„Време није, нити може бити; „У зми, кнеже, књиге староставне, „Те ти гледај, што нам књиге кажу: „Настало је пошљедње вријеме, „Хоће Турци царство преузети, „Хоће Турци брзо царовати; „Обориће наше задужбине, „Обориће наше намастире, „Обориће цркву Раваницу, „Ископаће темељ од олова, „Слијеваће у топе ђулове, Те ће наше разбијат градове; „И цркви һе растурити платна, „Слијевање на ате ратове; „Хоће цркви покров растурити, „Кадунама ковати Ђердане; „Са цркве ће бисер разнизати, „Кадунама поднизат” фердане; „Повадиће то драго камење, „Ударат” га сабљам”
у
балчаке „И кадама у златно прстење; „Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре! „Да копамо мермера камена, „Да градимо цркву од камена, „ИТурци ће царство преузети „И наше ће задужбине служит „Од вијека до суда Божјега: Од камена ником ни камена.“ Кад то зачу славни кнез Лазаре, Тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу!
„Вала тебе, на твојој бесједи, „Истина је, како што говориш.“
Собет чини царе у Крушевцу, Све војводе на собет дозвао, Ставља редом једног до другога: У зачење славни цар Лазаре, А до себе од Коњица Ивка, А до Ивка од Омоља Живка, А до Живка слугу Божидара, А до слуге Бранковића Вука, А до Вука Косанчић-Ивана, До Ивана Топлицу Милана, До Милана госпођу Милицу, До Милице Милош-Обилића, До Милоша браћу Миличину: Млади Петар и млади Никола, А најмлађи нејаки Момире, Три рођена брата Миличина, С друге стране уз десно кољено Посадио старог Југ-Богдана, А до Југа Бановић-Страхињу, До Страхиње Мусића Стевана, До Стевана Кучаинца Јова, А до Јова Петра Браничевца, А до Петра остала господа. Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 26), Чашу пије, цару је наздравља. Царе прима златну купу вина, Купу прима, а пити је не ће, Но је тура на десно кољено, Па војводам” својим говораше: „Видите ли, моје војеводе! Ми пијемо млого вино ладно, „Ми пијемо и господујемо, „Задужбине нигђе не градимо, „Намастира ни бијеле цркве, „Ни на води камене ћуприје, „Ни на друму камене калдрме; „Штогоћ било и цара и краља, „Сваки себе задужбину гради, Неки гради, неки начинио: „Цар Стјепане високе Дечане, „Бијеле се насред Метохије, „Градио их дванаест година; „А слуга му цркву у Призрену; „Краљ Милутин висока Девича „У Косову пољу широкоме; Бурађ гради Бурђеве ступове, Свети Петар бијелу Петрову, „Краљ Симеун Студеницу цркву, „А слуга му цркву Придворицу; „Цркву граде два Мрњавчевића „У Јелици у планини пустој, „Покривају јеловијем клисом;
„А ми, море, ниђе не градимо! „Ал тако ми Бога великога! „Док су мене два мајдана златна: „Један мајдан у Копаонику, „Други мајдан Рудничка планина, „Од свијех ћу боље начинити: Поставићу темељ од олова, „У дараћу челичне диреке, „Покрићу је жеженијем златом, „Попуњаћу драгијем каменом, „Пострешићу ситнијем бисером, „Нек се сјаје, нек се моје знаје.“ Ни ко вели: Јесте тако, царе; Ни ко вели: Није тако, царе. Ниско сједи Милош Обилићу, Ниско сједи, ал' добро бесједи: „Можеш, царе, и у руци ти је; „Ал тако ми Бога великога! Ту ти нема прилике за цркву; „Настануће пошљедње вријеме, Па ће зулум настанути тешки, „Развалиће с твоја задужбина „Око злата и драгог камена; „Царе, ће ти раскивати Турци, Раскивати челичне диреке, „А од њих ће градити ћулумке, „Тулумцима биће сиротињу, „Сиротиња клети ће ти душу; „Ту ти, царе, задужбине нема. „Но чу ли ме, славни царе Лазо! „Виђео сам доље у Ресави,
„У Рeсaви твојој државини
85 „Под Кучајом високом планином „Један лијеп, царе, заравањак, „Гради онђе Раваницу цркву, „Гради, царе, штогоћ љепше можеш, „Од студена креча и камена,
90 „А покривај плочом и каменом: „Од камена ником ни камена : „Стајаће ти хиљаду година „Задужбина твоја Раваница.“ Кад то зачу славан царе Лазо,
95 Милошу је купу наздравио : „Здрав Милошу, моја вјерна слуго!“ Па стадоше ладно пити вино Саклет чини слaвaн кнез Лазаре, Саклет чини на своје војводе,
100 А војводе на своје кметове, На кметове и оборкнезове: Саставише хиљаду мајстора и хиљаду младих сараора, А преда њих Рада неимара;
105 А ашчије*) девет Југовића.
27) Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слу
шао још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да оу Југовићи постављени као настојници и управитељи зидања, и да је кнез Лазар одредио:
Ко донесе камен на рамену, Да се њему по жут дукат даде; Ко донесе воде у фугуму, Да се њему по бијел грош даде; но Југовићи Божји несретнићи
« PreviousContinue » |