Page images
PDF
EPUB

195

200

205

[ocr errors]

„Мало л' ти је твоје краљевине?
„Мало л' ти је? Остала ти пуста !
„Већ с отуђе отимате царство.
„А ти стриче, деспоте Угљеша!
„Мало л' ти је деспотства твојега?
„Мало л' ти је? Остало ти пусто!
„Већ с отуђе отимате царство.
„А ти стриче, војевода Гојко!
„Мало л ти је војводства твојега ?
„Мало л' ти је? Остало ти пусто!
„Већ с отуђе отимате царство.
„Видите ли, Бог вас не видио!
„Књига каже, на Урошу царство,
„Од оца је остануло сину,
„Бетету је од кољена царство.
„Њему царство царе наручио
„На самрти, кад је починуо.“
Кад то зачу Вукашине краљу,
Скочи краљу од земље на ноге,
Па потрже злаћена ханцара,
Да убоде свога сина Марка,
Бјежи Марко испред родитеља,
Јер се њему, брате, не пристоји
Са својим се бити родитељем,
Бјежи Марко око б'jеле црк!
Око б'jеле цркве Самодреже,
Бјежи Марко, а ћера га краљу,
Док су трипут коло саставили
Око б'jеле Самодреже цркве,
Готово га бјеше сустигао,
Ал' из цркве нешто проговара :

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

230

235

240

„Бјеж” у цркву, краљевићу Марко!
„Видиші, ђе ћеш данас погинути,
„Погинути од свог родитеља
„А за правду Бога истинога.“
Црквена се отворише врата ,
Марко бјежи у бијелу цркву,
За њиме се врата затворила
Краљ допаде на црквена врата ,
По диреку удари ханшаром,
Из дирека крвца покапала,
Тад се краље био покајао,
Те је ријеч био говорио:
Леле мене до Бога једнога!
„Бе погубих свога сина Марка.“
Ал' из цркве нешто проговара:
„А чујеш ли? Вукашине краље!
„Ти нијеси посјекао Марка,
„Већ посјече Божјега анђела. “
На Марка је врло жао краљу,
Те га љуто куне и проклињe: :
„Сине Марко, да те Бог убије!
„Ти немао гроба ни порода!
„И да би ти душа не испала,
„Док Турскога цара не дворио !“

га куне, цар га благосиља :
„Куме Марко, Бог ти помогао!
„Твоје лице св'јетло на дивану!
„Твоја сабља сјекла на мејдану!
„Нада те се не нашло јунака!
„Име ти се свуда спомињало,

[merged small][merged small][ocr errors]

„Док је сунца и док је мјесеца! Што су рекли, тако му се стекло.

35.

З и да ме Р а в а н и це.

Службу служи славни кнез Лазаре
У Крушевцу шанцу шареноме,
Службу служи светог Амосија;
Сву господу зове на светога
Са књигама и са здравицама.
Скупи му се сва Српска господа,
Па је редом у соври посади
По госпоству и по старјешинству,
У врх совре славни кнез Лазаре.
Ту сједоше пити вино ладно.
Таман бише вина највишега,
и осваком добру бесјећаху,
Ал' пошета госпођа Милица,
Лако шета по царском дивану,
На њојзи је до девет ћемера,
Испод грла до девет ђердана,
А на глави девет перишана ,
Поврх тога круна позлаћена
А у њојзи три камена драга,
Сјаје ноћом, како дањом сунце;
Па бесједи славноме Лазару:
„Господине, славни кнез-Лазаре!
„Зазор мене у те погледати,
„А камо ли с тобом говорити,

ан

[ocr errors]
[ocr errors]

„Бит” не може, говорити хоћу:
„Што биjaxy Немањићи стари,
„Цароваше, па и преминуше,
„Не трпаше на гомиле благо,
„Но градище с њиме задужбине,
„Саградише многе намастире:
„Саградише високе Дечане,
„Баш Дечане више Баковице;
„Паћаршију више Пећи равне;
„У Дреници бијела Девича,
„И Петрову цркву под Пазаром;
„Мало више Ђурђеве Ступове,
„Сопоћане наврх Рашке ладне,
„И Тројицу у Херцеговини,
„Цркву Јању у Староме Влаху;
„И Павлицу испод Јадовника,
„Студеницу испод Брвеника ;
„Цркву Жичу више Карановца ;
„У Призрену цркву свету Петку;
„Грачаницу у Косову равном ;
„Све то јесу њине задужбине ;
„Ти остаде у столу њиноме
„И потрпа на гомиле благо,
„А не гради нигђе задужбине;
Ето нама не һе пристат благо
„Ни за здравље ни за нашу душу,
„А ни нама, ни коме нашему.“
Тад говори славни кнез Лазаре:
„Чујете ли, сва Српска господо!
„Шта говори госпођа Милица,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

„Јер не градим нигђе задужбине?
„Хоћу градит” цркву Раваницу
„У Ресави крај воде Равана;
„Имам блага, колико ми драго,
„Ударићу темељ од олова,
„Па ћу цркви саградити платна,
„Саградићу од сребра бијела,
„Покрићу је жеженијем златом,
„Поднизати дробнијем бисером,

„Попуњати драгијем камењем.“
- Сва господа на ноге устала,
Ичасно се кнезу поклонила :
„Гради, кнеже, биће ти за душу,
„И за здравље Високом Стевану.“
Но ту сједи Обилић Милошу,
Сједи Милош доље удно совре,
Милош сједи, ништа не бесједи;
Ал' то виђе славни кнез Лазаре
Те му Милош ништа не бесједи,
Наздрави му златну купу вина :
„Здрав да си ми, војвода Милошу!
„Па ми и ти штогоћ проговори,
„Јера хоћу задужбину градит'.“
Скочи Милош од земље на ноге,
Скиде с главе самур и челенке,
Па је чaсно кнеза подворио;
Додаше му златну купу вина,
Прими Милош златну купу вина,
Не пије је, поче бесједити:
„Вала, кнеже, на бесједи твојој!
„Што ти хоћеш задужбину градит,

[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »