Page images
PDF
EPUB

340

345

350

За живота јоште за својега
Десном руком браца загрлила.
Глас допаде царици Роксанди:
„Зло си села, госпођо царице!
„Обоје ти деце обешено,
„Обешен ти Момир и Гроздана.“
А запишта царица Роксанда,
Она иде цару честитоме,
Паде цару преко свил'на крила
Па га љуби по недри свилени :
„За што, царе, огрејано сунце!
„За шт” обеси двоје деце наше,
„Нама, царе, нашу омладину,
„Омладину и обрадовање?“
А цар жали Наода Момира.
За Гроздану ништа и не знаде,
Па беседи госпођи царици :
„Нисам тебе децу извешао,
„Обесило девет везирова,
„Обесило Наода Момира.“
Ал' говори царица госпођа:
„Чујеш ли ме, светла круно моја!
„Јал” извешај девет везирова,
„Јали ћу се и ја обесити
„о давини отрећојзи грани
„А код оно двоје деце моје;
„Ја душмана гледати не могу,
„Да ми оде душмани по свету. “
Нема куда Српски цар Степане, .
Већ намаче до девет целата,
Те извеша девет везирова

[ocr errors][merged small][ocr errors]
[merged small][ocr errors]

е

е

380

Проћу цркве о јели зеленој.
По том мало време постајало,
Па се диже царе и царица
А од њине велике жалости,
Те одоше у нову градину,
У градину под суву давину;
Што да виде? чуда невиђена!
Давина се сува помладила
и зеленим улистала листом
и бијелим уцватила цветом,
Обоје се деце посветило,
Посвети се Момир и Гроздана ;
Па одоше под јелу зелену,
Ал' зелена усанула јела,
Поцрнило девет везирова,
А највише Тодоре везире,
Кум неверни, вера га убила!
Под њима се земља провалила.
Цар намаче два целата млада,
Откида и једног по једнога,
Те и баца доле у бездану:
„Иди тамо са земље неправдо !
Стаде царе просипати благо,
Те сарани двоје деце своје.
На момиру зелен бор никао,
На Гроздани винова лозица,
Савила се лоза око бора,
К'о сестрина око брата рука.

[merged small][ocr errors]

31.

Бан Милу шин и Дука Херцеговац.

Често књиге земљу прехођаху,
Ни ко знаде, куда, ни откуд су.
Књиге иду од Призрена града,
Од Српскога силна цар-Стјевана,
На пожегу бану Милутину,
'Вако царе бану говораше:
„Слуго моја, бане Милутине!
„Опреми се у бијелу двору,
„Поведи ми тридесет делија
„Од твојега равна Драгачева,
Хајде шњима ка Призрену граду,
„Јер хоћемо, бане, војевати
„На далеко у земљу Бугарску
„На Мијајла краља Бугарскога;
„Тамо ћемо, бане, зачамати,
„Но се спреми за три годинице.“
Дође књига у Пожегу равну
На кољено бану Милутину.
Када бане књигу проучио,
Уд'рише му сузе од очију,
А гледа га љуба Иконија,
Па му тихо млада говорила :
„Господару, бане Милутине!
„Откуд књига, од кога ли града ?

Што л' је учиш, а сузе прољеваш ?“
Вели њојзи бане Милутине :

[merged small][ocr errors]

„Чу л° ме душо, љубо Иконија!
„Ова ў књига од Призрена града,
„Од нашега силна цар-Стјевана;
„Цар ме зове на његову војску
„На далеко у земљу Бугарску
„На Мијајла краља Бугарскога,
„Каже, љубо, за три годинице,
„Да ће бити боја с Бугарима
„Но чу ли ме, љубо Иконија!
„Гледај мене пребијеле дворе,
„Немој моје дворе опустити;

„Пази мене два нејака сина, * „У доми ми сестрицу Јелицу

„У лијепу варош Баковицу;
„Копај мене девет винограда
„У Бањици и у Атеници,
„У Лозници и у Паковраћу;
А чувај ми девет воденица
„Низ Бјелицу и низ Моравицу;
„Гледај нашу славну задужбину
„Под Баницом цркву Јежевицу;
„Чекај мене за три годинице,
„Док се вратим из земље Бугарске.“
А кад бане љуби наручио,
Опреми се на цареву војску,
Он поведе тридесет делија,
Оде право уз воду Мораву,
Докле с прими ломна Влаха Старог,
А одатле у Сјеницу равну,
Од Сјенице у поље Косово,
Од Косова уз Шару планину,

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

Докле дође у Призрена града
Али царе војску подигао
и пошао низ воду Бистрицу,
Сустиже га бане Милутине
На ономе Голешу планини;
Ту се бане с царем састануо
и за лако здравље упитао
и сретна му пута честитао.
А вели му силан цар Стеване:
„Слуго моја, Милутине бане!
„Ако мене Бог и срећа даде,
„Те добијем краља Бугарина,
„Хоћу тебе, слуго, поклонити
„У државу земљу Босну славну,
„Да банујеш и да господујеш,
„Милутине, за живота твога. “
Па с отале војска окренула,
Низ Србију ка земљи Бугарској.
Кад дођоше у земљу Бугарску,
Дочека их краљу Мијаило
Украј Лаба украј воде ладне.
Ту се краље с царем ударио,
Били су се три бијела дана,
Кад четврто јутро освануло,
Лоша краљу срећа прескочила,
Те се краље с царем сусретнуо,
Но га добро Стево дочекао,
На добру га коњу поћерао,
Сустиже га у по поља равна,

Сабљом ману, одс'jече му главу, . Пороби му силовиту војску,

[ocr errors]
« PreviousContinue »