Page images
PDF

„Време није, нити може бити;
„Узми, кнеже, књиге староставне,

„Те ти гледај, што нам књиге кажу:

„Настало је пошљедње вријеме,
„Хоће Турци царство преузети,
„Хоће Турци брзо царовати;
„Обориће наше задужбине,
„Обориће наше намастире,
„Обориће цркву Раваницу,
„Ископаће темељ од олова,
„Слијеваће у топе ђулове,
„Те ће наше разбијат градове;
„И цркви ће растурити платна,
„Слијеваће на ате ратове;
„Хоће цркви покров растурити,
„Кадунама ковати ђердане;
„Са цркве ће бисер разнизати,
„Кадунама поднизат ђердане;
„Повадиће то драго камење,
„Ударат” га сабљам у балчаке
„И кадама у златно прстење;
„Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
„Да копамо мермера камена,
„Да градимо цркву од камена,
„И Турци ће царство преузети
„И наше ће задужбине служит"
„Од вијека до суда Божјега:
„Од камена ником ни камена.“
Кад то зачу славни кнез Лазаре,
Тад Милошу био говорио:
„Вала тебе, војвода Милошу!

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

„Вала тебе, на твојој бесједи,
„Истина је, како што говориш.“

36.

О пет зид а ње Раван и це.

Собет чини царе у Крушевцу,
Све војводе на собет дозвао,
Ставља редом једног до другога:
У зачеље славни цар Лазаре,
А до себе од Коњица Ивка,
А до Ивка од Омоља Живка,
А до Живка слугу Божидара,
А до слуге Бранковића Вука,
А до Вука Косанчић-Ивана,
До Ивана Топлицу Милана,
До Милана госпођу Милицу,
До Милице Милош-Обилића,
До Милоша браћу Миличину:
Млади Петар и млади Никола,
А најмлађи нејаки Момире,
Три рођена брата Миличина,
С друге стране уз десно кољено
Посадио старог Југ-Богдана,
А до Југа Бановић-Страхињу,
До Страхиње Мусића Стевана,
До Стевана Кучаинца Јова,
А до Јова Петра Браничевца,
А до Петра остала господа.
Вино служи слуга Божидаре,

10

15

20

Сваку чашу прије цара пије “), 25
Чашу пије, цару је наздравља.
Царе прима златну купу вина,
Купу прима, а пити је не ће,
Но је тура на десно кољено,
Па војводам својим говораше: 30
„Видите ли, моје војеводе!
„Ми пијемо млого вино ладно,
„Ми пијемо и господујемо,
„Задужбине нигђе не градимо,
„Намастира ни бијеле цркве, 35
„Ни на води камене ћуприје,
„Ни на друму камене калдрме,
„Штогођ било и цара и краља,
„Сваки себе задужбину гради,
„Неки гради, неки начинио: 40
„Цар Стјепане високе Дечане,
„Бијеле се насред Метохије,
„Градио их дванаест година;
„А слуга му цркву у Призрену;
„Краљ Милутин висока Девича 45
„У Косову пољу широкоме;
„Ђурађ гради Ђурђеве ступове,
„Свети Петар бијелу Петрову,
„Краљ Симеун Студеницу цркву,
„А слуга му цркву Придворицу; 50
„Цркву граде два Мрљавчевића
„У Јелици у планини пустој,
„Покривају јеловијем клисом;

“) Као да га не отрује.

„А ми, море, ниђе не градимо!
„Ал' тако ми Бога великога!
„Док су мене два мајдана златна:
„Један мајдан у Копаонику,
„Други мајдан Рудничка планина,
„Од свијех ћу боље начинити:
„Шоставићу темељ од олова,
„Удараћу челичне диреке,
„Покрићу је жеженијем златом,
„Попуњаћу драгијем каменом,
„Пострешићу ситнијем бисером,
„Нек се сјаје, нек се моје знаје.“
Ни ко вели: Јесте тако, царе,
Ни ко вели: Није тако, царе.
Ниско сједи Милош Обилићу,
Ниско сједи, ал' добро бесједи:
„Можеш, царе, и у руци ти је;
„Ал' тако ми Бога великога!
„Ту ти нема прилике за цркву,
„Настануће пошљедње вријеме,
„Па ће зулум настанути тешки,
„Развалиће с твоја задужбина
„Око злата и драгог камена;
„Царе, ће ти раскивати Турци,

„Раскивати челичне диреке,

„А од њих ће градити ћулумке,
„Ћулумцима биће сиротињу,
„Сиротиња клети ће ти душу;
„Ту ти, царе, задужбине нема.
„Но чу ли ме, славни царе Лазо!
„Виђео сам доље у Ресави,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

„У Ресави твојој државини 85
„Под Кучајом високом планином
„Један лијеп, царе, заравањак,
„Гради онђе Раваницу цркву,
„Гради, царе, штогођ љепше можеш,
„Од студена креча и камена, 90
„А покривај плочом и каменом:
„Од камена ником ни камена:
„Стајаће ти хиљаду година
„Задужбина твоја Раваница.“
Кад то зачу славан царе Лазо, 95
Милошу је купу наздравио:
„Здрав Милошу, моја вјерна слуго!“
Па стадоше ладно пити вино
Саклет чини славан кнез Лазаре,
Саклет чини на своје војводе, 100
А војводе на своје кметове,
На кметове и оборкнезове:
Саставише хиљаду мајстора
И хиљаду младих сараора,
А преда њих Рада неимара; 105
А ашчије“) девет Југовића.

Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слу-
шао још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да су
Југовићи постављени као настојници и управитељи
зидања, и да је кнез Лазар одредио:
Ко донесе камен на рамену,
Да се њему по жут дукат даде;
Ко донесе воде у ђутуму,
Да се њему по бијел грош даде; но
Југовићи Божји несретнићи

« PreviousContinue »