Даде њему дванаест дуката: „Нај то тебе, слуго Миловане, „Те се рани и ода зла брани, „Док се вратим из Херцеговине.“ Па окрену помамна ђогина, Оде право преко Влаха Старог Доке стиже у Херцеговину Бјелој кули Дуке Херцеговца; Али Дуке дома не бијаше, Но отиш’о ка Тројици цркви И одвео љубу Иконију; У двору му никог не бијаше, До банова два нејака сина, Голи, боси стоје у авлији И мећу се камена с рамена, Па говори млађи старијему: „Удри, брате, ако боље можеш.“ А старији млађем говорио: „Како ћу ти, брате, одбацити, „Кад се нисам вином причестио „Ни бијелим љебом наранио, „Од како сам баба изгубио?“ Кад то чуо бане Милутине, Удрише му сузе од очију, Угна ђога у мермер-авлију, Опази га двоје ђеце лудо, Па побјеже у бијеле дворе, Те казују својој милој тетки: „Тето наша, Јелице ђевојко! „Неко дође у мермер-авлију, „И он јаше ђога бабовога!" 66 66 А кад чула Јелица ђевојка, Те изиђе пред бијеле дворе, Одмах позна свога мила брата. Па му паде млада око врата, Рони сузе низ бијело лице; А тјеши је бане Милутине: „Немој, сестро, више туговати! „Та доста си млада туговала „У рукама Дуке зулумћара Те с ђевојка мало утјешила, Доведе му два нејака сина, Оде бане ђецу миловати, А Јелици тихо говорити: , Отвори ми пребијелу кулу. Ал' му сестра тихо одговара: „Кучка једна, а не снаха моја, „Од куле је кључе однијела, „И отишла с Дуком зулумћаром „Ка Тројици пребијелој цркви." Кад је бане сестру саслушао, Он подвикну тридесет делија, Те на кули обише капију. Бан се пење на бијелу кулу, Те отвора попете сепете, Нађе бане ђечине хаљине: Од кадиве зелене доламе, И нађе им танке преобуке, Он обуче два нејака сина И Јелицу своју милу сеју, Па он оби Дукине подруме, Напоји их вином црвенијем, 275 280 285 290 295 300 305 А нарани лебом бијелијем, 310 315 320 325 Са својијем перним буздованом, 330 Удари га у чело јуначко, Дука паде у зелену траву, Дука паде, а бане допаде, 335 66 Стаде бјегат млада низ авлију, 66 340 345 350 355 360 365 Бане скочи од земље на ноге, 370 375 Намјести се бане Милутине У Маглаја бијелога града. Ту му дође земља Босна славна, И од Босне тридест капетана. 380 Те се млади бану поклонише. А ожени два нејака сина С преко мора отуд од Латина : 32. Женидба кнеза Лазара. 385 390 |