Page images
PDF
EPUB

66

„Немам о што сабље поганити,
„Кад на тебе ни хаљина нема.
Ражљути се Милош Воиновић:
„Устан море, бијело Латинче!
„На тебе су побоље хаљине,

99

С тебе ћу их на себе обући.“
Тад Латинче на ноге поскочи,
Пак посједе помамна дората,
Одмах оде пољем разиграват,
Милош њему стаде на биљези.
Баци копље бијело Латинче
На Милоша у прси јуначке;
Милош држи златна шестоперца,
На њега је копље дочекао,

420

425

430

Пребио га на три половине. Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине! „Лоше су ми копље подметнули, „Док отидем, да копље промјеним." 435 Пак побјеже преко поља равна. Ал повика Милош Воиновић: „Стани мало, бијело Латинче! Мило би ти било побјегнути.

99

Пак поћера по пољу Латинче,
Доћера га до Леђанских врата,
Ал' Леђанска врата затворена ;
Пусти копље Милош Воиновић
Те прикова бијело Латинче,
Прикова га за Леђанска врата,
Пак му русу одсијече главу,
Кулашу је баци у зобницу;

66

,

440

445

Па увати његова дората.
Одведе га цару честитоме:
„Ето, царе, заточника главе."
Цар му даде благо небројено:
Иди, синко, те се напиј вина;

[ocr errors]

Честита ћу тебе учинити.“

Тек што Милош сједе пити вино,

99.

Ал повика са града Латинче:
„Ето, царе, под Леђаном градом
„На ливади три коња витеза,
„Под седлима и под ратовима,
„И на њима три пламена мача.
„Врхови им небу окренути;
„Да прескочиш три коња витеза:
„Ако ли их прескочити не ћеш,
„Не ћеш изић', ни известђевојке.“
Опет викну телал по сватов’ма:
„Није л' мајка родила јунака
„И у свате цару опремила,
„Да прескочи три коња витеза

99

И на њима три пламена мача?".

Тај се јунак наћи не могаше;

Ал ето ти млада Бугарина
Пред шатора Српског цар-Стјепана:
"Јел слободно, царе господине!
„Да прескочим три коња витеза ?" -
„Јест слободно, моје драго дјете!
„Него скини Бугар-кабаницу,
„Бог убио онога терзију,

„Који ти је толику срезао!"
Говори му Милош Воиновић:

450

455

460

465

470

475

„Сједи, царе, пак пиј рујно вино,
„Не брини се мојом кабаницом;
„Ако буде срце у јунаку,

[ocr errors]

66

66

Кабаница не ће ништа смести: „Којој овци своје руно смета, „Онђе није ни овце ни руна." Па он оде у поље Леђанско ; Када дође до добријех коња, Он проводи својега кулаша, Па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло, кулашу. А он прође с оне друге стране, Заигра се преко поља равна, И прескочи три коња витеза И на њима три пламена мача, Устави се на својем кулашу; Па он узе три коња витеза, Одведе их Српском цар-Стјепану. Мало време за тим постајало, Ал повика са града Латинче: „Хајде сада, царе Србљанине! „Под највишу кулу у Леђану,

[ocr errors]

480

485

490

495

500

[ocr errors][merged small][merged small]

„Ти стријељај кроз прстен јабуку.“ Милош више не шће ни чекати,

Већ он пита цара честитога :

505

„Јел слободно, царе господине!

„Да стријељам кроз прстен јабуку?" „Јест слободно, мој рођени синко!"

Оде Милош под бијелу кулу,

[ocr errors]

Запе стр'јелу за златну тетиву,
Устријели кроз прстен јабуку,
Пак је узе у бијеле руке,
Однесе је цару честитоме
Лијепо га царе обдарио.
Мало време за тим постајало,

Ал повика са града Латинче:

„Ето, царе, под бијелом кулом

99

Изишла су два краљева сина, „Извели су три л'јепе ђевојке, „Три ђевојке, све три једнолике, „И на њима рухо једнолико; „Иди познај, које је Роксанда; „Ако ли се које друге машиш, „Не ћеш изић ни изнијет главе, „А камо ли извести ђевојке!“ Кад је царе рјечи разумијо, Он дозива Тодора везира; „Иди, слуго, те познај ђевојку. “ Тодор му се право кунијаше:

99

[ocr errors]

Нијесам је, царе, ни виђео, „Јер су ми је по мраку извели, „Када сам је ја прстеновао.“ Цар с удари руком по кољену: Јао мене до Бога милога!

[ocr errors]

99

66

Надмудрисмо и надјуначисмо, Пак нам оста цура на срамоту! Кад то зачу Милош Воиновић,

[ocr errors]

Он отиде цару честитоме:

510

515

520

525

530

535

[ocr errors]

„Јел слободно, царе господине!
„Да ја познам Роксанду ђевојку ?"

540

„Јест слободно, моје драго дјете!
"Ал' је јадно у те поуздање;
„Како ћеш ти познати ђевојку,
„Кад је нигда ни виђео ниси?
Ал говори Милош Воиновић:

99

Не брини се, царе господине! „Кад ја бијах у Шари планини „Код оваца дванаест хиљада, "За ноћ буде по триста јањаца, „Ја сам свако по овци познав’о; „Роксанду ћу по браћи познати. Вели њему Српски цар Стјепане: „Иди, иди, моје драго дјете! "Ако Бог да, те познаш Роксанду, „Даһу тебе земљу Скендерију

66

„У државу за живота твога.
Оде Милош низ поље широко,
Када дође, ђе стоје ђевојке,
Збаци с главе Бугарску шубару,

66

545

550

555

Скиде с леђа Бугар-кабаницу (Засија се скерлет и кадифа,

560

Засјаше се токе на прсима
И злаћене ковче на ногама.
Сину Милош у пољу зелену,

Као јарко иза горе сунце),

565

Пак је простре по зеленој трави,

Просу по њој бурме и прстење,

Ситан бисер и драго камење;
Тад извади мача зеленога,
Па говори трима ђевојкама:
„Која је ту Роксанда ђевојка,

570

« PreviousContinue »