Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][ocr errors]

Па направи до три чаше златне,
Да му воду пије сиротиња.
Кад то виђе сирота Роксандра,
Овако је ријеч бесједила:
„Чујеш ли ме, мој брате Стефане!
„Ја те богме никад узет' не һу
„Док не нађеш триста неимара,
„Да бијелу направе ти цркву
„Од бијела мермера камена,
„Подлисташ је тешкијем оловом,
„А покријеш тучем зеленијем,
„Па направиш до триста столова,
„Па доведеш триста калуђера
„И дванаест светијех владика
„И четири Српска патријара,
„И доведеш ђакона Јована
И његово ћеце триста луде;
„Па како ни, мој брате, расуде. “
Кад то зачу Српски цар Стефане,
Он не жали похарчити блага,
Но довати триста неимара,
Те бијелу направише цркву
Од бијела мермера камена,
Подлисташе ј" тешкијем оловом,
А покрише тучем зеленијем;
Па направи до триста столова
и доведе триста калуђера
и дванаест светијех владика
и четири Српска патријара,
и доведе ђакона Јована
и његове ћеце триста луде:

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Па проклето просипаше мито, Да му даду сестру за љубовцу. Калуђери мита приватише, и привати дванаест владика и четири Српске патријаре, Но не хође ђаконе Јоване и његове ћеце триста луде: Роксандра је пред бијелу цркву, Па излазе триста калуђера, Изидоше пред бијелу цркву, Ев' нађоше Роксандру ђевојку, Овако јој ријеч бесједили: „Добро јутро, царева царице! „То ви, Боже, у час добар било!" Ема вели сирота Роксандра: „Хајт отоле, Божји проклетници! „Баволи ви понијели душу, „А огањ ве изгорио живи! „Па ве вода мутна ћердосала!“ Кад ето ти дванаест владика, Овако су ријеч бесједили: , „Добро јутро, царева царице! „То ви, Боже, у добар час било!“ Ема вели сирота Роксандра: ...Хајт” отоле Божји бездушници! „Баволи ви понијели душу! „А огањ ве изгорио живи! „И вода вас ћердосала мутна!“ Кад ето ти Српски патријари, Овако су ријеч бесједили: „Добро јутро, царева царице!

[ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small]

„То ви, Боже, у добар час било!".
Онако их оправи Роксандра,
К'о владике и к'о калуђере;
Кад ето ти ђакона Јована
и његове ћеце триста луде,
Овако су ријеч бесједили: ..
„Добро јутро, сирота Роксандро!
„А да Бог да и Богородица,
„Ак” узела мила брата свога,
„Божја од вас не остало трага,
„До ван змије и камена станца!“
Кад то зачу Српски цар Стефане,
А он скочи на ноге лагане,
Те довати дрвене мајсторе,
Од дрвета он прави ћелију,
Од лијепа луча питомога,
Замаза је прахом и катраном,
Па довaти ђакона Јована
и негове ћеце триста луде,
У ћелију те их затворио,
Па уждио са четири стране;
Он отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро јутро освануло,
Ев' порани Српски цар Стефане,
А погледа Стефан на ћелију,
Ал' се сама оградила црква,
А у цркву триста светитеља
То су, браћо, млади мученици.
Кад то виђе Српски цар Стефане,
А он опет направи ћелију,
Па довати триста калуђера

110

115

Cra

120 125

и дванаест светијех владика
и четири Српска патријара,
У ћелију те их затворио,
Затворио, па их запалио,
Он, отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро бјеше освануло,
А отиде Стефан на ћелију,
Ал' ћелија бјеще изгорела,
и земља је под њом изгорела,
Изгорела, па се пропанула,
Па је вода ударила мутна,
Те је њине кости ћердосала.
Кад то виђе Српски цар Стефане,
Не смје узет сестру за љубовцу!
То је било, када се чинило,
А сада се тек приповиједа.

130

135

28.

Удаја се спре Душанове.
Пије вино Српски цар Стеване
У Призрен у мјесту питомоме,
До њега су старци патријари :
Четири су стара патријара,
и до њих је до девет владика ,
и дванаест учтугли везира,
и по реду Српски господари;
Вино служи провизур Мијајло,
А свијетли сестра Кандосија
Са њедара драгијем камењем.
Кад се царе напојио вина,

10

15

о

Таде царе ријеч говорио:
„Чујете ли, сва Српска господо!
„Што ја хоћу ријеч бесједити:
„Могу л бити вољан на бесједи,
„Да ја узмем сестру Кандосију,
„Да је узмем за љубу вијерну,
„Да се царско не разлази лице,
„Да се царско не растура благо ?“
Сва господа устаде на ноге,
Па се цару часно поклонише,
Поклонише, не одговорише.
Кад то зачу млада Кандосија,
Своје лице заклонила била
Баш за слугу провизур-Мијајла,
Но то виђе Српски цар Стеване,
Те говори Српски цар Стеване:
„Курво једна, провизур-Мијајло!
„Ти ли наста тај јунак на земљи,
„Да заклониш чисто царско лице,

ко лице за твоје скутове ?
„Вјера моја и тако ми Бога!
„Кад у јутру бијел дан осване,
„Погубићу провизур-Мијајла,
„А узећу, сестру Кандосију,
„Узећу је за вијерн у љубу.“
Кад то зачу сестра Кандосија,

Жао њојзи провизур-Мијајла; Златан Ибрик из руку му узе, Сама поче цару служит” вино. Док се царе вином напојио, Слуге њега из стола дигоше,

[merged small][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »