„Време није, нити може бити;
„Узми, кнеже, књиге староставне,
„Те ти гледај, што нам књиге кажу:
„Настало је пошљедње вријеме,
„Хоће Турци царство преузети,
„Хоће Турци брзо царовати;
„Обориће наше задужбине,
„Обориће наше намастире,
„Обориће цркву Раваницу,
„Ископаће темељ од олова,
„Слијеваће у топе ђулове,
„Те ће наше разбијат” градове;
„И цркви ће растурити платна,
„Слијеваће на ате ратове;
„Хоће цркви покров растурити,
„Кадунама ковати Ђердане;
„Са цркве ће бисер разнизати,
„Кадунама поднизат” ђердане;
„Повадиће то драго камење,
„Ударат” га сабљам” у балчаке
„И кадама у златно прстење;
„Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
„Да копамо мермера камена,
„Да градимо цркву од камена,
„И Турци ће царство преузети
„И наше ће задужбине служит
„Од вијека до суда Божјега:
„Од камена ником ни камена. “.
Кад то зачу славни кнез Лазаре,
Тад Милошу био говорио:
„Вала тебе, војвода Милошу!
„Вала тебе, на твојој бесједи,
„Истина је, како што говориш.“
Собет чини царе у Крушевцу,
Све војводе на собет дозвао,
Ставља редом једног до другога:
У зачеље славни цар Лазаре,
А до себе од Коњица Ивка,
А до Ивка од Омоља Живка,
А до Живка слугу Божидара,
А до слуге Бранковића Вука,
А до Вука Косанчић-Ивана,
До Ивана Топлицу Милана,
До Милана госпођу Милицу,
До Милице Милош-Обилића,
До Милоша браћу Миличину:
Млади Петар и млади Никола,
А најмлађи нејаки Момире,
Три рођена брата Миличина,
С друге стране уз десно кољено
Посадио старог Југ-Богдана,
А до Југа Бановић-Страхињу,
До Страхиње Мусића Стевана,
До Стевана Кучаинца Јова,
А до Јова Петра Браничевца,
А до Петра остала господа.
Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 26),
Чашу пије, цару је наздравља.
Царе прима златну купу вина,
Купу прима, а пити је не ће,
Но је тура на десно кољено,
Па војводам својим говораше:
„Видите ли, моје војеводе!
„Ми пијемо много вино ладно,
„Ми пијемо и господујемо,
„Задужбине нигђе не градимо,
„Намастира ни бијеле цркве,
„Ни на води камене Ћуприје,
„Ни на друму камене калдрме;
„Штогоћ било и цара и краља,
„Сваки себе задужбину гради,
„Неки гради, неки начинио:
„Цар Стјепане високе Дечане,
„Бијеле се насред Метохије,
„Градио их дванаест година;
„А слуга му цркву у Призрену;
„Краљ Милутин висока Девича
„У Косову пољу широкоме;
„Ђурађ гради Бурђеве ступове,
„Свети Петар бијелу Петрову,
„Краљ Симеун Студеницу цркву,
„А слуга му цркву Придворицу;
„Цркву граде два Мрњавчевића
„У Јелици у планини пустој,
„Покривају јеловијем клисом;
„А ми, море, ниђе не градимо! „Ал' тако ми Бога великога! „Док су мене два мајдана златна: „Један мајдан у Копаонику, „Други мајдан Рудничка планина, „Од свијех ћу боље начинити: „Поставићу темељ од олова, „У дараћу челичне диреке, „Покрићу је жеженијем златом, „Попуњаћу драгијем каменом, „Пострешићу ситнијем бисером, „Нек се сјаје, нек се моје знаје.“ Ни ко вели: Јесте тако, царе; Ни ко вели: Није тако, царе. Ниско сједи Милош Обилићу, Ниско сједи, ал' добро бесједи: „Можеш, царе, и у руци ти је; „Ал' тако ми Бога великога! „Ту ти нема прилике за цркву; „Настануће пошљедње вријеме, „Па ће зулум настанути тешки, „Развалиће с твоја задужбина „Око злата и драгог камена; „Царе, ће ти раскивати Турци, • „Раскивати челичне диреке, „А од њих ће градити ћулумке, „Тулумцима биће сиротињу, „Сиротиња клети ће ти душу; „Ту ти, царе, задужбине нема. „Но чу ли ме, славни царе Лазо! „Виђео сам доље у Ресави,
„У Рeсaви твојој државини
„Под Кучајом високом планином
„Један лијеп, царе, заравањак,
„Гради онђе Раваницу цркву,
„Гради, царе, штогоћ љепше можеш,
„Од студена креча и камена,
„А покривај плочом и каменом:
„Од камена ником ни камена :
„Стајаће ти хиљаду година
„Задужбина твоја Раваница.“
Кад то зачу славан царе Лазо,
Милошу је купу наздравио:
„Здрав Милошу, моја вјерна слуго!“
Па стадоше ладно пити вино
Саклет чини слaвaн кнез Лазаре,
Саклет чини на своје војводе,
100 А војводе на своје кметове, На кметове и оборкнезове: Саставише хиљаду мајстора и хиљаду младих сараора, . А преда њих Рада неимара; А ашчије) девет Југовића.
1) Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слу
ш80 још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да су Југовићи постављени као настојници и управитељи зидања, и да је кнез Лазар одредио:
Ко донесе камен на рамену,
Да се њему по жут дукат даде;
Ко донесе воде у фугуму,
Да се њему по бијел грош даде; но
Југовићн Божји несретнићң
|