Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

ПРЕДГОВОР.

,

Bek има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика! Док су Србљи имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, као што се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још онда својим језиком писати; али се онда може бити још мање писало него што се данас пише по Турским државама; запо се није требало ни старати да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писати којекако. Остаеше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пет стотина година говорио као и данас што говори (осим ђекоји Турски, и други туђи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те стотине година), што су наштампани у историји Раићевој, стоји: „И ако се наће полувераць да узме „Хрістіанку: акое крадомѣ, дасе има покрстити у Хрїстїанство: аколисе не „покрсти: да мусе узме жена и деца и вась домъ, и онъ дасе заточить. да то село платить що бы онь плато, кои е то пожегао Книге Царске „коесе находе и коесе износеть предѣ судію, да имають судїе сматра„ти, а кои пресуждуе первый уставѣ Царски, штое записалъ свешли Цар „кому, оне Книге кое повторають уставь первый, да и узму судїе и прине „су предъ Цара — да ихъ закунеть, и кадесе закуну — Пїянице коисе „скытають, и нападну где на кога, и кои кога посече, или окервавы, ,,а не до самерти, таковому пїаници да се око извади, и рука да му се „отсечеть, аколи кога піянь издереть, или кому папуче скине, или „скине кому капу или що узметЪ" и т. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племените ГГ. Петра и Саве от ТеБелија, и да су оданде од слова до слова исписани и наштампани; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. отець, святи, первый, церковь, самерши, шерговацѣ, сотворити, возврашиши, во (град), со (изволеніемь), ко (домом) и т. д. ово би по старом рукопису морало бити отаць (као полувераць, парацѣ, и п. . д.), свети (као што и овђе има ђешто), првыи (или први), црковь, самрти, прговац, сатворими, вазвратити, ва, са, ка (као што и овђе има ђешто); или може бити да су и титле и мали јерови (ь) преварили онога, који је асписивао. Али баш да речемо, да је и у првоме рукопису овако исто, мо што је наштампано у Раићевој историји и овђе, опеш је јасан знак,

даје народ Српски прије 500 година говорио као и данас што говори, а и писари да су и онда писали као и данас што пишу. Тако стоји

"

У дипломи кнеза Лазара, што је дата намастиру Раваници (оној у Ресави) 1381-ве године: „и мега (на другом мјесту стоји мѣга и мећа и мѣћа) ,, дѣ истече блато изъ мораве и упада у мораву. И отъ мораве посредь поля ,,до велике тополе. - Жіном до великаго пута на кленовачку врьшиСашкимъ путемъ на шливу. ,,ну посрѣдъ рашкога ключа.. - Потомъ „путемъ на дѣль. — На гомилу на дѣо. Путемѣ деонимъ, — Ошѣ кру,,шке великомъ равнином. И панагюрь свете петке

[ocr errors]

-

ись заменою.

„на дунаву" и т. д. А почетак је ове дипломе : „ Іже оть несущих веса въ "бытыю привѣдѣн видимааже и невидимаа" и тако даље, Славенски, да га ни један прост Србљин не може разумјети. На печату стоји: блавоверни кнЪ, а на потпису благовѣрныи кнезь и т. д. — Ето maко су (од прилике) писане и остале све дипломе (старије и млађе од ове), што се налазе којеђе. Сад још неколике врсте из Српске испо рије Ђорђија II. Бранковића, пошљедњега деспота Српскога, који је умро прије сто и неколико година (1711), из књиге треће, страна 89 (по) : „Първи неманя православно кърщение тридесетолетань васприемѣ на се,,бе ва Рашску Епискупию и ва църковъ светих апостолъ кърщаетсе пьр"ви неманя именемъ Стефань, ва томже кърщению единокупно и самодър,,жавну область васприемы и окрсть държави своеи воевати заченшу ему „многие държави себе присвоив дондеже Исака комнена цара константи,мополскаго на свое самирително хотение привлещи вазможму бисть, са„мирениеже между ими биваешь виною сею, яко Гречаски царѣ ваздасть ,,свою дащерь ва супружницу Стефану пьрвому Деспоту Сину неманину „пьрвому, рекшаго светаго Симеона Егоже гречаски Царь ва глаголани и ва ,,писани великимѣ Жупаномь именоваше, якоже отомь и вишева писани на„шемь васпоминаниемь изобразихомь, и по светомь ему приставлению ва ,, светую отъ нѣго сатвореную обитель Студенички Монастирь положень ,,бисть, и Деже и синь его Стефанѣ първи Деспоть и първи венчани краль „рекоми, са синомъ своимъ Радославомь, внукомже светаго Симеона ва Ра„цехъ своихъ погребени Суть *)." - По овоме би сад могао рећи сваки човек, који не зна историје нашега језика и писања, да су овако Србљи говорили прије сто година; као што мисли Енгел, да се у Карловцима врло добро Славенски мора говорити, зашто је Раић онђе рођен, а онако добро пише Славенски; и да је Сремачки језик ближи к Росијскоме, него к Дубровачкоме **); и као што смо до сад сви Мислили, да је Бранковић онако писао, као што Раић у својој историји на млого мјеста наводи његове ријечи, и каже: "Сице пишеть Бранковичь", или „Сїя сушь словеса Бранко

*) Ја сам ово исписао из Бранковићева рукописа, који се сад налази у Карловцима у митрополитској библиотеци; и овђе је управо онако наштампано, осим велико я (које у Бранковићеву рукопису стоји и у почетку и на крају), ук, от, и ∞, што није имала овдашња штампарија, него је мјесто њи метнуто у, оть, и, 0.

**) Engel's Geschichte des K. Ungern und feiner Nebenländer III., 147 und 154.

« PreviousContinue »