Page images
PDF
EPUB

245

250

255

Даде њему дванаест дуката :
„Нај то. тебе, слуго Миловане,
Те се рани и ода зла брани,
„Док се вратим из Херцеговине. “
Па

окрену помамна ђогина,
Оде право преко Влаха Старог
Доке стиже у Херцеговину
Б’јелој кули Дуке Херцеговца ;
Али Дуке дома не бијаше,
Но отиш'о ка Тројици цркви
и одвео љубу Иконију;
У двору му никог не бијаше,
До банова два нејака сина,
Голи, боси стоје у авлији
имећу се камена с рамена,
Па говори млађи старијему:
„Удри, брате, ако боље можеш.“
А старији млађем говорио:
„Како ћу ти, брате, одбацити,
„Кад се нисам вином причестио
„Ни бијелим љебом наранио,
„Од како сам баба изгубио?“.
Кад то чуо бане Милутине,
Уд'рише му сузе од очију,
Угна ђога у мермер-авлију,
Опази га двоје ћеце лудо,
Па побјеже у бијеле дворе,
Те казују својој милој тетки:
„Тето наша, Јелице ћевојко!
„Неко дође у мермер-авлију,
И он јаше ђoгa бaбoвora !".

260

265

270

[ocr errors]

275

280

[ocr errors]

285

А кад чула Јелица ћевојка,
Те изиђе пред бијеле дворе,
Одмах позна свога мила брата.
Па му паде млада око врата,
Рони сузе низ бијело лице;
А тјеши је бане Милутине:
Немој, сестро, више туговати!
Та доста си млада туговала

рукама Дуке зулумһара “
Те с' ћевојка мало утјешила,
Доведе му два нејака сина,
Оде бане ћецу миловати,
А Јелици тихо говорити:
„Отвори ми пребијелу кулу.“
Ал' му сестра тихо одговара :
„Кучка једна, а не снаха моја,
„Од куле је кључе однијела,
и отишла с Дуком зулумһаром
„Ка Тројици пребијелој цркви.“
Кад је бане сестру саслушао,
Он подвикну тридесет делија,
Те на кули обише капију.
Бан се пење на бијелу кулу,
Те отвора попете сепете,
Нађе бане ђечине хаљине:
Од кадиве зелене доламе,
и нађе им танке преобуке,
Он обуче два нејака сина ,
и Јелицу своју милу сеју,
Па он оби Дукине подруме,.
Напоји их вином црвенијем,

290

[ocr errors]

295

300

305 310

315

320

А нарани њебом бијелијем,
Па их посла у мермер-авлију,
Да с играју млади по авлији,
А он сакри коње у подруме,
Аделије на бијелу кулу ;
Оде гледат са бијеле куле,
Шта му ћеца по авлији раде,
и шта ће им Дука учинити,
Када с љубом у авлиjу дође.
Мало било, за дуго не било,
Ал ето ти Дуке Херцеговца
Са његовом љубом Иконијом ;
Како виђе два банова сина,
Он потрже плетен у канцију,
Оде ћерат” фецу по авлији.
Али скочи бане са чардака,
Викну бане тридесет делија,
Опколише Дуку зулумһара,
Шhaxy њега жива уватити;
Но се не да Дука уватити,
Трже сабљу у десницу руку,
Двије бану погубио слуге.
Кад то виђе бане Милутине,
Он удари Дуку зулумһара
Са својијем перним буздованом,
Удари га у чело јуначко,
Дука паде у зелену траву,
Дука паде, а бане допаде,
Колико му крви жедан бјеше,
Сабљом ману, одсјече му главу.
То кад виђе љуба Иконија,

325

330

335 179

340

345

350

Стаде бјегат” млада низ авлију,
Не дадоше два банова сина,
Веће одмах кују увaтише,
У руке је бану додадоше.
Бане викну на своје делије,
Донесоше б'јелу крпу платна,
Залише је лојем и катраном,
Па увише кују Иконију
Саврх главе до зелене траве,
Па он сједе пити рујно вино,
A њој русу косу запалише.
Кад догоре доље до очију,
Она с моли бану Милутину:
„Господару, бане Милутине!
„Не дај, бане, твоје очи чарне,
„Доста си их пута пољубио,
Али вели бане Милутине:
„Док љубио, дотле и бранио,
„Сад нек брани Дука зулумһару,“
Кад догоре до бијелих дојки,
Она зове два нејака сина :
„Бецо моја, ако Бога знате!
„Ви не дајте двије б'jеле дојке,
„Доста су вас мл'jеком задојиле
„И мудијех до сад одраниле. “
Али вели двоје ћеце лудо :
„Јесу, мајко, ал' је скупо стало
„Та дворећи Дуку зулумһара
„Голи, боси за три годинице.
Тако згоре кучка Иконија
Саврх главе до зелене траве.

355

360

66

365 370

375

Бане скочи од земье на ноге,
Тe Дукину похарао кулу,
Однесе му благо и оружје,
и одведе коње и соколе,
Запали му пребијеле дворе,
Па отиде новој бановини,
Штоно му је царе поклонио
Војујући по земљи Бугарској;
Намјести се бане Милутине
У Маглаја бијелога града.
Ту му дође земља Босна славна,
и од Босне тридест капетана.
Те се млади бану поклонише.
Бан удаде сестрицу Јелицу
У питому варош Ђаковицу
За сокола Брђанина Павла,
А ожени два нејака сина
с

преко мора отуд од Латина :
Стече бане млоге пријатеље.
Вог му дао са животом здравље!
Нама, браћо, на сретно весеље!
То велимо, да се веселимо,
Не би ли нас и Бог веселио!

380

385

390

32.

Женидба кнеза Лазара.
Вино пије силан цар Стјепане
у Призрену граду бијеломе,
Вино служи вјеран слуга Лазо,
Па све цару чашу преслужује,

« PreviousContinue »