тајање, п. дas Geheinibalten, celatio. „У сред Турског силна паобора Тајање, р. сав ёintern, stillаtiо. Тава*, . pic pianue, trulla. cf. пигањ, Tajaniн, пајим,у.impf.geheim balten, cla. Таван*, m. ) беr Воде, p1afono, pie Tajали, паje, v, impї. fіntеrn, stilo.

SelSerpete, lacunar: ударно главом Тајење, р. vіdе mајање. у таван, 2) Der Boxen, tabulatum su. Тајищи, им, vide majапи. premuni: на тавану. 3), ефіђt, #а. Тајна, f. дає @eheimniв, secretnm. ge, tabulatum, str.tum : један паван Тајнit, на, но, geheini, secretus. купуса, један таван меса. 4) Ctоф. Тајом, beimlid), secreto, clam. IDITE, tabulatum :

Такав, ква, вo, fофес, talis. „Кулу гради од двадест тавана — Таки, (у Сријему, у Бачк. ну Бан) г. Таван (піван), вна, но, fіnіtеr, obscu dе одма, сад.

rus. Tавној ноћи нема свједока. Таки, кa, кo, foler, talis. cf. таков Таванипи, им, v. imрt. boomen, fundo Такнути, нем, v. pf. berübren, biаri: aut lacunari instruo.

fabren (mit der Hand), tango. Таванск Я, кa, кo, н. п. врата, Во. Тако, лијо или пако? ungleiф оде? dens; ad' tabulatum pertinens.

gleich, par: ТавањCње, п, бав Вjonien, fundi aut Тако, fo, sic. tabulaii adstructio.

Тако, јо (табе і Тебе и. д.), ita (me Тэвица , f. dim. p. mава.

dii ament): ако ми вјере; Taвнa, f. 1, ријека у Босни у Зворнич жив брап; тако ми Бога;

кој наији. 2) намаспир на пој рије- „Вјера моја ако ми помогла ци (лај се намастир зове и Троји „ој иако ме не родила мајка, ца).

„Већ кобила која ђогу мога Тавнава, f. Stuf uno Begens in Ser Ша. Таковій, ва, вo, vide пакав. бачка наија. Тавнавац (вца), човек Такса, f. Die Zape, taxatio, pretium из Тавнаве. Тавнавскій, кa, кo, von Такум *, m. Das efфіrе, шетith, Тавнава.

mamenta. cf. оправа, н. п. таза Тависти, хим, (Pec.) ride шавњери

Доњски, ш. брправа (седло, уза

2

ако и

2

[ocr errors]
[ocr errors]

est.

Тал пір;

m: vide

Тамиш, m. pie gemef, Temesis.

и остало.); дао му коња под свим мо њему и по тамо њој (рекавши), пакумом, т. і под свом оправом, eine Art Euphemismus, wenn man ers Tâa, in. der Theil, Antheil, pars, por zählen will, wie der oder die geschimpft

tіо: на мој мал дошло полико. habe, um zu verhüten, damit der Zu: Таламбас m; die Pauke, tympanum. hörer dieses nicht auf Rich beziehe: maТалас, m. (Залатая) Die Slutea, Bos мо њему (или њој) матер! mамо gen des Meeres, luctus :

њему рекавши једи говна ; шамо „їlогна шесе по небу облаци,

њега ујела гуја; памо њу и т. д. • „А по земљи проклепи вјетрови Тамошњй, ња, ње, доrtiq, qui isthis

„Подигозие на мору таласе Талија“, f. vіdе среќа: рђаве сам па Танак (comp. діањй), нка, кo, fein, лије.

dünn, subtilis. Талија, f. Stalien, Italia :

Танан, на, но, fein, бӣnn, tenuis, „Из Талије земље преко мора

xilis. Дневи даје у земљу Талију – Танасија, т. 1 Талијан, т. деr gtaliener, Italus. Танасије, m.

} uthanasius, Athanasius. Талијанац, нца, п. vide Талијан. Танац, нца, m. pie Beife, Retovie Талијанка , f, pie talienerin, Itala. (Tang), modi, moduli: Талијанска, на, но, 1) italienif, ita „Опа цупа піанца

lus, italicus. 2) adv. italienisd), italice. Tanayko , m. Mannoname, nomen visi Талијер,

m. (Epu.) der Thaler, thalerus. (von Танасија).
талијер.

Таңдара, f. 1) (у Сријему) vide прцTámor, m, der Niederschlag, Bodensaß, варница. 2) пландара мандара, би = sedimentum.

einander , sus deque. Таљнгаш, т. п. ј. коњ, деr infpän. Тандрк, m. 1) Зав'Sepolter, strepitus : ner (Pferd, das allein eingespannt ist), стоји пандек. 2) вјечнаја му паequus solitarius , sine socio junctus шарица и блажени мандри, alPas currui.

robie zu памјал ипд покој, jocosa Тањиге, г. p. cin einfpänniger Bagen, parodia toj requiescat in pace. currus unijugis.

Тандркање, п. ба Poltern, strepitus. Таљижице, f. pl. dim. р. паљке. Тандркати, дочем, у. impf. polter, Táma, f. 1) die Finsterniß, tenebrae. 2) strepo, der Nebel, nebula :

Тандркнуши, нем, v. pf. einmal pot. "Сву је Мачву мама прилтиснула :

tern, strepo.. „Није пама ода зла времена,

Тане *, нема, п. п. ј. пушчано, или „Ни година што родити не ће; monoecko, die Kugel, globus (plu m„Већ је мама од тiра” пушчанога

beus). св. зрно. Taman", gerade, eben, just, commode, Танка, f. ein панак љеб, panis subrecte, nec justo minus, nec plus : ma.

tilis. ман до кољеца; аман си дошао Танковијасп, та, то, fblant, gracilis. кад преба ;

Танковр, връа, ръо, јФlantеn 28ipfeiв, А. Јели и дугачка па аљина ? verticis tenuis et gracilis ,

„Међу њима танковръа јела Tambypa, f. die Damburine, citharac Танкопреља, f. (сп.) бie Scinjpinneri, genus.

quae subtile net : Тамбурање, п. Bas gamburinjpielen, „Ја сам чуо да си танкопрема citharae lusus.

Tankoca, f. Frauenname, nomen femiТамбураши, ам, у. impf. Die Zambuә nae (q. d. subtilis comae ?). rine spielen, cithara cano.

Танкосава, f, Srauenname, nomen femiТамбурица, f. dim. р. тамбура. тумбурскії, кa, кo, н. п. жица, хат танышан, шна, но, dim. 9. панак. cithararum.

Танцање, п. бав Дufiрielen, captatio

(6istulae). Tamjan, m, der Weihrauch, thus (gy Tångamı, am, v. impf. aufspielen, cano ріара). Не би дао ни Богу памјана

ad modulos.

Танчица , f. dim. 9. панка. Tamjanuka, 1. eine Art wohlriechen: Támekte, n. das Dünnen, extenu atio. Тамјанка, 1. је хамбеп, uyae odo- тәжip, m. per euer, orbis.

Тањити, им, v. impf. н. п. меб, дрво, Тамљан, m, vide памјан.

dünn machen , ex tenuo. Тамљаника, f. vіdе памјаника,

Тањӯp, m, vide пањир. Тамо, ) соxt, ibi; гострі, е. 2) ша. Таобор, ш. Үidе шабор.

[ocr errors]

Б. Није,

него таман.

nae.

burins,

(који је піврд).

ratae genus.

« PreviousContinue »