66 „Немам о што сабље поганити, 99 С тебе ћу их на себе обући.“ 420 425 430 Пребио га на три половине. Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине! „Лоше су ми копље подметнули, „Док отидем, да копље промјеним." 435 Пак побјеже преко поља равна. Ал повика Милош Воиновић: „Стани мало, бијело Латинче! Мило би ти било побјегнути. 99 Пак поћера по пољу Латинче, 66 , 440 445 Па увати његова дората. Честита ћу тебе учинити.“ Тек што Милош сједе пити вино, 99. Ал повика са града Латинче: 99 И на њима три пламена мача?". Тај се јунак наћи не могаше; Ал ето ти млада Бугарина „Који ти је толику срезао!" 450 455 460 465 470 475 „Сједи, царе, пак пиј рујно вино, 66 66 Кабаница не ће ништа смести: „Којој овци своје руно смета, „Онђе није ни овце ни руна." Па он оде у поље Леђанско ; Када дође до добријех коња, Он проводи својега кулаша, Па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло, кулашу. А он прође с оне друге стране, Заигра се преко поља равна, И прескочи три коња витеза И на њима три пламена мача, Устави се на својем кулашу; Па он узе три коња витеза, Одведе их Српском цар-Стјепану. Мало време за тим постајало, Ал повика са града Латинче: „Хајде сада, царе Србљанине! „Под највишу кулу у Леђану, 480 485 490 495 500 „Ти стријељај кроз прстен јабуку.“ Милош више не шће ни чекати, Већ он пита цара честитога : 505 „Јел слободно, царе господине! „Да стријељам кроз прстен јабуку?" „Јест слободно, мој рођени синко!" Оде Милош под бијелу кулу, Запе стр'јелу за златну тетиву, Ал повика са града Латинче: „Ето, царе, под бијелом кулом 99 Изишла су два краљева сина, „Извели су три л'јепе ђевојке, „Три ђевојке, све три једнолике, „И на њима рухо једнолико; „Иди познај, које је Роксанда; „Ако ли се које друге машиш, „Не ћеш изић ни изнијет главе, „А камо ли извести ђевојке!“ Кад је царе рјечи разумијо, Он дозива Тодора везира; „Иди, слуго, те познај ђевојку. “ Тодор му се право кунијаше: 99 Нијесам је, царе, ни виђео, „Јер су ми је по мраку извели, „Када сам је ја прстеновао.“ Цар с удари руком по кољену: Јао мене до Бога милога! 99 66 Надмудрисмо и надјуначисмо, Пак нам оста цура на срамоту! Кад то зачу Милош Воиновић, Он отиде цару честитоме: 510 515 520 525 530 535 „Јел слободно, царе господине! 540 „Јест слободно, моје драго дјете! 99 Не брини се, царе господине! „Кад ја бијах у Шари планини „Код оваца дванаест хиљада, "За ноћ буде по триста јањаца, „Ја сам свако по овци познав’о; „Роксанду ћу по браћи познати. Вели њему Српски цар Стјепане: „Иди, иди, моје драго дјете! "Ако Бог да, те познаш Роксанду, „Даһу тебе земљу Скендерију 66 „У државу за живота твога. 66 545 550 555 Скиде с леђа Бугар-кабаницу (Засија се скерлет и кадифа, 560 Засјаше се токе на прсима Као јарко иза горе сунце), 565 Пак је простре по зеленој трави, Просу по њој бурме и прстење, Ситан бисер и драго камење; 570 |