„Време није, нити може бити;
„У зми, кнеже, књиге староставне,
„Те ти гледај, што нам књиге кажу:
„Настало је пошљедње вријеме,
„Хоће Турци царство преузети,
„Хоће Турци брзо царовати;
„Обориће наше задужбине,
„Обориће наше намастире,
„Обориће цркву Раваницу,
„Ископаће темељ од олова,
„Слијеваће у топе ђулове,
Те ће наше разбијат градове;
„И цркви һе растурити платна,
„Слијевање на ате ратове;
„Хоће цркви покров растурити,
„Кадунама ковати Ђердане;
„Са цркве ће бисер разнизати,
„Кадунама поднизат” фердане;
„Повадиће то драго камење,
„Ударат” га сабљам”
у
балчаке „И кадама у златно прстење; „Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре! „Да копамо мермера камена, „Да градимо цркву од камена, „ИТурци ће царство преузети „И наше ће задужбине служит „Од вијека до суда Божјега: Од камена ником ни камена.“ Кад то зачу славни кнез Лазаре, Тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу!
„Вала тебе, на твојој бесједи,
„Истина је, како што говориш.“
Собет чини царе у Крушевцу,
Све војводе на собет дозвао,
Ставља редом једног до другога:
У зачење славни цар Лазаре,
А до себе од Коњица Ивка,
А до Ивка од Омоља Живка,
А до Живка слугу Божидара,
А до слуге Бранковића Вука,
А до Вука Косанчић-Ивана,
До Ивана Топлицу Милана,
До Милана госпођу Милицу,
До Милице Милош-Обилића,
До Милоша браћу Миличину:
Млади Петар и млади Никола,
А најмлађи нејаки Момире,
Три рођена брата Миличина,
С друге стране уз десно кољено
Посадио старог Југ-Богдана,
А до Југа Бановић-Страхињу,
До Страхиње Мусића Стевана,
До Стевана Кучаинца Јова,
А до Јова Петра Браничевца,
А до Петра остала господа.
Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 26),
Чашу пије, цару је наздравља.
Царе прима златну купу вина,
Купу прима, а пити је не ће,
Но је тура на десно кољено,
Па војводам” својим говораше:
„Видите ли, моје војеводе!
Ми пијемо млого вино ладно,
„Ми пијемо и господујемо,
„Задужбине нигђе не градимо,
„Намастира ни бијеле цркве,
„Ни на води камене ћуприје,
„Ни на друму камене калдрме;
„Штогоћ било и цара и краља,
„Сваки себе задужбину гради,
Неки гради, неки начинио:
„Цар Стјепане високе Дечане,
„Бијеле се насред Метохије,
„Градио их дванаест година;
„А слуга му цркву у Призрену;
„Краљ Милутин висока Девича
„У Косову пољу широкоме;
Бурађ гради Бурђеве ступове,
Свети Петар бијелу Петрову,
„Краљ Симеун Студеницу цркву,
„А слуга му цркву Придворицу;
„Цркву граде два Мрњавчевића
„У Јелици у планини пустој,
„Покривају јеловијем клисом;
„А ми, море, ниђе не градимо!
„Ал тако ми Бога великога!
„Док су мене два мајдана златна:
„Један мајдан у Копаонику,
„Други мајдан Рудничка планина,
„Од свијех ћу боље начинити:
Поставићу темељ од олова,
„У дараћу челичне диреке,
„Покрићу је жеженијем златом,
„Попуњаћу драгијем каменом,
„Пострешићу ситнијем бисером,
„Нек се сјаје, нек се моје знаје.“
Ни ко вели: Јесте тако, царе;
Ни ко вели: Није тако, царе.
Ниско сједи Милош Обилићу,
Ниско сједи, ал' добро бесједи:
„Можеш, царе, и у руци ти је;
„Ал тако ми Бога великога!
Ту ти нема прилике за цркву;
„Настануће пошљедње вријеме,
Па ће зулум настанути тешки,
„Развалиће с твоја задужбина
„Око злата и драгог камена;
„Царе, ће ти раскивати Турци,
Раскивати челичне диреке,
„А од њих ће градити ћулумке,
„Тулумцима биће сиротињу,
„Сиротиња клети ће ти душу;
„Ту ти, царе, задужбине нема.
„Но чу ли ме, славни царе Лазо!
„Виђео сам доље у Ресави,
„У Рeсaви твојој државини
85 „Под Кучајом високом планином „Један лијеп, царе, заравањак, „Гради онђе Раваницу цркву, „Гради, царе, штогоћ љепше можеш, „Од студена креча и камена,
90 „А покривај плочом и каменом: „Од камена ником ни камена : „Стајаће ти хиљаду година „Задужбина твоја Раваница.“ Кад то зачу славан царе Лазо,
95 Милошу је купу наздравио : „Здрав Милошу, моја вјерна слуго!“ Па стадоше ладно пити вино Саклет чини слaвaн кнез Лазаре, Саклет чини на своје војводе,
100 А војводе на своје кметове, На кметове и оборкнезове: Саставише хиљаду мајстора и хиљаду младих сараора, А преда њих Рада неимара;
105 А ашчије*) девет Југовића.
27) Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слу
шао још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да оу Југовићи постављени као настојници и управитељи зидања, и да је кнез Лазар одредио:
Ко донесе камен на рамену,
Да се њему по жут дукат даде;
Ко донесе воде у фугуму,
Да се њему по бијел грош даде; но
Југовићи Божји несретнићи
|
