Page images
PDF
EPUB

У Призрену граду бијеломе
Код дворова протопоп-Недељка,
Али прота дома не бијаше,
Но у цркви бјеше на јутрењи,
На јутрењи и на летурђији.
Кол'ко с силни огњени чауши,
Колико су силни од силнијех,
Те не кћеше коње одјахати,
Но у цркву коње нагонише,
Потегоше плетене канџије,

40

45

Ударају протопоп-Недељка :

50

„Брже хајде, протопоп-Недељко,

„Брже хајде на Косово равно,

„Да ти кажеш, на коме је царство;
„Ти си свјетлог цара причестио,
„Причестио и исповједио,

"У тебе су књиге староставне ;
„Ја л' ћеш сада изгубити главу.“
Сузе рони протопоп Недељко,
Сузе рони, па њима говори:
„Одбијте се, силни од силнијех,
„Док у цркви закон савршимо,
"Знати ће се, на коме је царство.
Тако су се они узмакнули.
А кад закон Божји савршише,
Изљегоше пред бијелу цркву,
Тад говори протопоп Недељко:
„Бецо моја, четири чауша!
„Ја сам свјетла цара причестио,
„Причестио и исповједио,

"Алга нисам питао за царство,

66

55

60

65

70

[ocr errors]

„Већ за грије, што је сагрјешио ;
„Но идите у Прилипа града
"До дворова Краљевића Марка;
„А до Марка, до мојега ђака,
„Код мене је књигу научио,
„Код цара је Марко писар био,
„У њега су књиге староставне,
И он знаде, на коме је царство;
„Ви зовите на Косово Марка,
„Хоће Марко право казивати,
„Јер се Марко не боји никога,
„Разма једног Бога истинога.“
Отидоше четири чауша,
Отидоше ка Прилипу граду,
Бјелу двору Краљевића Марка.
Кад су били пред бијеле дворе,
Ударише звекиром на врата,
То зачула Јевросима мајка,
Па дозива свога сина Марка:
„Сине Марко, моје чедо драго!
„Тко удара звекиром на врата?
„Баш када су бабови чауши.“
Уста Марко, те отвори врата,
Чауши се поклонише Марку:
„Божја т2 помоћ, господару Марко!"

А Марко их омилова руком :
„Добро дошли, моја ђецо драга!
„Јесу л здраво Србљи витезови,
„И честити цареви и краљи ?"
Чауши се смјерно поклонише:
„Господару, Краљевићу Марко !

75

80

85

90

95

100

„Све је здраво, али није мирно:
„Господа се тешко завадила
„На Косову пољу широкоме
„Код бијеле Самодреже цркве,
„И они се отимљу о царство,
"Међу се се хоће да поморе,
„Злаћенима да пободу ножи,
"А не знаду, на коме је царство;
„Тебе зову на Косово равно,
„Да им кажеш, на коме је царство.
Оде Марко у господске дворе,
Пак дозива Јевросиму мајку:
„Јевросима, моја мила мајко!
„Господа се јесу завадила
"На Косову пољу широкоме
„Код бијеле Самодреже цркве,
И они се отимљу о царство,

[ocr errors]

„Међу се се хоће да поморе, „Злаћенима да пободу ножи,

[blocks in formation]

"А не знаду, на коме је царство;

„Мене зову на поље Косово,

„Да им кажем, на коме је царство.“

Кол'ко Марко тежио на правду,

Тол'ко моли Јевросима мајка :

125

„Марко сине једини у мајке!
„Не била ти моја рана клета,
„Немој, сине, говорити криво
„Ни по бабу, ни по стричевима,
"Већ по правди Бога истинога;
„Немој, сине, изгубити душе;
„Боље ти је изгубити главу,

130

„Него своју огрјешити душу.
Узе Марко књиге староставне,
Па опреми себе и Шарина,
Шарину се на рамена баци,
Отидоше у Косово равно.
Кад су били краљеву шатору,
Рече таде Вукашине краље:
„Благо мене до Бога милога!
„Ето мене мога сина Марка,

[ocr errors]

66

„Он ће казат', на мене је царство,

66

„Од оца ће останути сину.
Марко слуша, ништа не говори,
На шатора не окреће главу.
Кад га виђе Угљеша војвода,
Тад Угљеша ријеч говорио:
„Благо мене! ето ми синовца,

135

140

145

[ocr errors]

Он ће казат, на мене је царство; „Кажи, Марко, на мене је царство, Оба ћемо братски царовати.

150

[ocr errors]

66

Шути Марко, ништа не бесједи;
На шатора не окреће главу.
Кад га виђе војевода Гојко,
Таде Гојко ријеч говорио:
„Благо мене! ето ми синовца,

99

Он ће казат, на мене је царство;

„Кад је Марко још нејачак био,

„Ја сам Марка врло миловао,
„У свилена њедра увијао,
„Кано красну од злата јабуку;
„Куд сам гође на коњу ходио,
„Све сам Марка са собом водио;

155

160

99

Кажи, Марко, на мене је царство,
"Ти ђеш, Марко, први царовати,
„А ја ћу ти бити до кољена.“
Шути Марко, ништа не говори,
На шатора не окреће главу,
Право оде бијелу шатору,
Ка шатору нејака Уроша,
Догна Шарца цару до шатора,
Онђе Марко Щарца одсједнуо.
Кад га виђе нејаки Урошу,
Лако скочи са свил'на душека,
Лако скочи, паке проговори:

99

Благо мене! ето мога кума,

„Ето кума, Краљевића Марка,

66

Он ће казат на коме је царство. "
Руке шире, у грла се грле,
У бијело цјеливају лице,
За јуначко питају се здравље,
Па сједоше на свил'на душека.
Тако мало време постајало,
Данак прође, тавна ноћца дође;
Кад у јутру јутро освануло,
И пред црквом звона ударише,
Сва господа дошла на јутрење,
У цркви су службу савршили,
Изљегоше из бијеле цркве,
У столове пред цркву сједнули,
Шећер ију, а ракију пију,
Марко узе књиге староставне,
Књиге гледа, а говори Марко:
„А мој бабо, Вукашине краљу!

165

170

175

180

185

190

« PreviousContinue »