Page images
PDF
EPUB

Књиге учи, грозне сузе рони:
„Нете, синци, ако Бога знате!
„Милица је Лазу суђеница,
„На њему ће останути царство,
Ha
„Са њоме ће царовати Лазо
„У Крушевцу код воде Мораве.“
Кад то зачу силан цар Стјепане,
Он се маши руком у џепове,
Те извади хиљаду дуката,
И извади од злата јабуку,
У јабуци три камена драга,
Обиљежје Милици ђевојци,

155

160

[ocr errors]

33.

Смрш Душанова.

(комади од пјесме).

Побоље се Српски цар Стјепане
У Призрену мјесту питомоме,
Побоље се, умријети хоће.
Кад то виђе царица Роксанда,
Пером пише, како мушка страна,
Она пише три, четири књиге,
Пошиље их на четири стране
По свој њиној редом царевини,
Сву господу по реду позива:
„Чујете ли, сва наша господо!

[ocr errors]
[ocr errors]

, Тешко болан Српски цар Стјепане,

Болан јесте, умријети хоће;

"Но хајдете у Призрена града,

„Не бил цара у животу нашли,

5

10

„Да чујете, шта ће наручити,
„И на ком ће царство оставити. “
Кад се таке књиге растурише,
Сва господа редом разумјела,
Хитро иду, како који може,
Сви одоше у Призрена града
Код силнога Српског цар-Стјепана,
Затекоше цара у животу ;
Код њега се сва господа саста,
И ту дође Вукашине краље,
Диже цара са свил'на душека,
Прислони га у наручје свил'но
Па над њиме грозне сузе рони.
Погледује Српски цар Стјепане,
Погледује сву редом господу,
Погледује, паке проговара:
„Мили куме, Вукашине краље!
„Аманет ти моја царевина!

[ocr errors]

„И аманет сви моји градови!
„И аманет све моје војводе
„По свој мојој редом царевини!
„И аманет мој нејак Урошу
„У колјевци од четръест дана !
„Царуј, куме, за седам година,
Осме подај мојему Урошу.“

[ocr errors]

Ал' говори Вукашине краље:

„Мили куме, Српски цар-Стјепане!
„Ни је за ме твоја царевина,
„Ја не могу, куме, царовати;
„Јер ја имам сина самовољна,
„Сина мога, Краљевића Марка,

15

20

25

30

35

40

[ocr errors]

66

„Кудгођ иде, никога не пита,
Бегођ сједне, свуђе пије вино,
„А све ради, кавгу да огради.
Рече њему Српски цар Стјепане :
„Мили куме, Вукашине краље!
„Кад ја заптих све моје војводе
„По свој мојој редом царевини,
А ти не мо’ш, кога си родио?

[ocr errors]

„Но аманет моја царевина! „И аманет сви моји градови! ..И аманет све моје војводе „По свој мојој редом царевини! „Аманет ти нејаки Урошу „У колјевци од четръест дана! „Царуј, куме, за седам година, „Осме подај мојему Урошу.“ То говори Српски цар Стјепане, То говори, а с душом се бори; То изусти, лаку душу пусти.

50

55

60

Он царова шеснаест година;

65

Колико је зулум поставио,

Што ношаше раја сиротиња,
Што ношаше од свиле хаљине,
Тад обуче сукнене хаљине.
Млади Урош соја господскога
Довати се снаге и памети,

70

66

Па дозива стару своју мајку:
„Мати моја, царице Роксанда!
„Дај ми, мајко, комад љеба бабов “
Стара њему мајка говорила:
„Чујеш ли ме, мој млади Урошу!
„Има еба, но, је у другога,
„Баш у кума Вукашина краља:
„Каде ти је бабо починуо,
„На самрти царство наручио
„Баш на кума Вукашина краља,
„Да царује за седам година,

[ocr errors]

Осме тебе да предаде царство; "Он царује шеснаест година.“

75

80

34.

Урош и Мрљавчевићи.

Састала се четири табора
На убаву на пољу Косову
Код бијеле Самодреже ") цркве:
Једно табор Вукашина краља,
Друго табор деспота Угљеше,
Треће табор војеводе Гојка,
А четврто царевић-Уроша ;
Цареви се отим.љу о царство,

24) Једни пјевају код Грачанице.

[blocks in formation]

Међу се се хоће да поморе,
Злаћенима да пободу ножи,
А не знаду, на коме је царство.

Краљ Вукашин вели: „На мене је;"
Деспот Угљеш: „Није, негʼ на мене;“

Војвод Гојко: „Није, негʼ на мене;“
нег’на

Ћути нејак царевић Урошу,
Ћути дјете, ништа не бесједи,
Јер не смије од три братијенца,
Братијенца, три Мрњавчевића.
Пише књигу Вукашине краљу,
Пише књигу, и шиље чауша
До Призрена града бијелога
До онога протопоп-Недељка,
Нека дође на Косово равно,
Да он каже, на коме је царство;
Он је свјетла цара причестио,
Причестио и исповједио,
У њега су књиге староставне.
Пише књигу деспоте Угљеша,
Пише књигу, и шиље чауша
До Призрена града бијелога,
До онога протопоп-Недељка;
Трећу пише војевода Гојко,
И он шиље огњена чауша ;
А четврту царевић Урошу,
Пише књигу и шиље чауша.
Сва четири ситне књиге пишу
И пошиљу огњене чауше
Све потајно један од другога.
Састаше се четири чауша

10

15

20

25

30

35

« PreviousContinue »