4. Огњена Марија у паклу. (из Црне горе). Бога моли Огњана Марија: ,Што су, Петре, Богу згријешили, „Те се муче муках жестокијех?" 5 10 15 Овај није даровао куму: „Кума њему светога Јована, „А он њози паре ни динара; 99 25 Њих минуше, напријед прођоше, ,,Кажуј, Петре, што су згријешили?" „Ово бјеху од земље судије, 99 Мирили су мртве и рањене ") „И у кмество сиједали криво, „И проклето узимали мито; "А нијесу јоште дочекали, „Што чињаху, кад они могаху, „Каматника, секо, и митника "До два тези Боже проклетника.“ Па минуше мало понапријед, Ту нађоше једну невјестицу, Бе јој горе и ноге и руке, 30 35 40 А пропа јој језик проз вилице. 45 А висе јој змије о дојаках; Кад је виђе Огњана Марија, „Што је, кучка, Богу згријешила, 50 55 3) Т. j. распре због побијенијех и рањенијех, као што се у Црној гори и онуда по околини чинило до сад. „Ходила је шњега на другога; "Да шњим нема од срца порода, 99 Ето јој их, секо, о дојаках, „Са њима ће пред Господом поћи.“ 99 Кажи, мајко, што си згријешила? „Не бих ли ти душу избавила. “ Но Марији мајка говорила: „Ја немам што, до камена казат’: „Кад ја бијах на бијес*) ђевојка, „Једно јутро ускрсење дође, „Моја мајка до пред цркву пође, Мен остави да сигурам ручак; Кад ми мајка испред цркве дође, „Мене голу у хаљине нађе, „Удари ме руком и прстеном, *) Т. ј. одрасла и стала на снагу. 60 65 70 75 80 „И ту ја бих у Бога злочеста, „Не одржах мужа ни једнога. Кад се, синко. удадох четвртом, „Ту ја нађох двоје пасторчади, „Једно лудо од двије године, „Друго, синко, од пуне четири; „Узеше ме ђеца Богом мајку: „Кад ми ђеца из игре дођоше, „Код мене се оба заплакаше, „Плачући ми стариј говораше: 566 85 90 ,,Скрој ми, мајко, бијелу кошуљу. 95 „Мјерих му је о камену станцу *). „Млађи рече: „„Дај ми љеба, мајко.“ 99991 „Ја му дадох комат земље црне.“ 5. 6666 остаје. Бог ником дужан не осш Два су бора напоредо расла, 100 5) Да не расте више, него да остане онако, као камен. 5 Међу њима сестрица Јелица. 10 Па дозива љубу Радулову: „Јетрвице, по Богу сестрице! 15 „Да омразим брата и сестрицу.‘ 99 99 66 „Нисам, брате, живота ми мога! 99 Живота ми и мога и твога!“ То је братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, 20 25 30 35 |