Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

66

„Цар отиде у земљу Латинску,
„А јунака са собом не има
„Ни једнога од рода својега,
„Који би му био у невољи,
„Ако би му било за невољу;
"Латини су старе варалице,
„Ујака ће нашег погубити,
„А незвани ићи не смијемо.
Вели њима остарјела мајка:
„Бецо моја, два Воиновића!
,,Ви имате брата у планини
„Код оваца, Милош-чобанина,
„Најмлађи је, а најбољи јунак,
„А за њега царе и не знаде;
„Пошљите му лист књиге бијеле,
„Нека дође граду Вучитрну,
„Не пиште му, што је и како је,
„Већ пишите: „„Мајка је на смрти,
, Пак те зове, да те благосови,
„Да на тебе клетва не остане;

9999

[ocr errors]

6666

Него брже ходи б'јелу двору, ,,Не бил живу застануо мајку. 46 То су браћа мајку послушала, Брже пишу књигу на кољену, Те је шаљу у Шару планину, Своме брату Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате! „Брже да си граду Вучитрну,

99

Стара нам је мајка на умору,

„Пак те зове, да те благосови, „Да на тебе клетва не остане.“

110

115

120

125

130

135

Када Милош ситну књигу прими,
Књигу гледа, а сузе прољева.
Пита њега тридесет чобана :
„О Милошу, наша поглавице!
„И до сад су књиге долазиле,
"Ал' се нису са сузам' училе;

99

Откуд књига, ако Бога знадеш!“
Скочи Милош на ноге лагане,
Па говори својим чобанима:
„Ој чобани, моја браћо драга!
Ова књига јест од двора мога:
Стара ми је на умору мајка,

[ocr errors]

99

"Пак ме зове, да ме благосови, „Да на мене клетва не остане;

[ocr errors]

Ви чувајте по планини овце,

„Док ја одем и натраг се вратим
Оде Милош граду Вучитрну,
Кад је био близу б'јела двора,
Два су брата пред њег’ишетала,
А за њима остарјела мајка;
Вели њима Милош чобанине:
„За што, браћо, ако Бога знате!
„Без невоље јер градит невољу?"
Веле њему до два мила брата:
„Ходи, брате, има и невоље.“
У бела се лица изљубише,
Милош мајку у бијелу руку.
Стадоше му редом казивати,
Како царе оде по ђевојку
На далеко у земљу Латинску,
А не зове својијех сестрића:

66

140

145

150

155

160

165

[ocr errors]

170

66

175

„Већ, Милошу, наш рођени брате!
„Хоћеш, брате, незван за ујаком
"У сватове поћи назорице?
„Ако њему буде до невоље,
„Да се њему у невољи нађеш;
„Ако ли му не буде невоље,
„Можеш доћи, да се не казујеш.
То је Милош једва дочекао:
„Хоћу, богме, моја браћо драга!
Кад ујаку не ћу, да коме ћу?“
Тад га браћа опремат стадоше:
Оде Петар опремат кулаша,
А Вукашин опрема Милоша:
На њег меће танану кошуљу,
До појаса од чистога злата,
Од појаса од бијеле свиле;

99.

По кошуљи три танке ђечерме,
Пак доламу са тридест путаца,
По долами токе саковане,
Златне токе од четири оке;
А на ноге ковче и чакшире;
А сврх свега Бугар-кабаницу,
И на главу Бугарску шубару:
Начини се црни Бугарине,
Ни браћа га познати не могу;
Дадоше му копље убојито
И мач зелен старога Воина ;
Петрашин му изведе кулаша
Међедином свега опшивена,
Да кулаша царе не познаде.
Лјепо су га браћа сјетовала:

180

185

190

195

99.99

[ocr errors]

„Кад, Милошу, достигнеш сватове, „Питаће те, тко си, и откуд си: „Ти се кажи земље Каравлашке: ,,,,Служио сам бега Радул-бега, ,,Не шће мене службу да исплати, ,,,,Пак ја пођох у свијет бијели, ,,,,Да ђегођи боље службе тражим; ,,Пак сам чуо за свате цареве, „И прист’о сам незван за сватови ,,,,Рад комада љеба бијелога ,,И рад чаше црвенога вина. ““ , Чувај добро дизген од кулаша, „Јер се кулаш јесте научио „Путовати с коњма царевијем." Тада Милош окрену кулаша, Пак за царем оде у сватове, На Загорју сустиже сватове. Питају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?" Милош им се из далека каже, Ко што су га браћа научила. Лијепо га свати дочекаше: „Добро дош'о, млађано Бугарче! „Нек је један више у дружини. Кад су били путем путујући: Злу науку Милош научио Код оваца у Шари планини, Поспавати свагда око подне; Он задрема на коњу кулашу; Како дизген ослаби кулашу, Диже главу, оде кроз сватове,

66

200

205

210

215

220

225

230

Обаљује коње и јунаке,
Докле дође коњма царевијем,
Како дође, с њима у ред стаде.
Лале шћаху бити Бугарина,

Ал' не даде Српски цар Стјепане:
„Не удрите млађано Бугарче,
„Бугарче се спават’научило
„По планини овце чувајући;
„Не удрите, већ га пробудите.“
He
Буде њега лале и војводе:
„Устан море, млађано Бугарче!
„Бог ти стару не убио мајку,
„Која те је такога родила
„И у свате цару опремила !“
Кад се прену Милош Воиновић,
Те сагледа цару очи чарне,
Кулаш иде с коњма царевијем,
Он покупи дизгене кулашу,
Па ишћера њега из сватова,
Удара га оштром бакрачлијом,
По три копља у пријеко скаче,
По четири небу у висине,

У напредак ни броја се не зна;
Из

уста му живи огањ сипа,

235

240

245

250

А из носа модар пламен сучө.
Стаде свата дванаест хиљада,
Те гледају коња у Бугара;
Коња гледе, а сами се чуде:
„Боже мили! чуда великога!
„Добра коња, а лоша јунака!
„Још такога ни виђели нисмо,

255

260

« PreviousContinue »