„Доиста их оће преварити
„И Пипере к себе обратити,

„Него скочи, ако Бога знадеш,

„Ајде с војском у племе Пиперско, 1075 „Поглоби их и окајај грдно,

„Невјеру ти оће

учинити,

„Примили су од паше дарове, „Добро их је подасуо благом.“ Скочи књаже на ноге лагане, Скочи књаже, и покупи војску, Цетињане избране јунаке, И осталу браћу Катуњане, И још пола Ријечке нахије, И још пола Љешанске нахије, Собом узе наредне Брђане, Па се креће на племе Пипере, И оваку ријеч бесједио: „Јала море, чуда великога! „Што се Осман опет потежио, „Да он мене мути Црногорце, „Црногорце и моје Брђане! "Ал' је мало на Црмницу било, „Кад је мене пријед помутио! „Ал' сам мало глава изгубио, „И велике дворе разурио, „Разурио куле Бољевића! „То је фала од Црмнице била, „Господа се од старине звала, "Особито кућа Пламенчева, „Вељу сам им штету начинио,

1080

1085

1090

1095

1100

И њихове куле разурио,

„И бијесне момке погубио,
„Што је мене Осман учинио,
"Све на лажи и на пријевару.

, Осман-пашо, Скадарски везире!
Зар ти није прије доста било,
„Што си мене прије урадио!

Ма се уздам у Бога једнога „И у моје младе Црногорце, „Врнућу ти жалост за срамоту „У главу ти памет ућерати." То изрече, окрочи Лабуда, Па овако с коња говораше: Чујете ли, моји Црногорци! „Ја отидо у племе Пипере, ,,Пипере ћу племе притиснути, Особито кућу Вукотића,

„Бјеле ћу им куле опалити,

„Опалити, пак их разурити
„За невјеру, што су учинили,
„Што су ми се криво заклињали,
Заклињали на Петра светога,

99

„Криву клетву на дан понијеше,
„Нека памте, што су урадили,
„Није лако Богом ратовати,
„Ни невјеру књазу учинити.“

1105

1110

1115

1120

1125

То изусти, а коњу попусти,

За њим крену сва војска остала,
Суминуше обије нахије,

У широка Брда ударише,

1130

Уљегоше, па их суминуше,
На Пипере племе долазише,
На Стијену оков учинише,
Но побјеже кућа Вукотића,
Побјегоше они у Турака,
Како су се паши обећали;

А кад виђе Црногорски књаже,
Бијеле им куле запалио,
Запалио, па их разурно.
То виђеше млади Црногорци,
Особито млади Цеклињани,
Устадоше, покупише војску,
Ко не бјеше поша у Пипере,
Пред њима су добре буљумбаше,
Буљумбаше од крваве Џупе,
Сиви соко Костићу Малиша;
Друго витез Станковићу Коњо,
Те је вазда јунак од старине,
Печа мала, ма је огњевита,
Од њега се врло плаше Турци;
А треће је Мрђен капетане

Од Додоша села на крајину,
Који с царом знаде диванити,
А некмоли војском управљати,

Сакупише војске неколико,

Примакоше нотњо под Жабљаком, град Жабљак нотњо опасаше,

и

Па у зору на град ударише,

И на јуриш града освојише,

Око града куле опалише,

1135

1140

1145

1150

1155

1160

И на граду низам посјекоше,
Уграбише обојне топове,
Без тестира свијетлога књаза,
Кад бијела града освојише,
Шаровиту књигу направише,
Те је шиљу у Пипере равне,
А на руке свијетломе књазу:

,,

,,

Чујеш ли не, мили господару! Све смо чули, што си урадио, „Разурио кућу Вукотића,

„Утекоше у Турачке руке,

Е ма и ми залуд не стојимо,

„Но смо и ми нешто урадили,
„Бијели смо Жабљак освојили,
„Посјекосмо цареве солдате,
„И узесмо цареве лумбарде,

,,

, Врнусмо му жалост за срамоту, Ајде к нама граду Жабљачкоме,

„Ајде к нама, мили господаре,

„Ајде к нама, и доведи војску. “

A

другу су књигу направили, Па је шиљу на равно Цетиње, А на руке Перу и Ђорђију:

,Чим примите књигу шаровиту, „Ајте к нама на граду Жабљаку, „Јере смо ви Жабљак освојили, „Да тражимо нашу старевину,

,,

, Старевину Иванбеговину. “ Књаз се крену, и подиже војску, Доведе је граду Жабљачкоме,

1165

1170

1175

1180

1185

1190

C Друге стране Петровића Перо,
Петровића Перо и Ђорђије,
Сва господа у град се састаде.
Када зачу Паша Скадранине,
Заборави све племе Пипере
При његову граду Жабљачкоме,
Браду скубе, по глави се туче,
Што ће чинит од живота свога,
Па на граду обори топове,

И покупи листом Арбанију,

Па окрену с војском на Жабљаку,
На бијели Жабљак ударише,

Е да би га како освојио,

Но не даде Црногорски књаже
И његови млади Црногорци,
Него бране града Жабљачкога,
И ту многи Турци изгибоше
И бирани неки Црногорци,
Ма га паша узетʼ не могаше,
Боја бише шест неђеља дана,
Пак се тада Турци размакоше.
Што за фајду, драги побратиме,
Јере књиге од Русије доше
Од велика цара Николаја,

Цар Никола таку књигу пише,
А шиље је Црногорском књазу,
Срдито му књигу направио,

1195

1200

1205

1210

1215

И књаза је у њу покарао,
Зашто му је на град ударио,

Што се тиче у царске градове:

1220