Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

,,О јетрво, госпођо краљице;

99

Нешто мене забољела рука,
„Тебе здравље! преболет, не могу,
„Већ ти збори млађој јетрвици. “
Она оде млађој јетрвици :
„Јетрвице, млада Гојковиц;
Нешто ме је забољела глава,
„Тебе здравље! преболет, не могу;
Но понеси мајсторима ручак."
Ал' говори Гојковица млада:

99.

„Чу ли, нано, госпођо краљице!
„Ја сам рада тебе послушати,
,,Но ми лудо чедо некупато,
„А бијело платно неиспрато.
Вели њојзи госпођа краљица:
„Иди,“ каже, моја јетрвице,

[ocr errors]
[ocr errors]

66

66

99.

„Те однеси мајсторима ручак,
„Ја ћу твоје изапрати платно,
А јетрва чедо окупати.
Нема шта ће Гојковица млада,
Већ понесе мајсторима ручак.
Кад је била на воду Бојану,
Угледа је Мрљавчевић Гојко,
Јунаку се срце ражалило,
Жао му је љубе вијернице,
Жао му је чеда у кол’јевци,
Бе остаде од мјесеца дана,
Па од лица сузе просипаше;
Угледа га танана невјеста,
Кротко ходи, док до њега приђе,
Кротко ходи, тихо бесјеђаше:

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

99

„Што је тебе, добри господару!
Те ти рониш сузе од образа ?"
Ал говори Мрљавчевић Гојко :
,,Зло је, моја вијернице љубо!
,,Имао сам од злата јабуку,
,,Па ми данас паде у Бојану,
„Те је жалим, прегорет не могу.
Не сјећа се танана невјеста,
Но бесједи своме господару:
,,Моли Бога ти за твоје здравље,
„А салићеш и бољу јабуку.“
Тад, јунаку грђе жао било,
Па на страну одвратио главу,
Не шће више ни гледати љубу;
А дођоше два мрљавчевића,
Два ђевера Гојковице младе,
Узеше је за бијеле руке,
Поведоше у град да уграде,
Подвикнуше Рада неимара,
Раде викну до триста мајстора;
Ал' се смије танана невјеста,
Она мисли, да је шале ради.
Турише је у град уграђиват',
Оборище до триста мајстора,
Оборище дрвље и камење,
Узидаше дори до колена,
Још се смије танана невјеста,
Још се нада, да је шале ради.
Оборище до триста мајстора,
Оборище дрвље и камење,
Узидаше дори до појаса,

66

165

170

175

180

185

190

Тад' отежа дрвље и камење, Онда виђе, шта је јадну нађе, Љуто писну, како љута гуја, Па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако Бога знате! „Узидати младу и зелену.“ То се моли, ал' јој не помаже; Јер ђевери у њу и не гледе. Тад се прође срама и зазора, Паке моли свога господара: ,,Не дај мене, добри господару! „Да ме младу у град узидају, „Но ти прати мојој старој мајци, „Моја мајка има доста блага, „Нек ти купи роба ил робињу, „Те зидајте кули у темеља." То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста, Да јој више молба не помаже, Тад се моли Раду неимару: ,, Богом брате, Раде неимаре! ,,Остави ми прозор на дојкама, ,,Истури ми моје б'јеле дојке, ,,каде дође мој нејаки Јово, ,,Каде дође, да подоји дојке.“ To То је Раде за братство примио, Остави јој прозор на дојкама, Па јој дојке у поље истури, Каде дође нејаки Јоване, Каде дође, да подоји дојке Опет тужна Рада дозивала:

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

99

„Богом брате, Раде неимаре!
Остави ми прозор на очима,
„Да ја гледам ка бијелу двору,
„Кад ће мене Јова доносити
„И ка двору опет односити.“
И то Раде за братство примио,
Остави јој прозор на очима,
Te да гледа ка бијелу двору,
Каде ће јој Јова носити
И ка двору опет односити.
И тако је у град уградише,
Па доносе чедо у колјевци,
Те га доји за неђељу дана,
По неђељи изгубила гласа;
Ал' ђетету онђе иде рана,
Дојише га за годину дана.
Како таде, тако и остаде,
Да и данас онђе иде рана
Зарад’ чуда, и зарад’ лијека,
Која жена не има млијека ”).

[ocr errors]

225

-

230

235

20) Кажу, да и сад на онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене, које немају млијека, или их сисе боле, носе оно, те пију у води. У народу се нашему и сад при повиједа, да се никаква велика грађеВИНА не може начинити, док се у њу какво чељаде не узида; за то се таковијех мјеста клоне сви, којима је могуће, јер кажу, да се и сјен чељадету може узидати, па оно послије умре.

·

240

27.

Душан хоће сестру да узме.

Боже мили, чуда великога!
Ев' остаде двоје сирочади:
Једно јесте Српски цар Стефане,
А друго је сирота Роксандра,
Па бесједи Српски цар Стефане:
Моја сестро, сирота. Роксандро!
„Ходи мене узми господара,
„Да ми наше не харчимо благо.“
Ма му вели сирота Роксандра;
„О чу ли ме, мој брате Стефане!
„Пређе би се небо проломило,
,,А на небо сунце погинуло,
,,Но узела тебе господара:
„Богме никад ја те узет' не ћу
„Док не нађеш триста неимара,
„Поведеш их у Шару планину,
„Да ти нађу до триста извора,
„На једну их жицу не саставе,
,,Не одведу Мисир-земљи равној ;
„И направиш до три чаше златне,
„Да ти воду пије сиротиња."
Кад то зачу Српски цар Стефане,
Он не жали похарчити блага,
Но довати триста неимара,
Поведе их у шару планину,
Те нађоше до триста извора,
На једну их жицу саставили,
Довели их Мисир-земљи равној;

99

[ocr errors]

5

10

15

20

25

« PreviousContinue »