Page images
PDF
EPUB

Даде њему дванаест дуката: „Нај то тебе, слуго Миловане, „Те се рани и ода зла брани, „Док се вратим из Херцеговине.“ Па окрену помамна ђогина, Оде право преко Влаха Старог Доке стиже у Херцеговину Бјелој кули Дуке Херцеговца; Али Дуке дома не бијаше, Но отиш’о ка Тројици цркви И одвео љубу Иконију; У двору му никог не бијаше, До банова два нејака сина, Голи, боси стоје у авлији И мећу се камена с рамена, Па говори млађи старијему: „Удри, брате, ако боље можеш.“ А старији млађем говорио: „Како ћу ти, брате, одбацити, „Кад се нисам вином причестио „Ни бијелим љебом наранио, „Од како сам баба изгубио?“ Кад то чуо бане Милутине, Удрише му сузе од очију, Угна ђога у мермер-авлију, Опази га двоје ђеце лудо, Па побјеже у бијеле дворе, Те казују својој милој тетки: „Тето наша, Јелице ђевојко! „Неко дође у мермер-авлију, „И он јаше ђога бабовога!"

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors]

66

66

А кад чула Јелица ђевојка, Те изиђе пред бијеле дворе, Одмах позна свога мила брата. Па му паде млада око врата, Рони сузе низ бијело лице; А тјеши је бане Милутине: „Немој, сестро, више туговати! „Та доста си млада туговала „У рукама Дуке зулумћара Те с ђевојка мало утјешила, Доведе му два нејака сина, Оде бане ђецу миловати, А Јелици тихо говорити: , Отвори ми пребијелу кулу. Ал' му сестра тихо одговара: „Кучка једна, а не снаха моја, „Од куле је кључе однијела, „И отишла с Дуком зулумћаром „Ка Тројици пребијелој цркви." Кад је бане сестру саслушао, Он подвикну тридесет делија, Те на кули обише капију. Бан се пење на бијелу кулу, Те отвора попете сепете, Нађе бане ђечине хаљине: Од кадиве зелене доламе, И нађе им танке преобуке, Он обуче два нејака сина И Јелицу своју милу сеју, Па он оби Дукине подруме, Напоји их вином црвенијем,

275

280

285

290

295

300

305

А нарани лебом бијелијем,
Па их посла у мермер-авлију,
Да с играју млади по авлији,
А он сакри коње у подруме,
А делије на бијелу кулу;
Оде гледат са бијеле куле,
Шта му ђеца по авлији раде,
И шта ће им Дука учинити,
Када с љубом у авлију дође.
Мало било, за дуго не било,
Ал ето ти Дуке Херцеговца
Са његовом љубом Иконијом;
Како виђе два банова сина,
Он потрже плетену канџију,
Оде ћерат ђецу по авлији
Али скочи бане са чардака,
Викну бане тридесет делија,
Опколише Дуку зулумћара,
Шһаху њега жива уватити ;
Но се не да Дука уватити,
Трже сабљу у десницу руку,
Двије бану погубио слуге.
Кад то виђе бане Милутине,
Он удари Дуку зулумһара

310

315

320

325

Са својијем перним буздованом,

330

Удари га у чело јуначко,

Дука паде у зелену траву,

Дука паде, а бане допаде,
Колико му крви жедан бјеше,
Сабљом ману, одсјече му главу.
То кад виђе љуба Иконија,

335

[ocr errors]

66

Стаде бјегат млада низ авлију,
Не дадоше два банова сина,
Веће одмах кују уватише,
У руке је бану додадоше.
Бане викну на своје делије,
Донесоше б'јелу крпу платна,
Залише је лојем и катраном,
Па увише кују Иконију
Саврх главе до зелене траве,
Па он сједе пити рујно вино,
А њој русу косу запалише.
Кад догоре доље до очију,
Она с моли бану Милутину:
„Господару, бане Милутине!
„Не дај, бане, твоје очи чарне,
„Доста си их пута пољубио,
Али вели бане Милутине:
„Док љубио, дотле и бранио,
„Сад нек брани Дука зулумћару,“
Кад догоре до бијелих дојки,
Она зове два нејака сина:
„Бецо моја, ако Бога знате!
„Ви не дајте двије бјеле дојке,
„Доста су вас мл'јеком задојиле
„И лудијех до сад одраниле.“
Али вели двоје ђеце лудо :
„Јесу, мајко, ал' је скупо стало
,Та дворећи Дуку зулумћара
„Голи, боси за три годинице. "
Тако згоре кучка Иконија
Саврх главе до зелене траве.

[ocr errors]

66

340

345

350

355

360

365

Бане скочи од земље на ноге,
Те Дукину похарао кулу,
Однесе му благо и оружје,
И одведе коње и соколе,
Запали му пребијеле дворе,
Па отиде новој бановини,
Штоно му је царе поклонио
Војујући по земљи Бугарској;

370

375

Намјести се бане Милутине

У Маглаја бијелога града.

Ту му дође земља Босна славна,

И од Босне тридест капетана.

380

Те се млади бану поклонише.
Бан удаде сестрицу Јелицу
У питому варош Баковицу
За сокола Брђанина Павла,

А ожени два нејака сина

С преко мора отуд од Латина :
Стече бане млоге пријатеље.
Вог му дао са животом здравље!
Нама, браћо, на сретно весеље!
То велимо, да се веселимо,
Не би ли нас и Бог веселио!

32.

Женидба кнеза Лазара.
Вино пије силан цар Стјепане
У Призрену граду бијеломе,
Вино служи вјеран слуга Лазо,
Па све цару чашу преслужује,

385

390

« PreviousContinue »